Lastavica

Tragom Irme

Putopisi — Autor lastavica @ 07:14



Ljera nam dalje priča o Floridi.



"Naše putovanje nastavljeno je tragom uragana Irma, iako nam to 
uopšte nije bila namera. Naime, mi smo išli uobičajenim putem na 
Ki Vest, ali je dva meseca pre nas tamo boravila Irma! Oko uragana
prešlo je preko dva ostrva Maraton i Islamoradu i još se vide tragovi
"za uspomenu i dugo sećanje". Nestala su brojna stabla tropskog 
bilja, a preživele su palme.


Prilažem par fotografija o šteti učinjenoj na kopnu, ali to nije sve,
jer je i Ki Vest postradao. Na Ki Vestu smo zatekli ostatke skršenih
raznih plovila u luci, zatim nasukane brodice i jahte na obali ostrva 
sa lepim imenom Zalazak sunca (Sunset Island), nasukani brodić 
na gradskoj plaži"




".. ali nas je najviše ražalostilo stanje u maloj, prekrasnoj i negovanoj 
botaničkoj bašti koju smo pre par godina posetili. Opustošena je, 
ali je volonteri obnavljaju oslonjeni na dobrovoljne priloge ljubitelja 
prirode. Poslednja slika u nizu je lep znak obnavljanja i unosi optimizam. 


Pozdrav,
Ljera&Sin"


Lice

Pozorišta — Autor lastavica @ 06:07



Ponovo Atelje 212 i ponovo jedna sjajna predstava: "Lice"


Napisano je ovo:
"Maestralna komedija jednog od najuglednijih scenarista i dramskih 
pisaca starije generacije, Aleksandra Galina, o životu „novih Rusa“ 
– tajkuna i intelektualaca koji im služe. Komedija o gubitku identiteta, 
bukvalnom i simboličnom, sa likovima koje prepoznajemo iz naše 
tabloidne štampe i „glamuroznih“ društvenih događaja, gorka, oštra, 
nadasve duhovita satira o tranziciji, i njenim herojima i žrtvama ali, 
ovoga puta ne iz perspektive „gubitnika“, običnih ljudi, već „dobitnika“, 
novopečenih „biznismena“ i društvene elite koja sve više tu „pobedu“ 
oseća kao preveliko breme sa kojom nije u stanju da se nosi." 
(Atelje 212)

Nisam komad videla na ovaj način. Nakon predstave pitala sam se 
da li je novac svemoćan? Nije. Da li lice predstavlja identitet? 
Dobijamo li s novim licem novu dušu? Ili smo isti, ma koliko lica 
promenili? 





(slike s neta)

 

 


Ču li za Čurug?

Putopisi — Autor lastavica @ 06:42



Pred zimu tradicionalno odemo u neko selo na svinjokolj ili disnotor. 
Tako se to zove, a ustvari vidimo kako se tradicionalno prave proizvodi
od mesa i posetimo svaki put drugo selo. Ovog puta sve do cilja 
destinacija je bila nepoznata. Vodi Keti, vozi Vlada.





Stižemo u Čurug, 36 km og Novog Sada i 110 km od Beograda, 
„selo lipa“ u Južnoj Bačkoj sa 8166 stanovnika, poznato po lepoj crkvi 
u centru, vetrenjačama i lipama, zatim sačijadi, džipijadi i noći mladog 
vina, koja je baš danas. U blizini je mrtva Tisa, čuruški meandar reke Tise.



Čurug se prvi put pominje 1244. godine kao posed Bele IV. Ima mnogo 
znamenitih ljudi, najpoznatiji je Jovan Tucakov po kojem se zove dom 
zdravlja. Odavde je „Dr Lazar Paču, samouki bankarski genije i po 
mnogima najbolji srpski ministar finansija. Dinar pod njegovim nadzorom 
postao je konvertibilna svetska valuta. Početkom 20. veka naša moneta
vredela više od francuskog franka. Državne finansije vodio je dr Paču 
i to sa takvim tvrdičlukom da su se oko njega isprele mnogobrojne
simpatične anegdote, jer je u ondašnjoj familijarnoj Srbiji samo finansijski
mag njegovog kalibra mogao i samom Pašiću, a i kralju Petru, da kaže
"nema para". Tako je ušao u legendu”. 
Odavde je Petar Konjović kao i mnogo akademskih umetnika.



