Lastavica

Najveći aplauz je još na putu do govornice dobio Goran
Stevanović, direktor Infektivne klinike, verovatno danas
najomiljeniji doktor u Srbiji. Celo vreme pandemije, osim dok
je i sam bolovao koronu, radio je u crvenoj zoni. Bio je prava
osoba da nam govori o kliničkoj slici koronavirusne bolesti.

Prve reči su mu bile: "Supruga mi reče da sam militantan,
jer kažem da smo u ratu. A jesmo, u ratu smo s nevidljivim
i veoma opasnim neprijateljem. Ovo je rat u kome smo svi
i posao je svih nas".

Najveći broj bolesnika ima povišenu temperaturu, suvi kašalj,
opšti osećaj umora, a onda se razvija čitav spektar simptoma.
Glavno mesto ulaska je respiratorni trakt ali je važan i
transneuralni, preko nerava.
Koronavirusna bolest je virusna sepsa.

Bolest se viđa u pet oblika, prva dva su za ambulantno
lečenje.
-Oblik 1: bolesnik ima pozitivan bris (PCR ili antigenski test),
nema simptome ili ima vrlo blagu sliku (gubitak mirisa i ukusa).
Leči se kod kuće, antivirusnim lekovima.
-Oblik 2: bolesnik ima pozitivan bris (PCR ili antigenski test),
ima povišenu temperaturu, suvi kašalj, opšti osećaj umora,
može da ima znake pneumonije (zapaljenja pluća). Leči se
kod kuće, po mogućnosti, antivirusnim lekom, bez antibiotika.
-Oblik 3: bolesnik ima pozitivan bris, umereno tešku kliničku
sliku i tešku hipoksiju, zahteva kiseoničku potporu.
-Oblik 4: bolesnik ima pozitivan bris, tešku kliničku sliku sa
teškom hipoksijom, zahteva kiseonik.
-Oblik 5: bolesnik ima pozitivan bris tešku kliničku sliku,
razvija se ARDS (akutni respiratorni distres sindrom)
i citokinska oluja. Na respiratoru je.
.

U infektivnu kliniku stižu teži bolesnici. Od pregledanih
142926 bolesnika, 60% je pušteno na kućno lečenje, 32%
je hospitalizovano, u jedinici intenzivne nege bilo je 7%,
umrlo je 1%.

Dr Srđa Janković, imunolog, govorio je na kongresu o revakcinaciji
protiv Kovid-19, najnovije preporuke.
Vakcine se daju u više doza, radi stimulacije imunog odgovora. Dozni
interval ne sme da bude kraći od 3 nedelje, ali može da bude znatno
duži. Ako je kraći, organizam datu drugu dozu ne prepoznaje, nego
smatra prvom. Vakcinu ne treba dati tokom bolesti, kad je neko već
oboleo, jer organizam ne prepoznaje vakcinu kao nešto novo, utapa
se u samu bolest.
Kao merilo efekta vakcinacije obično se uzima nivo specifičnih antitela,
bilo ukupnih ili neutrališućih. Ali nivo antitela nije dobar korelat zaštite.
Osoba može imati nizak titar antitela, ali je organizam upamtio i brzo
proizvodi veću količinu antitela kad naiđe na virus. Još ne znamo
dovoljno o dinamici opadanja nivoa antitela, a ni o celularnom
imunom odgovoru.

Primarna serija je predviđeni broj doza, a revakcinacija je jedna
ili više doza nakon nekog vremena, što je skoro sinonim za buster
dozu. Ako tri doze postaju primarna serija, treća doza nije buster.
Zasad su dve doze standard, a treća doza je deo nacionalnih
preporuka. Po mišljenju imunologa. treća doza treba da bude deo
primarne serije. Porast nivoa specifičnih antitela je nakon treće
doze znatno veći nego posle druge.
U Srbiji je treća doza preporučena i ima je dovoljno za sve. Treba je
dati nakon 5 meseci od druge kod Pfizer vakcine, a nakon 4 ili čak
3 meseca nakon Synopharm. Za decu su dovoljne dve doze, jer je
dečji imuni odgovor bolji nego kod odraslih i imaju lakše kliničke
slike kad obole.
Imunski odgovor je donekle izraženiji kod osoba koje su pored
vakcinacije još i prebolela kovid-19. Problem je što velika područja
sveta nisu vakcinisana, pa su pogodna za evoluciju novih varijanti
virusa. Moguće je da će vakcinacija postati sezonska, kao za grip.
Tek se očekuju preporuke o 4.dozi.

Mladi su značajni prenosioci infekcije. Oko 20% mladih ne
misli da je nošenje maske važno u širenju infekcije, a isti
procenat se ne namjerava vakcinisati. Da li se radi o istim
osobama, ne može se reći, ali je procenat podudaran.
Među mladima 49% se nije vakcinisalo ili ni ne namerava,
a isti je procenat vakcinisanih u populaciji, neverovatna
statistička podeljenost.

Vakcinisani Srbija ** Italija
18-24 god 5,6% ** 81,3%
25-49 god 29,8% ** 76,4%
stariji od 60 god -63,3% ** 89,6%

SZO je donela cilj da bar 40% svjetskog stanovništva bude
vakcinisano do kraja 2021. Trebalo je vakcinisati što veći
broj ljudi u što kraćem periodu. Dosad je u svetu upotrebljeno
8,5 milijardi vakcina. Širom sveta vakcina je nejednako
dostupna, nekim zemljama lako, drugima skoro nikako,
postoji vakcinalni nacionalizam u svetu (koje se i čije vakcine
mogu koristiti!). U Srbiji je dostupno 6 vakcina i ljudi imaju
puno pravo izbora, ali ih baš to često zbunjuje.