Dejan vozi uz fjord, putem koji su gradili logoraši. Tu
su im norveška deca ostavljala hranu, kad bi ujutro
dolazili na gradnju. Bilo je to opasno, ali ih roditelji
nisu odvraćali, nego podržavali.
Dejan mi pokazuje gde su u fjordu iskrcavali logoraše iz
broda u čamce, pa dovozili do ovog mesta.Tu je i moj deda
iskrcan...
Mesto iskrcavanja i Krvavi put koji će graditi... sav bol
staje u jednu fotografiju.
Na oko 3 km severno od Rognana je na steni pored
rupe (od metka?) nacrtan crveni krst bojom, bez ploče
i oznake. Zaustavi se samo ko zna. Dejan zna. Tu su
Nemci u pokušaju bega ubili logoraša Miloša Banjca.
Njegov brat je krvlju ubijenog nacrtao krst. Da ne
verujete, 80 godina Norvežani bojom održavaju taj krst!
Objašnjenje
Oko 2 km dalje nalazi se desno kamenom označen
ulaz do spomenika Krvavom putu, a na parkingu je
tabla koja sve objašnjava.
Spomenik je podignut jugoslovenskim partizanima koji
su gradili Krvavi put. Bilo bi preciznije internircima, robovima,
jer nisu svi bili partizani.
Dejan ostavlja dve zapaljene sveće u cilindru, ja polažem
buket belih ruža za nevine žrtve. Stari venac svedoči o
poseti norveške delegacije. Sva ova mesta na Dan
nezavisnosti Kraljevine Norveške svake godine obilazi
norveški kralj Harald V.
Na tabli je nacrtan Krvavi put i objašnjen na norveškom,
engleskom i srpskom jeziku.
Iznad table vidite prugu koju su gradili logoraši...
Pojam Krvavi put ne odnosi se na sva gradilišta na
kojima su radili internirci, nego na ona koja su gradili
logoraši iz logora Osen, Korgen i Botn. Moj deda je
bio zatočen u prva dva, a počiva u trećem.
Blizu je raskrsnica, jasno obeležena. Pravo je Trondheim,
a desno Botn, Krigskirkengardner= ratno groblje.
Vozimo se kroz šumu uzbrdo. S leve strane je jezero pitke
vode, u kojoj su Nemci zimi prisiljavali logoraše da se
kupaju između santi leda.
Pre groblja Dejan mi pokazuje veliki beli krst. Tu su Nemci
streljali neposlušne logoraše, za primer drugima. Mala
crvena ruža svedoči o nečijoj nedavnoj poseti poštovanja.
Nakon obilaska jugoslovenskog groblja...
Dejan me vodi do sledećeg groblja, koje nije ograđeno,
samo kameni monolit govori da su tu bili zatočeni Rusi,
ne kaže se koliko ih je bilo ni koliko stradalo.
Treće groblje je na mestu logora Botn. Ulazi se kroz
kamenu kapelu u kojoj je na stolu uredna knjiga sa
imenima, godištima i činovima svih stradalih Nemaca.
Groblje je formiran od 1956-1960. prenošenjem
posmrtnih ostataka Nemaca sa drugih lokacija
u Norveškoj.
Na urednom groblju u centru je veliki krst i oko njega piše
da su sahranjena 2732 Nemca, a okolo su krstovi po
dva sa po dve ploče s podacima.
Ne opraštam, ali ni ne mrzim. Kratak je život za mržnju.
(nastaviće se)
