Lastavica

Pomorandžina kora

Pozorišta — Autor lastavica @ 07:46




A ja sam konačno opet našla vremena za pozorište.


Neobična scenografija omogućila je i pozorišni selfie. 
Nagrada nalazaču :)



"Od premijere 30. aprila 2006. godine, POMORANDŽINA KORA 
Maje Pelević u režiji Gorana Markovića osvojila je publiku i postala
jedna od najomiljenijih predstava Ateljea 212. 


"Ova saga o preispitivanju ženskog identiteta u društvu koje na razne
načine, najviše kroz medije, pokušava da formira ponašanje i izgled 
današnje žene, sa jedne strane, prati priču o medijskom pritisku, a sa
druge – intimnu ispovest žene koja nastoji da se uklopi u ulogu koja se
od nje očekuje i u čemu ne uspeva. Preispitivanje i kreiranje novih 
identiteta i sve jači uticaj agresivnih reklama na svakodnevni život,
teme su ove predstave u kojoj možete da prepoznate mnoge poznate
ličnosti sa plitkom pameću i dubokim džepom…"



(nepotpisane slike: s neta)
A ja bih dodala: pomorandžina kora je ovde sinonim za 
prirodno, bez plastične hirurgije kojom mnogi menjaju i telo
i psihu. Može li prirodno? Može, ali u polusvetu poznatih, 
teško.


Ogledalo istine

Književnost — Autor lastavica @ 18:13




U Udruženju književnika Srbije održana je promocija knjige pesama 
akademika med. Vladimira Jokanovića pod naslovom „Ogledalo istine” 
22. decembra 2017. godine u 12 časova.


Za promotivnim stolom sede autor prof.dr Vladimir Jokanović,
recenzent Radomir Andrić, glumica Jelena Jovanović Žigon.,
prof. dr Jovan Striković i voditelj Miljurko Vukadinović. 
Pred njima su biste Isidore Sekulić i Vladete Jerotića, koje
je izvajao Vladimir Jokanović.


Jelena Jovanović Žigon nadahnuto čita pesme koje lako 
nalaze put do srca.


Miljurko Vukadinović najavljuje recenzenta.


Radomir Andrić nam kazuje kako je shvatio pesme Vladimira 
Jokanovića


Prof. dr Jovan Striković, neuropsihijatar i pesnik


Konačno nam se obraća autor, prof. dr Vladimir Jokanović 


Ostaje da knjigu ponesemo kući i da na miru uživamo u 
svetu poezije Vladimira Jokanovića, hirurga, pesnika i vajara.


Samo bez mene

Trgujte sa životom kako vam je po želji
Menjajte ga za slavu i večnost
Samo bez mene

Sakrivajte grehe u nevidljivost
Sramotu zavijte u celofan
Bednima prodajte nade
Samo bez mene

Grabite sve što vam ne treba
Jurite za onim što stići nećete
Samo bez mene

Pobedama zovite vaše neuspehe
Plemenitošću krstite vaše zloćine
Uđite u istoriju, kupite večnost
Samo bez mene

Odletite u vasionu, osvojite kosmos,
Stanujte na zvezdama, Legendama ukrasite život
Samo bez mene

Srećan Božić i Nova godina!

Slavlja — Autor lastavica @ 04:54



Uvek očekujemo da u staroj godini ostavimo sve brige i 
probleme, da njeno sunce mirno zađe...



Da joj kažemo do (ne)viđenja...


Jesmo li spremi za ulazak nove godine? Neka uđe!


Novu godinu počnimo s puno nada i još više ostvarenja. 
Sanjajmo drage destinacije...


Želimo da se odvežu ukotvljene barke...


Da brodovi rašire jedra


Da vidimo lepote koje nismo još videli...


Da se vratimo mestima koje volimo, koja nas čekaju...


Da se opijemo ljubavlju ako još nismo 


ili utopimo tugu ako smo se pogrešno zaljubili...


Neka nam svaka kafica prija, mmmmm


A još bolje, pijmo je u pravom društvu!


Neka nam 2018. bude dragocena kao ova arhivska vina 
velike vrednosti!




Nazdravimo!


Srećna nam svima Nova 2018! 
Srećan Božić, bez obzira koji slavite!



