Lastavica

Stižem na aerodrom Bodo. Ceo put nazad letim
sa Norwegian.

Let DY 345 Bodo-Oslo

Prelećemo neopisivo lepe fjordove i ostrva. Kafa se
plaća 35 NOK, ali prija. Ne daju ništa besplatno.

Iako je leto, na nekim ostrvima ima snega

Letimo iznad fjordova i jezera

Ponegde mostovi premošćuju fjordove

Svaki pogled kroz prozorčić je čista lepota

Bližimo se Oslu

Na aerodromu Oslo provodim dugih pet sati u tranzitu

Stalno se prati tabla, kad će objaviti gejt i da li
poleće na vreme.

Čekanje je dugoooo.

Pri poletanju sručilo se nevreme, dobro da je pilot ipak
uspeo da uzleti

Doviđenja, Oslo!

Norveške priče su završene. Meni je žao, a verujem
i vama. Biće i novih priča s drugih destinacija.

Povratak počinje. Dejan me vozi na more, na plažu, da u
prirodi ručam. Spakovao mi je u veliku kesu ispečenu picu
za ručak, veliku kesu čipsa, čokoladice, sok, vodu. Odavno
se niko nije birnuo o meni, navikla sam da ja brinem o drugima.

Zar neću više videti ove prelepe šume?

Na železničkoj stanici čekamo voz. Ženka losa šeta
dva mladunca!

Voz ne stiže (Posle će Dejan saznati da se njegov kolega
s rakom bacio pod voz da prekrati muke). Ne ostavljaju me
dok nije autobus stigao oko 18. "Sedi levo, da gledaš fjord"
kaže mi Dejan.

Bus vozi pored prelepog fjorda, putem koji su 1942-1943.
gradili naši i ruski logoraši. Na planinama se vidi i sneg.

Ima i lepih naselja na obalama fjorda

Promiču prekrasni predeli. Sneg na planinama deluje nestvarno

Ostrvca u moru su prekrasna

Moram da prenoćim da bih stigla na letove. Moj hotel „Comfort
hotel Bodo“ nije blizu aerodroma. Veliki, lepo uređen, udoban.
Plaćam i rezervišem taksi za ujutro u 8,30.

Nakon bogatog doručka, krećem na celodnevni put

(nastaviće se)

Žao mi je što se povratak približio. Ostvarila sam
životnu želju. Da li ću ikada ponovo doći ovde?

Dobrojutro, poslednjeg dana u Rognanu.

Doručkujem s pogledom na fjord.

Prilazimo fjordu. Prelep je pejzaž, sve uokvireno planinama
prekrivenim gustom šumom. Mesto savršeno za odmor

Prilazimo području za odmor

Šta kažete za ovu lepotu?

Onda šetamo pored zaliva gde je uređena plaža.
Podšišana trava, mnogo ljubičaste vrbovice.

More u fjordu pokazuje se u punoj lepoti

Psi su se okupali u moru

Rado bih ostala ovde, da uživam u lepoti fjorda.
Srce mi je ostalo ovde...

(nastaviće se)

Oko Muzeja Blodveimuseet u Rognanu smeštena je
prelepa etno postavka

Tu su raspoređene stare drvene kuće

Ima i starih brodova

Ovako je izgledala prva stomatološka ordinacija
u Rognanu

Krovovi su najlepši. Prirodna izolacija od mahovine,.
trava i cveća

Ponegde raste i neko drvce

Uređenje u etno stilo slično je našim etno postavkama,
baš nema neke velike razlike.

Prelepo za obilazak i šetnju

Dejan vozi uz fjord, putem koji su gradili logoraši. Tu
su im norveška deca ostavljala hranu, kad bi ujutro
dolazili na gradnju. Bilo je to opasno, ali ih roditelji
nisu odvraćali, nego podržavali.

Dejan mi pokazuje gde su u fjordu iskrcavali logoraše iz
broda u čamce, pa dovozili do ovog mesta.Tu je i moj deda
iskrcan...

Mesto iskrcavanja i Krvavi put koji će graditi... sav bol
staje u jednu fotografiju.

Na oko 3 km severno od Rognana je na steni pored
rupe (od metka?) nacrtan crveni krst bojom, bez ploče
i oznake. Zaustavi se samo ko zna. Dejan zna. Tu su
Nemci u pokušaju bega ubili logoraša Miloša Banjca.
Njegov brat je krvlju ubijenog nacrtao krst. Da ne
verujete, 80 godina Norvežani bojom održavaju taj krst!

Objašnjenje

Oko 2 km dalje nalazi se desno kamenom označen
ulaz do spomenika Krvavom putu, a na parkingu je
tabla koja sve objašnjava.

Spomenik je podignut jugoslovenskim partizanima koji
su gradili Krvavi put. Bilo bi preciznije internircima, robovima,
jer nisu svi bili partizani.

Dejan ostavlja dve zapaljene sveće u cilindru, ja polažem
buket belih ruža za nevine žrtve. Stari venac svedoči o
poseti norveške delegacije. Sva ova mesta na Dan
nezavisnosti Kraljevine Norveške svake godine obilazi
norveški kralj Harald V.

Na tabli je nacrtan Krvavi put i objašnjen na norveškom,
engleskom i srpskom jeziku.

Iznad table vidite prugu koju su gradili logoraši...

Pojam Krvavi put ne odnosi se na sva gradilišta na
kojima su radili internirci, nego na ona koja su gradili
logoraši iz logora Osen, Korgen i Botn. Moj deda je
bio zatočen u prva dva, a počiva u trećem.

Blizu je raskrsnica, jasno obeležena. Pravo je Trondheim,
a desno Botn, Krigskirkengardner= ratno groblje.
Vozimo se kroz šumu uzbrdo. S leve strane je jezero pitke
vode, u kojoj su Nemci zimi prisiljavali logoraše da se
kupaju između santi leda.
Pre groblja Dejan mi pokazuje veliki beli krst. Tu su Nemci
streljali neposlušne logoraše, za primer drugima. Mala
crvena ruža svedoči o nečijoj nedavnoj poseti poštovanja.

Nakon obilaska jugoslovenskog groblja...

Dejan me vodi do sledećeg groblja, koje nije ograđeno,
samo kameni monolit govori da su tu bili zatočeni Rusi,
ne kaže se koliko ih je bilo ni koliko stradalo.

Treće groblje je na mestu logora Botn. Ulazi se kroz
kamenu kapelu u kojoj je na stolu uredna knjiga sa
imenima, godištima i činovima svih stradalih Nemaca.
Groblje je formiran od 1956-1960. prenošenjem
posmrtnih ostataka Nemaca sa drugih lokacija
u Norveškoj.

Na urednom groblju u centru je veliki krst i oko njega piše
da su sahranjena 2732 Nemca, a okolo su krstovi po
dva sa po dve ploče s podacima.

Ne opraštam, ali ni ne mrzim. Kratak je život za mržnju.

(nastaviće se)