Lastavica

Kako do Korčule?

Putopisi — Autor lastavica @ 06:13



"Makarski Jadran" kreće na novu atraktivnu plovidbu. 



Vele proverava je li sve u redu.


Ljiljana se pripremila za novu avanturu. Opet imamo sjajna
mesta, hvala Spomenki.



Vreme je idealno. Ispraća nas raskošna makarska luka.


Maše nam Sveti Petar sa poluostrva Sv. Petar


U Tučepima ukrcavamo ostale putnike. Iza nas ostaju lepa
mesta Makarske rivijere, Igrane, Živogošće...



Na gornjoj palubi je živo, idemo da posetimo kapetana.



Kapetan je dobio pomoćnicu :)


Oko punte Hvara obilazimo, kapetan pozdravlja Sućuraj, moji 
mašu na terasi kuće.



Daleko je moje selo malo, daleko je kraj plavog mora...


Kapetan pušta na razglas pesmu za nas dve, 
„Plovi, plovi, plovi mala barka, a u barci ćiribilibela Anka“. 


Plovimo između Hvara i Pelješca. Obilazimo rt Pelješca (feral). 


Serviraju ručak, odličnu skušu s gradela uz salatu i špagete. 



Galebovi nas prate, namirisali su ručak.


Levo ostaje Orebić na Pelješcu, mesto kapetana i pomoraca. 


Bližimo se Korčuli


Iskrcavamo se na Zapadnoj rivi kod prekrasne skalinade. 
U luci nas čeka šest vodiča na raznim jezicima, idemo uz hrvatskog
vodiča Jakicu, koja nas sat i po veoma zanimljivo vodi i priča, 
a grupa zainteresovano zapitkuje. Ostajemo u Korčuli samo tri sata. 



Grad Korčula sagrađen je na poluotočiću 
isturenom u Pelješki kanal. Srednjovekovni 
raster grada Korčule u obliku je riblje kosti


Bacamo pogled na Pelješac. Vidi se stari samostan ispod Sv. Ilije. 
Kad vrh Sv. Ilija ima kapu (oblake), biće kiše. 
Između Orebića i Korčule vidi se otočje, Korčulanski arhipelag, 
gde se kopa bijeli korčulanski kamen.


Čeka nas divna Korčula, suncem okupana


(nastaviće se)

Boli li Bol?

Putopisi — Autor lastavica @ 06:49



Nastavljamo putovanje brodom "Makarski Jadran" .




Plovidba od Jelse do Bola. Valovi pričaju onome tko ih
zna čuti...


Evo nas u Bolu na Braču






Opet nailazimo na tovara


Šetamo do Zlatnog rata, najlepše plaže u Hrvatskoj i jedne
od najlepših u svetu.




Kakva tirkizna pučina!


Ako s jedne strane šume duva, s druge je mirno, pa se
uvijek može birati mesto za kupanje.




Kava u kafiću na plaži za koju me vežu neke lepe
uspomene.



Povratak vozićem, 20 kn. 



Još malo šetnje Bolom




Pučki tribun i ja. 


Ukrcavamo se, pa veseli brod vozi duž obale i pozdravlja. Svuda
ljudi veselo otpozdravljaju, mašući šugamanima i lancunima! 



Na izlazu u Makarskoj odmah kupujemo karte za sutra za Korčulu.
Dobitnu ekipu ne treba menjati!


A torta makarana bit će večera! Izvrsna, tek da napomenem.


Kad plovi "Makarski Jadran"...

Putopisi — Autor lastavica @ 06:48



Danas ćemo imati divno vreme i još lepši izlet.




Ukrcavanje u brod „Makarski Jadran“ za Hvar i Brač po 
pozivu kapetana, koji je moj školski drug. 




Dobijamo odlična mesta na brodu, zahvaljujući kapetanovoj 
supruzi


Svraćamo u Tučepe po deo putnika.



Služi se prvo kava, pa lozovača, sok, pa vino. 


Plovimo kanalom između Hvara i Brača


Rani ručak, sjajna skuša na gradelama sa salatom i manistrom, 
uz dobro vino. 




Mito pušta muziku posebno za grupe gostiju, za Čehe, Nemce,
Mađare, Poljake, i za sve iz balkanskog regiona. I ja sam dobila
moju pesmu.


Ulazimo u luku Vrboska, prate nas jata galebova. 




Uplovljavamo u luku Jelse. 






Šetamo kalama. 






Kakvi divni prozori na zgradi opštine!


Slikanje s kapetanom


Obavezan sladoled


i suveniri od lavande


Tovar u luci


Ovo je prvi deo izleta, sad nastavljamo na drugi deo, do Bola na Braču.



