Lastavica

Život je naš
reka bez povratka.

Počne kao bistri izvor
žubori, grgoće, ćarlija
grana se, utiče, pritiče,
i narasta, buja.

Pa se razlije široko
u predvečerje svoje
i mirno ušću klizi.

U suton se ulije
tiho, neprimetno
u more zalaska.

I ko još u moru sinjem
jednu malu reku
primećuje?