Lastavica

Dr Sanja Mazić nam je govorila o prevenciji KOVID-19, svoja

iskustva s međunarodnih takmičenja. Nakon lockdown, prvi su
krenuli košarkaši. Formirani su jasni protokoli ponašanja
sportista i njihovih testiranja, koji se menjaju prema razvoju
situacije. Sada ima 5 protokola na Zemljinoj kugli. Time su
uspeli da i na Olimpijadi u Tokiju ne bude prenošenja unutar
timova, stopa zaražavanja je bila 0,02%. Sada za vakcinisane
i seropozitivne sportiste ne treba testiranje (seropozitivni = preležali).
Bliski kontakt se definiše kao kumulativnih 15 minuta u toku
24 sata kontakta s PCR pozitivnom osobom.

Dragan Ranđelović (hirug, brine o zdravlju olimpijaca i košarkaša.)
Kovid-19 infekcija i povratak u sport

Od infekcije SARS-CoV-2= Severe Acute Respiratory Syndrome Corona Virus 2
do dana 24.11.2021. u svetu je umrlo ukupno 5 186 063 ljudi.
Sport se polako oporavlja, uvode se gledaoci, zahvaljujući
vakcinaciji. Igrači su vrlo kratko u rizičnom kontaktu, u toku
igre rizik zaražavanaj je minimalan. Uglavnom se sportisti
zaražavaju van terena. Preventivne mere su: vakcinacija i
testiranje seropozitivnih i serononegativnih sportista. Nakon
preležane koronavirusne bolesti, kriterijumi za povratak u sport:
prestanak infektivnosti i najmanje 10-14 dana posle prestanka
simptoma.

Dr Nađa Marić je govorila o psihijatrijskim smetnjama nakon
infekcije KOVID-19. Mortalitet je 2,7 puta veći kod shizofrenije.
Viđamo postkovid psihoze i sindrom hroničnog umora.
Postkovid psihoze su ozbiljne: iznenadne sumanute ideje,
akustične halucinacije, paranoja. Srećom, odlično raguju na
tretman i povlače se potpuno, na stari lek haloperidol u malim
dozama. Obavezno je da uplašene porodice dobiju bolovanje
90 dana dok se sve ne smiri.
Hronični umor viđa se i posle drugih virusnih infekcija.
Nakon preležanog kovida, taj sindrom obuhvata iritabilnost,
mijalgije, mentalnu i fizičku iscrpljenost, dnevnu pospanost,
a noću nesanicu, kognitivne smetnje, „maglu u glavi“, bolne
senzacije u raznim delovima tela. Ovo nije depresija.
Po protokolu klinike Mayo, daje se bolovanje pacijentu i
porodici, pošteda od intenzivnih aktivnosti, pomoćna terapija
i male doze antidepresiva amitriptilin 10-25 mg, što stabilizuje
spavanje.

Dr Snežana Minić je govorila o promenama na koži kod
infekcije KOVID-19. Hepers zoster se viđa češće nego pre.
Vaskulopatije su u vezi sa hiperkoagulabilnošću i pacijenti
imaju povišen D-dimer. Infekcija kovidom može uzrokovati
formiranje antifosfolipidnih antitela.
Lokalne reakcije nakon vakcinacije: eritem, otok, bol, svrab
na mestu inokulacije. Alergije na vakcinu su uglavnom alergije
na nosač vakcine, a ne virus i zato se daje sledeća doza
vakcine drugog tipa. U terapiji daju se ACE inhibitori, a ne
kortikosteroidi, koji bi smanjili dejstvo vakcine.
Opadanje kose i slabiji rast noktiju su vrlo česti nakon preležane
koronavirusne infekcije, ali inače se javljaju i posle drugih
febrilnih stanja. Potpuno se oporave bez posebnih mera.

Za 2 godine kovid je prošao put od tipičnog respiratornog virusa
do sistemske bolesti. Koronavirusna bolest je nova vaskularna
bolest, koje nema kod drugih virusnih infekcija! Od početka je
primećen venski tromboembolizam. Prve obdukcije su pokazale
mikrovaskularne tromboze. Akutna ishemija ekstremiteta je 5
puta češća nego kod nekovid populacije!

Mnoge promene se dobro vide tek na magnetnoj rezonanci.
Na miokarditis treba posumnjati kod tahikardije, dugotrajnog
čudnog kašlja i umora. Na NMR se lako otkriva fibroza miokarda.