(nastaviće se...)

Sućuraj na punti Hvara

Putopisi — Autor lastavica @ 19:04



Nesputani deo detinjstva provela sam u Sućurju na punti Hvara.
Rado mu se vraćam, posetim moje drage i svoja posebna mesta.




Za Sućuraj vozi trajekt iz Drvenika, više puta dnevno



Promiču morske slike dok se ne pojavi Lanterna, stari svetionik
iz 1889.



I evo nas u ljupkom mestašcu, nalik na sva primorska mesta





U šetnji susrećem starog poznanika, Nikšu Vujnovića, poznatog
arheologa i hroničara Sućurja. Od njega dobijam njegov "Kratki 
vodič kroz povijest općine Sućuraj".



U vodiču čitam: "Općina Sućuraj smještena je na istočnom dijelu otoka
Hvara, na prostoru s povijesnim nazivom Plame. Čine je naselja Sućuraj, 
Selca i Bogomolje. Prema popisu stanovništva iz 2001. godine općina 
Sućuraj je imala 492 stanovnika.


Danas se žitelji općine bave poljoprivredom, ribarstvom, 
a ponajviše ugostiteljsko- turističkom djelatnošću. 


Sućuraj se prvi put spominje 1331.godine u Hvarskom statutu
kao naziv crkve Svetog Jurja po kojem je naselje dobilo ime.
Padom Makarskog primorja (Krajina) pod tursku vlast, sve veći 
broj stanovnika s kopna prelazi na otok, na područje općine 
Sućuraj u više navrata tijekom 16.st.


Da bi ojačala obranu 1613. godine Venecija na ulazu u luku Sućuraj 
gradi tvđavu zvana Fortica, s kulom i perimetralnim zidom s 
puškarnicama." Provela sam detinjstvo igrajući se u Fortici i oko nje,
ne znajući njenu istoriju. Hvala Nikši!



Obilazim staru kuću gde sam davno leta provodila. Kuća 
nije obnavljana, vrt je zapušten, ali su smokve još slatke 
kako ih pamtim.



Pa malo po okolini. Svako drvo i svaki suhozid
(gomila) su mesta sjećanja. Stari badem još daje plod


Škola, opština, crkva... sve što treba malom mestu.




Ovde sanjaju moji dragi...


Svetionik, Lanterna, mesto je gdje sam imala privilegiju igre u celom
zdanju sve do ferala. Svetioničar je bio moj barba. Sada je to kuća za 
odmor, iako je spomenik kulture.


Ujna lepo kuva... da se okrepimo, pa se vraćamo.


Uvek mi je žao kad odlazim, ostavljam svoje detinjstvo i
svoje drage... Trajekt stiže...



Doviđenja, dragi Sućurju!

 

 


Nedeljaaaaaa

Humor — Autor lastavica @ 06:03



Na jednoj ogradi u Beogradu...


Efikasno

- Rakija za cirkulaciju.
- Pivo za mišiće.
- Vino za krvnu sliku.
- Pelinkovac za želudac. 
Svaki dan sam mrtav pijan iz zdravstvenih razloga.


Menjam peticu sa filozofskog fakulteta
za jedinicu iz dobrostojeće porodice.




Muškarac se u svom životu nikad ne sme žaliti na
ŽENU I AUTO. 
Birao je sam.


Danas na reklamama, sin dođe blatnjav kući, mama 
izvadi Perwoll...
A kada sam ja bio mali i došao sam blatnjav kući,
mama je izvadila kajiš, šibu, oklagiju...


Kaže baba:- E, deco moja! Vi danas samo mislite na sex. 
U moje vreme nije bilo tako. Vaša baba je imala dvanaestoro dece
i nismo imali vremena za te stvari.


Ima 11 godina i napisala je u statusu:
"Eh, da mi je vratiti vreme!"
Malena je sigurno videla Pampers na sniženju.


Potreban vidovnjak za odlično plaćen posao. 
On će znati gde i kada treba da se javi.



Osmeh, molim!

Humor — Autor lastavica @ 06:58












Kako od domaće mačke napraviti persijsku...





Šta šapuću školjke?

Putopisi — Autor lastavica @ 05:14



Volim školjke i često sam pokazivala deci, pa unucima 

kako se more čuje u njima i kako nam školjka priča.



Malakološki muzej u Makarskoj je muzej školjaka - ljuštura 
morskih mekušaca. Svojevremeno je bio drugi po bogatstvu
eksponata u Evropi. Nisam uspela naći na kom je
mestu rangliste danas. 


