Lastavica

Nastavlja se hodočašće senima davno palih za Srbiju.
Polažemo venac na (Srpsko) Vojničko groblje u Bitoli. Ovde su 
sahranjena 1724 vojnika koji su izginuli u borbama oko Crne reke 
i Bitolja 1916. godine. 

Pred nama se pojavio proplanak s potresnim prizorom: bez drveća 
da baca hlad, sa tek posađenim čempresima, između bezimenih 
gvozdenih krstova pobodenih u zemlju ofarbanih u boje jugoslovenske
zastave junacima umrlih od rana, od gladi za Srbiju... koji su 
sada samo brojevi?

Položili smo venac i odćutali... zahvalnost i poštovanje
bar će od nas dobiti...

Ulazimo u Bač. Posle borbi na Kajmakčalanu, tu se nalazilo sedište
Vrhovne Komande u kome je boravio i regent Aleksandar.

Ulazimo u selo Dobroveni.  Ovde je bila raspoređena Prva armija.
Tu se nalaze dve parcele sa grobljima (sa 69 i 434 sahranjena 
vojnika) i sa po jednim centralnim spomenikom.

Penjemo se u selo Skočivir, mesto pored Crne reke, gde je bila
kasarna. Sahranjena su 654 srpska vojnika. Groblje se ne održava
i zaraslo je u korov. Spomenici-podsetnici, teški, od kamena, koje 
su, po završetku Prvog svetskog rata, do Skočivira na taljigama
vukli očevi, braća, šuraci iz Srbije..., da ih u ovom dalekom selu 
u koje će ko zna kada i da li uopšte ponovo kročiti, postave iznad 
glava svojih najbližih.

Penjemo se  naporno na kotu 10-50, najvažniju stratešku tačku, 
gde se još vide rovovi. 

Tu je stala linija Solunskog fronta. Neopravdano i predugo.

(Nastaviće se)