Lastavica

Napisano je:
"Predstava “Iza Čehova” inspirisana je delima A. P. Čehova,
dramski tekst prati stvaranje ovog velikog pisca, njegove krize
u pisanju, saradnju sa Korš teatrom, njegovu bolest, ljubavni
odnos sa Olgom Kniper, saradnju sa Stanislavskim.
Žanrovski ovu predstavu možemo okarakterisati kao poetski
simbolizam. Glumci su sve vreme prisutni na sceni igrajući
svoje likove, ali i scenografiju, atmosferu pa i Čehovljeve misli.
Scenski pokret je radila profesorka Marina Bukvički, dok je
muziku komponovala profesorka Tehnike glasa Dina Miletić."

Dodala bih: za preporuku! Teatar "Vuk"

Nije lako kreirati novi časopis i osmisliti mu vizuelni
identitet i sadržaj. Sa časopisom "Pobednik" (čija sam
glavna i odgovorna urednica) stigli smo do broja 4.
Broj zastupljenih pisaca je impozantan.

Deo uredništva je vodilo promociju časopisa: urednik za
poeziju Rade Kokić, glavna urednica i urednik za prozu
Zoran Škiljević.

Autorka koja je svojom poezijom otvorila broj, a svojom
slikom ulepšala korice bila je Jadranka Bežanović Sovilj

U prisustvu porodice, odali smo počast našem preminulom
članu Andrija Vujačić Rastočki, o kome je govorila Olivera
Šestakov. Svi prisutni dobili su po jednu njegovu knjigu
u znak sećanja. Deo knjiga poklonjen je biblioteci.





Autori su nastupili redom objave u časopisu: Mišel Radović.

Svetlana Joksimović

Dragana Ljuna i još 24 autora.

Počinje rad na broju 5, koji izlazi u februaru.

Volite li japansku gastronomiju? Ja da, ako imam
dobrog savetnika. Sin je bio u Japanu tri puta i voli
njihovu kuhinju, pa nam je savetovao restoran "Marukoshi"



Uz njegovu pomoć, izabrala sam odličan okonomiyaki,
koji Japanci vole da jedu u restoranima

Ivko je uzeo tonkatsu, jelo koji Japanci rado spremaju
kod kuće

Sin je izabrao vrlo ukusan oyakodan.

Nije bilo mesta za dezert, pa se nadam da ću drugi put
probati i njihove specifične poslastice. Eto, u svemu
lepom uživa Lastavica.

Imala sam zadovoljstvo da uživam u koncertu orkestra
"Damar" i promociji njihovog prvog albuma.
"Orkestar "DAMAR" je projekt vrsnih diplomiranih muzičara
okupljenih oko sevdaha kao stila koji najbolje otkriva najdublje
emocije koje su u svakome od nas"...



Orkestar "DAMAR":
Jelena Jakovljević - vokal
Nikola Mijajlović - truba
Nenad Ljubenović - harmonika
Bojan Mladenović - klavir
Stevan Kovačević - kontrabas
Dmitrij Ivanilov - udaraljke
Aleksandar Radulović - udaraljke

Veče izuzetne pozitivne energije trajalo je prekratko
za naše želje. Ako može, satima?
Ima li pesna?





Kad bi vreme moglo da se vrati...

Aplauz na kraju dugo je trajao!

(Prve četiri fotografije su javne, a ostale tri moje)

Volite li haiku? Ja volim i sa zadovoljstvom sam vodila
promociju knjige haiku poezije "Šapat vetrova" poetese
Gordane Rusinkov Marković.

U tome su mi pomogle sama autorka njene tri čitačice,
koleginice po peru....

Biram samo poneki haiku. Za više, treba uzeti knjigu u ruke.

Kap rose
klizi niz latice ruže ~
Jutarnji napitak

Nikao cvetak
U isušenoj zemlji ~
Pobedi život


Žubor zvukova
Ulazi kroz prozore ~
Buđenje dana

Dunavski talasi
Ljuljuškaju splavove ~
Predvečerje

Rezultat je bio: svi zadovoljni.

Za dan oslobođenja Beograda italijanski ansambl Moresca nova
poklonio je Beograđanima svoj koncert.



Njihov repertoar čine tradicionalne napolitanske pesme i igre.
Ispričali su nam sadržaj svake pesme.

Sala je igrala s njima.

Volite li ljuto? Ja ne, ali dragi voli. Evo, ovde ga uzgajam.

Lepo je videti ove tajlandske ljutenice.

Prva ubrana. Otrovno ljuta

Zaključak

Trebaš li mi, uznemire moj,
da ne spavam zbog tebe,
da ustajem umorna,
dok telefon ćuti?

Trebaš li mi, svačiji i ničiji,
da traćim život u čekanju
na mrvice zajedničke sreće?
Tako mala ptica nisam.

Trebaš li mi, tugo moja,
za belu ruži u parceli 17
koja ne vraća izgubljene dane?
Ne, ne trebaš mi.

Tvoj osmeh je maska,
tvoja razdraganost varka
za naivne buduće žrtve.
Jer, tvoje ime je bol.

Podrazumevanje

Ne, dragi moj,
ja nisam deo tvoje biblioteke
ni deo okolnog nameštaja

Nećeš me uzeti kad poželiš
nešto da pročitaš
ili se samo poslužiš.

Ja sam ljubav, dragi moj,
a ljubav se ne podrazumeva.
Ljubav se neguje.

Kao biljka nežna, lepa,
cveta samo kad je valjano
i srcem podržavamo.

Ne podrazumevaj da ću sutra
biti tu, samo za tebe.
Neću. Živeću slobodno.

I kad dođe onaj koji ume
da neguje ljubav, čuvaću ga.
Neću ga podrazumevati.

Može li se?

Može li se ponoviti
najveća ljubav?

Može li neki pogled
iste varnice razgoreti,
iste leptire podići
do srca, do duše?

Može li poljubac
slađi od meda
trajno ostati
u nama utisnut?

Mogu li druge ruke
grliti jednako strasno
kako su grlile njegove?
A takvih više nema.

Može li se ponoviti
naša najveća ljubav?

Povratak ćemo prvi put pokušati drugim putem, dužim
ali bržim.

Tunel Sv.Ilija, pa levo na autoput za Zagreb 431 km.

Iza leđa Biokova pratimo obalu



Vetrenjače nam mašu

Divan pogled na Skradin

Jezdimo u unutrašnjost Hrvatske



Kakva impresivna stena!

Pauza kod Sokolca



Volim Brinje, nego šta!

Volim videti nadvožnjake za prelaz divljih životinja

I zvonike usput...

Obilaznica oko Zagreba

Autoputem kroz ravnu Slavoniju

Za put nam je trebalo 11 sati, isto kao kroz Bosnu.
Duže ali lepše

Kakve murale očekujete u Makarskoj?

Sa galebovima, naravno

Vole li galebov i- sladoled?

Ili nešto drugo?

Ima baš duhovitih murala



Svaka čast za kreativnost!

(Nastavit će se)