Lastavica

14 Nov, 2019

Nove snage

Književnost — Autor lastavica @ 11:37



Jesenji prijem novih članova u Društvo književnika Beograda
bio je pravi praznik lepe reči.


Prijem su vodili predsednik Društva Zoran Ilić i sekretar Društva
Anka Stanojčić


Iskusna blogerka Jasminka Bašić je pre ukoričavanja svojih
priča i pesama u  knjige, učestvovala u brojnim
blogerskim projektima.

U makovoj čauri

Gledam kako kroz spuštenu zavesu procvetava jutro,
kap po kap...
Dok u stisnutim laticama senki prethodnog,
tajnovito krije čauru dana
priljubljenu uz prašnjavo okno.
U nozdrvama golica lipa i trag joj prosipa sunčev zrak.
Kad se poslednje zrno svetla
otkotrlja niz vlažan dlan,
otvoriće se latice,
jedna po jedna...
I tamo negde na izbrazdanom nebu upiće ih,
kao kapi kiše,
žedna zermlja,
sve nade i slutnje.
Otkapaće isto tako,
jedna po jedna...
taman toliko da se nebo zatamni
i po njemu raspukne zrelost sakupljena u čauri
što je stasavala od jutra.
Tek s prvim zvezdama pojaviće se tajnoviti bog.
U tišini raskriliće i razmotati svitke
na širokom nebeskom stolu,
svih onih strogo čuvanih tajni
čije su kopije skrivene u kartografiji kodova naših vena.
Žedne oči istine
prekriće oblak,
na izgriženim usnama zasjaće
niska od sitnih kapi krvi,
i dok mesec nadnese svetiljku svog plavog srca,
za stolom neće biti onih igrača
što umeju čitati damare
i vrhovima prstiju otkrivati
nove nebeske svodove,
pod slojevima
zatrpanim prašinom
nedavno pomrlih zvezda...


Nebojša Stojoski, blažen među damama, dobio je
jake aplauze za svoje zanimljive pesme.

Mi

Mi se nikad nismo voleli ustvari.
Bili smo samo robovi požude.
Mladost, hirovi i godine lude.

Nikada nismo bili kao iz filma.
Ostadoše zgarišta naših duša-
bez vatre i dima. Hladne jeseni
beogradske i ona sibirska zima.

Mi nikada nismo bili par
koji liči na zaljubljene parove druge.
Završena je ljubavna drama-
priča iz razgolićenog grada.
Tamo gde muk i očaj vlada.


Slavica Milosavljević nam je objasnila i
pravila dečje logike:

Logičan zaključak

Volim da čitam. Otkako znam za sebe jutro počinjem šoljicom kafe i
knjigom u ruci. Ali otkako je moj dvogodišnji sin progovorio, redosled
prioriteta se izmenio. “Mama zašto čitaš knjige?” bilo je jedno od
njegovih pitanja. “Zato što u njima piše sve što ne znam – iz knjiga
mnogo toga možeš da naučiš” odgovorih.
Svaki roditelj je ponosan kada njegovo dete nauči da govori. Ali tada
započinju prave roditeljske muke – jer ne samo da ima logičnih pitanja
na koje nema logičnih odgovora, nego ima i takvih bezazlenih
pitanja koja mogu da vas dovedu u veoma bezizlazne situacije.
Primer: sedite u omiljenom kafiću. Te godine su veoma moderne
farmerke pocepane na kolenima. Vaš junior brljajući po sladoledu
umesto da ga jede postavlja pitanje: „Mama, a zašto onaj čika ima
pocepane pantalone? Jel nema para da kupi nove?“
Ili sledeća situacija – izveli ste juniora u šetnju, držite ga za ručicu dok
on radoznalo gleda oko sebe. „Mama a zašto onaj čika nosi minđušu
u uhu kad nije devojčica?“ Čika od svojih tridesetak godina i sto
tridesetak kila, u kožnoj jakni i lancem oko vrata vas strogo pogleda
- a onda spusti najnežniji osmeh na vašeg malog radoznalka i pomazi
ga po kosisci. Čik ako smete da odgovorite!
Ili - vozimo se gradskim prevozom junior i ja. Čovek koji je sedeo ispred
nas popio je pivo iz konzerve, zgužvao je jednim stiskom šake i bacio
kroz prozor autobusa. „Mama zar ovaj čika ne zna da je nevaspitano
bacati đubre kroz prozor?“ I dok se čika pivopija okreće vi se u sebi
kajete što ste tako malo dete ekološki osveštali.
„U pravu si dečko! Evo obećavam da neću nikada više!“ kaže čika.
Sve u svemu vi ste zahvalni genetici što vam je podarila tako slatkog
sina. Jer činjenica je da mi ljudi volimo decu – i sva su im pitanja oproštena.
Jer deca su iskrena, zar ne?
Ipak najstrašnija situacija desila se prilikom naše posete dečjem pozorištu.
„Mama kako se vodi ljubav?“ pitao me je tada trogodišnji sin. Celo gledalište
se utišalo – svi su napeto iščekivali odgovor – a on je kao što znate zvučao:
„Objasniće ti mama kad se vratimo kući.“
„A zašto ne možeš da mi objasniš sada mama? Je li ne znaš pa moraš u
knjizi da pročitaš?“
Salom se prolomio gromoglasan smeh.


Zorica -Zoja Mladenović ima tri objavljene knjige, a svoj prijem je
začinila i scenskim nastupom


Svetlana Joksimović već duže vreme učestvuje u radu našeg
Društva, pa je bilo vreme da i zvanično postane član.

Nove snage, dobrodošli u naše redove!

 


Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs