Lastavica

Vreme od kamena i mora

Pesme — Autor lastavica @ 05:00



Makarska

Prema tebi su svi
darežljivi bili.

More se do tebe
najmodrije dotalasalo,
najlepše te plaže uokvirile.

Osejava i Sveti Petar
luku ti čuvaju,
Biokovo kamenim skutima
sa leđa te štiti,
nebo je iznad tebe
najplavlje na svetu.

Blistave su tvoje zore
kad se sunce
iza Biokova rađa,
najraskošnije boje večeri
sa tvojih su žala.

Ko te jednom video,
uvek ti se vraća,
Makarska, ljubavi moja!

(Valcer 2009.)




 


Maline u flanelu

Književne večeri — Autor lastavica @ 06:01



Nakon letnje pauze, Društvo književnika Beograda nastavlja
s redovnim radom, svečanom promocijom knjige Slađane
Belko: "Maline u flanelu"


Promociju otvara predsednik DKB, Zoran Ilić

Promociju vodi sekretar DKB, Anka Stanojčić.
Prvo daje uvodnu reč i biografiju poetese.

"Rođena u porodici umetnika i profesora, odrasla uz muziku i lepu reč.
Dva puta udavana, dva puta napuštana, silom, od Boga. Majka
dvojice sinova, jedan virtuoz na instrumentu, drugi čarobnjak na
tastaturi. Baka dvoje unučadi. Zalutala u ekonomiju, ali sve što
radi ona radi dobro. Tako i u karijeri postigla sve što je bilo
moguće, sada troši penzionerske dane. Putuje, priča, piše ikone.
Mesi unučićima kolače. I čita bajke. Piše za sebe. I druge.
Zbirka pesama „Maline u flanelu“ nastala je na inicijativu putujućeg
pesnika Daniela le Mora koji joj je poklonio Take away poem
jednog leta u Ljubljani... I ponelo ju je…"

Olga Marković: Uvodna pesma Take away poem-
Pesma za poneti

Čekajući život da se dogodi,
pre nego što moje plave oči
odlutaju negde dalje odavde,
bliže tebi možda,
još uvek odlučujem
kojim putem da krenem,
koji trag da sledim
do onog mesta žudnje
duboko u meni
i pokažem sve ono
što sada želim da delim.


Anka Stanojčić: Pesma posvete Ireni

POGLED SRNE

Mala plava devojčica
zarobljena u telu žene:
pogled srnećih iskrica
traži pomoć od mene.

Tihanji, Balaton, Šiofok
Pula, Brioni, Dubrovnik,
sada vidim samo šok,
nestao je naš sanovnik.

Klinika u Višegradskoj,
dolazim posle decenija,
sladoled i kafa u gradskoj,
daleko nekoliko milenija.

Donosim joj darove:
pogled neobično bistar.
Reči bačene niz torove
– da li je otišla Ištar?

Možda neće izaći.
Ako ipak dođe
da li će sebe naći?
Hoće li bol da prođe?

Molim se za nju neprestano.
Fenek u sremskoj ravnici.
Prijateljstvo postojano,
hrabri njen hod po užarenoj žici.

Verujem sebi i svojoj želji,
verujem Bogu i njenoj snazi,
sutra će novi dan biti belji.
Srna iz kume ne odlazi.

Ivan Despotović je napisao nadahnutu recenziju

Luka Kosanović je sa svojom violom Slađani poklonio
"Labuda"

Slušalo se pažljivo, i čitanje i muzika

Čitačice su prijateljice autorke. Ona najbolje osećaju
šta je u pesmama htela da kaže.

Svetlana Joksimović: Vlajna, Vilo moja, Ćao i nema
više, Algoritam, Ljubavni grand slam

ALGORITAM

Nikada neću
naučiti da (se)
ne dajem, ako
ne primam.

Moje srce nije
kalkulator.

U ljubavnim
operacijama
nema deljenja
ni oduzimanja.
Umem samo
da sabiram i množim
leptiriće koje si mi
pohranio u utrobu.

Zbog koje (se) deliš?
Ko tvoj dah oduzima?

Kada se moji plusevi
upare s tvojim minusima
dobićemo algoritam
naše čudne ljubavi.


