Lastavica

Volim pesme grupe "Abba". Volim dobre glumce i pevače. 
Dakle, volim film "Mamma mia" i gledala sam ga "samo" tri puta.
Jeste li znali da je sniman na Visu?


Obožavam predstavu "Mamma mia" u Pozorištu na Terazijama. Idem da uživam u njoj kad god sam umorna, dosad sedam puta.


Naravno da sam film "Mamma mia- Here we go again" već 
tri puta pogledala i odcupkala na svom sedištu :)
I on je sniman na Visu. Ko ode na Vis, neka potraži prelepa
mesta snimanja!

Nakon plovidbe po Sjeničkom (Uvačkom) jezeru, 
Pešter i brana ostaju iza nas.

Rekli smo doviđenja pešterskoj rodi...

Novu Varoš pozdravljamo pod kišom.

Vozimo se pored zelenog Zlatarskog jezera.

Kiša i dalje pada

Daleko je Beograd. A kiša pada li pada...

Zlatibor je umiven kišom, a zatim i gradom.

Idemo u „Adagio” na odličnu kafu sa šlagom.

Užička tvrđava se nalazi na stenovitom grebenu iznad reke 
Đetinje na periferiji današnjeg Užica. Podignuto je najverovatnije
u drugoj polovini 14. veka, kada se nalazilo u posedu Nikole 
Altomanovića. 

Gužve na putu počinju od Užica.

Tek u ponoć ugledaćemo fontanu na Slaviji...

Uvačko ili Sjeničko jezero jedno je od tri jezera Uvačkog sistema.

Katamaran nas čeka

Dan je divan i jezero zeleno ili plavo, ovisno od ugla sunčevih zraka

Plovimo skoro četiri sata. Deo grupe je posetio Ledenu pećinu.

Pre dvadesetak godina beloglavi sup bio je na ivici nestanka iz kanjona Uvca. 
Osnivanjem Specijalnog rezervata prirode Uvac napravljeno je veliko hranilište 
pa je sada na liticama oko 600 orlova. Možete ih videti!

Primećujete li gnezda i supove u njima?

Na katamaranu nema čega nema: sjeničko predjelo

salata, zlatarske zemičke

heljdopita

teletina ispod sača

Vratićemo se...

U to ime, da nazdravimo!

Postoje mesta na kojima se u jedno sliju mnoge dobre sile pa nas privlače
i stalno im se vraćamo, kako bismo doživeli dobrotu i lepotu što ih daju.
(j.)

"Kanjon Uvca nalazi se između Sjenice i Nove Varoši, između planina 
Javor i Zlatar. Kanjon Uvca poznat je po svojim uklještenim meandrima, 
koje je reka usekla u krečnjačku stenu. Meandri Uvca postoje na tri mesta 
u kanjonu, a najatraktivniji se nalaze uzvodno od ušća reke Veljušnice, 
u oblasti po imenu Lopiža. Do njih je najlakše stići kolskim putem iz Sjenice,
terenskim vozilima."
Reč dve o kvalitetu puta na Molitvu... slika govori više od reči.

Heljda usput cveta...

Put je loš, ali predeli su rajski...

Srećemo ovce usput

Nemojte pogrešiti skretanje... vidikovac je levo.

Evo i Bajrove kuće... 

Bajro je vlasnik vidikovca Molitva.

Silazimo do vidikovca Molitva.

Levo je vidikovac

„Molitva” – gnezdo ljubavi beloglavog supa i vidikovac sa najlepšim 
pogledom na meandre Uvca.

Pogled koji se pamti...

Šta se sve ne radi da se dobije savršena fotka...

Osim meandara, kanjon Uvca poznat je i po tome što se u njemu 
gnezdi beloglavi sup, jedna vrsta lešinara impozantne veličine, koja je 
pre dve decenije skoro izumrla. U kanjonu danas živi oko šest stotina 
primeraka beloglavog supa. Ovog puta supovi su priredili svečani let 
za izletnike.

A posle sledi susret sa starim prijateljima, Bajrom i Nafijom
Muhović. 

I dobra kafa...baš dobra...

Jedna oaza usred Peštera zaslužuje posebnu priču. To je porodični
restoran "Raduške staze". Dobro ste pročitali. Porodični restoran.

A pošto je "Izletnik" jedna velika porodica, taman je i restoran za 
nas. Jezgro pozitive u Izletniku obično sedi zajedno...

Okolina je lepo uređena, sa separe vilama

O jelovniku samo da uzdišemo: 
sir u pavlaci

kajmak

salata

teleće kobasice

teleće pečenje

Nije teško pogoditi hoćemo li ovde opet doći...

