Lastavica

Targu žiju, grad velikog vajara

Putopisi — Autor lastavica @ 19:11



Vreme je da krenemo u Targu Žiju (Targu Jiu).


Čak smo imali svečanu pratnju žandarmerije, da bismo se lakše 
kretali gradom.



Targu Žiju (Targu Jiu, 110 000 stanovnika) je upravno središte
okruga Gorž (Gorj). Poznat je kao rodni grad modernističkog 
vajara Konstantina Brankušija. Svuda po gradu su njegova dela, 
pa se može reći da je Targu Žiju grad Brankušija kao što je 
Barcelona grad Gaudija. 
U parku gledamo poslednje delo Konstantina Brankušija iz 
1937, „Beskonačni stub“, deo UNESCO baštine, od fontalumita 
(kombinacija metala i betona). Zahvalnost je herojima iz I 
svetskog rata koji se nisu vratili. 



Konstantin Brankuši ili Konstantin Brankuzi (rum. Constantin 
Brâncuşi; Hobica,19. 2. 1876 – Pariz 16. 3.1957) je bio rumunski 
vajar koji je radio i stvarao u Francuskoj i Rumuniji. Jedan je od 
najuticajnijih vajara s početka XX veka. Smatra se da je u tradiciji 
modernizma razvio skulpturalnu apstrakciju i otvorio put za 
nadrealizam i minimalizam 60-ih godina. Negova djela se nalaze 
u muzejima širom sveta, počev od Francuske, SAD, Rumunije
i Austrije. Mnoštvo spomenika u gradu Targu Jiu, poznatih kao 
„Put heroja”, stavljeno je na popis mjesta svetske baštine u Evropi.


Ulazimo u lepi park sa Park sa delima vajara konstantina Brankušija,
kroz Kapiju poljubaca, sa znakom jedinstva muža i žene 
(opraštanje na odlasku u rat). 


U parku je Sto tišine, kao poslednji porodični ručak pre odlaska 
u rat, sa 12 stolica, kao 12 apostola. 

.
Obilazimo divan park pored reke Žiju sa delima vajara. 




Preko mosta prešli smo u ostrvski park, „Parc insulita“. 



Razgledanje skulptura 



Indragostiti (zaljubljeni)


Ovo je grad umetnosti.

Tismana

Putopisi — Autor lastavica @ 06:10



Nakon Herkulove banje, prelepim planinskim predelima vozili smo
se prema manastiru Tismana.


Ponegde smo viđali rode


Bližimo se kompleksu manastira Tismana.



Na ulazu u manastir je Muzej nacionalne banke, Muzeul Tezaurul 
BNR“, muzej bogatstva i zlata rumunske države. Tu su čuvane 
rumunske dragocenosti tokom II sv. rata. Rumunija ima mnogo 
rudnika zlata. Manastir je odabran da bude riznica, jer je renoviran
nakon požara, što je maskiralo prebacivanje zlata pod tajnom
šifrom „Neptun“. Kamionima su prevezene 192 tone zlata. 



Ulazimo u vlažnu podzemnu špilju. Sada se u muzeju nalaze 
makete, a originali su na sigurnom. 


Slikamo sanduke sa zlatnim polugama. 


Slikamo se sa čuvaricom blaga.


Obilazimo pravoslavni ženski manastir Tismana iz 14. veka, jedan od 
najlepših i najstarijih manastira u Rumuniji. Posvećen je Bogorodici. 




Gradio ga je monah Nikodim, ali isprva nije dekorisao unutrašnje zidove 
crkve, već ih je obojio oker bojom sa cvetnim i geometrijskim motivima. 
Prva višebojna freska je naslikana u 16.veku, 1564 godine. 
Sadašnje freske ostavljaju nas bez daha.






Herkulova banja

Putopisi — Autor lastavica @ 06:06



Nastavljam priče iz Rumunije, koje sam prekinula zbog Makarske.
Nakon Turnu Severina stižemo u Banju Herkulani, na mapi savim
levo od Krajove.