Samo vas gledam... jeste li dobri i veseli! :)

Šampi(nj)o(n)ka

Gastronomija — Autor lastavica @ 18:51



Ova se pita jako brzo pojede, kad je iznesete na sto.
A nije teška za pravljenje.



Uzmete pakovanje tankih kora za pitu, 500 g šampinjona, 
tri struka praziluka (ili crnog luka, ko ne voli praziluk).
Isprižite seckan crni luk ili seckan praziluk.
Dodate očišćene, oprane i seckane šampinjone
Prodinstate, dodate so, biber, origano.


Na kore stavite sloj fila na kraj i sredinu, pa urolate.


Pečete na 200 stepeni 25 minuta. Poprskate vodom 
posle pečenja. 


Jedete u slast.

Predlog za ručak

Gastronomija — Autor lastavica @ 04:25



Ako vam ponestane ideja za ručak u posnim danima, evo oslića u sosu. 



Na maslinovom ulju propržite 3 seckana crna luka
i 5 češnjeva belog luka. 


Dodajte zatim šaku svežeg seckanog peršuna, biber, 
so (ja stavljam solni cvijet), čašu kuvanog paradajza,
čašu dobrog belog vina. 


Sipajte smesu u vatrostalnu posudu.


Pomešajte prezlu i so (solni cvijet). Filete oslića (1 kg)
uvaljajte u prezlu i stavljajte u sos. 


Poklopite vatrostalnim poklopcem i pecite u rerni 
na 220 stepeni 60 minuta.



Pogledi sa svih strana

Fotografija — Autor lastavica @ 06:56



Pogledajmo odozgo
(meandri Uvca)



(spiralne stepenice Vatikanskih muzeja )


(Pogled sa Donauturm na Beč)


Odozdo

( stepenice pored Vittoriana, Rim)


(u Sant Angelo, Rim )


(Katedrala Santa Maria Maior de Lisboa ili Sé de Lisboa )


Iz blizine

(gladijatorska kafa u Rimu)


(Velja grnčar pravi posudu za vodu )


Iz daljine
(Pogled na Beč iz Pratera )


(Pogled na Gloriette iz dvorca Schönbrunn u Beču)


Kroz
( most na Tibru)


( zidine dvorca Sant' Angelo)



Sa strane


( Tišina, snimam!)

Stakleno?

 

 


Slava

Slavlja — Autor lastavica @ 03:49



Slava je narodno-crkveni običaj i nakon Božića, najvažniji porodični praznik, uvek povezan sa danom određenog hrišćanskog svetitelja. 
Glavna obeležja slave su slavski kolač, žito i sveća.



Ako pada u vreme posta, slava je posna, takođe i ako pada u sredu ili petak. Sv. Nikola je uvek posna slava jer pada u vreme božićnog posta.


Zamislite da ste gosti na slavi. Neki nikad
nisu bili, zar ne? Uzmite prvo kašičicu žita.


Što biste od širokog dijapazona domaćih
i probranih pića?


Posnu slavu je teže pripremiti. Kao predjelo 
mogu ići: prebranac


pita sa šampinjonima


salata s ribom i prazilukom


pita s prazilukom


Sledi riblja supa

Za glavno jelo pripremam lignje


neku morsku ribu u sosu


lososa 


Slede domaći kolači iz moje radionice 


Nazdravimo u slavu Sv. Nikole! 


Zanimljiva arhitektura

Fotografija — Autor lastavica @ 06:14



U jednoj velikoj foto grupi zadatak je bio: arhitektura.
Meni najlepša: Torre de Belem u Lisabonu.



Manastir Jeronimo u Lisabonu, spolja i iznutra



Fascinantan pogled s vrha bazilike Sv. Petra u Vatikanu
(jako težak uspon!)


Koloseum, a arhitektura koja i danas ostavlja bez daha.


Fascinira Castel Sant' Angelo u Rimu, zajedno s Mostom anđela


Vittoriano u Rimu neki vole, neki ne, ali mu lepotu niko
ne može poreći.


