Lastavica

Divan je pogled na Ušće, na poljubac Save i Dunava. Prekrasan 
dan sve naše impresije uramljuje u plavi nebeski ram posut ovčicama
oblaka.

Zađimo iza leđa Pobedniku.

Uživajmo u cvetnom pozdravu suncu.

Defterdarova kapija i česma Mehmed paše Sokolovića

Spomen obeležje turske opsade 1456. godine

Iza kule Nebojše vidi se pravo ušće, gde se Sava grli sa
glavnom silom Dunava.

Iza Velikog ratnog ostrva s Lidom nazire se Gardoš, Zemun.

U ovoj kuli je astronomska opservatorija.

Nastavimo duž zidina.

...do poznate Zindan kapije, gde se svi moraju uslikati :)

Još malo oko zidina

Šetnja se završava u Skadarliji, u "Šešir moj", naravno

Ćevapi? Može?

...i kafa...

Leto je i na Kalemegdanu, dobro dođe osveženje uz fontanu ribara. 

Mostovi Beograda u jednom pogledu...

Obnovljeni Centar ušće...

Vidite li razliku boje Save (smeđa) i Dunava (zelena)?

Vojni muzej ("obožava" ga Euro).

Siđimo niz Velike stepenice.

Prođimo duž zidina

Pogledajmo Pobednika

Pogled nalevo: gradilište (gubilište) Beograda na vodi

Pogled u sredini: Kalemegdanske zidine i smeđa Sava

Pogled nadesno: brod na poljupcu Save i Dunava

Gore: balkanska lepotica, Zavod za zaštitu spomenika kulture.

Vreme je za sladoled, pa ćemo foto šetnju nastaviti sutra, 
iako je "obavljena" istog dana.

Koliko si lepa
možeš saznati
samo ogledanjem 
u zadivljenim očima 

Moj dlan
po tvojima nacrtan,
telo moje
tvojim oblikovano...
Moja sreća
bez tebe ne postoji.

Duša moja kao cvetak poljski
Latice sklapa
Da san dočeka bez tebe…

(iz moje knjige "Rumba" objavljene 2011.)

Vozimo se do izletišta na obali brze Kolubare, gde se nalazi 
stara Jelića vodenica. 

Korito Kolubare je izmešteno i uređeno.

Na Ivanjdan 7.og jula Turistička organizacija je bila podrška 
ribolovačkom društvu "Šaran" koje na Kolubari, u prostorijama 
ribolovačkog društva organizuje tradicionalni "Ribolovački kotlić" 
i takmičenje u pecanju. 

U umetničkom programu učestvuje glumac Aleksandar Dunić-Ćirko 
koji govori anegdote o glumačkom životu.

A naš domaćin Milutin Ranković je odlično svirao 
na električnoj violini.

Na periferiji Valjeva u naselju Mrčić imamo ručak u restoranu 
„Kod Birbija“.

Perfektna usluga i odlična klopa: predjelo, odlična čorba, 

...sjajno svinjsko i jagnjeće pečenje sa salatom, pita.

U Valjevu mahnimo Milovanu Glišiću u prolazu...

...pa pređimo most preko reke Gradac...

"Uz nadaleko poznatu narodnu pesmu “Ide Mile lajkovačkom prugom”, 
nekada najveći železnički čvor uzanog koloseka u bivšoj Jugoslaviji 
prepoznatljiv je i po jedinstvenom tornju, koji je nekad služio za punjenje 
vodom parnih lokomotiva. Danas, betonski toranj, star skoro čitav vek,
neumitno propada, a da ga zub vremena ne bi uništio, u Lajkovcu su 
pokrenuli inicijativu da dvadesetak metara visoka građevina postane 
simbol varošice železničara.

Izlet je bio saržajan i zanimljiv, ni loše vreme nam ga nije 
pokvarilo.

Evo nas opet na putu. Ne znamo kamo, znamo kako (autobusom 
i pešice, vozi Vlada), znamo s kim (vodi Keti). Naš vodič umetnik Milutin
Ranković vodi nas u arheološko nalazište Anine.

"Na arheološkom nalazištu Anine u Ćelijama, koje se prostire na 30 
hektara, među ostacima raskošne rimske vile bogataša iz 3. veka 
nove ere pronađeni su i veoma očuvano termalno kupatilo, vredna 
zbirka novca iz tog doba, bronzane posude i drugi predmeti koji u 
najvećem broju pripadaju vremenu imperatora Konstantina, a ima ih 
i iz epohe cara Valensa."

Ivanjdan je i u povratku pletemo ivanjske venčiće od poljskog cveća.

"Spomen crkva Sv. Đorđa nalazi se na oko 3 km jugoistočno od 
Lajkovca u selu Ćelije, na oko 500m od Vračeg brda, na nadmorskoj 
visini od 139 m. Crkva je sagrađena 1923. i 1924. godine kao kosturnica 
za oko 7.000 palih srpskih i austrougarskih boraca- hram zauvek 
pomirenih..."

Posećujemo Lajkovac.

Obilazimo atelje vajara Milutina Rankovića. 

Zanimljivi radovi u drvetu.

Čeka nas Stepanje. Najstariji pisani pomen o crkvi Sv. Nikole, koja 
je u literaturi poznata i kao nepričavska i bajevačka, je iz 1722. godine.
Kao manastir se prvi put pominje 1778, a poslednji put 1840. godine. 
Svoj sadašnji izgled crkva dobija 1794. godine (natpis iznad severnih
dveri govori o obnovi hrama). 

Pljusak će začiniti dan...

Fejsbuk fotografska grupa "Moj Beograd dušu ima" ima 45000 članova.
Vrlo su aktivni i povremeno održavaju odlično posećene izložbe
fotografija. U Kombank Art hol galeriji u četvrtak 5.7. održana je 
sjajna fotografska izložba s temom: "Beogradske priče".