Banja Herkulani (Băile Herculane) ili Herkulova banja je smeštena 
u dolini Crne reke (Cernei, Černe), između planina Mehedinci na 
istoku i Černa na zapadu, na nadmorskoj visini od 168 m. 





Po legendi, tu je Herkul obnavljao snagu pre borbe s Hidrom. 



Jedna je od najstarijih banja na svetu. Osnovali su je Rimljani, 
tokom svojih osvajačkih pohoda na dačke teritorije, pa se tu
lečio Marko Aurelije 153.godine. Po lekovitim svojstvima svojih 
19 termomineralnih izvora bila je poznata u čitavom Rimskom 
carstvu, a kasnije je bila omiljeno banjsko mesto carice Sisi- 
Elizabete, supruge cara Franca Jozefa. Nema krunisane glave 
koja tu nije boravila.




Danas se koristi 19 prirodnih izvora tople lekovite vode, 
raspoređenih dolinom reke Čarne, u dužini od 4 km. 
Banja ima veliku koncentraciju negativnih jona, pa se dobija 
osećaj boravka na 2000 m i dobro delovanje na nervni sistem. 


Banja je prelepa i odlučili smo da napravimo novi izlet sa dužim
boravkom u njoj. Vide se počeci obnove, kupili su je Nemci. 


Hotel „Decebal“ u kojem je odsedao car Franc Jozef.


Šetnja duž reke Čarne...


Baia Diana-izvori, rimske terme. 



Imamo odličan smeštaj u lepom hotelu „Afrodita". 



...s vrtoglavim pogledom na banju...



Smešna nedelja

Književnost — Autor lastavica @ 05:34







Šiša Mujo na Baščaršiji mušteriju, a Haso proviri, pa pita:
-Jel' gazda Mujo, kad bi me mog'o ošišat'?
-Za dva sahata, neb' moglo prije.
-Hajd' uzdravlje!
I nema Hase dva dana, a onda opet ista priča...
-Za sahat i po dođi, veli mu Mujo...
Opet ga nema koji dan, pa kad dođe ponovo će:
-Kad bi moglo?"
-Za sahat".
Ode Haso, a Mujo zovne šegrta:
-Kemo, sine, deder vid' kud ide ova budala, kad se ni 
jednom ne vrati na šišanje".
Ode Kemo i vrati se, a sve se smijulji...
-Đe ode, Alaha ti, ona budala?
-Kod gazdarice, gazda.

Mali Muhamed, koji se zajedno s roditeljima doselio u Švedsku, pođe 

u 1 razred u školu. Učiteljica mu kaže:
- Hajde da budeš pravi Šveđanin i da se zoveš Sven!

Mali ode kući i kaže roditeljima da je postao pravi Švedo i zove se Sven!
I mama i tata ga išamaraju! Sutra u školi pita učiteljica:
- I, kako se osjećaš kao pravi Šveđanin, Sven?
- Ma nikako!
- A zašto?
- Ma juče sam dobio batine od 2 muslimana!


U prodavnicu ulazi kupac i gleda nameštaj. 
Nameštaj je vrlo kvalitetan i veoma skup. 
U jednom trenutku kupac upita da li bi mogao kupiti polovinu jednog masivnog radnog stola. Prodavac mu odgovori da mora da proveri sa šefom i uputi se u šefovu kancelariju, ali nije primetio da za njim ide i kupac. 
Otvori vrata šefove kancelarije i kaže: 
- Imam jednog idiota u radnji koji hoće da kupi pola stola!
U tom trenutku primeti zabezeknuti izraz na šefovom licu koji je 
iza prodavčevih leđa ugledao kupca. 
Prodavac se okrene i mrtav hladan doda: 
- A imam ovde i jednog izuzetnog gospodina koji hoće da 
kupi drugu polovinu stola.
Kada su prebrodili ovu situaciju, šef se okrene prodavcu: 
- Stvarno svaka čast, nisam mislio da ćete se izvući iz jedne 
tako nezgodne situacije. Kako se zovete, odakle ste poreklom?
- Zovem se Milutin, ja sam iz Niša, grada punog sjajnih fudbalera 
i jeftinih kurvi!
- Zaista? -suvo će šef. - Moja žena je iz Niša. 
Prodavac bez promene u licu upita:
- Stvarno?! A za koji klub igra?