Parkiramo se u centru i prvo idemo na bogatu pijacu. 



Ulazimo u dvorište domaćina Ranka Milinovića. Čuružani nam za doručak 
služe odlične tople čvarke i džigericu s krastavcima, svežim hlebom, 
rakijom. Radi se priprema svinje.




Lazar Kaćanski nas vodi u obilazak sela. Dopala nam se 
„Bombonica“- radionica svilenih bombona.




Hram Sv. Vaznesenja Gospodnjeg sa tri tornja, u klasicističkom stilu, 
je treći hram po veličini u Srbiji. Građen je samo godinu dana, 1857
-1858. Neobičan mermerni ikonostas oslikao je Đorđe Krstić i jedinstven
je u ikonografiji, jer su samo tu sveci prikazani bez oreola! Ogromno 
čuruško zvono teško 4796 kg je doskora bilo najveće u Srbiji, a jedino 
je liveno u pravoslavnoj livnici u Novom Sadu, a ne u Gracu, kao
većina drugih. 




Lazar nas vodi u Muzej žrtava racije, u žitni magacin u kojem je u
jednom mahu pobijeno 500 Čuružana. Racija u južnoj Bačkoj počela 
je 4. januara 1942. Mađarska okupaciona vojska upadala je 4, 5 i 6. 
januara 1942. u kuće i birala žrtve, uz pomoć domaćih Mađara, 
zatvarala ih u žitne magacine i školu, a u noći 6/7 januar počelo je 
masovno ubijanje. U Čurugu je stradalo 887 ljudi, od toga 46 dece.




Idemo na mesto na kome su žrtve racije bacane pod led. Bolan 
spomenik žrtvama podseća da su bez razloga stradali i žene i deca.
Inspirator racije Mikloš Horti nikad nije odgovarao za ovaj zločin.



Do rampe i nazad vozimo se preko dolme, nasipa sagrađenog u 
doba Marije Terezije, koji je štitio od plavljenja Tise. MrtvaTisa vidi 
se sa jedne strane, okružena vikendicama Novosađana, a tu je i plaža.




Obilazimo poslednju od čuruških vetrenjača, Rođinu vetrenjaču, 
trenutno bez krila.


Ručak uz tamburaše nije bio na nivou na kom smo navikli. Biće
bolje drugi put.


Nastavljamo u Noć mladog vina. Plaća se ulaznica od 
100 din, dobije čaša, probaju tri vina, ocene kao glasovi
publike, pa se vrati čaša i nazad dobije 100 din.


Dopao nam se Čurug. Nosimo neke lepe i neke tužne utiske. 
Vratićemo se.


Čekaju nas Beograd i obnovljena Slavija...

 

 


Miljana

Priče — Autor lastavica @ 07:02



Plodna karijera doživela je svoj procvat i vrhunac. U bolnici je svi 
pamte po dobrom. Svima je učinila neko dobro, nesebično pomogla, 
ohrabrila kad je trebalo. Njen je telefon uvek bio dostupan za sve 
kojima je trebala pomoć, bez obzira koliko je bila umorna i koliko je 
možda njoj trebala veća pomoć nego onima koji su tražili od nje. 
Uvek strpljiva, nikad se nije žalila i malo ko je mogao slutiti, ako 
mu nije rekla, da su njeni problemi jači i veći nego kod većine onih 
kojima je bila rame za plakanje. Sebi je zadržavala svoju umetnost 
i retke trenutke lepote, da iz njih crpi snagu.
Nije znala kako će izgledati njen ispraćaj u penziju. Pomalo se pribojavala 
hoće li sve ispasti kako je želela. Ko će sve doći... Najbolja prijateljica 
joj je pomogla, kao ona njoj pre četiri godine. Na vreme su sve donele,
a sestre su joj nesebično pomogle da na stolu osvane ikebana od
ukusnih jela i poslastica. A onda su počeli dolaziti sa osmesima,
lepim rečima i poklonima. Sa dirljivim sećanjima koja su njoj značila
malo, a tim ljudima mnogo. 
Kući je pošla sa najlepšim cvetnim aranžmanima koje je ikad videla.
Po poklone će morati da se vrati, njihove četiri ruke nisu bile dovoljne 
da sve odnesu.
Pomalo setno se osvrnula, u toj je bolnici provela najveći deo života, 
tu radila sa suprugom, legendom svog posla, tu srela hiljade ljudi 
koji su ostavili traga u njenom životu ili ona u njihovim, spašavajući ih. 
Hoće li joj nedostajati? Verovatno hoće...