Pesnik Srećko Aleksić je o poetesi imao samo najlepše reči
u svojoj recenziji


Ljiljana Surić Lambić je iznela teže pesme: Kobni dar,
Vlaška magija, Horna i horde

Anka Stanojčić: reč čitalaca

Za kraj smo zasladili: pesmu "Greh u Kalambaki"
kazivala je Svetlana Joksimović

Olga Marković je nadahnuto iznela pesmu
"Kako su je ostavljali"

Knez pevajući
Beg ćuteći
Kralj plašeći
Baron pišući
Vojvoda šapćući
Šah milujući
Princ plačući
Sultan ljubeći
Knjaz mucajući
Lord darujući
Despot mučeći
Kan mazeći
Car viseći.

I svi odlazeći rekli:
Volim te.


Ko bi najbolje izneo pesmu koja opisuje samu autorku?
Slađana Belko, naravno.

Nije bilo lako doći do knjige, svi su želeli da saznaju
šta se krije među koricama knjige „MALINE U FLANELU“


Kać

Putopisi — Autor lastavica @ 06:02



Izlet u nepoznato nastavljamo kroz Šajkaš, Budisavu i stižemo
u Kać.


„U Eparhiji bačkoj, petnaestak kilometara istočno od Novog Sada,
na Sunčanom bregu u selu Kaću, krajem 2012. godine, podignut je
ženski manastir, posvećen prazniku Vaskrsenja Hristova."

"Već sâm naziv tog dęla Kaća, Sunčani breg, i nehotice ukazuje na
duhovnu dimenziju praznika kojem je manastir Vaskrsenja Hristova
posvećen: na Sunce pravde, na svetlost Vaskrsloga Gospoda Hrista,
večnog Pobednika nad svakom tamom, grehom i smrću.“





Služba se vrši u kapeli presvete Bogorodice, dok se ne završi gradnja crkve.



Konačno stižemo u restoran „Božur“ u Kaću.

Lep ambijent, posluženje odlično, raspevani tročlani bend i sve je tu da
se rođendan proslavi kako valja.










Na povratku smo imali i prirodni vatromet, munje svuda naokolo.
Ali važno je da smo svi zadovoljni izletom.

 


Mošorin po Moši

Putopisi — Autor lastavica @ 05:14



Ponovo putujemo u nepoznato. Znamo samo da ćemo istog
dana otići i vratiti se, a sve drugo je nepoznato. Znamo i da je
Ketin rođendan, pa ćemo i tu lepu zgodu adekvatno obeležiti.


Krenuli smo u Bačku.

Prelazimo Tisu.

Kafa se pije u Titelu.

Stižemo u Mošorin, "koji se nalazi na severnoj strani Titelskog
brega, na delu dugom četiri i širokom kilometar i po. Udaljen je
od Tise oko 5 kilometara, od čijih voda ga štiti odbrambeni nasip.
Mošorinci su vezani za breg i aluvijalnu ravan reke Tise. Titelski breg,
ili, kako ga meštani zovu, Mošorinski breg, postao je površina na
kojoj se seje i žanje žito. Isušivanjem aluvijalne ravni i regulacijom
rečnog toka stvorena je još jedna kultivisana površina za uzgajanje
industrijskog bilja i povrća." Ime je Mošorin dobio po Moši koji je 1614.
godine iskopao prvi bunar i tako selo snabdeo vodom.

 


Penjemo se brojnim stepenicama na breg. "Na Bregu, iznad sela,
nalazi se Kapela prenosa moštiju Sv. Nikole. Sagrađena je u
srpsko-vizantijskom stilu, sa dva kubeta, po nacrtu arhitekte
Đorđa Tabakovića. Ktitor je bio mošorinski paroh protojerej Svetozar Vlaškalić.



Ikone na platnu 1936. naslikao je Uroš Predić. Kapelu je živopisao po
ugledu na srednjovekovne manastire, uljanom bojom slikar Marko Milinov."

U blizini crkve je spomen obeležje "Mošorin pamti", bunar u koji su
mađarski nacisti u toku zloglasne racije 1942.godine bacili preko
stotinu Mošorinaca.

