Lastavica

Da nastavimo kalemegdanski krug vozićem?
Dobar pogled na Zavod za zaštitu spomenika kulture.

Vraćamo se preko mosta

Ovde sam dovodila sinove na igru, davno prošlo vreme

Ovde se održavaju promenadni koncerti

Evo vojnog muzeja, koji Euro pamti

Krug nas dovozi do Velikih stepenica

Imamo lep pogled na reku Savu i mostove

Hoće li nas bakice prestići?

Prolazimo Francusku ambasadu

I gotovo. Kod ribara smo.

Na Kalemegdanu u svakoj šetnji srećemo vozić u kružnoj
vožnji, ali se nikad nismo njime vozile.

A zašto ne bismo napravile krug? Kupimo kartu.

Krećemo sa mesta blizu fontane s ribarem, pa prolazimo
pored brojnih spomenika piscima u kalemgdanskom parku

Dalje vidimo naš omiljeni restoran na Kalemegdanu,
pored paviljona Cvijeta Zuzorić.

Prolazimo košarkaški teren

Ima i gledalaca

Ispod Sahat kule ćemo se provozati, most nije srećan
zbog naše težine

Vidimo postavku Vojnog muzeja na otvorenom

Stefan Dečanski ima zanimljivu posetu

Šetamo na točkovima ispod zidina

Napravićemo krug oko Pobednika, s pogledom na Ušće

(nastaviće se)

Svakog leta vojska postavi pontonski most da bi kupači mogli
da pređu Dunav do Lida.

Do Velikog ratnog ostrva inače se dolazi brodicama.

Labudovima ne trebaju brodovi

Podužom šetnjom u kojoj pazite da ne uganete nogu
na neravninama pontona, a da opet slikate lepu okolinu,
stižete na Ostrvo.

Stižemo na Lido

Plaža je solidno posećena

Voda je dugo plitka i brčkaju se i ljudi i životinje.

I poneki brodić

Može se upecati ručak

Da se vratimo?

Ne morate putovati u Italiju da biste stigli u Napulj.
Tu je "Bella Napoli", restoran u Zemunu.

Ima lepu otvorenu baštu, veoma posećenu u vreme korone
kad se traže samo otvoreni restorani.

Gastronomski izbor je povelik, a najradije uzimamo grilovane lignje
na mediteranskoj salati, a umesto hleba fokaču.

Prošetajmo zemunskim kejom i pratimo let galebova
iznad labudova

Čas se razvedri, čas se igraju cirusi, čas kiši pomalo.

Usput ima lepih mesta

Neki baš znaju da privuku goste zanimljivom ponudom.

Znamo dobro to mesto, "Marinero" je restoran na splavu.

A ima i baštu uz kej. Vreme je za osvežavajuće piće.

Neće kiša, šta mislite?

(nastaviće se)

Ako je lep dan, a lep je, valja prošetati zemunskim kejom.

Počinjemo od čuvenog restorana "Venecija"

Ups, nije više "Venecija" nego kineski restoran.
Ne verujemo svojim očima. Zar se i tradicija prodaje?

Ni labudovi na Dunavu ne veruju

A ni vrabac.

Stvarno, vesti su tako neobične, da ću ih ispričati
hroničaru Zemuna Branku Najholdu.

Ni Sibinjanin Janko nije poverovao!

A onda ćemo se okrepiti dobrom kafom u "Kući dobrih domaćina".

Pozvani ste

(nastaviće se)

Po najvećoj vrućini lepo je prošetati topčiderskim parkom

Kako je lep ovaj platan!

Zar nije vreme za sladoled?

Ili pogled s mosta preko Topčiderske reke?

Vreme je za kafu. Čuveni restoran "Milošev konak"

Topčiderski park je jedno od omiljenih izletišta Beograđana i
turista, a ovo je ujedno i jedan od najstarijih parkova Beograda.
Nalazi se na svega pet kilometara od samog centra Beograda i
prostire se na površini od 12,8 hektara.

Topčiderski park uređen je po nalogu kneza Miloša Obrenovića, koji je
davne 1831. godine zamislio da se baš na teritoriji današnjeg parka
izgradi dvorac prema njegovom uputstvu.

Jedan od najvećih i najlepših platana u celoj Evropi se nalazi upravo
ovde, pred ulazom u Milošev konak. Starost ovog prirodnog dobra je
procenjena na oko 150 godina, stablo je visoko 34 metra, dok njegova
krošnja baca hlad na 1.400 kvadratnih metara, što svakako deluje
primamljivo da se ovde sklonite od gradskih vrućina.

Pogodite šta je ovo!

Knez je zamislio dvor okružen zelenilom oko kog bi se nalazili spomenici
i fontane, drveće, cveće i retke tropske biljke.

Prelepa skulptura Žetelica predstavlja ženu sa žitom,
koja je simbol plodnosti i rađanja. Autor je Fidelis Kimel.

Uslikala sam se s velikim Arčibaldom Rajsem.

Park je od 1979.godine pod zaštitom države.

Ovaj konj kaže da nije raspoložen za jahanje. Ide na pauzu.

Ovaj baš ruča

Jeste li za vožnju, pita nas ovaj? Nismo, šetaćemo.

Vrelo je, u hladovini je najprijatnije

Da vidimo ovaj hrast lužnjak

Ovo mu je tekstura kore

Prošetajmo još malo

Prošetajmo malo Topčiderom, diveći se ružama.

.
Red je da lepo provedemo vreli dan

Planirale smo ručak u restoranu dobrog roštilja, "Stara daščara".

