Lastavica

Ljera zaokružuje lepe utiske iz Floride.

"Stigosmo na Ki Vest, proveravali smo da li je sve na svom mestu
i zaključili da ponešto nedostaje. Jedan od najvažnijih markera 
na par koraka od Melori skvera bila je velika, desetak metara
visoka, skulptura para iz 19. veka. Ne znamo šta joj se desilo, 
ali brzo su našli rešenje i postavljena je nova figura. To je isto tako
velika figura para, ali mnogo poznatijeg, nastala u momentu objave
završetka Drugog svetskog rata -čuveni poljubac egzaltiranog 
američkog vojnika sa nepoznatom medicinskom sestrom."

"Ovom fotografijom započinjem niz posvećen zalasku sunca, 
ali slikanog iz broda prilikom kraćeg putovanja u susret zalasku. 

Nastavljam fotografijom turista koji na Melori skveru, okupanom
suncem, strpljivo i tradicionalno sa fotoaparatima i kamerama
čekaju čuveni zalazak na najjužnijoj tački kopna Severne Amerike.

Nakon što je sunce potonulo u okean, spustio se mrak.

Pozdrav,
Ljera&Sin"

Ljera dalje kaže:
"Nastavljamo obilazak najstarije kuće u Južnoj Floridi, kuće kapetana
Votlingtona. Kao muzej predstavlja lepu, autentičnu i jedinstvenu 
priliku za putovanje u prošlost, po mogućnosti brodom! "

"Razgledanje kapetanove kuće je lepo putovanje u prošlost! Slike maketa
raznih brodova koje prilazem uz kapetanovu radnu sobu i brodske 
dnevnike, najbolje kazuju gde bi se mogao nalaziti kapetanov duh, 
ali i kakvo bi nam putovanje preporučio. Naravno - brodom!"

Kuću krase i slike brodova na platnu.

"U dvorištu se nalazi kuća za kuvanje. U to vreme kuće za kuvanje 
bile su na posebnom mestu udaljene od kuće za stanovanje zbog
bezbednosti u slučaju požara, ali i zbog toga što su kuvarice i ostalo 
osoblje bili crnci. Statusno nije bilo dopušteno da budu pod istim 
krovom, jedni da kuvaju, a drugi da jedu! Zbog rasne nejednakosti 
zaratili su Sever i Jug, ali nekoliko decenija nakon što je izgrađena
ova kuća za kuvanje. A s obzirom na to da je ova mala kuća 
sačuvana može se zaključiti da je isti princip održavan dugo, dugo..."

Otvoreno ognjište, grube alatke, mali prostor, govore o tome da su 
se kuvarice kuvale kuvajući! Jedina ventilacija je to što su ulazna
i izlazna vrata jedna naspram drugih pa je valjda nekada mogla 
da se napravi promaja. Ali, nema te promaje u vrelim i vlažnim 
mesecima na Floridi...

"Možda je bilo utešno to što je ceo pakleni prostor za kuvanje u
zelenilu vrta i bašte. Velika površina Ki Vesta leži na stenama od 
korala, sa tankim slojem plodnog zemljišta, pa je bilo veoma uputno
iskoristiti svaki pedalj zemlje."

"Pozdrav,
Ljera&Sin"

Ljera još nije završila svoje priče iz Floride...
Obišla je i najstariju kuću u Južnoj Floridi. Mapa Ki Vesta iz 1884. 
sa jasno markiranim mestom kapetanove kuće.

"U prethodnim boravcima u Ki Vestu nismo stigli da posetimo najstariju 
kuću u Južnoj Floridi. Sad smo iskoristili lepu priliku da je pogledamo 
pred povratak kući. Dok pišem o kapetanu Frensisu Votlingtonu i 
njegovoj zeni Emelin i polako slažem fotografije porodice, kuće, 
nameštaja, maketa, mislim na one moje prijatelje koji posebno uživaju
u antikvarnim predmetima." 

"Kuća na danas glavnoj, važnoj i trgovačkoj ulici Duval, nekada je 
bila dom carinskom inspektoru, kapetanu broda i oficiru mornarice 
Konfederacije, kapetanu Frensisu Votlingtonu. Prvobitno je imala 
četiri sobe, sve dok se nije rodilo devet devojčica, kada je kuća 
postala tesna. Proširena je ka dvorištu, ali i na sprat.

Porodica se uselila 1830. a poslednji potomak je živeo do ranih '70. 
Najstarija kuća na Južnoj Floridi imala je retku sreću da je ne uništi 
nijedan uragan niti požar, a nije da ih nije bilo, za tih preko 130 godina! 
(Na fotografiji su sedam preživelih kapetanovih kćeri.

Sledi još jedna porodična slika potomaka. 

"Malom šetnjom po kući dočaraćemo makar malo atmosferu i 
pokazati autentične dugo godina korišćene predmete."

Ove su cipele bile deo venčane garderobe unuke kapetana 
Votlingtona kada se udavala 1880. Minijaturne bele cipelice bile 
su presvučene satenom, što pokazuje prilično visok porodični 
ekonomski status."

Pozdrav,
Ljera&Sin"

Svako ima svoj modus vivendi. 
Evo mog tipičnog.

Kaficu popijem iz šolje Velje Grnčara u mom "Izletnik"-u 
i uplatim sledeće izlete i druženja.

Kesten pire sa sladoledom od lešnika je odlična kombinacija.
"Gelateria", naravno.

Grad je ukrašen za novu godinu, od izloga nadalje...
Valja obaviti sto malih poslova.

Već se spušta noć. U novom hotelu "Mariott" odmah pored
Narodnog pozorišta restoran "Credo" nudi lep ambijent i divan
pogled na Trg republike.

A i posluženje je bilo odlično!

Završićemo sve to redovnim časom plesa. Život može biti 
lep, ako se potrudimo. I ako smo se celog života trudili
da stignemo do faze opuštenog življenja.