Arhitekti Pena palate u Sintri ne može se poreći originalnost.
Pod zaštitom je UNESCO-a. Palata, ne arhitekta :)



Bečka arhitektura je raskošna 



Prekrasna zgrada HNK u Zagrebu


Meni najdraža zgrada u Beogradu je konak kneginje Ljubice,
primer prelepe arhitekture

 

 


Cveće

Fotografija — Autor lastavica @ 13:31



O cveću bi se moglo mnogo pričati, ali ga je lepše samo gledati i mirisati.
Predivno je u slobodnoj prirodi.






Obožavam lokvanje





Najviše volim makove, cvet šipka, cvet kapara





Jako volim raskošni cvet kestena


Volim cveće u saksijama




Najdraži mi je poklon i ukras doma



Koje cveće vi volite?

Nemogući dani

Vesti — Autor lastavica @ 05:58



Ima nemogućih dana kad treba postići sve. Dobro bi došlo da dan
traje 48 sati, a da spavamo jednako.



Prvo podmirujem molera. Radi se već deset dana. Biće lepo, 
ali to je veliki posao koji zahteva mnogo pomoći sa strane, makar 
da se "samo" odnosi na hranjenje molera.


Ja nastavljam da mesim kolače i nadgledam molera.
Ovo je slatki eksperiment, svi ostali kolači su već 
spakovani.


Čeka me Udruženje književnika Beograda, u kojem vodim
veče prijema novih članova, o čemu ste juče čitali.
Glumim da sam sveža i odmorna.


Malo osveženje usput, u "Kafe knjižari "Zmaj"




Ples se ne propušta, ma kako umorna bila. On me (obično)
regeneriše. Osim kad zataji ljudski faktor. Onda se razbolim...


Društvo živih pesnika

Književnost — Autor lastavica @ 13:58



Društvo književnika Beograda (DKB), čiji sam sekretar, odlučilo je
da u svoje redove primi dva pesnika i jednog proznog pisca.
Predstavljanje je zakazano u biblioteci "Đorđe Jovanović".



Pisci su spremni


Predsednik DKB Zoran Ilić otvara sastanak.


Reč daje moderatoru, tj meni.


Prvi na redu je Ivan Despotović, pesnik, 
prozni pisac, esejista, već ovenčan 
nagradama, urednik za poeziju u DKB 
časopisu "Balkanske vertikale"..


Predstavlja nam se prozni pisac Zoran Škiljević, sa već 
četiri knjige.



Šlag na tortu je netipični mladi pesnik Miloš Nastić, 
čije su pesme prisutni tražili na bis.



Tako različiti, tako originalni i svoji, ova tri pisca lepih imena i već 
impozantnog stvaralašta obogaćuju DKB i srpsku književnost.



Pogled s visine

Fotografija — Autor lastavica @ 06:41



Tornjevi i kule s visine gledaju sve. Pokušajmo i mi.

Volim tornjeve Lisabona




Jedna od najpoznatijih je sat kula u Pragu


Čuvena je kula Nehaj u Senju
(nagrada za onog tko ugleda toalet!)


Prekrasan je zvonik u mestu Ložišća na Braču


Saborna crkva u Beogradu, jedan od simbola grada


Treća po veličini crkva u Srbiji, Hram Vaznesenja Gospodnjeg 
u Čurugu, ima tri impozantna tornja.


Duga se ovila oko minareta džamije sultan Valide u Sjenici


U Rumuniji sam videla divne drvene tornjeve:
-u manastiru Barsana



-u selu Plopis



-u selu Surdesti


Sat - kula dvorca Pena u Sintri


Kule dvorca Sao Jorge u Lisabonu


I najlepši od lepih, Torre de Belem u Lisabonu. Tamo mi je
srce ostalo, iza čipkastih kamenih prozora.

 

 


Volim da volim

Fotografija — Autor lastavica @ 05:43

 
 Volim da volim


Ma ko ti kaže
da tebe volim?
To ti ni ja sama
nikad nisam rekla.

Kroz tebe ja volim
ljubav lepu, čistu,
u tebi ja volim
samo da volim.

I kad odeš dalje,
kad odem i ja,
ljubav će samo
promeniti mesto

I kad neke druge 
ja zavolim oči
to je samo ljubav
u novom odelu.