Prevelik je izbor...

Miriše li do vas?

A sad, prošetajmo malo Topčiderskim parkom.

Viatrix je prikazao skulpture u prirodi i ovo je odgovor na njegov
post, na moj način.

U Aranđelovcu, u Bukovičkoj banji, postoji prelep park
skulptura koji se godinama dorađuje u okviru manifestacije
"Mermer i zvuci".

Uživajte u ovoj simbiozi mermera i prirode.

Za kraj, moja mezimica "Pogled kroz svet".

I nakon korone treba se vraćati polako u normalan život. Vratiti
snagu što prirodnijim sredstvima (sve što je proizvela pčela, voće
puno C vitamina, prirodni flavonoidi). A onda se uz oprez vratiti
normalnim aktivnostima. Od čega početi? Lastavica mora da leti,
makar do grada.

A tamo je Gelateria

Najbolji sladoled i divna torta, zajedno idu još bolje.
Uz takvu podlogu, pravimo planove za nove izlete. Biće
ograničenja, naravno, ali nadam se da uskoro krećemo.

Ako počnemo sa ribljom supom, po želji slavljenika
pa nastavimo s lignjama+njoke+ salata

dodamo dobro crno vino, tamjaniku
i na kraju Vasina torta. Saglasni s repertoarom?

Glavno da je slavljenik zadovoljan

Topčider je uvek lep

Čak i kad je nebo tmurno, pa pozadina fotki neće biti plava

Počnimo obilazak prelepom crkvom Sv.Petra i Pavla.
Ikonostas je impozantan

Pređimo prometnu ulicu i tu je odmah Miloševa česma. U pozadini
se vidi konak kneza Mihaila

Hoćemo li po planu?

Ko ono slika drveće?

Milošev konak još nije otvoren, pa nećemo tamo

Šetača ima podosta

Evo majskih ruža

Da uslikam ruže...

Nešto dalje je Žetelica, prelepa skulptura.

"Skulptura „Žetelica“ je izlivena 1852. godine i nalazi se u
Topčiderskom parku kao jedini sačuvani i najstariji primerak
ukrasne parkovske skulpture Beograda iz 19. veka. Predstavlja
boginju zemljoradnje Cereru u prirodnoj veličini, u stavu kontraposta
sa snopom žita u rukama. Rad je bečkog vajara Fidelisa Kimela i
izlivena je u Beču."

Uređeni park ima razne vrste drveća, lepo uklopljene. Ovo je
prelepi taksodijum.

Zar vam ovaj kesten nije neobičan? Nema table, pa ne vidim
zašto mu je deblo ovakvo

Pogledajte tog lepotana!

Kiša nas je naterala u restoran pre vremena. Restoran "Stara
daščara", potrebna je rezervacija, zbog čuvenog roštilja uvek
je puno.

Pljeskavica i ćevapčići, uz prilog, sve odlično.

Čim je kiša oslabila, nastavljamo šetnju.
Opet ona slika

Jezero je mesto gde se svi slikaju na mostu ili sa njega

Kiša je odlučila da nam skrati boravak, to nije lepo od nje.

Vreme je za jedno lepo slavlje, prijateljica ima dva razloga.
Mesto sastanka: Savski kej u Novom Beogradu

Taj kej je jaaaako dugačak i jedno je od najposećenijih
šetališta u Novom Beogradu

Splav do splava... svuda ima pićence i dobar zalogaj na
reci, na otvorenom

Cilj je tu: "Pingvin"

Nemojte ga pomešati sa drugim restoranom, "Stari Pingvin",
mada su oba dobra

Prekoputa je Ada Međica, a u daljini Most na Adi

Ruže se slažu, zar ne?

Raspoloženje je baš kako treba

Gastronomija je po protokolu

Šteta, mora i da se ode..

Ponovo živimo, dišemo, hodamo,
primećujemo lepote oko nas.

Trećeg dana po ukidanju vanrednog stanja sve živo je izišlo
na Adu Ciganliju.

Sve što može da hoda bilo je tu.

Pa i nas dve smo stigle taksijem i prošetale, od rukavca i
kamengrada do srca na Adi

Tu je sve što vesla ili će veslati

što se igra s loptom

što vozi bicikle i rolere

ili se sunča.

Tu je i spasilac, pa neka pliva ko hoće

Prvo smo podelile sladoled s vrapcem

Koji je pravac najbolji?

Zar nije vreme za kafu s pogledom?

Kelneri imaju maske, mi ih na otvorenom ne moramo imati.
Ali su pri ruci ili oko vrata.

Prošao je vozić.

Proleteo helikopter

Preleću i prvi avioni

Ne gledaju nas labudovi

I onda zvoni telefon, Sladjana je odmah pogodila gde sam,
ako nisam kući. Stiže i ona, na dva točka

...sa čokoladama za nas dve.

Prija kafa sa malo ogovaranja.

Onda sledi duža šetnja do restorana "Nautičar" iznad marine.

Moje drugarice nisu znale za ovaj hedonistički kutak.

Ovo je restoran s lepim pogledom na marinu

Ovde je uživao i Dragan Nikolić, a baš mi
je bio drag.

Otkriće smo zalile dobrom kapljicom.

Prvo Ide vrhunska riblja čorba.

A ona smuđ porcijaš, savršeno spremljen. Posle njega je
kolač- greh!

I ko da ide, kad je ovako lepo? Ali moramo otići, da bismo opet
došle, zar ne? Neki ostaju...