Pešterska visoravan se nalazi iza sedam planina (Golija, Javor, Zlatar, 
Jadovnik, Ozren, Giljeva i Žilindar). Ovo je najveća visoravan na 
Balkanskom poluostrvu. Sa nadmorskom visinom od 1.150 m i površinom 
od 63 km2 ona predstavlja jedinstvenu očaravajuću, ni sa čim uporedivu 
prirodnu oazu u srcu Evrope. 

Zbog visokih snegova i niskih temperatura Pešter je poznat i kao srpski 
Sibir, a zbog nadmorske visine i velikog broja kulturnih i istorijskih spomenika, 
u nekim studijama su ga prozvali i srpski Tibet. Ovde je 26.1.2016. g.
izmereno -38,5 stepeni ispod nule, najniži nivo od kad se meri temperatura 
u Srbiji.

Vredne ruke pripremaju travu (hranu za stoku) za zimu...

More ovaca i krava posvuda...

3180 ha Peštera 30.12.2015. g. proglašeno je za specijalni rezervat 
prirode – Peštersko polje. 

Pala je i serenada. Za najuporniju ljubiteljicu Peštera
Ace peva "Bol boluje lijepa Anka"...

Njegova žena Ernesa nam je pripremila predivnu baklavu kojom 
smo se osladili pored česme s ledenom vodom.

I ko bi mogao da odoli Pešteru, lepoti bez granica?

Ponovo smo na putu. Kao što reče jedan bloger, postoje mesta na 
kojima se u jedno sliju mnoge dobre sile pa nas privlače i stalno im 
se vraćamo, kako bismo doživeli dobrotu i lepotu što ih daju. Zato 
se mi vraćamo Pešteru, meandrima Uvca i Uvačkom jezeru. 
Vodi Keti, vozi Vlada, a u ekipi su tri dame koje idu sedmi put i dvoje
koji putuju šesti put, otkad je Izletnik prvi prokrčio ovu destinaciju.

Ivanjica smeštena na padinama Javora je naš prvi odmor.
Kafa se pije pored brane na Moravici.

Put preko Javora je posebna (lepa) priča.

Prvo prolazimo pored početka Uvačkog (Sjeničkog) jezera.

SJENICA – centar Pešterske visoravni u kome su srednjovekovni 
karavani, na putu iz Dubrovnika u Carigrad, odmarali konje i hranili 
ih senom. Nekada je ona, zbog snegova i velikih smetova, dobar 
deo godine bila odsečena od sveta. 

Kroz grad i u njegovoj neposrednoj blizini protiču četiri reke: Uvac, Vapa, Grabovica i Jablanica, od kojih se formira jezero.

Srpska pravoslavna crkva – posvećena Sv. Petru i Pavlu 
iz 19. veka.

U Sjenici nas čeka topli zagrljaj prijatelja. 

Odmorićemo se u hotelu Borovi, uz divnu kafu i fenomenalnu 
pitu sa sirom pečenu na maslacu.

Ukrcavamo se u kombije i krećemo na fotosafari po Pešteru.

Priču o Pešteru nastavićemo kad sredim slike. A dotle?
Šta radi slovo G? Uvija se u spiralnim stepenicama Vatikanskih
muzeja, koje je projektovao Giuseppe Moma

Leti s galebovima Vrboske

Pleše s razigranim zgradama Ginger i Fred u Pragu.

Odmara se u gradovima Bol i Golubac.

Istražuje Golubački grad

Službuje u gradskim kućama u Subotici i Bečeju

Nije zaobišlo ni Gradec u Zagrebu

Kupa se na plaži Guincho na Atlantiku, u Portugaliji

Divi se Gloriette u Beču.

Skita se po padinama Golije.

Navratilo je u manastir Grgeteg na Fruškoj gori, u etno selo Gorj
u Rumuniji i Glavaševu kuću u Novom Bečeju

Bavi se grnčarijom

Ubere gerber...

...i uživa u grčkom ručku...

Ko nije bio na Pešteru i meandrima Uvca, nikad neće shvatiti zašto 
sam tamo otišla po sedmi put. Prvi put 2012. godine nisam znala
ni šta je Molitva (predivan vidikovac) ni po čemu su meandri
Uvca poznati, a još manje gde je meandar srca. Brzo sam shvatila.

Već 2013. išla sam u maju, s radošću da ću opet uživati u ovoj 
neprevaziđenoj lepoti. Bilo je još jako hladno, ali Molitva nije
bila manje lepa.

U 2014. videla sam Molitvu u najlepšim bojama. Meandar 
srca nikad nije bio raskošniji.

Raskošne boje su me čekale i u 2015.

Molitva je čekala staru prijateljicu i 2016.

Kad sam povela grupu 2017, pitali su me: zašto idem ponovo.
Rekla sam. Shvatićete. Shvatili su iako je suša spekla Pešter
i meandar se smanjio zbog nedostatka vode u jezeru.