Muzej je otvoren za javnost 30. travnja 1963. godine u starom 
delu Franjevačkog samostana koji je zaštićeni spomenik kulture.





Malakološki muzej franjevačkog samostana utemeljio je 1963. 
fra Jure Radić. Atraktivnom postavom morskih puževa i školjkaša 
Jadrana i celoga svijeta danas je to turistički najpoznatija 
malakološka kolekcija u Hrvatskoj.




Tridacna, školjka ljudožderka. Ako je neko ugazi u plićaku,
školjka se zatvori i kad naiđe plima, nesrećnik se udavi.
Srećnija njena strana je pravljenje velikih belih bisera.


U samom muzeju zabranjeno je slikanje, pa ću dodati neku
od slika s neta.



Ispraća nas divan rascvetali kapar.




Kalalarga moje mladosti

Putopisi — Autor lastavica @ 06:10



Staru Makarsku predstavlja Kalalarga. Nisam Marino Srzić koji piše
izuzetno dobre hronike Kalalarge (očekujemo knjigu), pa ću je 
prikazati samo slikama.




Ulazimo u svet Kalalarge od splitske strane.



Svako naše malo misto... liči jedno na drugo.



Mnoge su uspomene vezane za ove kale.




Portun u kojem je živeo moj ujak


Volim stare stube sa cvećem...


Za pohvalu je što ovde ima i Ulica darovatelja krvi


Tu smo imali prve igranke...


Izlazimo na Kačićev trg


Nezaobilazna je Mletačka česma, uz koju su slikane sve generacije
školaraca u Makarskoj, pa i ja :).



Na trgu je apoteka sa šarmom starih vremena


Zavirimo u Lištun




Lepa zgrada opštine i Trg Hrpina



Na Trgu Tina Ujevića uspomena s velikim pesnikom



Prođimo pored poznatog restorana "Riva"


Popijmo kavu kod "Kostele", to je kultno mesto.


U Kalalargi je restoran Gastro Diva, za toplu preporuku


Ambijent je uređen u etno stilu, a kuhinja...za prste polizati.



Pašticada 


Hobotnica s bobom i krompirom 


...uz odličnu malvaziju...


Godine i čaše vina nikada se ne bi trebale brojati...hm...


Na makarskoj plaži

Vesti — Autor lastavica @ 07:55



Ako stanujete na Zelenki u Makarskoj, kako ćete do plaže?


U rano jutro krenite samo nizbrdo, vođeni
mirisom mora



Stižete do hotela "Dalmacija", prvog objekta u Makarskoj koji
je visinom iskočio iz stepenaste vizure grada pod Biokovom.


Šta se sve može iz mora izvaditi...


Hotel ima simpatičnu plažu


Ali ja radije idem do žute kuće. Tamo je moje mesto.



Putem ću se podsetiti prvog poljupca pod 
ovim borom... neke tamo davne godine...


Ovdje sam prodavala sladoled jednog davnog ljeta, 
lomila svoje i neka druga srca...


Žuta kuća nije žuta, ali se tako zove. Iz nje biste bukvalno mogli 
skakati u more.



Jutro je rano i većina kupača nije još stigla.




Kako prija prvo jutarnje plivanje! Tada je more moje...





Pa natrag, starim kamenim stepenicama...


Uz nabavku lavanda suvenira


Galeb grli dve...

Putopisi — Autor lastavica @ 06:05


Put do Makarske trajao je 10 sati, ali u dobrom društvu i sa pouzdanim
prevoznikom nije nas umorio.




Vodila sam prijateljicu koja nikad nije bila u Dalmaciji da upozna što
više može za osam dana.


Iz našeg novog doma krećemo u šetnju do makarske rive



A riva u punom sjaju...




Galeb grli dve... blago njemu!


Tu je i najava putovanja već legendarnog broda „Makarski Jadran"
kojim upravlja kapetan Mito Mravičić.


Kapetan i tri dame, od kojih mu je jedna supruga, druga 
školska drugarica, a treća nova poznanica.


A na brodu je večera i Vele dežura...


Tu je i poznati makarski slikar Eduard Gardun. 
Uspomena s maestrom.


Zalazak sunca u makarskoj luci je nešto posebno!




Sa novog lukobrana lep je pogled na noćnu Makarsku.


Moja prijateljica stalno ponavlja: „Kako je lepo!"
Uz to sladoled za večeru ide baš kako treba!
„Kantun", Osejava.