Dok oluja besni...

Humor, Fotografija — Autor lastavica @ 07:37



Nakon vožnje brodom, krećemo od hotela "Jugoslavija" oko kojeg 
vlada jesen.



Šetamo do zemunskog keja. Samo pratite znakove!




U šetnji do Dunava i broda "Marinero" poljubila sam žapca.
Slobodno pogađajte da li se pretvorio u princa!

>

Možda se princ krije u ovom dvorcu?


Ova kuca ne poštuje vikinški brod :)


Čim prođete put za Lido, stigli ste do "Marinera".




"Marinero" nas čeka toplo, sa odličnim jelovnikom



...i finim vinom šardone, Aćanski


Kud plovi ovaj brod?


Tu su tri raspevana muzičara, sa dve gitare i jednom 
mandolinom, koji pevaju za svoju dušu.


Mnogo pesme, nešto plesa i šta nas je briga što napolju
besni oluja, koja nosi slabije brodove?




Galebovi se bore sa olujnim vetrom.


I kad se oluja smiri, ostajemo do kraja, jer sad samo za nas peva 
trio Marinero...


"A ti se nećeš vratiti"...(posebno za mene)

 

 


Pod savskim mostovima

Putopisi — Autor lastavica @ 04:29



Uvek rado slušam pesmu "Pod mostovima Pariza". A može se
ploviti i pod mostovima Beograda, preko Save.



Vreme je daleko od idealnog, ali brod je zatvoren i ne 
bojimo se kiše.



Jedan krug po Savi. Pogled na Kalemegdanske zidine bio
bi lepši da nam je vreme naklonjenije.




Pogled na Kulu Nebojšu


Nazire se Brankov most. 


Brankov most -danas se (nezvanično a svi misle da je to zvanično ime)
naziva Brankov ali, opet, malo ko zna po kom Branku: Ćopiću ili 
Radičeviću?!! Most je produžetak Brankove ulice koja nosi ime 
Branka Radičevića. "Konstrukcijski, most je bio remek delo svetske 
arhitekture. Naime, Savu je trebalo premostiti mostom bez ijednog 
stuba podupirača u sredini obzirom da se most nalazi u zoni pristaništa
gde je neophodno obezbediti uslove za nesmetano okretanje brodova."



"Gazela je po obimu saobraćaja najznačajniji gradski most."



"Stari železnički most je već treći koji Beogradu služi u te svrhe i koji 
stoji na tom mestu (prethodna dva su srušena u I i II svetskom ratu)".



"Novi Železnički most je: rekorder! Naime, ovo je prvi železnički viseći 
most u Evropi i na kome je primenjen sistem zategnutih užadi"



"Most na Adi – Najnoviji, najlepši i najveličanstveniji 
beogradski ali i savski most ujedno je i novi vizuelni simbol glavnog 
grada Srbije. Da se odmah pohvalimo, i ovaj most je jedan od svetskih 
rekordera. Naime, Most na Adi je najveći viseći most na svetu koji „visi“ 
na samo jednom pilonu (stubu). Ono što je još neobičnije i što zasigurno
skoro neće biti prevaziđeno je činjenica da se pilon ne nalazi na sredini
mosta tj. reke pa i ovaj beogradski most vizuelno izgleda prilično 
„nestabilno“. Ovaj problem rešen je tako što su dva kraka mosta različite
težine pa je balans ipak savršen."




