Lastavica

Kapar je zadivljujuća biljka koja opstaje gde druge ne mogu.

Cvetovi su mu prelepi, nežnih latica.

Svuda sam ih slikala:
U Makarskoj

U Sućurju

U Jelsi

Na Korčuli

U Škripu na Braču

Jeste li imali u rukama prelepu knjigu "Kapar" autora Ratka Kovačevića?

Svaki kamen znam.
Kako ga more valja, oblikuje, uglačava i od hrapave stene 
pravi glatke oblutke.
Po njima hodaju nežna dečja stopala.
Momci ulaze u more do gležanja i bacaju oblutke, praveći žabice.
Svaki kamenčić znam.
I one ružičaste i one sive, prošarane kao mermer, što u plićaku 
tvore najlepše slike za maštovitog posmatrača. Zamišljam majku 
s detetom, ženu u ljubavnom prepletu...
Svaku igru sunca kroz bistru vodu znam, kako zraci crtaju zlatnu 
mrežu po dnu. Nacrtaju i na mom telu dok plivam, u rano jutro, 
pod krilom galeba i u senci borova. 
Sve to znam i zato čeznem...

Ne može se bez vode, nigde i nikada.

Neophodna nam je za opstanak

Prekrasna je u raznim oblicima:
kao izvori

kao reka

kao more

kao okean

kao jezero

kao vodopad

kao lekoviti izvori

kao kiša

kao sneg

kao led (osim ako padamo po njemu)

Šta bismo bez vode?

Ikonostasi su često remekdela slikarstva. Mnoge od njih potpisuju 
velika imena slikarstva, prema kojima su naraštaji slikara brusili 
svoje slikarske poteze. Način da se ikone uokvire može se jako
razlikovati, pa je važna i lepota ikona i lepota njihovih okvira.

(crkva u Šapcu) 

Postoje neka važna pravila kod ikonostasa, od kojih je praktično
bitno ovo: velika ikona sasvim levo je prikaz sveca ili pojave kojoj
je posvećena crkva. Velika ikona sasvim desno je Sv.Jovan.
Pored oltarskih vrata levo je Bogorodica, desno Hrist. Koliko će
još ikona stati između, zavisi i od veličine ikonostasa.

(Bela Crkva)

Wikipedia: "Ikonostas (grč. ikono stazio - mesto za ikone) 
ili oltarska pregrada odvaja oltarski prostor od naosa crkve. 
Osnovni elementi ikonostasa su carska vrata (dveri) i ikone. 
Danas postoji samo u pravoslavnim crkvama."

(Manastir Bođani)

(Manastir Bukovo)

"Obično se pravi od drveta, ali može biti i od drugih drugih materijala,
kao što su kamen ili mermer, a u novije doba čak i od inoksa. Po 
pravilu na ikonostasu postoje ukupno troje vrata, od koga se odstupa
u slučaju manjih crkava. Broj ikona na ikonostasu zavisi od njegove 
veličine, koje se ugrađuju po određenim crkvenim kanonima.
Na ikonostasu je predstavljen trostruki poziv Isusa Hrista, prikazana je 
istorija Starog i Novog zaveta. Ikonostas je, takoreći, otvorena knjiga iz
koje svaki čovek može upoznati najglavnije događaje i učenje hrišćanske vere."

(Crkva Sv. Nikolaja u Šidu)

Uroš Predić je ikonopisao nekoliko ikonostasa, među njima:
Hram Sv. Đorđa u Bečeju

Crkva u Orlovatu

Po lepoti vredi izdvojiti još mnoge, naprimer: Maradik

Sabornu crkvu u Beogradu

Manastir Grgeteg na Fruškoj Gori

Manastir Crna reka, u stenu ugrađen

U Rumuniji: Crkva Sv. Đorđa u Temišvaru

Manastir Kolc

Drvena crkva u Surdesti

Makedonija je prebogata, izdvojićemo zasad Kališta:

U Zagrebu je lep ikonostas Preobraženjske crkve

"U neko naše vreme škole su bile bolje. Ne zato što je to vreme prošlo 
pa izgleda lepše, nego zato što su zaista bile bolje, nastavnici su bili 
dovoljno plaćeni da bi mogli dobro da žive i posvećivali su se svom 
radu. Pamtim mnogo odličnih profesora, malo loših, ali nastavnica 
Mira se izdvaja i svetli među svima njima sa krunom idealne. 
Ne zaboravljamo profesore koji su nas naučili onom što su predavali, 
obično stroge i zahtevne. Bila je profesor geografije u makarskoj 
gimnaziji, lepa, markantnih očiju, elegantna. Njena predavanja su
uvek bila sadržajna i zanimljiva, prenesena elokventno i šarmantno. 
Prvo bi umela da izdvoji najvažnije i to nam prenese, ali posle nije
dozvoljavala da to i ne naučimo. Ako bi učenik stao pred veliku 
kartu Jugoslavije i ona mu zadala neki mali grad u Sloveniji, a on 
krenuo u pravcu Bosne, padala je jedinica. Osnovnu orijentaciju 
je svako morao da ima. 
Bila je i direktor gimnazije duže vreme. Koji god bi problem iskrsao, 
umela je mudro da ga reši. Njoj smo se obraćali kao savetnici kad bi 
nešto prevazilazilo naše mogućnosti. Kao predstavnica omladine u 
gimnaziji, često sam joj se obraćala. Ali i po privatnim pitanjima. Kad
je zaljubljeni drug, očajan što ga ne želi učenica iz razreda, najavio 
da će sebi prekratiti život, pozvala je na razgovor i nju i njega … 
Kad smo putovali na omladinske sastanke, ona je išla kao direktor
i savetovala nas o stvarima koje nismo poneli od kuće, pa smo 
tako saznali kako da se ponašamo u hotelu, a kako u restoranu. 
Dama u punom smislu te reči, ona je sve znala.
Prošle su mnoge godine. Svakih deset godina slavimo godišnjice 
mature, dođe ko može, ona je uvek tu. Svi joj iskažu svoje poštovanje 
koje nije izbledelo od velike upotrebe ni od godina.
Pričala sam svojoj deci o idealnoj profesorki i kad smo otišli na
letovanje kod familije, pitali su kad ću je videti. Sreli smo je na plaži,
izvela je unuka. Moji sinovi su bili oduševljeni što su je upoznali. 
A onda su uradili nešto što im nikad neću zaboraviti: puna dva sata
su nas pustili da pričamo ne prekidajući nas ničim, sami su se 
snalazili oko svega što im je bilo potrebno. I kasnije, kad smo 
dolazili godišnje, pitali su da li sam nju videla…
Ovog leta poklonila sam joj svoje knjige, sa posvetama najboljoj. 
Zaiskrila je suzica u njenom oku."