Procvetala je so

Vesti — Autor lastavica @ 06:37


Inženjer šumarstva Ivan Šimić naš je domaćin u solani Ramova
u Krvavici pored Makarske. Uveo nas je u čarobnu priču o solnom
cvijetu i morskom ulju.




Na sajmu inovacija ARCA 2010. Vetrosolana nagrađena je 
zlatnom plaketom. Vetrosolana je zapravo klasična solana s 
nadogradnjom visećih slojevitih površina - bazena s nagibom 
tri promila iznad matičnih bazena. Za vreme kiše preljevni 
bazen se prazni i ugušćena masa se spušta u matični bazen 
gde je zaštićena od oborina i to je ono osnovno - kaže autor 
projekta dipl. inženjer Ivan Šimić.


Ivanova solana ne ovisi o hirovima vremena kao one ostale
s naše obale, u Stonu, Ninu, na Pagu. On u svakom trenutku 
tokom godine, zahvaljujući posebno smišljenom sustavu slojevite
gradnje, te korišćenju snage vetra koji pospešuje isparavanje, 
može proizvoditi so i ostale morske prerađevine. Čak sam 
može i kontrolisati vrime njihova stvaranja. Ivanu u tome ne 
smeta kiša, a pomaže mu bura.


Cvit soli se stvara leti, kada salamura u bazenima postigne
temperaturu od 60 stepeni. U tim trenucima počinje proces 
kristalizacije visoko cenjenog cveta soli, koji se u grumenima 
kristala počne skupljati po površini. Kristali se počnu stvarati 
oko podne, a Ivan ih skuplja u vreme sutona. 
Na jezgro NaCl kaleme se minerali u plitkom bazenu. Solni cvijet
u svom sastavu ima prirodni kalijum jodid i čak 15 puta više 
minerala nego klasična so. Solni cvijet je najvredniji prikaz 
mora u kristalu soli.



More sa 3,5% slanosti meri se bomeometrom (po Bomeu).
Kad se dođe na 20% slanosti, taloži se gips (kalcijum sulfat) i 
kalcijum karbonat koji se izbace i solni cvijet ih ne sadrži.


Neko bi možda stao na cvijetu soli, no ne i Ivan. On je od mora 
išao do samog kraja. Pa je iz onog ostatka salamure, preostalog
nakon izvlačenja cvijeta soli, izvadio još dva sastojka.
Prvi je dijamantna so koja se stvara pri slanosti 31 do 38 posto.
Nepodobna je za kuvanje, ali zato vrlo iskoristljiva za dermatološke
tretmane. U sebi ova kruta sol nosi podosta minerala, koji su odlični
za razne dermoterapije. 


A nakon toga ostaje još nešto, presoljena salamura s koncentracijom soli
od 38 i više posto, prepuna planktona, nazvana morsko ulje. Izvor je
prirodnog magnezijuma sa odličnom resorpcijom kad se unosi preko kože.



Hrvatska ima izuzetno veliku energiju isparavanja u podvelebitskom
prostoru, kao u pustinji Gobi. Ova tehnologija bi omogućila Hrvatskoj 
da se od uvoznika pretvori u izvoznika s proizvodnjom od preko milion
tona godišnje. Uz to, ovaj sustav bi se mogao instalirati na otocima i 
prikupljati kišnicu.


Lipo moje...

Fotografija — Autor lastavica @ 18:44



Lipo moje makarsko more...





Drugi život jedne Makane

Priče — Autor lastavica @ 04:40

Kod nas je 11 godina. Koliko je bila 
kod nekog pre nas, ne znamo.



Pre 11 godina snajka je naišla na krvavu teško ranjenu mačku
pored puta. Mislila je da je uginula, ali je tada maca počela da prede!
Odvezla ju je veterinaru, koji se čudio što se neko toliko brine o 
divljakuši. Dao je sve što treba maci smrskanog lica. Nakon mesec
dana srasle su rane, maca je ostala slepa na povređeno oko i skoro
sasvim na drugo, kojim razaznaje pokret i svetlo. I sa tako lošim
vidom prilagođavala se novom prostoru veoma lako, pa smo je 
naizmenično čuvale snajka i ja, zavisno o tome koja je kada putovala. Kasnije je godine živela kod snajke.


Moji unuci su rasli uz macu. Naučili da dele s njom igre i iskazuju
emocije. Uloga životinje u kući je baš ta, da deca nauče izražavati
emocije.


Sad su moji u drugoj zemlji, gde maca ne može s njima. Vratila
se meni i brzo prilagodila, kao da nikad nije bila negde drugo.


Dolaze mi gosti s raznih strana i prvo macu u krilo. Čistu
i maznu, svi je vole. Makana 11 godina živi svoj drugi život.