Raskošniji nego ikad, sačekao me meandar srca u 2018.
Dok smo ranije tražili pogledom neki par beloglavih supova, 
ove godine su izveli ceo ples na nebu za izletnike.

Tradicija se poštuje, zar ne? Tako i moja da rođendan slavim
u najlepšem skadarlijskom restoranu "Šešir moj".

Slavlje je poklon mog sina

Izbor gostiju jednostavan, uigrano društvo koje godinama
dolazi u istom sastavu, jedino se doda verenica.

Služi nas omiljeni konobar. Svega ima i sve je kako valja.

Tamburaši pevaju po izboru "Ej da mi je..."

Dama Skadarlije obavezno navrati, pa popričamo i da mi otpeva
"Sedim u jednom pariskom lokalu..."

Od restorana dobijam poklon, sliku.

Pa, Bože zdravlja, do sledeće godine...

Ukus leta? Ma ne, ukus 365 dana u godini! Nešto što odlično
paše uz putovanja. Pogodili ste! Sladoled. 

Post je zabranjen za one na dijeti, a ostale ja častim.
Danas imam poseban razlog.

Gde je najbolji? U Heidelbergu.

Zatim u Rimu, u "Brasile" na Piazza Venezia

Nije za baciti ni onaj u Lisabonu 

Fenomenalni u Radolfzell

Sjajan izbor ima Artisani u Cascais, Portugalija

Savršeni u Beogradu, Gelateria

Na drugom mestu: Moritz Eis

Nisu loši ni na Adi Ciganliji

Nakon poetskih večeri svraćamo na sladoled 
u "Zmaj" 

A nakon svega, svratićemo u novu "Poslastičarnicu" 
koju sam vam predstavila pre nekoliko dana.

Šta ima u E i F? Puno toga lepog.
Naprimer, vrlo posećeno Etno selo Herceg.

Prelep je park Estrella u Lisabonu

Valja posetiti Etno selo Srna

Zanimljivi su Etno elementi u selu Crvena reka

Čuveni je hotel Esplanada u Zagrebu

Preukusna je Ernesina baklava u Sjenici

Mnogi znaju za Ergelu Fantast kod Novog Bečeja

Pa kad smo već u dvorcu Fantast, treba videti carstvo Bogdana
Dunđerskog.

Fenomenalna je Felix Romuliana, carska palata Galerijeve majke 
Romule pored Zaječara.

Ko se ne bi divio podnim mozaicima starim preko 1700 godina?

Može i malo freskopisanja?

Sve to začinimo šetnjom po Fruškoj gori!

I sve ovo ne bi bilo uslikano da nema - fotoaparata!

Najgrandiozniji je Decebal, kamena skultpura kralja Dakije
u Đerdapskoj klisuri. Klesalo ju je 12 alpinista tokom 10 godina.

Najslađi je Demel u Beču

Najzelenija je Drina

Dunav je uglavnom plav, od Zemuna preko Golupca 
do Đerdapa!

Valjda je zato i Dunavski park (u Novom Sadu) lep!

Divčibare su lepe i zimi i leti

Divljansko jezero je čisto i lepo

Dolno Karaslari u Makedoniji je vrelo...

Dol na Braču vredi videti

Donja Kamenica se retko obilazi

Dobrun manastir u Bosni je vrlo posećen

Dobra je lepo selo pored Dunava

Neka priču zasladi dvorac, onaj u Heidelbergu!

O slovu Đ neka govori Đavolja varoš!

I reč dve neka kaže Đerdap, pa će biti dovoljno.

I svima vama na kraju jedna detelina sa četiri lista, za sreću!

I u okrilju slova C, Ć i Č krije se dosta zanimljivih motiva.
Evo šta nudi C:
Ko ne zna za Colosseum u Rimu?

U Rimu je i Castel Sant Angelo

U srcu mi je ostao prekrasni Cascais na Atlantiku, u Portugaliji:

Ceremošnja spada u jako lepe pećine u Srbiji.

Crkve mogu biti jako lepe: crkvica na rumunskoj strani Dunava

Crkva Sv. Marka u Zagrebu

Crna reka, čuveni manastir u Srbiji

Na sve dodajmo i Crveno vrelo u Đavoljoj varoši

Kao da je sada izgrađen Corvin, dvorac u Rumuniji...

Stari grad Ćustendil u Bugarskoj, gledan s tvrđave

Čamac je na Tisi, zna se...

Čaša je u Majuru kod Kelebije

Čelarevo ima lepi park

Čačak ima jako lep Narodni muzej

Na kraju, napijmo se vode na česmi Mehmed paše 
Sokolovića na Kalemegdanu.