Lastavica

Divan je dan. Gde ćemo? U Skadarliju!

Hoćemo li u novi "Šešir moj"? Danas ne.

Idemo u stari, prvi "Šešir moj". Moj restoran, to već i 
vrapci pevaju

Ambijent poznat, drag. Galerija u restoranu.

Usluga vrhunska, a jelovnik... ne pitajte. Probajte.

I da nazdravimo! Tikveš Šardone! Živeli!

SUBOTICA- danas miran ravničarski grad, nekada je bio na raskrsnici
Evrope i Azije. Prvi put se pominje 1391. godine kao Zabatka, slobodno
trgovište pod zaštitom samog Kralja Ugarske, a u svojoj istoriji je menjao
naziv dvesta puta. Današnji naziv nosi od 1653. godine po Suboti Vrliću, 
vojvodi cara Jovana Nenada.

Rimokatolička crkva Svete Tereze Avilske- građena je od 1773-1798. godine u duhu prelaznog barokno-klasicističkog stilskog perioda. Crkva svojim monumentalnim razmerama i skladnim arhitektonskim kompozicionim rešenjima dominira jednim od glavnih trgova u gradu. Predstavlja zaštićeno nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja. 1974. godine Papa Pavle VI podigao je ovu crkvu u rang bazilike. Marija Terezija je svojevremeno Subotici dala status slobodnog kraljevskog grada, pa je grad u znak zahvalnosti za svoju zaštitnicu izabrao sveticu njenog imena, Svetu Tereziju Avilsku.

 Pred crkvom je veliko uskršnje jaje.

Šetamo Borovom ulicom, prolazimo ulični spomenik radniku. 
Ako stisnemo ruku radniku, ispuniće se želja. Ispunila se.

Sinagoga – sagrađena je 1902. god. u stilu secesije. Nedavno je 
obnovljena kao spomenik kulture od izuzetnog značaja. Među prvim
smo grupama koje je posećuju.

Kombinacija pastelnih boja i toplo svetlo kroz vitraže stvaraju 
prijatnu atmosferu.

Najlepše zgrade Subotice izgrađene su u stilu mađarske secesije, koja koristi 
floralne motive i motiv srca.

Na Trgu republike dominiraju Gradska kuća, plava fontana
i spomenik Svetom trojstvu.

Gradska kuća podignuta je u čast Marije Terezije za samo dve godine 
(1908-1910), a još dve godine je trajalo uređivanje enterijera. Podignuta 
je po nacrtima budimpeštanskih arhitekata u stilu mađarske secesije. U svečanoj Sali je šest zastava: srpska, mađarska, hrvatska, bunjevačka, vojvođanska i grada Subotice. U 
velikoj većnici se vrše prelepa civilna venčanja.

Da vidimo na planu Subotice gde je šta...

U centru Trga slobode je spomenik caru Jovanu Nenadu. 
On i nije bio car, nego se suprostavio Turcima i odbranio Suboticu, 
pa je od kara= crni nastalo cara, pa car.

Na Trgu slobode se ukrug vidi velika žuta zgrada – prva mađarska banka 
(simboli košnice), pa zgrada zanatlija stara preko 150 godina (muškarac
sa čekićem i žena sa srpom), zatim crvena palata porodice Nićim, 
Narodno pozorište staro oko 150 godina (u podužem je renoviranju)
i žuta biblioteka. Zelena fontana je lošije urađena pa retko radi.

Na kraju parka, prekoputa Železničke stanice, je kićena kuća mađarskog arhitekte
Ferenca Rajhla, na sjajnoj lokaciji. Zbog skandala s ljubavnicom
kojoj je kupio bicikl, morao je napustiti Suboticu. Sada je to likovna galerija.

Srpska pravoslavna crkva- posvećena Vaznesenju Gospodnjem 
sagrađena je 1723-1726. god. Današnji izgled crkva je dobila 1910. 
god. Ikonostas u današnjoj crkvi izradio je Johanes Lukeš pod nadzorom 
Paje Jovanovića. 

