Lastavica

Neobični dvorci

Putopisi — Autor lastavica @ 04:46

Pena dvorac (Castelo da Pena) ili Pena palata (Palácio da Pena) 
je jedno od sedam čuda Portugala. To je najstarija palata evropskog 
romantizma. Nalazi se na UNESCO listi svetske kulturne baštine. 
Portugalci je smatraju nacionalnom palatom. Ovaj krajnje neobičan 
dvorac izranja iz zelene guste šume, podno plavog neba i belih oblaka, 
obojen u žutu, ljubičastu i crvenu boju, ukrašen raznim skulpturama, 
azulejos pločicama i ukrasima iz epoha manuelizma, gotike, baroka
i romantizma.


Dvorac Pena je izgrađen na litici, na vrhu brda iznad grada Sintra. 

U daljini se vide Kaškaiš i Atlantik.

Glavni razlog što najveći broj turista posećuje gradić Figueras u
kopnenom delu Španije u provinciji Đirona u Kataloniji je slavni 
dvorac, ustvari muzej-teatar Salvadora Dalija. Nakon što je 
postigao svetski uspeh i obogatio se, Dali je kupio stari teatar 
koji je decenijama propadao i pretvorio ga u muzej koji je glavna
turistička atrakcija Figuerasa. Posle muzeja Prado u Madridu, 
ovo je najposećeniji muzej u Španiji.



Evropski dvorci, drugi deo

Putopisi — Autor lastavica @ 06:49

Nastavljamo šetnju evropskim dvorcima, onima koje sam imala 
zadovoljstvo da vidim. Za jedan ste manje čuli, za drugi više.


Zasladimo s dvorcem Korvin u oblasti Hacega u Rumuniji. 
Očuvan je kao da je sada izgrađen, a gradnja je započeta 1409 godine, 
sa karakterističnim odbrambenim kulama, gotskim tornjevima, pokretnim 
mostovima i izreckanim zidinama. Bio je vlasništvo oca Sibinjanin Janka 
(Janoš Hunjadi), nacionalnog heroja u borbama protiv Turaka u 
Mađarskoj, u Rumuniji i u Srbiji. 



Prošetajmo kroz dvorac Korvin.


Ima mnogo lepih detalja

Odigrati bluz u dvorcu Korvin, uz zvuke srednjovekovnog 
instrumenta, među oklopima u vitrinama dvorca, bio je 
poseban osećaj. Izletnici su ovekovečili taj ples :)


Moj mezimac je Castel Sant'Angelo u Rimu, koji je ustvari mauzolej cara 
Hadrijana. Prilazimo mu preko mosta anđela, iznad reke Tibar.

Cilindrična građevina na kvadratnoj osnovi građena je od 135. do 139. 
godine i nekoć je spolja bila obložena mermernim pločama.Tokom 10. 
veka pretvoren je u tvrđavu, a u srednjem veku je pregrađivan i s 
Vatikanom spojen dugim podzemnim hodnikom. U njemu je bio zatočen 
Giordano Bruno. 


S njegovih terasa pruža se divan pogled na Rim i dobija se sjajna 
orijentacija o svemu što u Rimu treba videti. Zato obilazak Rima
treba započeti baš sa Castel Sant'Angelo.


Evropski dvorci-1

Putopisi — Autor lastavica @ 06:20

Ako uopšte postoji neko ko to ne zna, Šenbrun se nalazi u Beču. 
Za razgledanje Šenbruna vam zaista treba jedan ceo dan. Od 18. 
veka pa sve do 1918. godine dvorac je bio rezidencija habzburških
careva, a uređen je u predivnom stilu dekorativnog baroka, za šta 
su zaslužni arhitekte Johan Bernard Fišer fon Erlah (Johann
Bernhard Fischer von Erlach) i Nikolaus Pakasi (Nikolaus Pacassi). 
Palata Šenbrun uvrštena je u popis mesta svetske baštine 1996. godine.
U neposrednoj blizini dvorca nalazi se i Bečki zoološki vrt, najstariji 
zoološki vrt na svetu, osnovan 1752. godine.