Osnivač grupe Miodrag Grujić

Autorke su se prepoznavale po ruži. Predstavile su se moje plesačice:
Sanja Ra

...i Zorica Križan.

Zatim Dragan Malešević

Program otvaranja vodio je Branislav Matijas.
Učestvovali su:

A kad Igor Kostić svira tango, samo da zaplešete!

Čast je bila videti Tomislava Peterneka, legendarnog fotografa

Da, i moja malenkost s poezijom. Sledeći put biću prisutna
i s fotografijama.

Poželimo ovoj sjajnoj grupi još mnogo uspešnih izložbi!

I "Politika" je zabeležila ovaj lep događaj.

Ne treba ni napominjati, potpisane fotografije su moje, 
a nepotpisane pripadaju drugim članovima grupe.
Trebaće još dosta rada da ih stignem :)

Imali smo sreće na ovom izletu, red kiše, red oblačno, red sunčano. 
Sve što smo uspeli videti, videli smo između pljuskova.

Prelepa i plodna Stiška dolina širi se svuda oko nas.

Banja Ždrelo poslednjih nekoliko godina predstavlja pravu 
turističku atrakciju Homolja. Obilazimo banjski kompleks.

Geotermalni izvori homoljskog kraja omogućavaju olakšavanje
tegoba nastalih iz različitih razloga.

Manastir Gornjak se nalazi u Gornjačkoj klisuri (ili Kapiji Homolja, 
kako je nazivaju) na levoj obali Mlave, ispod litica planine Ježevac. 
Pod ovim imenom se pominje od 16. veka. Zadužbina je kneza Lazara. 
U Lazarevo vreme zvao se Ždrelo i danas leži na ostacima starog 
srednjovekovnog grada Ždrela. 

Ugnezdio se u steni pa ga zovu „mali Ostrog“. 

Jednog dana u Gornjak sa nekolicinom monaha stigao je monah
Grigorije sinaita. Njegova isposnica nalazila se u pećini, na steni planine 
Ježevice, iznad samog hrama. Gornjak je sagrađen ispod same isposnice
pustinjaka Grigorija. Isposnica je dobro sačuvana i danas je to mala kapela 
posvećena Svetom Nikoli.

O Žagubici ćemo posebno pričati...

Opet krupne kišne kapi u raskošnim predelima...

Čeka nas Krupajsko vrelo.

Prošetajmo do moćnog izvora, pored ribnjaka s pastrmkama...

Požarevac je uokviren sivim. Ali sladoled je dobar :)

Igranka je bila u punom zamahu. Plesao sam s mnogim devojkama. 
Nisam je primećivao, sedela je na drugoj strani sale i niko je nije 
birao za ples. Na znak „dame biraju“ prišla mi je ta bleda vitka dama
u bordo brokatnoj haljini, na visokim potpeticama. Doživeo sam tada 
savršeno plesno slaganje. Svaki moj pokret pratila je bez greške, 
sve što sam samo zamislio - ona je ostvarivala, lako kao da oduvek 
plešemo zajedno. Kad bi me osmehnuto pogledala, nebesa su se 
otvarala, a oko njene glave sam video zlatnu auru. Sve je u sali stalo, 
gledali su nas začarano i širili krug oko nas. Muzičari su odsvirali još 
jedan valcer „Che sara, sara“ za najbolji plesni par. Tada sam je stegao
i zatražio da iziđe sa mnom.
„Ne, pobegla sam iz dispanzera“, rekla je tužno i otrčala, kao Pepeljuga 
u ponoć. Požurio sam za njom, ali je nestala bez traga, ni cipelicu nije 
ostavila.
Nikad je više nisam video. I dan danas se pitam ko je ona bila i da li
bi se nešto desilo s nama da je ostala...

(sličica s neta)

(Ovo mi je pričao moj prijatelj, koji nastoji da napiše priču,
ali dugo ne uspeva. Eto, napisala sam kostur priče...)

Po kom Vasi je ova stara građanska torta dobila ime, 
niko ne zna.
Pravila se i pravi za svečane zgode. Pa, da počnemo.

Kora: 
Umutite 5 žumanaca sa 5 kašika šećera, dodajte 1 kašiku brašna,
6 kašika mlevenih oraha (oko 90 g) i sneg od 6 belanaca. Dobro je
dodati narendanu koricu pomorandže, a možete i kandiranu domaću
koru pomorandže.

U namazanom i pobrašnjenom okruglom kalupu (ili obloženom 
papirom za pečenje) peći na 220 stepeni 15 minuta. Ohlađenu 
koru natopiti sokom jedne pomorandže.

Fil:
1. U 130 ml vrelog mleka usuti 200 g mlevenih oraha i dobro umutiti.
Ohladiti.

2. Na pari skuvati umućena 4 žumanca sa 4 kašike šećera i 100 g 
čokolade za kuvanje. 
Dodati koru jedne pomorandže ili bar vanilin šećer s pomorandžom. 
Ohladiti.

Sjediniti fil 1 i 2. Premazati koru.

Celu tortu premazati šlagom ili šamom od 4 belanca.

Uživajte!

Druga plesna sezona plesne škole UPS (uživanje u plesu i 
smehu) je završena. Veći deo škole je već na letovanju, ostali 
su se okupili na plesnoj večeri. Trener je čestitao polaznicima.

Verenički plesni par otvorio je plesno veče.

Polaznici su birali ples "po željama slušalaca", Srki je izabrao
fokstrot.

Oseća se radost, a to i jeste svrha plesa...

Grupna fotografija za uspomenu. Lepo se plesalo, dosta smo
naučili, pa kad zahladni - nastavljamo novu plesnu sezonu.