"Savski most, Stari ili Tramvajski, kako ga neki zovu je most koji 
Beograd nije ni hteo niti mu je bio namenjen. Sagradili su ga nacisti 
za vreme okupacije (1942. godine) za potrebe prebacivanja svojih
trupa za napredovanje ka bliskom istoku.Okupatori su ga nazvali 
„Princ Eugen“ ali su, pri povlačenju iz Beograda rešili da ga sruše. 
Most je već bio miniran a spasio ga je beogradski učitelj Miladin 
Zarić u neverovatnom junačkom poduhvatu."





Pa se vraćamo. Ovog puta Dunav će sačekati. Beograd na
vodi i zemunski soliteri ogledaju se u reci.




Konstelacije

Pozorišta — Autor lastavica @ 06:04




(slika s neta)



Premijera predstave „Konstelacije“ u režiji Saše Milavić Dejvis, 
po tekstu savremenog engleskog pisca Nika Pejna održana je
14. aprila 2016. na sceni „Petar Kralj“, Ateljea 212.

(slika s neta)

"Kvantna teorija igra značajnu ulogu u ovom komadu koji je 
istovremeno i romantična komedija i pokazuje delovanje ove
teorije u praksi, kroz odnos dvoje ljudi u paralelnim univerzumima. 
Roland, pčelar, na roštilju upoznaje Marijanu, koja se bavi kvantnom 
kosmologijom. U jednom trenutku ona objašnjava kako se teorija 
relativiteta koja pokriva sunce, mesec i zvezde kosi sa kvantnom 
mehanikom koja se bavi molekulima, kvarkovima i atomima. I 
razmišlja o mogućnosti paralelne egzistencije u okviru prostora 
koje konflikt ove dve teorije otvara. Komad istražuje slobodnu 
volju i ulogu slučajnosti u našim životima"(blic.rs)


Tako kaže novinar. A ja razmišljam koliko jedan par može imati 
pravih i krivih trenutaka, koliko može reći lepih i pogrešnih reči, 
koliko se može potruditi da jedno drugome ulepša svakodnevicu, 
na koliko načina se može razvijati ili okončati jedna veza? Kako 
potpuno iste rečenice drugačije zvuče ako ih kažemo drugim 
tonom i propratimo drugim pokretima? Lakše je to reći kroz
paralelne svetove, a mi sami možemo razmisliti na koliko načina 
možemo ulepšati ili upropastiti vezu u našem jednom i jedinom 
svetu! 


(slike s neta)

Zaustavite Dunav...

Muzika — Autor lastavica @ 14:39



„Baš na ovom divnom mestu gde ugledah njene oči..."
zapeva Zvonko Bogdan 2014. i dobi ružu...
Malo mu je zadrhtao glas...



Posle je RTS prikazivao mnogo puta ceo snimak i uvek
bi mi ljudi rekli za tu scenu, ali ja je nijednom nisam
videla dok ne nađoh ceo snimak, a AnaM mi pomogla
da odvojimo samo tu scenu. Hvala joj.


Ljerina priča, Cauley Square

Putopisi, Fotografija — Autor lastavica @ 06:06



Već ste navikli da jesen Ljera provodi kod svog sina na Floridi
i da po povratku priča ekskluzivne Ljerine priče. Videćemo
fotografije sa mesta gde će malo ko od nas otići.




"Dragi moji na sve strane,
Konačno imam nešto lepo i atraktivno za videti i slikati. Mesto koje 
smo posetili u nedelju je Cauley Square u okolini Majamija."



"Trebalo nam je sat vremena vožnje, ali nismo zažalili. Slučajno sam 
naletela na video u kome se pominje i odmah krenula u potragu za
više informacija. I tako smo našli lokaciju, pa uputstvo kako da dođemo, 
a onda otkrili šta je to sve posebno na mestu posvećenom nastanku 
železnice Južne Floride početkom XX veka "


"Svaki detalj je retro, počev od figura koje dočaravaju pretke, a 
napravljene su od žičane konstrukcije i obložene mahovinom. Sve 
liči na vreme pređašnje, pa je tu i jedan ondašnji putnički vagon." 