Hofburg je kompleks carskih rezidencija u centru Beča. Ustvari je
to pravi carski grad, sa brojnim palatama, trgovima i parkovima za 
smeštaj i rad carskog dvora i njegovih službenika. Jedan deo Hofburga, 
Neue Burg, služi kao rezidencija predsednika Republike Austrije, a 
veći deo je pretvoren u muzeje i prostore javne namene (kongresi, 
ceremonije, priredbe).



Kilometar iznad Karlovog mosta, po levoj strani reke Vltave, na 
brežuljku uzdiže se predeo Hradčany i na njima češki kraljevski dvorac 
Praški grad. Hradčany su deo Praga na kojem se nalazi Praški grad. 
Česi dvorac zovu Pražský Hrad. Počeci dvorca datiraju od 880 godine. 
Od samog početka je sedište kraljevskog roda dinastije Přemysl. Dvorac 
je pretrpeo velike štete u vreme husitske bune. U drugoj polovini 18 veka
bio je ponovo preuređen za vladavine Marije Terezije. Početkom 20. veka 
dvorac je ponovo preuredio veliki arhitekta Josip Plečnik.
Praški dvorac je jedan od najpoznatijih dvoraca Evrope i prema 
Ginisovoj (Guinness) knjizi rekorda, najveći je dvorac na svetu.



Valdštajnska palata u Pragu izgrađena je dvadesetih godina 17. veka 
u stilu ranog baroka. Ima nekoliko prekrasnih sala i poznati Valdštajnski 
vrt. U palati je danas sedište Češkog Senata (Donji dom).


Nazvali su je vila i možemo im verovati, ali meni je ostala u sećanju
kao dvorac. Vila Chopin nalazi se u Karlovim Varima, gde većina
građevina pre liči na dvorce nego na vile.


Castello Sforzesco (Sforzin dvorac) je dvorac u Milanu koji je u 
prošlosti služio kao službena rezidencija milanskih vojvoda,
a danas kao muzej i galerija. Njegova je izgradnja započela još u 
14. veku. Oko godine 1450. ga je počeo dograđivati Francesco 
Sforza, a u radovima je sudelovao i Leonardo da Vinci. Pod 
kasnijom španskom vlašću je dograđen i postao jedna od najvećih 
citadela Evrope. Nakon ujedinjenja Italije u 19. veku je izgubio 
vojnu svrhu, te je rekonstruisan u muzej. 


Palata Dolmabahče (Turski Dolmabahçe Saray) je palata u Istanbulu 
na evropskoj obali Bosfora. Dao je sagraditi sultan Abdulmedžid I 
između 1843. i 1853. a godine 1857. se tamo sultan preselio iz svog
dvora palate Topkapi. Ova palata je bila približavanje turske imperije
Evropi i u mnogome je podsećala na evropske dvorce. Kao uzor su
je služile palate Luvr i Bakingemska palata. U ovom dvoru je 1938. 
umro osnivač moderne turske države Mustafa Kemal Ataturk.


Topkapi Saraj(turski: Topkapi Saray), je palata u Istanbulu (Turska)
koja je skoro 400 godina bila glavna rezidencija osmanskih sultana, 
od 1465.-1856. godine. Danas je muzej koji ima veliku i vrednu 
kolekciju spomenika i umetnina (poput ogrtača i mača proroka 
Muhameda), ali i jedna od glavnih turističkih atrakcija Istanbula.
God. 1985. Topkapi Saraj je upisan na UNESCO-v popis mesta
svetske baštine u Evropi. 



Dvorac Sao Jorge se može videti iz svakog dela Lisabona. Najstariji
delovi datiraju iz 6. veka, iz vremena Rimljana, pa Vizigota i na kraju 
Mavara. Obilazak Lisabona treba odavde započeti, jer se tako dobija 
pravi utisak o veličini i lepoti Lisabona i delte reke Težo.


 



Na slovo D: Dvorci

Putopisi — Autor lastavica @ 06:15



Vreme se za maštanje i sećanje. Krećemo u obilazak dvoraca
u Zagorju i okolini Zagreba. Nisam ih sve videla, ali ni ovo nije 
loše za početak.