Ulazimo u lepu zelenu vilu koju je je sagradio Prota Svetozar
Vlaškalić u samom centru Mošorina 1926-28. godine u duhu
romantičarskog istorizma. U njoj je danas smeštena ambulanta,
a na spratu je sada kulturno-prosvetni centar „Vožd“ koji neguje
tradiciju Šajkaškog bataljona i sećanje na njegovog vožda Đorđa
Stratimirovića.

„Šajkaški bataljon je bio deo habzburške Vojne granice. Formiran
je 1763, a ukinut 1873. godine. Nalazio se na prostoru jugoistočne
Bačke, koja je danas poznata kao Šajkaška. Šajkaški bataljon je
bio značajna snaga rečne flote Habzburške monarhije. Ime mu
je nastalo od reči „šajka“ kako su zvali čamac, a vojnici na šajkama
zvali su se Šajkaši, dok su sva naselja koja su pripadala ovoj
vojnoupravnoj organizaciji bila smeštena uglavnom u trouglu između
Dunava, Tise i Rimskih šančeva. Šajkaši su bili specifičan rod
habzburške vojske, koji se kretao u uskim, dugačkim brodovima,
poznatim kao šajke. Šajkaši su postojali mnogo pre formiranja
Šajkaškog bataljona. Ove vojne jedinice su operisale na Dunavu,
Tisi, Savi i Morišu.“ Od njihove kape nastala je poznata srpska šajkača.
"Mošorinska pravoslavna crkva posvećena je prazniku Svete Trojice
(Duhovi) koji su i seoska slava. Hram je podignut 1798. godine.“



(nastaviće se)

Gore-dole

Fotografija — Autor lastavica @ 06:19



Rekli su nam da su velike kalemegdanske stepenice obnovljene
i otkrivene, to moramo videti. Nas tri naoružane fotoaparatima
uputile smo se na Kalemegdan.


Knez Mihailova je poluprazna, po najvećoj vrućini


Lepi su odrazi na fasadi

Idemo do Kalemegdana

On još čeka partnera za partiju šaha

Zašto golub voli baš Jovana Subotića?

Stepenice su sasvim obnovljene, dok je njihov okvir ostao
isti. Po boji se to jasno vidi.


Je li glava svakog pobednika u oblacima?


Popnimo se

Lep je Zavod za zaštitu spomenika kulture u starom balkanskom
stilu

Zašto je vajar zamislio despota bez lica? Jer je imao sto lica,
za druge, za narod...

Kalemegdanske zidine se obnavljaju...

 


Feniks

Pesme — Autor lastavica @ 07:27



Feniks

Da, ja sam Feniks.

Kad me u pepeo pretvoriš,
vraćam se.
Jača i lepša.

Kad me sasvim zaboraviš,
izronim ti u mislima.

Kad me povrediš jako, još jače,
okrenem ti leđa.

A kad me poželiš ponovo,
nigde me nećeš naći.


 


Od vode do vodenog poljupca

Fotografija — Autor lastavica @ 04:26


Da krenemo od vode do vode? Može?


Fontane, fontanice... voda uvek prija.

Utolićemo žeđ na ovoj česmi u Knez Mihailovoj ulici

Na Kalemegdanu se ribar još bori s vodenom zmijom

Pogledajmo mostove preko Save

Japanska česma na Kalemegdanu je baš neobična.

Kako bismo bez pogleda na prvi poljubac Save i Dunava?


Prvo su se reke poljubile, pa put nastavile zagrljene i nerazdvojive.
Još kad bi ljudi naučili nešto od reka...

 


Opet se pleše

Ples — Autor lastavica @ 05:06



Jedva smo dočekali četvrtu plesnu sezonu.
Nisu još svi na broju, još traju odmori, prikupljamo se. 


Ali jezgro grupe je na broju. Početak je razigran i
zabavan, nastavak će biti samo još bolji.

 


Osunčana izložba

Fotografija — Autor lastavica @ 19:55



Idemo da vidimo izložbu na otvorenom. Krenule smo
od Pobednika


...pa pored turbeta Damat ali-paše

Prelepa je Zindan kapija na Kalemegdanu

Crkva Ružica se naslanja na nju


Svratićemo na kafu u restoran Kalemegdanska terasa.