Kragujevčanstveno veče

Književnost — Autor lastavica @ 14:53

U Udruženje Kragujevčana i prijatelja Kragujevca ušla sam pre
šest godina da vodim veče lekara pisaca i jednostavno ostala.
Usvojili su me kao svoju i tu se u svim programima osećam kao 
dobrodošla.



Prof. Gordana Radović izuzetno vodi sve književne programe
u Udruženju. Dama koja pleni šarmom govori 12 svetskih jezika.

Moje knjige sa plesnim imenima ("Valcer", "Rumba" i "Tango")
nosila je na Kubu i pripremala je veče u postojbini rumbe, salse
i ča ča ča. 



Predsednik Udruženja Zoran Matović otvorio je veče
i spontano se uključio u izbor i čitanje pesama i priča.




Moja prijateljica dr Ljiljana Lambić na poseban način je izvela
priču "Kaleš bre Anđo", pevajući najteži deo.


Kasnije je pročitala još jednu priču i pesmu.


Sala je bila puna, raspoloženje izuzetno, gosti zadovoljni.
Veče koje ćemo, verujem, svi pamtiti.


Potpredsednik Društva književnika Beograda, čiji sam član,
pohvalno se izrazio o mom stvaralaštvu.


I kako reče predsednik Udruženja, bilo je kragujevčastveno!
To znači, veličanstveno na kragujevački način.



Na punti Hvara

Putopisi — Autor lastavica @ 05:59

Vreme je da posetim moje drage u Sućurju. Krenuli smo.


Igrane ostaju iza nas.


Trajekt plovi iz Drvenika za Sućuraj više puta dnevno




Put je uvek zanimljiv. Samo čekam da vidim puntu Hvara,
stari svetionik.


Tu sam se igrala kao dete. Svetioničar je bio moj barba.


Drage stene (sike) okrenute suncu. 


Stara luka, krug oko nje.


Mesto gde su me spašavali iz mora podizanjem 
za pletenice, pred parobrodom koji kreće... moj prvi od 
mnogih "drugih rođendana" koje ću imati.


Mesta gde sam se kao dete toliko puta igrala u jedinstvu 
s morem i suncem.


Ovde je i poslednji dom mojim dragima...



Šta kaže net?
Sućuraj, slikovito malo turističko i ribarsko mjesto i luka, najistočnije je
i kopnu najbliže mjesto otoka Hvara. Povijest Sućurja izuzetno je burna,
o čemu svjedoče brojni dokumenti i sačuvani spomenici. 
Zahvaljujući svom položaju, mjesto ima obalu na obje strane otoka. 
Svi koji se nalaze u Sućurju, a žele dan provesti na kupanju i sunčanju, 
mogu birati lijepe pješčane, šljunčane ili kamenite plaže, koje se nalaze 
blizu mjesta ili malo dalje. 



More je kristalno čisto, a temperature ugodne za kupanje od svibnja 
do listopada. Posjetiteljima se nudi smještaj u privatnim apartmanima, 
kućama, pansionima, sobama i autokampu. U mjestu se nalazi nekoliko 
prodavaonica, restorana i barova; osnovna škola, ambulanta s 
heliodromom za hitne intervencije, pošta, frizerski salon, mjenjačnica, 
bankomat, lučka kapetanija...


Moja oaza

Putopisi — Autor lastavica @ 05:30

Ima jedan deo Makarske koji je moja oaza. Tu odlazim da nađem
samu sebe, kad god mi je to potrebno. 
Polazim od novog hotela "Miramare".