Dvorac Bežanec je sagrađen je u 17., a obnovljen u 19. veku u duhu 
klasicizma. Spomenik je prve kategorije. Posed Bežanec je menjao 
vlasnike tokom vremena: od grofova Keglevića do baruna Ottenfelsa, 
sve do Siniše Križanca, koji ga je preuredio u vrhunski restoran i hotel. 


U dvorcu Gjalski rođen je i živeo pisac Ksaver Sandor Gjalski.
pravim imenom Ljubo Babić. Nalazi se u Zabočkim Gredicama 
i danas je restoran i hotel s očuvanim duhom starine.


Ovom sam dvorcu zaboravila ime, tko ga zna?

Lego-dvorac Empirej zagorskoga bivšega građevinskog 
preduzetnika Mije Habulinca. Dvorac je smešten u selu 
Jurjevec u Zagorju. 


Dvorac Velika Horvatska nosi ime po mestu u kojem se nalazi.
O njemu postoji legenda o mladićima koji su obranili mjesto od
turskih osvajanja. Dvorac je generacijama pripadao plemićkoj 
porodici Ratkay, a nakon njih tu su bili različiti vlasnici. Neko 
vreme dvorac je bio samostan. 


Dvorac Veliki Tabor je jedan od najpoznatijih dvoraca, čija starost nije
utvrđena. Neki misle i da je tu bilo i rimska utvrđenje. Bio je u posedu 
plemićke porodice Ratkay. 
Uz dvorac je vezana legenda o Veroniki Desiničkoj.


Novi dvori (lat.Curia nova) su jedinstveni kulturno-istorijski spomenik,
udaljeni samo 1,5 kilometra od centra Zaprešića (dvadesetak 
kilometara od Zagreba), uz cestu koja vodi prema Hrvatskom zagorju. 
Vlasnici Novih dvora bili su, redom kroz nekoliko vekova, Zrinski, 
Čikulini, Sermagei, Festetići i grofovi Erdödy, od kojih ih je 1851. 
godine kupio hrvatski ban Josip Jelačić. U vlasništvu Jelačića Novi 
su dvori ostali do 1934. godine, kada su ih kćeri Đure Jelačića, 
Vera i Anka, oporukom ostavile hrvatskom narodu.



Dvorac Trakošćan se smestio između Macelja, Ravne gore i Strahinjčice.
Nastao je u 13. veku kao manja utvrda. Svoj konačni izgled dobio je u 19.
veku. Juraj V. Drašković preobrazio ga je u rezidencijalni dvorac s
izuzetnim parkovima pretvorenim u romantični perivoj. Gradnjom brane 
stvoreno je veliko jezero koje i dvorcu daje posebnu draž.
Danas je Trakošćan preuređen u muzej. U brojnim sobama izloženi su 
predmeti iz njegove prošlosti: stari drveni namještaj, velike peći, predmeti 
za svakodnevnu upotrebu, slike nekadašnjih vlasnika i njihovih porodica...


Stari grad Varaždin je tvrđava u Varaždinu, a ja ga više volim smatrati
dvorcem :) Danas je u njoj smešten Gradski muzej Varaždin.
Tvrđava se prvi put spominje u 12. veku. Krajem 14. veka dolazi u 
vlasništvo grofova Celjskih koji je pregrađuju u gotičkom stilu. 
Veliku obnovu tvrđava doživljava u 16. veku, kada je pregrađena 
u savremenu renesansnu fortifikaciju. Za vlasništva Ivana Ungnada, 
oko 1544. započinje gradnja zidina s kružnim kulama, te oko njih 
zemljanih bedema i jarka napunjenog vodom. Time ona postaje 
karakterističan tip utvrde zvan wasserburg. Zatim varaždinska 
tvrđava trajno dolazi u ruke mađarsko-hrvatske obitelji Erdödy, 
koja će na njoj izvesti manje adaptacije u baroknom stilu.