Idemo!

Još se sunča devojka pred paviljonom Cvijeta Zuzorić

Impresivna je osunčana izložba fotografija na otvorenom,
lica folklornog ansambla "Kolo"



Čudan putokaz, zar ne?

Karl Malden je izišao iz Kinoteke da nas pozove da navratimo, 
ali neka bude drugi put. 

Ali na tortu hoćemo. Sa sladoledom, naravno.

 


Biser

Pesme — Autor lastavica @ 04:06



Tebi

Pored mene si.
Ljubazan, drag, 
nenametljiv, muževan.
Pratiš me veselo,
okružuješ pažnjom.

Al' se ne ogledaš
u mojim očima.
Ne mariš što te
upijam nežno.
Ne želiš moje dodire.

Tu si, ali dalek.
Nudiš mi školjku,
a biser kriješ
od mene.



Val

Mnoge sam obale plavio,
mnogim sam morima snaga bio,
rečnim se sprudovima igrao,
jezerskim plažama penio.

I svuda, baš svuda,
samo jedan beli žal tražio,
nežni žal sa školjkom
u kojoj biser čeka
samo ja da ga vidim.

(Valcer 2009.)

Harmonija u plavom i zelenom

Putopisi — Autor lastavica @ 04:34




Kroz Sjenicu i u neposrednoj blizini protiču četiri reke: Uvac, Vapa, 
Grabovica i Jablanica, od kojih se formira Sjeničko jezero.


Silazimo na Sjeničko jezero (Uvačko jezero). Radujemo se 
tročasovnoj plovidbi katamaranima po jezeru.


Kapetan Mića priča nam celo vreme. Uvačko jezero je dugo 26 km, 
a nalazi se na nadmorskoj visini od 985 m. Sva tri uvačka jezera 
sadrže 500 miliona kubnih metara pitke vode. To su najveće rezerve 
pitke vode u Srbiji. Koje je boje, plave ili zelene?



Priča nam o beloglavom supu. Zahvaljujući sistemu hranilišta i 
nadzora, ovde se nalazi najveća kolonija beloglavih supova na 
Balkanu, a druga po veličini u Evropi, nakon Španije. 
Markira se 30% mlade populacije supova. Supovi vide 10 puta
bolje od čoveka. Razmnožavaju se posle pete godine i sa istim 
partnerom ostaju celog svog veka. Ljudi bi mogli ponešto da nauče 
od supova!

Beloglavi supovi su izveli svečani let posebno za nas.

Sledi poseta Ledenoj pećini, dostupnoj samo sa jezera.





Ručak na katamaranu (zlatarski specijaliteti)


Ernesa nam je i ovog puta napravila savršenu baklavu

Kormorani su se vinuli u nebo pred oluju

Ni oluja na jezeru nije nam pokvarila raspoloženje,
jer su katamarane vozili iskusni kapetani.


Zahvaljujući odličnoj organizaciji i sjajnom gostoprimstvu naših 
prijatelja u Sjenici, na Molitvi i na Uvcu, ovaj izlet ostaje najomiljeniji
u Izletniku. Nekoliko izletnika se na listu putnika već u martu upisuje 
osam godina zaredom.


Humor nedeljom

Humor — Autor lastavica @ 07:51



Može malo vikend smeha kod Lastavice?



Koje su bile poslednje Isusove reči koje je uputio Crnogorcima?
- Ne radite ništa dok se ja ne vratim!


Kako kažu Crnogorci za vanbračno dete?
- Đetić neznana junaka.


Vozi se Crnogorac u autobusu ali je prevelika gužva, 
pa vozač zamoli putnike da se malo pomere unazad. 
Crnogorac ga pogleda preko oka, ali pomeri se...
Posle nekog vremena vozač će opet:
- Molim vas, samo malo nazad."
Tek će Crnogorac: - Je li, avetinjo, je l' sam ja dao 
pare da se vozim il' da idem pješke?

Tukli se Crnogorac i Srbin. Pitali posle Crnogorca kako 
je prošao.
- A da, kako bi proša'? Razdvojila nas policija. Njega 
odveli ka' pseto, vezanog, a mene ka' knjaza - na nosilima!