Polako, korak po korak, prolazim poluostrvom Sveti Petar, 
s pogledom na Makarsku i na luku.


Tamo sam rođena...


Novi lukobran, osporavan i hvaljen, promenio je vidike.


Na rtu Sv. Petra katanci čuvaju neke ljubavi, kojih možda
više i nema...




Mali vidikovac je ispisan grafitima



Dalje ulazimo u kompleks obnovljene crkve Sv.Petar



Kroz ova vrata prolaze svi zaljubljeni parovi Makarske



Siđimo do mora



Na ovim stenama je najbolje mesto za razgovor s morem.
Moje mesto.



Dalje nastavljam do svetionika.


Sad se već vidi gradska plaža. Tu i tamo poneki kupač



I najpoznatije mesto, "kod žute kuće" za koju
se malo ko seća da je ikad bila žuta...
Moje mesto.



Makarske sitnice

Putopisi — Autor lastavica @ 07:00

Da krenem u grad? Makarska me čeka.


Na plaži u Makarskoj kupači su još retki



Još jedan pogled na poluostrvo Sveti Petar sa kamenim plažama...


Dok Tin razmišlja...


...iziđimo na Kačićev trg



i do Mletačke česme, gde su se slikale generacije školaraca...


Turista ima dva spomenika u Makarskoj. Galeb vodi mladu gošću...



Kako ovaj uživa...



I na kraju, najbolja definicija fjake za koju sam čula:
"Fjaka je strašno izražena želja za ničim!"

Naravno, fjaka ne važi za klopu!



Makarski krug

Putopisi — Autor lastavica @ 04:50

Hoćemo li u šetnju Makarskom? S pogledom na Biokovo
i na vrlo uređenu većnu kuću mojih dragih.


Desno nam ostaje Malakološki muzej u franjevačkom samostanu.



Tu je i moje rodno mesto. U samostanu je godinama 
stanovala makarska bolnica s porodilištem.


I evo nas u luci. Ima se šta videti!


Stari hotel "Osejava" potpuno je obnovljen 
i bdi nad lukom


...sve boje mora i sve boje Makarske...


Idemo duž lukobrana.


Pogled na Makarsku je prekrasan.


Poluostrvo Sveti Petar čuva luku s druge strane.


Hoćemo li po rivi?


Pogled na zatvorenu luku


Ko je za vožnju podmornicom?


Kafa kod "Kostele"?


Moja divna makarska luka... srce mi je tu usidreno...


Doviđenja!



Priča putokaza

Putopisi — Autor lastavica @ 06:08

Putokazi mogu ispričati čitavo jedno podugačko putovanje. Krećemo 
sistemom "od vrata do vrata", Radovan prvo dolazi po mene, pa po 
dve dame koje putuju u Milnu. Celim putem se ugodno družimo.


Batrovci-Bajakovo, pa Slavonski Šamac-Bosanski Šamac.



Bosanski presek: Šamac-Modriča-Doboj, pauza za kafu.




Maglaj-Žepče-Zenica-Vitez-Novi Travnik-Bugojno-Kupres sa dva
zvonika.





Divlji konji sa Kupreškog polja šetaju i po putu.



Aržano, granični prelaz Kamensko.


Prelazimo Cetinu


Klis


Split


Trajektna luka Split, dame stižu na katamaran za Milnu.
Mašem blogerima u Splitu.



Sada prema Makarskoj. 


Opet Cetina, Omiš.



Dubci ili Vruja. Ovde je bura najjača.



Ulazimo u područje Makarske rivijere.


Krvavica. Ovde je solana Ramova, ovde se pravi cvijet soli!


I evo je, lepotice Makarske!


 

 


Nedeljni smeh

Humor — Autor lastavica @ 06:54


Sedi Mujo ispod drveta. Dolazi Haso i pita ga:
- Šta tu radiš, bolan? Sjediš i razmišljaš?
- Ma, jok Haso, samo sjedim!



