Lastavica

Osmi mart se može slaviti na mnogo načina, a jedan od njih je
u prijatnom i veselom društvu uz dobre zalogaje i muziku.
Mesto: "Udruženje Kragujevčana i prijatelja Kragujevca".

Koordinator M Sinđelić je imao zadatak da svim damama uruči po ružu
i moju knjigu. Posle sam pisala posvete darovanima.

Predsednik Udruženja Zoran Matović mi je uručio ružu, 
pa pozdravio društvo.

Svega je tu bilo kako valja. Pa i plesa...

Svake zime Izletnik održi godišnje Saborovanje.

Tada se okupi ko može da stigne, sumiraju se rezultati iz protekle 
sezone i usvoji program za sledeću.

Prijavila se nova domaći(ca)n slave.

Nakon službenog dela, sledi zabavni program, u kojem
su nas oduševili mali umetnici.

A sve je začinio iskusan glumački bard Milan Mihailović Caci.

Na koktelu se podele utisci, pa se druženje nastavi na prvom izletu.
Svi nestrpljivo čekaju novi godišnji program. Sledi pažljivo
proučavanje i rezervacija željenih destinacija.

Kad dugo ležite u bolnici, dobro dođe knjiga da odvuče misli. 
Sekcija za umetnost, kulturu i humanost Srpskog lekarskog društva
pokrenula je akciju za doniranje knjiga KNjIGOM U BOLNICE.
Prve poklone u knjigama za decu i onkološke pacijente predale 
su 22.2.2018. sekretaru Sekcije dr Slavici Žižić Borjanović 
koleginice dr Anka Stanojčić i dr Ljiljana Surić Lambić, baš 
pored biste dr Dragi Ljočić (prvoj lekarki u Srbiji) koju je 
obnovila ista sekcija.

Ima nemogućih dana kad treba postići sve. Dobro bi došlo da dan
traje 48 sati, a da spavamo jednako.

Prvo podmirujem molera. Radi se već deset dana. Biće lepo, 
ali to je veliki posao koji zahteva mnogo pomoći sa strane, makar 
da se "samo" odnosi na hranjenje molera.

Ja nastavljam da mesim kolače i nadgledam molera.
Ovo je slatki eksperiment, svi ostali kolači su već 
spakovani.

Čeka me Udruženje književnika Beograda, u kojem vodim
veče prijema novih članova, o čemu ste juče čitali.
Glumim da sam sveža i odmorna.

Malo osveženje usput, u "Kafe knjižari "Zmaj"

Ples se ne propušta, ma kako umorna bila. On me (obično)
regeneriše. Osim kad zataji ljudski faktor. Onda se razbolim...

Peca Petrović Marš je jedan od direktnih "krivaca" što sam 
u Beogradu. Svojevremeno je bio DJ u ferijalnom kampu u
Makarskoj i baš on je pustio "Te tri slatke riječi" po želji mog
budućeg supruga, kad mi se udvarao sa stilom, jednog 
davnog leta...

I stigla je pozivnica:
"U sredu 6.decembra t.g. u 19 časova u Kući Đure Jakšića u 
Skadarliji biće održana promocija knjige "P E C I L I N" autora
Petra Petrovića - Čika Pece, velikog prijatelja dece i odraslih, 
pesnika i legendarnog voditelja Studija B, "Peca i deca".
Knjiga Čika Pece, autora leka Pecilin, je književno delo protiv 
lošeg raspoloženja dece, njihovih roditelja i bliže i dalje rodbine.
To je svojevrsna zbirka od 365 pesama za svaki dan 
jednogodišnje poetske terapije."

Dočekuje nas Đura Jakšić u Skadarliji.

Svi smo dobili bedž

"U izvanrednom ritmu PECE I DECE, iako je ova nekada jako 
popularna radio emisija odavno prestala da se emituje, a emitovana
je na Radiju Studio B, sve prisutne je promocija podsetila na to 
bezbrižno vreme." Pesme čita mala voditeljica Sara Markov.

Uz PECU I DECU na promociji su nastupili i Pecini prijatelji,
„drugari u igri“ koz gotovo pet decenija unazad.... Svim svojim 
dugogodišnjim saradnicima dodelio je "Nezaboravak",
umesto plaketu.