Zašto se Crnogorci iseljavaju u Bosnu?
- Pa čuli da nema posla





Ministarstvo za zdravlje upozorava:
U slučaju velike vrućine sklonite se u miran hladan prostor 
i uzimajte mnogo tečnosti!



 


Smešna subota

Humor — Autor lastavica @ 06:59



I subotom se treba nasmejati





Nastavnica biologije pita Pericu:
- Perice, koji je najkorisniji četvoronožac?
- Krevet, nastavnice! 






Haso kaže Muji:- Joj, jarane, kakav mi je vic ispričala tvoja 
Fata juče.
- Čekaj, ba, otkud moja žena sa tobom, nije mi rekla?
- Ma u autobusu bolan, slučajno se sreli, ali kad mi je ispričala 
vic umal’ nisam pao sa kreveta od smijeha!






 


Naklon pred lepotom

Putopisi — Autor lastavica @ 05:13



Vedro jutro je idealno za odlazak na vidikovac Molitva 
terenskim vozilima. 






Evo, vidi se kuća domaćina Bajre Muhovića.

Bajro sa svojom ženom Nafijom goste dočekuju sa onim što 
imaju i niko ko je prošao pored njegove kuće nije ostao gladan 
ili žedan.

Mesto u koje preko leta dođe stotinjak ljudi, zimi potpuno 
zamre. Bajro i Nafija jedini su stanovnici ovog dela Peštera. 
Samo pravi ljubitelji prirode i oni koji imaju avanturistički duh
usuđuju se da dođu u ovaj kraj, jer temperatura pada i do -38 
stepeni Celzijusa. 

Za vreme zime jedino društvo su im beloglavi supovi i malo
stoke. Beloglavi supovi su Bajru prve i jedine komšije. Evo
jednog u letu iznad Bajrovog imanja.

Vidikovac pripada Bajri, ali on ne naplaćuje ulaz.


Sad treba sići do vidikovca. Nije baš lako. Kamenje se odronjava
pod nogama, a nikakve ograde prema jezeru nema.



Molitva je vidikovac s najlepšim pogledom na meandre Uvca,
pogled od kojeg staje dah. Ovde se rastvaraju usne Jadovnika 
i Javora i otkrivaju čaroliju Uvca.



Dosad su se samo dve izletnice usudile da se spuste opasnom
padinom do stene odakle se dobija savršena fotka, u srcu
meandra. Onome ko se oklizne, sledi kotrljanje po stenama 
do jezera. Ovog puta nas pet se spustilo, uz pomoć sigurne
ruke Adnana Aci Sinanovića.



Adnan se spustio niz drugu padinu i slikao moju Titanik 
fotku. Za to se treba popeti na ogradu vidikovca bez držanja
rukama. Malo vrtoglavice i ne bi bilo nimalo smešno. 
No istorijske fotke su ipak napravljene!

Sada je vreme za povratak, a nama se ne ide. Osećam potrebu da kleknem i poklonim se pred lepotom!


Vraćamo se kod Bajre

Još da se pozdravim s Nafijom, kupim sir i med, pa idemo. Čeka nas jezero.

(nastaviće se)

Raduške staze

Putopisi — Autor lastavica @ 05:39



Fotosafari po Pešteru ima pauzu na ručku u prelepom domaćinskom
restoranu Raduške staze. 


Vodi ga izletnik Salko Kahrović-Ljaka.


Nekoliko paviljona smešteno je u prirodi, pa društva imaju 
punu privatnost pri ručku.



Tu postoji i Ketin vidikovac "Izletnik".

Mnogo lepih detalja doprinosi kompletnom sjajnom utisku.




Složno društvo prionulo je na "težak hedonistički posao" 


Domaćin je došao da se pozdravi sa prijateljicom

Nedostajalo je samo ptičje mleko. Možda je i njega bilo, 
samo nismo primetili od raznih đakonija :)


Pogače su vrele. Kako se dobro slažu s kajmakom!

A tek ova ikebana!
I odlična urmašica

Nije lako, ali treba krenuti dalje...

(nastaviće se)

1 2 3 ... 60 61 62  Sledeći»

Powered by blog.rs