Šaljiva nedelja

Humor — Autor lastavica @ 07:03

Ma ne brini, biće sve u redu!








<





Smehotresno

Humor — Autor lastavica @ 04:30







Đura je pozvao svoju mamu na ručak. Za vreme ručka majci nije promaklo 
da je Đurin cimer Pera jako zgodan i mišićav. Ona je već duže sumnjala 
da su njih dvojica nešto više od cimera, pa je upitala Đuru da li je to istina. 
Đura je uveravao majku da su oni samo cimeri i ništa više od toga. 
Nedelju dana kasnije Pera upita Đuru:
- Da li si video onu lepu kutlaču za supu? Nema je otkad je tvoja mama 
bila ovde na ručku. Nije je valjda ona uzela?
Đura nije u to ni sumnjao, ali je ipak majci poslao mail: 
"Draga mama, ne kažem da si ti "uzela" ili da "nisi uzela" kutlaču, 
ali činjenično stanje je da od kad si bila kod nas - nje nema. 
Pozdrav, Đura. "
Posle par dana Đura dobije majčin odgovor: 
"Dragi Đuro, ja ne kazem da ti "spavaš" ili da "ne spavaš" s Perom, 
ali činjenično stanje je: da on spava u svom krevetu, već bi odavno 
pronašao kutlaču. 
Pozdrav, mama. "











Osmeh

Pesme — Autor lastavica @ 17:55

 

 

Naizgled običan,
dok se nisi 
pretvorio u osmeh.
I kad su te 
nasmejane oči
uronile u moje,
leptirići su se 
probudili.

Ako ne želiš 
da se u tebe zaljubim,
ne osmehuj se
više tako!



 

Zatvori prozor


Rum kuglice

Gastronomija — Autor lastavica @ 06:58

Ko voli ukus ruma? Pa još u kolačima? 
Onda je ovo pravi kolačić za vas.


Pomešajte 250 g mlevenih oraha, 150 g prah šećera, 100 g mlevene čokolade,
i 4 kašike ruma. Pravite kuglice, uvaljajte ih u mleveni keks i stavljajte u papirne 
korpice.




Životna pijaca

Priče — Autor lastavica @ 05:43

 

S godinama je kao s pijacom. Kad ujutro izađeš u nabavku, ti si svež i odmoran, 
a na pijaci bogatstvo izbora, svega po volji, samo gledaj šta bi uzeo. A popodne, 
ti si umoran, a na pijaci samo ostaci, ono što drugi nisu izabrali. Ni ti nisi ono što 
si nekad bio. A kvalitet ponude na pijaci slab. Pa gledaj, odgovara li ti ili ne. Nešto
moraš jesti. Uzimaš i slabiji kvalitet. Vraćaš se kući nezadovoljan. Eh, kako je to
bilo u moje vreme, kažeš. Ni ti nisi kao u to tvoje vreme. Pijaca još manje…
Vreme prolazi. Ne pita nikoga za dozvolu. Menja ljude, menja okolinu. I na kraju
ostavi samo sećanja na sve što smo prošli, doživeli. Neke nežne otiske ili grube 
ožiljke u duši.
Mnogo čega bismo se rado oslobodili, zaboravili, prebrisali gumicom kao da 
nikada nije postojalo. Ne ide. Onda bar da iz toga izvučemo pouku, pa se setimo
ponekog dobrog dela priče. Nije sve bilo crno. 
A sa lepim uspomenama koje nisu dobile neograničen vek trajanja, nego ih je 
život prekinuo kad je on planirao, šta s njima? Rastegnuti ih na ostatak života 
kao podsetnik da smo živeli. Da ne zaboravimo nikada. 
A kao da bismo mogli zaboraviti?


Priča starih fotografija

Fotografija — Autor lastavica @ 05:56

Kako je to bilo davno. Sve je počelo od njih dvoje najdražih

i tetke koja je zaslužna što sam se rodila. Žalim što nemam njeno zlatno ime.


Treći razred, Mletačka česma, Makarska, i najdraža učiteljica, 
Neda Mihaljević.

