Lastavica

Kapar je zadivljujuća biljka koja opstaje gde druge ne mogu.

Cvetovi su mu prelepi, nežnih latica.

Svuda sam ih slikala:
U Makarskoj

U Sućurju

U Jelsi

Na Korčuli

U Škripu na Braču

Jeste li imali u rukama prelepu knjigu "Kapar" autora Ratka Kovačevića?

Ne može se bez vode, nigde i nikada.

Neophodna nam je za opstanak

Prekrasna je u raznim oblicima:
kao izvori

kao reka

kao more

kao okean

kao jezero

kao vodopad

kao lekoviti izvori

kao kiša

kao sneg

kao led (osim ako padamo po njemu)

Šta bismo bez vode?

Ikonostasi su često remekdela slikarstva. Mnoge od njih potpisuju 
velika imena slikarstva, prema kojima su naraštaji slikara brusili 
svoje slikarske poteze. Način da se ikone uokvire može se jako
razlikovati, pa je važna i lepota ikona i lepota njihovih okvira.

(crkva u Šapcu) 

Postoje neka važna pravila kod ikonostasa, od kojih je praktično
bitno ovo: velika ikona sasvim levo je prikaz sveca ili pojave kojoj
je posvećena crkva. Velika ikona sasvim desno je Sv.Jovan.
Pored oltarskih vrata levo je Bogorodica, desno Hrist. Koliko će
još ikona stati između, zavisi i od veličine ikonostasa.

(Bela Crkva)

Wikipedia: "Ikonostas (grč. ikono stazio - mesto za ikone) 
ili oltarska pregrada odvaja oltarski prostor od naosa crkve. 
Osnovni elementi ikonostasa su carska vrata (dveri) i ikone. 
Danas postoji samo u pravoslavnim crkvama."

(Manastir Bođani)

(Manastir Bukovo)

"Obično se pravi od drveta, ali može biti i od drugih drugih materijala,
kao što su kamen ili mermer, a u novije doba čak i od inoksa. Po 
pravilu na ikonostasu postoje ukupno troje vrata, od koga se odstupa
u slučaju manjih crkava. Broj ikona na ikonostasu zavisi od njegove 
veličine, koje se ugrađuju po određenim crkvenim kanonima.
Na ikonostasu je predstavljen trostruki poziv Isusa Hrista, prikazana je 
istorija Starog i Novog zaveta. Ikonostas je, takoreći, otvorena knjiga iz
koje svaki čovek može upoznati najglavnije događaje i učenje hrišćanske vere."

(Crkva Sv. Nikolaja u Šidu)

Uroš Predić je ikonopisao nekoliko ikonostasa, među njima:
Hram Sv. Đorđa u Bečeju

Crkva u Orlovatu

Po lepoti vredi izdvojiti još mnoge, naprimer: Maradik

Sabornu crkvu u Beogradu

Manastir Grgeteg na Fruškoj Gori

Manastir Crna reka, u stenu ugrađen

U Rumuniji: Crkva Sv. Đorđa u Temišvaru

Manastir Kolc

Drvena crkva u Surdesti

Makedonija je prebogata, izdvojićemo zasad Kališta:

U Zagrebu je lep ikonostas Preobraženjske crkve

Domaćin na Badnje veče unosi badnjak. On simbolizira hrast 
koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus 
i koje je pravedni Josif založio da ugreje hladnu pećinu.

Na trpezi je obavezno i Božićno žito. Prema verovanju, 
ono pokazuje koliko će naredna godina biti berićetna, a
svetlost sveće ili kandila koja probija put kroz zelenilo 
pšenice - obasjava dom domaćina u narednoj godini 
životnošću, srećom i toplinom.

Položenik pali badnjak. Ako on lepo gori, sa mnogo 
varnica, godina će biti srećna i puna blagostanja.

Domaćica mesi česnicu u koju stavlja srebrni ili zlatni novčić. 

Domaćin lomi česnicu redom i namenjuje komade putniku 
namerniku, položeniku, kući, domaćinu, domaćici, ukućanima. 
Onaj koji u svom komadu česnice nađe novčić, imaće srećnu 
godinu. Prošle godine sam ga dobila ja i imala sam vrlo lepu 
i uspešnu godinu.

Srećan Božić svima koji ga slave po 
julijanskom kalendaru!
Hristos se rodi!

Badnji dan nazvan je po sečenoj grani hrasta - badnjaku, 
svetom drvetu Slovena. 

Uveče, uoči Božića, badnjak se unosi u kuću. Prvo se celiva i maže 
medom, a nakon toga se pali i počinje "džaranje". To je običaj čačkanja 
i raspaljivanja plamena, najčešće uz reči "koliko iskrica toliko srećica, 
koliko varnica toliko parica, zdravlja...". To izgovara i položajnik koji 
ujutro na Božić prvi uđe u kuću domaćina i "džara" vatru.

Na Badnji dan se posti, a uglavnom se jede riba, pasulj, 
kupus i suvo voće.

Na zdravlje vam i veselje Badnje veče!

Ispraćamo staru godinu više puta, da se ne vrati i da nova 
stigne što veselija. Mi smo to u Udruženju već završili :)

Dok sam se ja setila da slikam, slano smo dobrim delom smazali.

Slatko je dolazilo na red. Delo vrednih ruku naših dama...

Igralo se... i pravi grčki sirtaki usred Beograda

i valceri

i fokstrot

, 
...kad se muškarci umore...

i kolo

Za našeg bolesnog člana na telefon je bend otpevao omiljenu
njegovu pesmu...

I čaša na glavi može da stoji, dok se igra.

Sve može, kad se ima volja!

Slava je narodno-crkveni običaj i nakon Božića, najvažniji 
porodični praznik, uvek povezan sa danom određenog 
hrišćanskog svetitelja. 

Glavna obeležja slave su slavski kolač, žito i sveća.

Ako pada u vreme posta, slava je posna, takođe i ako pada u sredu
ili petak. Sv. Nikola je uvek posna slava jer pada u vreme božićnog
posta.
Zamislite da ste gosti na slavi. Neki nikad nisu bili. Uzmite prvo kašičicu žita.

Šta biste od širokog dijapazona domaćih
i probranih pića?

Posnu slavu je teže pripremiti. Kao predjelo 
mogu ići: prebranac

pita sa šampinjonima i prazilukom

salata s ribom i prazilukom

pita s prazilukom

Sledi riblja supa

Za glavno jelo pripremam lignje

 

 

neku morsku ribu u sosu

lososa i oradu

Slede domaći kolači iz moje radionice 

Nazdravimo u slavu Sv. Nikole! 

I oni su tu...

Kakvu sliku imamo o sebi? 
1. Da li smo savršeni, baš takvi kakvi treba da budemo,
veoma zadovoljni onime što smo postigli u životu?
2. Jako dobri, blizu onoga što smo zacrtali kao najbolje za sebe?

3. Nedostojni slike koju bismo želeli da dostignemo?

4. Slabi i nezadovoljni svojim životnim postignućima?

Ako dobitna kombinacija dama uveče proslavi rođendan u 
Mažestiku (Majestic), veče može biti samo ma(ž)estralno!
Uverite se!

Ambijent je prijatan

Društvo prvoklasno

Kolači su mmmmm...

Vino odlično

A napolju buja predbožićni život...

I jedna kao čestitka...

Druga zima bez njih... Žive u drugoj zemlji, u veoma lepom
kraju. Snega još nemaju, pa sam im poslala malo, bar na slici...

...a sve stoji kako su ostavili... i čeka ih. 

Nedostaju...

Da li je lek vrhunska zdravstvena ustanova? Sve specijalnosti
u njoj, velike mogućnosti?

Ili je lek spajanje dve duše i dva tela u brak?

Ili je lek pesma, naprimer izvorna?

Ili je lek kafica u dvoje, uz ćaskanje na prijatnom i tihom mestu?

Negde sam pročitala.
Žena ima osmeh:
-kad se zaljubi
-kad je obula nove cipele
-kad ima ručak od juče.

Šta vi kažete? 

A ne zaboravimo najvažnije:

Nekom dobro jutro, drugom laku noć...

"Što je bolje ja, bolje je i mi. 
Svako je odgovoran za sebe. 
Da bude najljubavniji sa sobom. 
Da izrazi sebe. 
I svoju ličnu ludost. 
I nema leganja na kauč. 
Jer ljubav nije imenica. Nego glagol. Radionica. 
Zahteva svakodnevno posvećeno bavljenje. 
Nema garancije. I nema neuspeha. 
Jer sve ima svoj rok trajanja.
Jednom odlazi svako putem svog života. Što daje smisla i uzbuđenja svemu. 
Da svaki dan koji provedemo zajedno bude najljubavniji što znamo. 
A dobar dan po dobar dan, dobar život."
(Marija Grujić Bepa)

Ćevapi mogu sa svačim...može i ovako:

Ako smo sve izabrale kolač od kestena, jesmo li sve objasnile?

Mada se ne bismo ljutile ni na samoborske kremšnite

Ma ni za pitu s višnjama

Hm, a šta ostaviti za drugi put? Da se nađe...

Kad zahladni i putevi nisu tako gostoprimljivi, izletnici se okupljaju
mesečno na nekom lepom mestu. Ove jeseni i zime to će biti
"Marinero", brod prekoputa plaže Lido.

Ambijent je privlačan, a gastronomska ponuda odlična.

Odličnoj atmosferi doprinosi trio Marinero, koji zna sve 
naše pesme. Nekad nam se pleše, nekad samo peva s njima.

A napolju zima stiže ubrzanim koracima...

U poslednjem lepom jesenjem danu valja prošetati po Topčideru. 
Tramvajem br 3 donde, pa polako kroz jesenje lišće...

Šta znate o bukvi?

Šetamo dalje. Ovo je crna jova.

Konak Kneza Miloša se renovira, pa ulaza nema. Šteta.

Možemo se samo diviti prastarom platanu, čije su grane preteške 
pa su podbočene držačima.

...i konjiću koji vozi fijakter po parku...

I to je pravi ambijent za kapućino u prolazu.

Naravno, potrošene kalorije treba nadoknaditi. Na samoj 
tramvajskoj stanici nalazi se restoran "Stara daščara", mnogo
lepšeg ambijenta nego što ime kaže.

Klopa je savršena, usluga dobra.

Tramvaj stiže brzo... vreme je za odlazak.

Jasno da slovo Ž treba da počne žena. 
Svako ima svoj pogled, pa neka tako i zamišlja.

Kad su u priču ušle i žabe, molim dame pa paze koju 
će poljubiti, jer većina nisu začarani prinčevi.

Žene vole putovanja pa time i železničke stanice:
Rossio, Lisabon

Oriente, Lisabon

Radolfzell, Nemačka

Konstanz, Nemačka

Sus, Rumunija

Glavni kolodvor Zagreb

Pa žičare, u Lisabonu

..na Staroj planini...

I rascvetale se žuke na Braču

Ž ode u Žagubicu

A onda se prosula žuta boja po dvorcu Pena u Sintri

...i procvalo žuto cveće na Molitvi

...u Negotinu

Žuti se i Pešter

Žerbo torta nije žuta

...ali užina jeste!. 

Živeli!

Završili smo priče o slovima, biće nekih drugih priča...