Dobio Mujo na lutriji tri miliona Eura. 
Sav veseo ulazi u kuću i na sav glas kaže Fati:
- Fato, pakuj se!
-A, kuda ćemo? - upita ona.
- Ja ne idem nikud!


Recept za bračnu sreću: pedeset godina smo u braku i nikad svađe.
Na početku je dogovoreno da o važnim pitanjima odlučujem ja kao
muškarac, a o sitnicama ona kao žena. O tome što je važno pitanje, 
a što sitnica - odlučuje ona.


Nema ništa korisnije u kući od muškarca koji je nešto skrivio.


U Nacionalnoj umjetničkoj galeriji u New Yorku muškarac i žena 
su se zagledali u sliku koja ih je zbunjivala. Slika je prikazivala 
trojicu crnca koji goli sjede na klupi u parku. Dvojica crnca su 
imali crne penise dok je crnac u sredini imao ružičasti penis.
Kustos galerije je primijetio njihovu zbunjenost slikom pa im je 
ponudio svoju stručnu pomoć.
Pola sata je objašnjavao kako slika simbolizira kastraciju crnaca
u većinski bijelom, patrijarhalnom društvu.
-Zapravo", istaknuo je kustos, -neki ugledni kritičari vjeruju da 
ružičasti penis odražava istovremeno kulturnu i socijalnu 
izoliranost homoseksualaca u suvremenom društvu".
Kada se kustos udaljio muškarac, koji je stajao u neposrednoj 
blizini para, upitao ih je:
- Da li biste želeli da znate što slika stvarno predstavlja?
- Zašto biste vi imali bolje objašnjenje od kustosa, eksperta galerije?
- Zato što sam je ja naslikao - odgovori Mersad Berber, bosanski slikar
- U stvari, nema crnaca na slici. Ovo su samo tri zenička rudara.
Mujo, onaj u sredini, bio je kod kuće na "ručku".






















Ko kaže da je subota?

Humor — Autor lastavica @ 08:13


Tko kaže da supruge ništa ne pitaju muževe?
Pitaju naprimjer: Koji ti je PIN od kartice?



Voze se Mujo i Haso u autobusu. Kaže Haso:
- Majstore, daj pusti malo taj air condition...!
A Mujo će:- Nemoj, ba, bolje daj neke narodnjake...!


Sedi Mujo u kupeu, ulazi žena sa malim psom, a Mujo joj kaže:
- Molim vas maknite tu životinju od mene, već osećam
kako buve skaču po meni!
- Dodi, Fifi, idemo, gospodin ima buve! 


Dobio Mujo čekove i naravno, počeo trošiti na sve strane.
Na kraju ga pozovu u banku i kažu:
- Slušaj, Mujo, znaš li ti, da si u takvom minusu da bi
mogao završiti u zatvoru.
- Pa, šta da radim? - uplšsi se Mujo.
- Nista, samo vrati novac koji si potrošio.
- Auuu, što ste me uplašili, evo sad ću vam ispisati par čekova.




Došao Mujo u Nemačku i odmah ode u javnu kuću. Pozove
gazdu, pa mu kaze:- Postroji sve ženske koje imaš.
Gazda postroji cure, Mujo izabere jednu i odvede je u sobu.
Završi posao pa je upita:
- Koliko ti dugujem?
- 300 Evra.
- 300? - Evo ti 500!
I tako Mujo dolazi 4 dana za redom, uvek uzima istu
curu i umesto 300 maraka daje joj 500. Četvrti dan ga cura pita:
- Jel' Mujo, a zašto ti meni daješ po 500 Evra, kad je tarifa 300?
- Pa, jesi li ti Fata?
- Jesam.
- Iz Donjeg Vakufa?
- Da.
- Od oca Ibre?
- Da.
- E, pa, posl'o ti babo 2.000 Evra!