U blizini je restoran Boss. Ovde je Zvonko Bogdan pio kafu 
do pre pola sata...zamalo da se sretnemo... a Regina je negde
drugo šetala, nisam je srela. Ova plavuša u centru nije ona...

Tradicionalno Izletnik provodi drugi dan Vaskrsa na lepom izletu, 
svaki put na drugom mestu.

Kad sam prvi put posetila Palić, padala je kiša i stopilo se
sivo sa sivim. Sada je bilo drugačije.

Sunčano i toplo, što su i instrumenti na licu mesta dokazali.
Malo više vetra nego što prija frizuri...

PALIĆ- jezero i banjsko mesto iz 1845.g. na kome se nalazi jezero
eolskog porekla bogato termalnim izvorima sa slankastom vodom. 
Jezero uznemireno i uskovitlano na Ženskom štrandu.

Palić se razvio u banju i odmaralište u parku engleskog stila, sa 
vilama u stilu secesije.

Kud plovi ovaj brod...

Valjalo bi ovde provesti više vremena.
Pozdravimo nonice pa idemo dalje.

(nastaviće se)

Plesna škola UPS (uživanje u plesu i smehu) nastavlja svoje
osvajanje radosti. Svi se jako veselimo našim časovima i susretima jedni 
s drugima. 

Ples je jedan od najzdravijih sportova, a u novijim istraživanjima
pokazao se kao jedan od najboljih načina da ostanemo umno
dugo sveži. Zato nema starosnih ograničenja za ples. Čak 
naprotiv, što smo stariji, imamo jače razloge za ples.

Kome treba antistres terapija, pravo na ples!
Kome treba fizikalna terapija, pravo na ples!

 

 

Srećan Uskrs svima koji ga danas slave!
Hristos vaskrse!

Kako vi ukrašavate uskršnja jaja?
Ja ovako.

A zaista ne morate ovako :)

Da tucnemo jaja, čije je jače?

I naravno, nešto prezalogajimo!

Freske svedoče o veštini slikara koji su na zidovima ostavili
trajni trag svog umeća. Ostaje njihova vanvremenska lepota
koja izdržava i kad crkva dugo nema krov, kao u Sopoćanima.

Za ne verovati je da su freske iz 13.veka...

Pred lepotom freski iz Studenice ostajemo bez daha. A slikane
su 1208/1209.godine!

Manastir Crna reka je sklonjen od svih puteva i nije paljen,
pa su i freske iz 13.veka veka sačuvale svoju raskošnu lepotu.
Vekovi im nisu naudili.

Manastir Nova Pavlica, freske iz 14.veka

Manastirska crkva Sv. Naum na Ohridu originalno posvećena 
Sv. arhanđelima Mihaelu i Gabrijelu, podignuta je 900 godine!
Ne mogu naći koja je tačno starost ove freske, jer je manastir
renoviran u 16.veku.

Manastir Sv. Đorđa u Kurbinovu iznad Prespanskog jezera, 
iz 12.veka

i

A šta reći pred lepotom freski u crkvi Sv. Nikole u Prilepu?
Vek: trinaesti!

Staro Nagoričane u Makedoniji ima prelepi manastir Sv. Đorđa 
iz 14. veka, sa dobro očuvanim freskama.

Da li će živopis novijih freskopisanih crkava nadživeti vekove?
(Bela Crkva)

U kripti Hrama Svetog Save blistaju nove freske. Nećemo ih
mi videti za 7-8 vekova...

I da zasladim, uslikala sam freskopisca na delu.

Živeti u velegradu, a ne koristiti njegove prednosti, čisto je bacanje
života. A šta su prednosti? Dobre izložbe, pozorišta, promocije...

Sneg se otapa. Prošetajmo. U Galeriji SANU održava se izložba 
dela velikog slikara Uroša Predića, preneta iz Narodnog muzeja u 
Zrenjaninu (videli ste je jednom u zimskom postu). 

