Lastavica

Divan dan za izlet. 

Zlatiborski doručak, pa krećemo.

Kombi je tu, agencija "Trendi", dobar vodič Miljan i mi.

Miljan nam priča tri verzije zašto se Zlatibor zove tako. Ranije 
se zvao Rujno, po cvetu rujnu. Od 19.veka se zove Zlatibor. 
Po prvoj legendi, po suvatima, zlatnim pašnjacima. 

Po drugoj, po vrsti belog bora koji izumire (Pinus silvestris var. 
Zlatiborica). Po trećoj, po kiridžijama koji su prodavali smolu od bora
i govorili „zlatan je to bor!" Kako god, Zlatibor ima baš lepo ime.

Stižemo do Stopića pećine, najuređenije pećine u Srbiji.
Silazimo...

...i silazimo bezbrojnim stepenicama... Vraćaćemo se penjanjem
po vrućini, pa ko izgura...

Evo je konačno. „Stopića pećina se nalazi na severoistočnoj strani
planine Zlatibor, između sela Rožanstva i Trnave. Udaljena je 250 
km od Beograda, 30 km od Užica, a od turističkog centra Zlatibora 
udaljena je svega 19 km. Iznad pećine prolazi put Zlatibor-Sirogojno, 
od koga je uređena prilazna staza do same pećine.“

Simpatičan je vodič kroz pećinu

Karta nije skupa.

Stopića pećina je rečna pećina dugačka 1.691,5 m, kroz koju 
protiče Trnavski potok, 

Čine je četiri celine: 1.Svetla dvorana, 

2.Tamna dvorana, 

3.Velika sala sa bigrenim kadama 

4. Pri većim vodama formira se jedinstven vodopad visine 9,44 m 
koji je simbolično nazvan "Izvor života".

„Zaštitni znak pećine predstavljaju Bigrene kade, udubljenja 
oivičena kamenim zidovima, vijugavim, rumenkastim naborima
u kojima se nakuplja voda i kaskadno se preliva stvarajući slapove“.
Slična pojava je Pamukkale u Turskoj. Sada nije bilo vode, pa smo
malo razočarani, jer nismo dobili pun efekat.

Ajme, treba se opet uspeti onim bezbrojniom stepenicama...
Ali umor će odagnati sladoled i kafa u Adagio...

Čeka nas odličan ručak i umor se zaboravlja, ostaju samo
sjajni utisci...

(nastaviće se)

Zar nije prekrasno svitanje na Zlatiboru? I ptice mu se
vesele.

Nakon doručka u zlatiborskom stilu, krećemo u šetnju.

Prolazimo kroz vikend naselje Kamalj ulicom Srebrne pahulje 

Šta kažete na kombinaciju slez+borovi?

Šteta što nekad prelepi hotel Jugopetrol propada...

Ove divne kuće ne bih uzela ni da mi poklanjaju. Održavanje je skupo, 
a ideš stalno na isto mesto. Ne dolazi u obzir!

Ovde sam se presavila od smeha. Shvatate zašto.

Levo se vidi farma.

Selfi na zlatiborski način. Ovo ogledalo proširuje...
pa i nije za ljude nego automobile :)

Svraćamo na kafu u Grand hotel Tornik. Prijatno
i lepo mesto. Ekskluzivno, ali ne preterano skupo.

Šetnja po livadama u pravcu zapada. 

Može i na konju

Škola jahanja ranča "Zova" radi uveliko.

Dva ponija su izgleda tužna?

(nastaviće se)

Malo humora kod Lastavice? Može?

Što se dobije kada se ukrste Crnogorac i Japanac?
- Čovek koji želi da radi, ali ne može da ustane!

Crnogorac za seks potroši 2.000 kalorija. 
Od toga 100 za seks i 1.900 za hvaljenje.

Kći kaže ocu tajkunu da se želi udati za studenta teologije.
Otac se protivi, ali ga ipak pozove na večeru.
-Znaš li ti da moja kći troši 5000 € na odeću, odakle ti novac za to?
– Bog će nam pomoći!
– A znaš li da se ona vozi samo u Mercedesu, kako ćeš to kupiti?
– Bog će nam pomoći!
– Ne znam mogu li ti uopšte reći koliko godišnje potroši na putovanja,
kako ćeš to rešiti?
– Bog će nam pomoći!
Nakon večere, kći pita oca nasamo:
-I tata, kako ti se čini moj voljeni?
-Nekako naivan i budalast, ali me u srce pogađa kad’ me naziva Bogom!“

Subota je, vreme za humor kod Lastavice. Zlatiborske priče nastavljamo nakon vikenda.

-Doktore, moja žena ima problem: toliko je uobrazila da joj neko
krade haljine, da je čak unajmila čuvara!
-Čuvara?
-Da, sinoć sam ga zatekao u ormaru!