Napravili Amerikanci kompjuter koje zna odgovore na sva
pitanja, a da bi bili sigurni, pozovu na test Francuza, Rusa i Muju. Izađe
Francuz iz sobe nakon dve minuta, pa u čudu kaže:
“Ovo je nemoguće, stvarno sve zna!“.
Drugi izlazi Rus, nakon tri minuta, pa sa jos većim
oduševljenjem kaže: - Ovo je neverovatno, ovaj stvarno sve zna.“
Na kraju ulazi Mujo i nema ga celi dan. Zabrinuti Francuz i Rus ulaze u sobu i vide kako iz printera lete papiri na sve strane, iz kompjutera se sve dimi, soba puna papira... Zbunjeni Francuz i Rus ga pitaju što ga je pitao, a veli Mujo:
- Ništa ga ja nisam pitao, samo sam reko': „ -S'A IMA?“



 

Zatvori prozor


Rumunija, pravac jugozapad

Putopisi — Autor lastavica @ 20:37

 

 Od 2012. ovo je treći put da posećujem Rumuniju. Prvo sam sa Izletnikom 2012. godine posetila Temišvar, dvorac Corvin i oblast Hacega, zatim 2016. oblasti Crisana, Maramureš i deo Transilvanije, a sada se zaputismo na jugozapad.






Drobeta-Turnu Severin se nalazi u istorijskoj pokrajini Vlaška, naspram gradu
Kladovo u Srbiji, u delu poznatom kao Oltenija, na obali Dunava na njegovom
izlasku iz Đerdapa. Grad su stari Rimljani izvorno zvali Drobetae. Svoje ime 
Turnu Severin, odnosno Severov toranj, grad je dobio po tornju koji je bio 
sagrađen na brežuljku okruženom dubokim jarkom, u spomen pobede rimskog
cara Aleksandra Severa. 
Svoj strateški i privredni značaj ovaj grad dobija tek posle izgradnje srpsko-rumunske 
hidrocentrale Đerdap 1972. godine. Kao posledica toga, Drobeta Turnu Severin
je postao energetsko središte Rumunije. 


Razgledanje kulturno-istorijskih znamenitosti grada:
-Rimski kamp


-Rimske terme


-Srednjevekovna tvrđava


-park Tudor Vladimiresku


-palata Teodor Kostesku



Putovanje i priča se nastavljaju... malo strpljenja, molim.


Drveće priča

Fotografija — Autor lastavica @ 06:47


Svako drvo svoju priču priča. Neko može čestitati Uskrs.


Raskošne krošnje pozdravljaju proleće u Heidelbergu


Zavijene šljive kod crkve Lazarice pričaju zanimljivu legendu


Pogled kroz čemprese i borove otkriva lučicu u Milni


Meni su posebno dragi stari borovi na plaži u Makarskoj, tamo gde se 
najviše volim kupati.


...i oni koji prate moje staze...


A volim i stare makarske palme...


Volim pogled ka nebu kroz prelamanje sunca u lišću



Da li se drveće pita je li lepo dok se ogleda u vodi Lonjskog polja?


Ili dok su mu vode raja na Zemlji, izvora Crnog Drima, 
najlepše ogledalo?


Najdraže je ipak drveće oko mesta gde sam se rodila...


 

 


Kraljičin vagon u maloj marini

Fotografija — Autor lastavica @ 05:50

Početak je već uobičajen



Mnogo lepote se vidi usput...




Neko je poželeo da slikam cveće.




Dobar dan, Džeki!


Vreme je za kafu.



Možemo li izabrati novi put?



Prebacivanje vode u rezervno jezero...


Nagrada na kraju šetnje: mala marina na Savi


Tu je i restoran "Kraljičin vagon", smešten u vagonu kraljice Marije.



Nudi lep ambijent


Toplo je, lepše je sesti napolju, uz dobru riblju čorbu.


Kakav zanimljiv jelovnik!



Ovde treba opet doći, na smuđa...


A i vama ostavljam moje pecivo u obliku srca :)



 

 


Powered by blog.rs