Lastavica

Dan života više (Ceremošnja)

Putopisi — Autor lastavica @ 05:58

Na put smo poveli specijalnog gosta. To je poznati srpski speleolog
profesor Radenko Lazarević, 93 godine, koji je 20 godina proveo 
otkrivajući i uređujući pećine po bivšoj Jugoslaviji. Objavio je brojne 
knjige na teme speleologije, glaciologije, kartiranja erozije, eksperimentalnih
istraživanja vodne erozije o klizištima.


Autor je 170 naučnih radova iz ovih oblasti, a uradio je više desetina
speleoloških projekata i studija. Prema njegovim projektima i pod njegovim 
neposrednim nadzorom uređene su za turističke posete pećine: Rajkova
pećina kod Majdanpeka (otvorena 1975), Lazareva i Vernjikica kod Zlota, 
Ceremošnja kodKučeva (otvorena 1980), Risovača kod Aranđelovca, 
Petnička kod Valjeva, Potpećka pećina kod Užica i Ledenica kod Bosanskog Grahova. 


Osim toga, uradio je projekte za turističko aktiviranje još pet pećina 
(Ravništarka kod Kučeva, Stopića pećina na Zlatiboru, Vaganska kod Šipova, 
Čađava kod Bosanskog Grahova i Orlovača kod Sarajeva). Radenko kaže da 
Srbija nema velike površine krečnjačkih stena u kojima se formiraju pećine, 
ali ima najviše uređenih pećina u bivšoj Jugoslaviji. Iz iskustva on kaže: 
„Svaka poseta pećini je dan života više!”


U turističku ponudu opštine Kučevo uvršćena je i pećina Ceremošnja koja je
jedna od najlepših podzemnih odaja Srbije. Od Beograda je udaljena oko 150,
a od Kučeva oko petnaestak kilometara. 



Nalazi se u severozapadnom podnožju Homoljskih planina sa ulazom koji 
je visok 532 m. Uredio ju je Radenko Lazarević i otvorena je 1980. 


Ulaznim kanalom koji je dugačak 87 m od ulaza pećine dolazi se do 
dvorane Arena. Ulazni kanal je siromašan nakitom, a plafon je snežno 
bele boje. 



Prolazi se dužina od 431 m. U njoj je jedna od najvećih i najlepših dvorana
u krasu Srbije, koja je toliko akustična da se sličan primer teško može naći. 
Arena je najveća i najatraktivnija dvorana u Ceremošnji. Dvorana je 
nepravilno kružnog obima i veoma podseća na amfiteatre starog Rima, 
tako da je ime Arena za nju vrlo prikladno. Širina Arene kreće se od 40-50 m, 
a visina od 20-24 m. Pećinski nakit u Areni je vrhunskog kvaliteta.




U pećini preovladava bela boja, koju stvara krečni kalcit. 
Ceremošnja spada u žive pećine, što znači da se ukrasi
u njoj još stvaraju.


Odozgo se spuštaju stalaktiti, odozdo rastu stalagmiti, a kad se spoje,
dobija se stub. Pećinski stub „Na večnoj straži“ je amblem Ceremošnje


Dvorana makarona nazvana je po stakaktitima oblika makarona.


Kadice ljubavi i sreće skupljaju parice...


Vidi se Babeićev opanak (opanak hajduka Babeića propao kroz svod :)


Najlepši pećinski stub je „Lepa Vlajna", od kristalnog iskričavog belog 
kalcita koji simbolizuje ženu ovog podneblja. U sredini je lepi Jova, a 
kumovi gore desno.



Lep je i „Vodopad".


Prelazimo u kanal i izlazimo na drugoj strani pećine, nakon sat 
vremena boravka u pećini. Dobili smo dan života više :)


 


Klupa s pogledom na Kučevo

Putopisi — Autor lastavica @ 05:59



Ovaj izlet mi je Ljerin poklon za rođendan. Ljera, hvala!
Zaputili smo se autoputem ka Nišu, odvajanje za Požarevac pa u 
Istočnu Srbiju. 


Stižemo u Kučevo, koje se nalazi na nadmorskoj 
visini od 700 m u plodonosnoj ravnici Zvižd, kroz koju protiče reka 
Pek, poznata od rimskih vremena po ispiranju zlata. 




Pogrešno se smatra srcem Homolja. Rodno je mesto Đorđa Marjanovića.


U 15. veku su Turci iz Kučeva proterali Srbe u Rumuniju, iz koje su se 
Srbi vratili posle više od 300 godina zadržavši romanizovani dijalekt 
rumunskog jezika. Danas se oni nazivaju Vlasima i čine posebnu etno 
grupu sa paganskim neiščišćenim srpskim običajima i pretežno su 
nastanjeni u selima oko Kučeva, a i šire.



Nastavljamo u selo Neresnica, starijeg postanka na šta ukazuju prvi 
radovi na ispiranju zlata u neposrednoj blizini. 
Sledi poseta letnjikovcu kraljevske porodice Karađorđević, nekad
velelepnom, a sada devastiranom objektu. Započeta je obnova.


U Neresnici Idemo u fabriku vode „Duboka”, privatizovana, vlasništvo 
firme Anđelković iz Beograda, počinje ponovo rad. Prirodnomineralna 
voda se vadi s dubine 298 m i vrlo je ukusna.



Vraćamo se u Kučevo i prva grupa ide kombijem 
na vidikovac Jelena stena, dok druga ispira zlato. 
Posle se zamenjujemo.


Brojne legende se vežu za brdo „ Jelena stena”, koje uz Đulu, stražari
na ulasku u klisuru koja vodi do Kučeva. Žiteljima ovih krajeva je 
nekako najviše prirasla srcu, ona koja kaže da u „ tursko doba beše
jedna Jelena koja ni po cenu života nije pristajala da bude ljuba 
nekom subaši i da se zbog toga bacila sa stene... u smrt...i legendu”. 


Na tom mestu Turistička organizacija podigla je savremeni vidikovac,
a blagoverni narod Kučeva - visoki krst. 



Vidi se krečana, koja radi, na ulazu u Kučevo, i grad Kučevo kojim 
protiče zlatonosna reka Pek.



Kako je dobar pogled s ove klupe na Kučevo!





 

 


Zlatna groznica

Putopisi — Autor lastavica @ 06:11



Još u rimskim vremenima ispiralo se zlato u zlatonosnoj reci Pek.



Sada nam način ispiranja zlata demonstrira Živorad Jakobović iz 
udruženja „Zlatno runo”. Udruženje se bavi promocijom ispiranja 
zlata na tradicionalni način na zlatonosnoj reci Pek, koja ima zdravu 
okolinu od izvorišta do ušća u Dunav. 



Uz stare alate, kramp i lopatu, Živorad ispira zlato. 




Evo kako on to radi...




Na cediljci se pojavljuje zlatni obod.




Pesak se propira i stavlja u drvenu karlicu. 


Dobija se samorodno 22-karatno zlato, koje se prodaje Narodnoj 
banci. Dnevno se može isprati do 1 g zlata, a Živorad nam pokazuje 
tubicu sa 3,4 grama zlata, koja je rezultat tri dana rada. Levo se 
vide zlatna zrnca, današnji ispirak.



Slikamo dnevni ispirak, od 0,3 do 0,7 g zlata u karlici. 


Teško će u nama Živorad naći naslednike. Ovaj posao 
nije lak.



«Prethodni   1 2 3

Powered by blog.rs