"Dopao nam se retro stil koji prati sve na ovom, po prostranstvu, 
nevelikom mestu. Slike su najbolje ilustracije, pa niz započinjem
fotografijom mape lokacije, a zatim slede lepe staze, kućice, retro
restorani i jedan pijano, unutrašnja dekoracija, oborena stabla kao 
posledica nedavnog uragana, a valjda sam i ja na nekoj od slika." 




"U restoranu koji smo izabrali, jer ih ima više, jelovnik sadrži samo 
nekoliko jela koja nisu česta u drugim restoranima. I u jelovnik su 
uneli nešto starinsko."






Zaslužni fotograf je moj sin, kao i uvek. Nadam se da će 
vam se dopasti i da ćete uživati kao što smo i nas dvoje.
Topli pozdrav jednog sunčanog i prohladnog jutra,
Ljera&Sin"



Londoneri

Gastronomija — Autor lastavica @ 06:57



Nakon priče o Felix Romuliani zaslađene londonerima, nekoliko
blogera je tražilo recept. Ostalo mi je samo da ih opet umesim
i slikam.




Penasto umutiti 250 g maslaca sa 125 g šećera, dodati 6 žumanaca, 
pa koru 1 limuna (ili Kotanyl koricu) i 300 g brašna. Sipati u pleh sa
papirom za pečenje 30×40 cm




Testo tanko premazati sa 2 kašike džema od kajsija.
Peći na 170 stepeni 15 minuta. 



Izvaditi testo i premazati šamom, posuti seckanim orasima


i dopeći na 150 stepeni 30 minuta, od polovine prekriveno folijom


Šam: Umutiti 6 belanaca sa sokom pola limuna i 150 g šećera,
pa dodati 150 g mlevenih oraha. Može se dodati vanilin šećer
s limunom.


Ruža za Zvonka

Muzika — Autor lastavica @ 09:14


Ovako nas je Zvonko Bogdan pozvao na svoj koncert:
"Ne vredi plakati - koncert Zvonka Bogdana i 21 tamburaša"


"U Sava centar se vraćam, i ponovo dovodim sa sobom najbolje 
tamburaše, uz čiju pomoć ću beogradsku publiku povesti na putovanje
muzičkom istorijom panonske ravnice. Prisetićemo se pesama iz
vremena koje se vratiti neće, putovaćemo muzikom od Visokih 
Tatri i Karpata do Balkana... pa dokle stignemo!", najavljuje Zvonko Bogdan.



Koliko mi treba za razmišljanje? Sekunda. A onda odmah po karte.


Nakon toga, šta još treba? Ruža. Već je postala tradicija da na 
sceni Zvonko dobije od mene jednu ružu, a ja rukoljub pre nego 
je uzme. Nećemo kvariti tradiciju, zar ne?


Pa sam sada opremljena za koncert :). Da vidimo šta nam je
jedinstveni šarmer priredio za večeras, osim TV koja je 
snimala ceo koncert.




Velika sala "Sava centra popunjava se do poslednjeg mesta


Na jedinom praznom mestu sedi ruža. Nije kome je 
bilo pisano da tu sedi, nego kome je suđeno... 


Veliki tamburaški orkestar TV Vojvodine prvo nas je potpurijem 
večnih melodija uveo u romantičnu atmosferu.


Zatim izlazi bard panonske muzike, čuvar divnih pesama 
kojima preti zaborav, Zvonko Bogdan.



Za vreme druge pesme, "Na te mislim" polako sam se popela 
na binu i nakon poslednjeg stiha Zvonko je meni poljubio ruku,
pa primio ružu. Rekla sam samo: "Tradicija!", a on objavio 
lepo iznenađenje... 




Bio je posebno raspoložen, njegovih 75 godina se po kondiciji
ne bi moglo ni naslutiti. Tokom 2,5 sata koncerta nije pravio pauzu, čak nije ni seo na sceni. 








Na kraju je uzeo svoj šešir i mantil, okačene celo vreme na
čiviluku u dekor kafanici na bini i uz "Svirci moji" i buran aplauz
išetao sa scene. 


Do sledećeg koncerta, do sledeće ruže...

 

 


Subotnji humor

Humor — Autor lastavica @ 07:31


Celi život učim na greškama i sada grešim bez greške.


