Lastavica

Povratak počinje. Dejan me vozi na more, na plažu, da u
prirodi ručam. Spakovao mi je u veliku kesu ispečenu picu
za ručak, veliku kesu čipsa, čokoladice, sok, vodu. Odavno
se niko nije birnuo o meni, navikla sam da ja brinem o drugima.

Zar neću više videti ove prelepe šume?

Na železničkoj stanici čekamo voz. Ženka losa šeta
dva mladunca!

Voz ne stiže (Posle će Dejan saznati da se njegov kolega
s rakom bacio pod voz da prekrati muke). Ne ostavljaju me
dok nije autobus stigao oko 18. "Sedi levo, da gledaš fjord"
kaže mi Dejan.

Bus vozi pored prelepog fjorda, putem koji su 1942-1943.
gradili naši i ruski logoraši. Na planinama se vidi i sneg.

Ima i lepih naselja na obalama fjorda

Promiču prekrasni predeli. Sneg na planinama deluje nestvarno

Ostrvca u moru su prekrasna

Moram da prenoćim da bih stigla na letove. Moj hotel „Comfort
hotel Bodo“ nije blizu aerodroma. Veliki, lepo uređen, udoban.
Plaćam i rezervišem taksi za ujutro u 8,30.

Nakon bogatog doručka, krećem na celodnevni put

(nastaviće se)