Balkanske vertikale

Književnost — Autor lastavica @ 05:30

Izašao je četvrti broj broj časopisa za angažovanu književnost,
„Balkanske vertikale”.



Časopis izdaje Društvo književnika Beograda.


Urednik za poeziju Ivan Despotović čita časopis


Reč glavnog i odgovornog urednika časopisa:

„Balkanske vertikale” su časopis za angažovanu književnost, glasilo Društva Književnika Beograda, koje okuplja oko sto članova. 
Objavljen je četvrti broj i ono što je za pohvalu, još uvek ne kasnimo sa izdanjima, a znamo da velika većina književnih i naučnih časopisa kasni zbog pomanjkanja finansijskih sredstava. 
Prvi broj Balkanskih vertikala je objavljen početkom 2016. godine i izlazi na svaka četiri meseca. Ovaj časopis se bavi pre svega totalnom književnošću, znači književnošću koja barata egzistencijalnim životnim pitanjima, prikazujući stvarnost brutalno iskreno, bez straha i kompromisa. Bavi se položajem književnika u Srbiji, odnosom društva prema njima, književnom i kulturnom birokratijom, društvom u celini. 
Glasilo je podeljeno po rubrikama, a na naslovnoj strani najčešće je neki angažovani crtež, slika, karikatura, koja simbolički prikazuje naš položaj u vremenu i prostoru. Ima svoj uvodnik, najčešće neki angažovani tekst o našoj stvarnosti, tu su i zapisi sa interneta, angažovani prozni tekstovi, kratke priče, u svakom broju prikazujemo naše nagrađene članove, dajemo prikaze izdanja Društva književnika Beograda, poeziju naših članova, tu je i tema broja, kao i rubrika „Satira ili stvarnost”. 
Koristi se i ćirilićno i latinično pismo, u zavisnosti od želje autora teksta, a objavljujemo autore sa balkanskih prostora i to najviše u satiričarskom delu časopisa, gde su zastupljeni naši najpoznatiji aforističari. Tu su i satirične pesme, priče, koje upozoravaju i ohrabruju, daju nadu u istinu i otkrivaju ono što drugi ne smeju. 
To je i najveći kvalitet ovog časopisa. Sve ono o čemu se govori a ne sme biti napisano u drugim književnim časopisima, ovde se nalazi, i naši čitaoci jedva čekaju da vide novi broj. Naše glasilo je imalo promocije na značajnim mestima: u Banskom dvoru u Banja Luci, u Udruženju književnika Srbije, bibliotekama Beograda i šire, u Crnoj Gori i drugim susednim državama. 
Balkanske Vertikale su Beograd, Banja Luka, Bijeljina, Berane, Bitola, Beč. Balkanske vertikale su čovek u pravom smislu te reči. 

Urednik časopisa „Balkanske vertikale”
Srđan Simeunović Sendan


U ovom broju jedan od Vertikalinih laureata sam i ja :)



Jezero koje možete piti

Putopisi — Autor lastavica @ 06:22

Krećemo za Akmačiće na Sjeničko (Uvačko) jezero na 985 m visine. 
To je ogromna akumulacija vode za piće. 
Čekaju nas dva spojena katamarana i kapetan Salih. Zbog niskog 
vodostaja kraj stepeništa je vrlo klizava kosina.




Uvac je izvajao srpski Kolorado. Jezero Uvac bogato je ribom. 
Vazduh je čist, nema zagađivača. 


Servirano je sjeničko predjelo. Ekipa je sastavljena od povratnika,
zaljubljenika u Uvac, koji ovaj izlet ni za šta ne bi propustili.



Posle ide odlična teletina ispod sača, mekana,
zubi ne trebaju...


Sjeničko jezero zove se i Uvačko. Prvo je od sistema jezera
koja su napravljena pregrađivanjem Uvca sa dve brane. Sledeća 
su: Zlatarsko i Radoinjsko jezero. Vožnja po jezeru koje možete
piti traje 3,5 sata.





Kapetan Salih priča nam o jezeru i beloglavom supu 
(kojem sam posvetila posebnu priču). Novinarka snima.


Deo grupe posetiće Ledenu pećinu, kojoj se može prići 
samo s jezera. Kroz nju vode rendžeri.




Muškarci su lenčuge, pa Zorica i ja 
plešemo dvaput. 


Vreme se kvari, hladno i kiša.


Vraćamo se preko Zlatibora, uz neizostavni kup sa četiri 
vrste šumskog voća


 

 


Powered by blog.rs