Preko prevodnice stigli smo iz Banata u Bačku, iz Novog Bečeja 
u (stari) Bečej

Na gradskom Trgu oslobođenja razgledamo uokrug

-zgradu opštine (zadužbina baronice Eufemije Jović), 

-katoličku crkvu

-rozu zgradu koja je nekad bila hotel „Royal” a sada pozorište

-zatim pravoslavni Hram Sv. Đorđa sa divnim ikonostasom koji je
uradio Uroš Predić

-pa belu zgradu, deo gradske kuće Bogdana Dunđerskog.
Tad su ptice prhnule u nebo...

Vraćamo se u Beograd. Doviđenja, Novi Bečeju, doviđenja Bečeju, 
doviđenja, Marijana! Bilo je lepo, ponovićemo!

Nastavljamo u mladu vinariju “Vinartos” i prva smo grupa
koja je posećuje. Nalazi se u Ulici Milana Grubanova
5b u Bečeju.

Vodi je Tomislav, zaljubljenik u vino, koji ovom poslu prilazi
s mnogo entuzijazma i ljubavi. 

Degustiramo belo vino "Lenka"

Roze, pa crveno vino "Passion", Strast...

Tek se sprema bela tamjanika izuzetne mirisne note. Za ova 
vina tek će se čuti!
Podloga za degustaciju je dobra, mast i hleb

Kao što je uobičajeno, u vinariji pričam vic o probi vina, u koji
ugrađujem vina iz te vinarije, a reakcija vinara bude duhovitija
nego sam vic.

U jednoj poznatoj vinariji u penziju je otišao degustator. Raspisali 
su konkurs za novog, javio se samo jedan odrpani pijanac. Direktor 
kaže sekretarici: „Ovog ne smemo primiti!“ i počinje probu vina, 
kojom će kandidat pokazati svoje znanje o vinima.
„Dajte mu prvu čašu!“ reče direktor. Sekretarica spušta čašu pred 
pijanca, on je podiže, okreće, miriše i spušta na sto.
„Božole, 6 meseci star, može odmah da se pije!“
„Dajte mu drugu čašu!“
Pijanac vrti čašu, miriše i spušta. „Šardone, 5 godina star, svrstava 
se u odlična vina!“
Direktor zabrinuto kaže: “Dajte mu treću čašu!“
„Kaberne sovinjon, 8 godina star, odležao 6 meseci 
u lajt barikiranom buretu, svaka vinarija može njime da se ponosi!“
Direktor šapuće sekretarici i ona donosi četvrtu čašu. 
Pijanac je pomiriše i spusti.
„Plavuša, 26 godina, tri meseca trudna, ako mi ne date posao, 
reći ću ko je otac!

(nastaviće se)

Sledećeg jutra Marijana nas vodi u šetnju Novim Bečejem.

Ulazimo na liturgiju u lepu pravoslavnu crkvu Sv. Nikole u blizini 
hotela, najstariju u Novom Bečeju, građenu u prvoj polovini 
18. veka, sa starim baroknim ikonostasom.

Marijana nas vodi po dolmi do lepog malog Hrama uspenja presvete
Bogorodice. Dolma je podignuta kamena i visoka da hram ne bi bio 
potopljen kad je prokopavano novo korito Tise.

Crkvu je prelepo freskopisao Zoran Todorović.

Fascinantan prikaz Blagovesti.

Lep ikonostas u duborezu sa ikonama istog freskopisca

Vraćamo se tiskim kejom. Na domu kulture naslikan je tiski 
cvet kao devojka.

Ovde se na okuci Tise dešava cvetanje, mužjaci padaju u 
grupama kao cvetovi, a ženke žive malo duže, polažu jaja uzvodno
i matica Tise ih nosi na pravo mesto gde će larve provesti tri godine.

Grupa ulazi u poslastičarnu „11 plavih” gde nam Keti deli 
krofnice s novčićem, za sreću.

Doviđenja, Novi Bečeju! Bilo  nam je lepo! Prelazimo prevodnicu sa
branom i osam kapija i stižemo u Bačku.

(nastaviće se)