Pozdravljaju nas radio legende: Zoran Modli program vod(l)i

Peđolino (a Peca dobija i drugu voditeljicu)

Veljko Pajović, poznati voditelj Studija B, koji sada vodi
svoj internet radio "Jutro na netu" (veljkopajovic.com)

Bane ekser nam peva himnu Beogradskog maratona

Bilo je to lepo veče. Nosimo kući knjigu sa 365 pesama.
A u noći, svetli "Šešir moj" i zimski mirna Skadarlija.

Ima dana koji nisu naročiti, ali završe savršeno. U pozorištu
"Atelje 212" čekale su me dve karte za novu (rasprodatu) 
predstavu "Moja ti." Hvala jednom velikom srcu!

"Predstava "Moja ti" nastala je po pobedničkom komadu Olge 
Dimitrijević "Kako je dobro videti te opet", na konkursu Sterijinog 
pozorja za savremeni dramski tekst 2014. godine. Uloge u predstavi
tumače: Svetlana Bojković, Gorica Popović, Tanja Bošković, 
Sofija Juričan i Ivan Mihailović. Pijanistkinja: Gorica Šutić."(b92)
(slika sa zvanične stranice Ateljea 212)

"Moja ti" je imala premijeru u septembru. Tri stare žene, koje
igraju maestralne primadone Svetlana Bojković, Tanja Bošković
i Gorica Popović, oživeće nam Jugoslaviju koje više nema i 
vremena u kojima se znao red, zakon i poredak. Smejaćemo
se gorko na sve aluzije. To što je okosnica priče lezbijska ljubav,
nije i suština priče. Ako su ljudi- ljudi, moguće je sve.
(slike sa zvanične stranice Ateljea 212)

Oduševljenje predstavom podelila sam sa izletnicom i plesačicom,
Slađanom. Valjalo je i nazdraviti dobrim vinom za divno veče. 
Zaključak: treba ponoviti!

"U petak 29. septembra 2017. godine u 12 časova u okviru Srpskog 
lekarskog društva u Beogradu otkrivena je bista prvoj lekarki u Srbiji 
dr Draginji Dragi Ljočić. 

Zamisao lekara Sekcije za umetnost, kulturu i humanost SLD realizovana 
je uz podršku lekarki Srbije. Bista dr Ljočić rad je i poklon akademika medicine
Vladimira Jokanovića koji je do sada izvajao preko stotinu bisti znamenitih 
lekara i drugih ličnosti sa naših prostora. Lekari umetnici predvođeni autorom 
ove biste godinama u okviru Srpskog lekarskog društva ispisuju istoriju 
medicine umetničkim delima. 

Dr Draga Ljočić (1855–1926 ), rođena Šapčanka, lekarka koja je završila
studije medicine kao druga žena u Cirihu (Švajcarska) u drugoj polovini 
19. veka, borila se i izborila u Srbiji za njihovo učešće u lekarskoj profesiji.
Najpre je polagala ispit pred komisijom da bi se kolege uverile da im je 
po znanju ravna, da bi to višestruko potvrdila u srpskom vojnom sanitetu 
u svim oslobodilačkim ratovima svoga vremena.

Dr Draga Ljočić je prva žena koja je učestvovala u uređivanju našeg 
najstarijeg medicinskog časopisa „Srpskog arhiva za celokupno lekarstvo”,
organa Srpskog lekarskog društva, koje je po vremenu osnivanja– pre 
145 godina (1872) treće u Evropi!

Pozivu Sekcije da se izlije bista dr Drage Ljočić, filantropu i zaštitniku dece, 
u kratkom roku odazvalo se preko 500 priložnika među kojima su njeni 
članovi, lekari više podružnica, drugih sekcija Društva, udruženja lekara 
van Društva kao i članovi lekarskih porodica. 

Na zdušnoj podršci najtoplije svima zahvaljujemo a medije pozivamo 
da zabeleže ovaj za našu sredinu važan događaj „ispisivanja u bronzi”
lika prve lekarke u Srbiji koja je snagom, hrabrošću i mudrošću uvela 
kod nas žene u lekarsku profesiju.
Sekcija za umetnost, kulturu i humanost SLD 
dr sci. med. Slavica Žižić Borjanović, sekretar"

Tekst je napisala dr sci. med. Slavica Žižić Borjanović

fotografije snimila:
prim.dr Anka Stanojčić

Ako stanujete na Zelenki u Makarskoj, kako ćete do plaže?