Zaustavi policajac vozilo, pogleda vozača, pa mu kaže:
- Gospodine, vi ste pili. 
- Nisam. 
- Gospodine, oči su vam crvene.
- Ako ćemo baš da se vređamo, tebi su uši klempave!

Gazdarica uči novu kućnu pomoćnicu:
-Kad dođe pismo za mene, stavićeš ga na ovaj poslužavnik
i tako mi ga predati!
-Iju, gospođo, zar Vi jedete pisma?

Nadzornik pita zatvorenika:
- Imaš li ti nekog rođaka, prijatelja, poznanika?
-Imam ih mnogo!
-Pa zašto te onda niko ne posećuje?
-Zato što su svi ovde!

Okrenuti smo istoku. Sviće.

Dan počinjemo raznovrsnim doručkom tipa zlatiborski sto.

Sledi kafica na terasi.

Krenućemo drugim stazama, Jedriličarskom ulicom
kroz vikend naselje Kamalj. Šetamo, ne jedrimo :)

Ima lepih vila

Pored hotela "Tornik" izbijamo na zlatne padine. Tamo se vidi vrh 
Tornik, popularan kod skijaša.

Zlatibor je postao preveliki grad.

Sreća, još ima mesta za šetnje.

Šetamo dok nas noge nose.

Silazimo prema gradu.

U gradu nas zanima samo jedno mesto: kafe poslastičarnica
"Adagio", sa ubedljivo najboljom kafom. Tu svraćamo svakog
dana u nekoj fazi šetnje.

Šetnju završavamo pored bašte lekovitog bilja. 

I pored ruža

I zar nije vreme za ručak? Jeste!

Vežbači se spremaju za novu šetnju. Nas dve radimo po svome.

(nastaviće se nakon vikend humora)

Ne može se izbeći urbani deo Zlatibora, ali se može svesti na 
najmanju meru. Završetak šetnje po livadama ne može zaobići
centar. Prolazimo kroz apartmansko naselje Kraljevi konaci
uz jezero.

Izbijamo na jezero. 

Previše je trave i nema kupanja, ali se vozi pedalinama
i deca se igraju u loptama po vodi.

Kraljev trg u centru je dečji raj.

U ulici kišobrana nećete pokisnuti.

Vraćanje u Čigotu kroz borovu šumu.

Skreće se kod plave kuće.

Tu smo. Pred ulazom devojka neprestano vežba.

Oko nje se okupljaju popodnevni šetači.

Večera je raznovrsna, bogati švedski sto, bolje rečeno, 
zlatiborski sto.

Od svega pomalo- prijatno!

(nastaviće se)

Krenimo u prvu zlatiborsku šetnju.

Prolazimo pored sjajno uređenog Dino parka, najvećeg 
zabavnog parka na Balkanu, smeštenog među visokim 
borovima.

Pa pored prodavaca domaćih proizvoda.

Čim se pređe most preko magistralnog puta, u prirodi ste.

Ovu fotku posvećujem nisan EL Diablo.

Najpoznatija je šetačka staza do spomenika. Popločana je
a oko nje cvetaju ruže i na obe strane imate hlad borova.

Šetamo uzbdro. Pogledajmo iza sebe.

Sunce se smeje kroz zlatne borove.

Gogoo, kako se zove ovaj cvetak?

Šta ovde radi drvena zmija?

Prilazimo spomeniku

Sa vrha se pruža divan pogled na vrh Čigota i pašnjake-suvate-
po kojima je Zlatibor poznat.

I konjića tu ima...

Siđimo kroz visoke trave i mlade borove niz padinu 
u vikend naselje. 

Zaputimo se livadama. 

Lako je hodati po mekoj travi, uz pesmu skakavaca i 
zrikavaca.

Na vidiku je hotel Zelenkada, gde smo predvidele pauzu

...uz domaću kafu i slatko od višanja.

Nastavimo pored jezera.

I laku noć, za prvi dan je dovoljno.

(Nastaviće se)

Vreme je za put, zar ne? U nekoliko nastavaka ispričaću vam 
zlatiborske priče. Verujem da će vam se dopasti.

Prevozno sredstvo: taxi od vrata do vrata za sve putnike,
Terra travel. Komforno, a nije preskupo. Jedna pauza 
za kaficu sasvim je dovoljna.

Nakon pet sati evo nas na Zlatiboru. Moj izbor je čuveni 
hotel-stacionar "Čigota" zbog lokacije (u šumi, usred terena), 
zatim zbog izuzetno dobre usluge i najbolje kuhinje.

Osim što ćemo se aktivno odmarati, obavićemo kontrolne
preglede. Same plaćamo, ali vredi.

Lepo smo se smestile. Pogled s našeg balkona je divan.

Vreme je za ručak, vrlo raznovrstan. 

A onda pravo na prvu šetnju. Vreme je lepo i zove u prirodu.