Slikar mi objašnjava zašto je Predić tako izuzetan. Portreti su 
mu realni, a ornamentika i detalji tako verno naslikani da ne 
verujete da su slika.

Potretisao je velike umove svog doba, koji su mu bili prijatelji.
Mihajlo Pupin, kojem su ovi prostori i danas zahvalni...

Smerno u prisustvu velikog umetnika...

Preko Platoa kojim dominira Njegoš...

...stiže se u miran restoran. "Brankovina", s kojim sam 
vas već upoznala.

Uz malo fine gastronomije dan je savršen.

Prvo je red pozdraviti kralja Ibija, Zorana Radmilovića,
ispred "Atelje 212", pre ove poslednje mećave.

Baciti pogled na školski bus prekoputa

A zatim posvetiti malo vremena restoranu "Šumatovac",
nekad kultnom sastajalištu novinara i pisaca.

Biramo za jelo Arlekin, njoke sa pilećim fileom, patlidžanom, 
čeri paradajzom, preukusno.

Kao piće ide špansko belo vino Esmeralda
iz vinarije Torres. Apsolutno za preporuku.

Pogodite kako je bilo? Pogodili ste.

Proleće, dozivam te! Stiglo si 20.3., kažu, ali se to
baš i ne vidi! 

Prvo kreću forzicija, visibabe i šafrani

Kasniš, snegovi ti ne daju da se razmahneš

Procvetaj u ljudima

...svuda oko nas

Procvetaj u našim domovima

i u našim srcima...

 

 

U jednoj velikoj foto grupi dobili smo zadatak: svaki dan po jedna
fotografija na slovo, na slovo... Nastavljam seriju fotki.

L- Lisabon

M- Makarska

N- Nebeska suza, jezero na Goliji

O- Ohridsko jezero

P- Pena, dvorac u Sintri, Portugal

P kao posveta... prepoznaće se...

Prohor Pčinjski

R- Rim

Roštilj :)

S- Sjenica, s dugom oko džamije sultan Valide

T- trešnje

U- Učionica Ive Andrića, Višegrad

V- Vidova gora na Braču

Vrbovica, predivan planinski cvet

Z- Zlatibor

U jednoj velikoj foto grupi dobili smo zadatak: svaki dan po jedna
fotografija na slovo, na slovo... Adminima su se fotke dopale pa su 
uglavnom završile u nagradnim kolažima.

A- Ada Ciganlija

B- Bol na Braču

Restoran "Brankovina" u Beogradu

C- Cascais, grad s prelepim plažama u Portugalu

D-Dunav (kod Zemuna, s labudovima)

Đ- Đavolja varoš

E- Estrella, park u Lisabonu

F- Fruška gora u Sremu

G- Gloriette, deo kompleksa dvorca Schoenbrunn u Beču

H- etno selo Herceg u Hercegovini

I- Izvori Crnog Drima

J- hotel Jadran, Tučepi

K-Kafa u Novom Pazaru

Kolači

Ruski dom u Beogradu ima lepu galeriju, gde se često
održavaju veće izložbe. 

Silazimo u galeriju.

Izložbu naive otvara kustos Galerije naivne umetnosti u Kovačici

Predstavljeni su slikari iz Kovačice
Pavel Hajko i Pavel Cicka

Pavel Hajko se razmahao na levoj strani galerije, bogatim
koloritom gde redovno dominira veseli petao.

Pavel Cicka donosi scene iz života seljaka, bliži maniru 
Martina Jonaša.

Odsustvo perspektive i malo dečje naivnosti obično odlikuje 
naivno slikarstvo

"Značajna uloga u afirmaciji likovnog života vojvođanskih Slovaka
pripada upravo predstavnicima Kovačičke škole naivnih slikara: 
Martinu Jonašu, Zuzani Halupovoj, Janu Knjazovicu, Martinu Paluški, 
Janu Sokolu i Janu Venjarskom."

Na izlazu možemo se poslužiti palačinkama.

... i poneti u sebi jedan poseban svet boja i životne radosti.