U rano jutro krenite samo nizbrdo, vođeni
mirisom mora

Stižete do hotela "Dalmacija", prvog objekta u Makarskoj koji
je visinom iskočio iz stepenaste vizure grada pod Biokovom.

Šta se sve može iz mora izvaditi...

Hotel ima simpatičnu plažu

Ali ja radije idem do žute kuće. Tamo je moje mesto.

Putem ću se podsetiti prvog poljupca pod 
ovim borom... neke tamo davne godine...

Ovdje sam prodavala sladoled jednog davnog ljeta, 
lomila svoje i neka druga srca...

Žuta kuća nije žuta, ali se tako zove. Iz nje biste bukvalno mogli 
skakati u more.

Jutro je rano i većina kupača nije još stigla.

Kako prija prvo jutarnje plivanje! Tada je more moje...

Pa natrag, starim kamenim stepenicama...

Uz nabavku lavanda suvenira

Inženjer šumarstva Ivan Šimić naš je domaćin u solani Ramova
u Krvavici pored Makarske. Uveo nas je u čarobnu priču o solnom
cvijetu i morskom ulju.

Na sajmu inovacija ARCA 2010. Vetrosolana nagrađena je 
zlatnom plaketom. Vetrosolana je zapravo klasična solana s 
nadogradnjom visećih slojevitih površina - bazena s nagibom 
tri promila iznad matičnih bazena. Za vreme kiše preljevni 
bazen se prazni i ugušćena masa se spušta u matični bazen 
gde je zaštićena od oborina i to je ono osnovno - kaže autor 
projekta dipl. inženjer Ivan Šimić.

Ivanova solana ne ovisi o hirovima vremena kao one ostale
s naše obale, u Stonu, Ninu, na Pagu. On u svakom trenutku 
tokom godine, zahvaljujući posebno smišljenom sustavu slojevite
gradnje, te korišćenju snage vetra koji pospešuje isparavanje, 
može proizvoditi so i ostale morske prerađevine. Čak sam 
može i kontrolisati vrime njihova stvaranja. Ivanu u tome ne 
smeta kiša, a pomaže mu bura.

Cvit soli se stvara leti, kada salamura u bazenima postigne
temperaturu od 60 stepeni. U tim trenucima počinje proces 
kristalizacije visoko cenjenog cveta soli, koji se u grumenima 
kristala počne skupljati po površini. Kristali se počnu stvarati 
oko podne, a Ivan ih skuplja u vreme sutona. 
Na jezgro NaCl kaleme se minerali u plitkom bazenu. Solni cvijet
u svom sastavu ima prirodni kalijum jodid i čak 15 puta više 
minerala nego klasična so. Solni cvijet je najvredniji prikaz 
mora u kristalu soli.

More sa 3,5% slanosti meri se bomeometrom (po Bomeu).
Kad se dođe na 20% slanosti, taloži se gips (kalcijum sulfat) i 
kalcijum karbonat koji se izbace i solni cvijet ih ne sadrži.

Neko bi možda stao na cvijetu soli, no ne i Ivan. On je od mora 
išao do samog kraja. Pa je iz onog ostatka salamure, preostalog
nakon izvlačenja cvijeta soli, izvadio još dva sastojka.
Prvi je dijamantna so koja se stvara pri slanosti 31 do 38 posto.
Nepodobna je za kuvanje, ali zato vrlo iskoristljiva za dermatološke
tretmane. U sebi ova kruta sol nosi podosta minerala, koji su odlični
za razne dermoterapije. 

A nakon toga ostaje još nešto, presoljena salamura s koncentracijom soli
od 38 i više posto, prepuna planktona, nazvana morsko ulje. Izvor je
prirodnog magnezijuma sa odličnom resorpcijom kad se unosi preko kože.

Hrvatska ima izuzetno veliku energiju isparavanja u podvelebitskom
prostoru, kao u pustinji Gobi. Ova tehnologija bi omogućila Hrvatskoj 
da se od uvoznika pretvori u izvoznika s proizvodnjom od preko milion
tona godišnje. Uz to, ovaj sustav bi se mogao instalirati na otocima i 
prikupljati kišnicu.