Rekli smo da ćemo se osvežiti na Kalemegdanu, s pogledom 
na Pobednika, Novi Beograd, Savu i Dunav.

Pređimo most kod Kraljeve kapije

Pogled je prekrasan

Kako prijaju kafa i hladni šveps. Vidim oko...neko želi 
da me vidi?

Most kod Kralj kapije prelaze đaci uz Jagodine, prvo žuti i crveni

pa crveni i beli

Idemo dalje, Pobednika gledamo kroz cveće

Bacimo pogled na Sahat kulu

Za streličarstvo nismo raspoloženi

Za astronomsko društvo jesmo, u Despotovoj kapiji

Prolazimo Despotovu kapiju i most

Najpoznatija je Zindan kapija, tu se svi žele slikati

Prošetajmo još malo 

Malo pre đaka stigli smo do Malog Kalemegdana

Ručak: dimljeni batak s kajmakom i pečena paprika

U povratku mnogo dobre muzike u Knez Mihailovoj ulici

U životu treba imati stav, zar ne?
Pa i sladoled jesti sa stavom. U poslastičarnici 
adekvatnog naziva.

A ukusi su bajkoviti... treba ih probati...
od ludih ukusa tamjanike, ajvara, pirotskog kačkavalja
do vrhunskog lešnika, maka sa višnjom i maline,
što se trenutno kuša.

U samom je centru grada, u Maršala Birjuzova.

I celog dana su samo pljuštale čestike. Hvala za sve mejlove,
i SMS-ove Zahvaljujem mecabg za blog čestitku i sve koji su
se javili kod nje ili kod mene ili kod obe.

U foto grupi nisam stizala da odgovorim svima. Neki su mi pravili
vrlo originalne čestitke.

Tokom dana su navraćali čestitari.

Torta je nestala, naravno...

Skadarlija se podrazumeva. "Šešir moj", zna se.

Pevalo se sve što ima i nema veze sa mojim imenom...

I na kraju sam, po tradiciji, opet dobila dar od restorana,
sliku. Tako se završio savršeni dan.

Pravo je vreme za Topčider. "Topčider je kao park u engleskom stilu, 
sa vijugavim stazama, potocima, jezercima i bujnim rastinjem, uredio 
Atanasije Nikolić, jedna od naših najvećih gromada XIX veka. Njega 
smo, kao i sve istinske gromade, zaboravili, zauzeti veličanjem ljudi 
koji uglavnom nisu znali ni umeli niti bili voljni da odu dalje od busanja
u grudi."

Svuda dominira zeleno.

Konjići čekaju decu.

Fijaker čeka vožnju.

Spomenik Arčibaldu Rajsu

Skulptura „Žetelica“ u Topčiderskom parku.

Stari platan ispred Miloševog konaka jedva drži svoje teške
grane.

Potočić vijuga

Jezero bez lokvanja

Na mostu

Drugo jezero

Šetnja, samo šetnja...

Pa i ne baš. Restoran "Stara daščara" poznat je
po odličnom roštilju.

Proverićemo to.

Stvarno je sve vrhunsko.

A sad mala šetnja pa kući.

Vreme je za povratak iz grada roda, Steisslingena. 
Nisam roda, koja me ispraća, nego lastavica.

Evo me na aerodromu Zürich

Ne, ovo nije moj avion.

Polećemo

Lepo se vidi Ciriško jezero.

Fasciniraju Alpe pod snegom na kraju juna!

Ne znam koja je ono reka...

Austrija, Slovenija, Hrvatska... 

Daleko se vidi Jadran i Trst

Negde nad Slavonijom

Koja je ovo reka? Izgleda da smo malo zakačili 
Mađarsku i Dunav

Bližimo se Beogradu, lepo se vidi Dunav i poljubac Save

Beogradski mostovi, dominira most na Adi

I gotovo. Do sledećeg putovanja!

Dan je povratka. Ali neće biti samo čekanje leta, nego 
unuk ima fudbalski turnir za predškolce. Njegov
Steisslingen ima čak dve ekipe, bele i zelene. 
Razigrava se mali fudbaler.

On ima zeleni dres.

Desetak gradića poslalo je svoje ekipe, u nedelju na 32 stepena!

Deci nije nimalo lako, a mi smo se u hladovini kuvali.
Deca su se hladila u pauzama uranjanjem glave u bure s vodom
i pijenjem dosta tečnosti!

Unuk je prve tri mini utakmice odigrao dosta nezainteresovano,
a kad je trebalo da kod četvrte odemo da bih se spremila za put,
on je odjednom dobio volju. I čim ga je trener ubacio, dao je
dva gromoglasna gola. Prebrza za slikanje!

Trener ga je povukao iz igre i opet ubacio, i umalo treći gol, 
stativa se nekako namestila nezgodno.

Oduševljeno je poneo pehar. Reče, za dve nedelje igra opet
i osvojiće pehar za sestru!

Pehar treba zasladiti, zar ne?