Lastavica

Stigli smo do petog broja književnog časopisa "Pobednik".
Tempiran je da iziđe pred praznik Sretenje sa adekvatnom
tematikom.

Kao glavna i odgovorna urednica, predstavila sam ga uz pomoć
urednika za poeziju i prozu

Predstavili su se naši poznati pisci, ali i mladi koji tek
stupaju na književnu pozornicu














Zadovoljni smo kvalitetom časopisa, ali možemo još bolje.
Idemo ka broju 6.

Arheolog dr M. Stojić je arheologiju iskoristio kao
vezivno tkivo za životnu priču o Dragoslavu Srejoviću.

Dr Srejović je s nestvarnom energijom i upornošću uspeo,
teškom mukom, da postane svetski poznat i priznat.

Istraživao je na 72 lokaliteta u Srbiji i Crnoj Gori.

Lepenski vir je njegovo najveće otkriće. Nažalost, zbog
gradnje hidroelektrane Đerdap izmešten je i ne nalazi se
sada na originalnom mestu.



Felix Romuliana je njegovo najlepše otkriće

Spomenik braniocima Beograda 1915. je spomenik u Beogradu,
na Dunavskom keju u blizini sportskog centra Milan Gale Muškatirović.
Podignut je 1988. godine, a njegov autor je vajar Nikola Kolja
Milunović. Izrađen je u kamenu i bronzi i visok je 3,5 m. Posvećen
je braniocima Beograda 1915, koji su poginuli tokom pada
Beograda te godine.



Na spomeniku je upisan citat čuvene komande majora Dragutina
Gavrilovića:„Tačno u tri časa neprijatelj se ima razbiti vašim
silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz
Beograda, naše prestonice, mora biti svetao. Vojnici, junaci,
Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja.
Naš puk je žrtvovan za kralja i Otadžbinu. Vi nemate više da
se brinete za vaše živote koji više ne postoje.
Zato napred u slavu! Živeo kralj! Živeo Beograd!"

U šetnji dunavskim kejom, prisustvovala sam koncertu
za slučajnog prolaznika.

Bezbroj vrabaca okupilo se na granama i pevalo
na sav glas.


Retko se viđaju u tolikom broju i tako složni u pesmi

Uslikala sam juče jednu fotografiju koja mi je ispričala
dve priče. Na njoj su dva pobednika. Gore je Meštrovićev
Pobednik, simbol Beograda, a dole na klupi sedi prvi pilot beogradskog neba
Edvard Rusjan i gleda prema ušću Save u Dunav, mestu
koje je preleteo i poginuo 1911.

Sve je manje dobre poezije za decu i o deci. A baš takvu
knjigu smo promovisali u Društvu književnika Beograda.



Njen autor Ljubomir Vujović afirmisani je pesnik sa brojnim
književnim nagradama, uglavnom za ljubavnu poeziju

Od pet unuka, najmlađi Vuk se najbolje "primio" na dedin
pelcer pa je brojnim pametnim pitanjima inspirisao dedu
da probudi dete u sebi i napiše ovu knjigu. Ljilja i ja rado
smo mu pomogle u predstavljanju pesama za decu.




Ljilja je birala i ovu pesmu:

CRNA

Dobio sam malo kuče
Dao sam mu ime Crna
Krupne oči, pravo luče
Tanko, lepo kao srna

Dresiram ga svakog dana
Al ne vredi, baš ne haje
Jedino kad stigne hrana
Maše repom, ne prestaje

Kad mu lepo kažem, sedi
Ne diže se, samo leži
Kad podviknem, hajde lezi
Pogleda me pa zareži

Ni u šetnji nema mira
Već tri dana haos traje
Na povocu iz čistog hira
Bez razloga na sve laje

Gricnulo me jutros malo
Pa mi nešto na um palo
Možda misli malo štene
Da dresira ono mene

Svi smo se podsetili na dečje misli i poželeli
da našoj deci ili unucima čitamo ove pesme

Do renoviranja, Vršačka kula bila je ruina po kojoj
je razgledanje bilo opasno. Tad je nisam ni slikala.
Sad mogu.

Sad je to lepotica koju je lepo razgledati iz svih uglova.



Šteta samo što ovde vetar ne prestaje...

Kad odem na Kalemegdan, uvek mi pažnju privuče
Sahat kula

Ispod nje je most i kapija


Tražim pogled na nju iz raznih uglova

Uvek govorim da ne postoji slučaj i drugo, da je veoma važan
svaki detalj u vaspitavanju dece. Uverila sam se pre neki dan
u oboje.
Sinove sam vaspitavala jednako. Stariji je uzeo više tatinih gena,
a od mene organizaciju. Mlađi je likom i osobinama na mene.
Od malena je fasciniran Japanom. Skuplja sve što je japansko.
Svi prijatelji mu donose japanske suvenire. Čita japanske
autore, na polici drži katanu. Trenirao je karate. Uspeo je već
tri puta da detaljno obiđe Japan, a i ponovo će.
Pre nekoliko dana pokazuje svojoj dragoj sobu u kojoj je kao
mali spavao. Otvara ormare i pokazuje slike zalepljene na
vratima, s unutrašnje strane. Japan, japanski vrtovi, gejše.
„Od malena pamtim da je mama polepila ove slike i ja otada
zamišljam Japan!“
I eto razloga za sve. Fascinacija Japanom potekla je od slika
koje sam isekla iz japanskog kalendara, poklona komšinice
koja je radila u japanskom predstavništvu i donosila te prelepe
kalendare. Uvek mi je bilo žao da posle te slike bacim i ormari
su ukrašeni japanskim motivima. Da će toliko uticati na jednog
od sinova, nisam ni slutila. Sada znam.
Okružimo se lepotom, to itekako utiče na pogled na svet
koji će naša deca steći!

(Fuji snimljen iz Šinkansena, sinovljeva fotografija)

Ima dana kad se treba samo družiti, a sve poslove
ostaviti po strani. Treba naći prijatno mesto za dobro
društvance. Ovog puta restoran "Goranski dom" u Smederevu.





Dobra riblja čorba

Smuđ i som za nas

Kečiga za dame preko puta

baklava

Pa šetnja Smederevskom tvrđavom..