Lažeš kao 'hotel u blizini plaže'.


Za vikend će biti 30 stepeni:
15 u subotu i 15 u nedelju.


98% ljudi ne zna matematiku!
Hvala bogu, ja sam u onih 13%.


Ne diraj me ako se ne razumeš u mene.
Pokvarićeš nešto.


Sa komšilukom imam dobre odnose.
A sa jednom komšinicom i redovne.


Pismeni i nepismeni nisu isti.
Pismeni danas obično rade kod nepismenih.


Ko nije tresao kesicu od usisivača,
taj ne zna šta su 50 nijansi sive.


Ako nekog voliš zbog lepote to je požuda,
ako nekog voliš zbog bogatstva to je čisti interes,
ali ako nekog voliš a ne znaš zašto - e, to je Alchajmer!




 


Promocija knjige

Književnost — Autor lastavica @ 06:16



Pa reći ćete, bila je. Tačno, u pravu ste. Na prvoj promociji moje
četvrte knjige "Bluz" u junu, odmah po izlasku iz štampe, nije
bilo mesta za sve koji su želeli da prisustvuju i odmah je
zatraženo da organizujem i drugu nakon letnje pauze.



Ovog puta mesto održavanja bile su prostorije Udruženja Kragujevčana
i prijatelja Kragujevca, čiji sam član (kao prijatelj). Događaj su zajedno
organizovali Udruženje i moje matično DKB - Društvo književnika
Beograda, koje je izdalo ovu knjigu.



Promociju je otvorio predsednik Udruženja, Zoran Matović ,
i kasnije nadahnutim izborom nadopunjavao čitačice.


Vodila ju je Gordana Radović, profesorka zadivljujuće
elokvencije i harizme.



Profesor Ignjatović, književnik i književni kritičar. dao mi je
neočekivani kompliment, upoređujući moje priče s pričama velikog
Čehova. Na kraju je izdvojio "Naopaku pesmu" i preporučio
knjigu kao recept rešavanja večnog nerazumevanja među polovima.



Knjiga "Bluz" je posvećena mojim prijateljicama, a deo njih bile
su čitačice.


Dok su se gosti poslužili domaćim izborom pića, oni koji nisu još
dobili knjigu, sačekali su svoj red da je dobiju.



Izletnici su začinili sve. Kako bi moglo bez zajedničke fotke?


Veselica

Putopisi — Autor lastavica @ 06:13



Prošetali smo Valjevom, malo se i smrzli, vreme je
za zagrevanje.


Konačno ulazimo u restoran “Jefimija” usred Tešnjara.


Tu ćemo uz dobar zalogaj i živu muziku proslaviti našu tradicionalnu
veselicu.










Pa, mala pauza do sledećeg putovanja!

Priča Narodnog muzeja

Putopisi — Autor lastavica @ 11:22



Narodni muzej Valjevo je jedan od najboljih muzeja u Srbiji.
U devet sala je opisana istorija Valjeva.






Praistorija je ostala mutna, ne čudim se :) Idemo pravo na
rimsko doba.


Nađeni su zanimljivi artefakti


Prelazimo u doba Nemanjića


Uvek mi je zanimljiv monoksil, čamac iz jednog komada drveta.


Svratimo u tipičnu varošku kuću 17-18.veka


Zakoračimo u 19.vek



Zavirimo u kovačku radionicu


Pa u staru apoteku, u kojoj su se lekovi baš pravili.



Voskar je bio i onda potreban, i sada.


„Istorija Valjeva zauzima posebno mesto u istoriji srpskog naroda.
Valjevo i Valjevci su često imali istaknutu, a neretko i vodeću ulogu
u pokretima za nacionalno oslobođenje. Međutim, pored vojskovođa
i narodnih vođa, valjevski kraj je iznedrio i ne mali broj značajnih
književnika, umetnika i naučnika. Istovremeno, ovaj grad se svrstava
i među najstarije gradska naselja Srbije.“ (Wikipedia)




Selimo se u građanske kuće s početka 20.veka


Muzej čuva sećanja na prošla vremena...

(nastaviće se...)

«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 ... 20 21 22  Sledeći»

Powered by blog.rs