(iz moje knjige "Tango")

Avgust u okrugu Osejdž

Pozorišta — Autor lastavica @ 06:01



Vreme je za Atelje 212. Rekli smo, ovo je sezona u kojoj ćemo 
pogledati sve dobre predstave u ovom čuvenom pozorištu. A ima ih zaista mnogo :)



"Avgust u okrugu Osejdž" nas je dobro prodrmao. Šta se dešava
kad se porodica nađe na okupu, kakve će sve mračne tajne isplivati?
Naizgled brižna i složna porodica krije teške priče u kojima se
niko više ne snalazi, pa je raspad neminovan.


"Sigurno jedna od najuzbudljivijih novih američkih drama, u kojoj
se smenjuju žestoki smeh i tuga, “Avgust u okrugu Osejdž” 
savremenog američkog pisca Trejsija Letsa je drama o 
komplikovanim međuljudskim, ljubavnim i porodičnim odnosima 
koja se odvija jednog avgusta u malom okrugu u Americi. Priča 
o mračnoj istoriji jedne porodice, o ženama jake volje koje je
život odvojio, a porodična kriza ponovo vratila u kuću u kojoj 
su odrasle, kod problematične žene koja ih je podigla – donela 
je piscu Trejsi Letsu, pored mnogobrojnih nagrada, i onu 
najprestižniju – Pulicerovu nagradu za 2008. godinu, a kritičari 
ga već porede sa Judžin O’Nilom ili Edvardom Olbijem. Komad 
je premijerno postavljen u Čikagu, 2007. godine, a odmah zatim 
i na Brodveju, gde je imao preko 650 izvođenja do kraja 2009.
godine." (na sajtu Ateljea 212.)




(slike s neta)

Nakon predstave idemo u "Credo" na mus od marakuje i čaj.
Odlično idu zajedno :)





Australijski valcer

Priče — Autor lastavica @ 04:32



Bilo je drugačije vreme nego sada, ali su emocije iste. Mnogi su se iz 
Dalmacije odselili u Australiju i Novi Zeland da pobegnu od siromaštva
i pronađu novi život. Kad bi momci stasavali za ženidbu, tražili bi preko 
posrednika devojku u starom kraju, pa se malo dopisivali, i onda bi devojke
kretale na dug put brodom sa devojačkom spremom. Posle, šta im Bog da, 
nekom sreću, nekom ne. Drugi su dolazili po devojku u stari kraj.
I dođe vreme lepom Andriji da se ženi. Nisu više tako dugačka putovanja, 
leti se avionom, ne plovi se mesecima kao nekad... Doputuje on iz Australije 
s majkom u rodni kraj. Majka mu brzo pronađe u selu devojku koja je bila 
voljna da se otisne na put u Australiju da bi bila njegova životna partnerka. 
Bez ljubavi, eto, samo da se uda za lepog, imućnog i vrednog Andriju. 
I reče majka momku da mu je žena obezbeđena, a ako on nađe po srcu
drugu, neka nju povede. Igranke su tada bile glavno mesto upoznavanja 
mladih, ne diskoteke, ne žurke u kojima ne znaš ni s kim igraš. Krene 
Andrija na igranke i na prvoj me pozove da odigramo valcer. Kakav je bečki
valcer on plesao! Pamet da ti stane, vrteli smo se salom kao da letimo. 
I nastavismo da plešemo. Posle plesa otprati me na mesto i ništa do 
sledećeg plesa. U jednom od valcera ispriča mi svoju priču i zaprosi me, 
plešući. Da li je iko prošen plešući valcer? Neverovatan osećaj. Bio mi je 
drag Andrija, sjajan plesač, ali daleko je to od ljubavi, daleko od razloga 
da se udam...i odbijem ga. 
Dan dva pre nego sam znala da se Andrija vraća u Australiju, sretnem ga
s devojkom pod ruku. Onom s kojom ga je majka sastavila. On mi uputi 
najtužniji pogled, srce da pocepa. Iz njenog pogleda se videlo da zna za 
mene (ko li joj reče?), pogled pun pitanja šta to ja imam, a ona ne... nikad
neću zaboraviti taj susret. I često se pitam da li su kasnije našli sreću, 
da li je ona naučila da pleše valcer, da li... i šta bi bilo da sam rekla da
umesto nje...

 


(Životna crtica, iz moje knjige "Rumba")

«Prethodni   1 2 3 ... 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 ... 57 58 59  Sledeći»

Powered by blog.rs