Nakon katastrofalnog zemljotresa 1962, neko vreme smo bili razmešteni 
po drugim gradovima, a onda se uselili u privremenu školu. Razred četvrti.

Posle smo dobili novu školu, i evo nas u petom razredu s profesorkom 
biologije.

Leti svi rade. Prodajem suvenire

Još bolje mi ide letnja prodaja sladoleda 
(niste iznenađeni?)

Omladinske aktivnosti u jakoj makarskoj gimnaziji. 

Matura

Lepota Makarske

Udaja za vreme studija. Prvo zimovanje, Visoke Tatre

Diploma

Dosta je bilo duge kose!

Naučni radovi na evropskim kongresima

Rado se vraćam mojoj Makarskoj i motivu starih vrata
na Sv. Petru... Tu život zatvara krug.


Pogača

Gastronomija — Autor lastavica @ 07:36

Dok sneg veje, u kući je toplo, napolju ledeno


Hteli biste da napravite finu pogaču, a da se ne  umorite mnogo? Možeee.

U 200 ml mlakog mleka stavite 1 kašičicu šećera, 
1 kašičicu soli i izdrobljen jedan sveži kvasac. 
Ostavite da se podigne na toplom 15 minuta.
U 700 g mekog brašna sipajte 2,5 kašičice soli 
i jedno jaje. Dodajte kvasac i 100 ml mlake vode.


Umesite meko testo. Neka odstoji na toplom 20 minuta.
Testo razvaljajte na pobrašnjavljenoj podlozi na pravougaonik i narendajte 
trećinu od 250 g maslaca. Testo presavijte s leve i desne strane po trećinu
ka sredini pa s donje i gornje. 



Ostavite testo da odmori 10 minuta. Ponovo razvaljajte 
testo i narendajte još trećinu maslaca. Savijte ga ponovo
i ostavite 10 minuta.

Razvaljajte testo, narendajte poslednju trećinu maslaca
i presavijte ga. U božićnu pogaču, česnicu, ide srebrni 
ili zlatni novčić.

U pouljen okrugli pleh stavite pogaču i premažite jednim slanim žumancem. 

Ostavite 20 minuta i zagrejte rernu. Pecite na 200 stepeni 35 minuta.

Jedite u slast!

Samo veselo!

Humor — Autor lastavica @ 07:46

Dolazi Mujo kući sa posla i sa vrata viče Fatu.
– Fato bolan, jesi li čula za novi zakon što su izglasali?
– Nisam, koji zakon Mujo?
– Koja god žena je rodila četvoro dece dobija penziju!
– Pa šta to nas briga Mujo, mi imamo samo troje, a vala četvrto 
nećemo pravit!
– Jašta bolan, ali imam ja jednog vanbračnog klipana, šta kažeš 
da ga dovedem, to će nam bit četvrti pa ćeš i ti dobit penziju?!
– Ma, more bolan Mujo, dovedi ga.
Otišao Mujo, vraća se sa sinom kad kod kuće Fata sama sedi.
-Fato, đe su deca bolan?
– E moj Mujo, čuli i drugi za taj zakon, pa došao svako po svoje…


















AnaM, srećan rođendan!

Humor — Autor lastavica @ 12:37

Danas AnaM slavi rođendan. Pored adekvatnog buketa i pića,
ovog puta pripremila sam joj i dovoljno humora. Neka bude veselo!
Srećan ti rođendan, naša draga 
AnaM!






Muškarci se dele na neodgovarajuće, zauzete
i nedostižne.

Zašto su muškarci kao mikrotalasna peć?
Zagreju se za 15 sekundi.


Zašto muškarac ne može biti i lep i inteligentan
u isto vreme?
Bio bi žensko.



Muškarac je kao videorekorder: napred, nazad, napred, 
nazad......eject!



Zasto su muškarci uvek zabrinuti 
za veličinu svog penisa?
Zato što bi trebalo da budu.



Kad muškarac ćuti on je mislilac, 
a kad žena ćuti - onda je mislilac nadrljao!



Nijedan muškarac nije verovao u leteće tanjire dok se nije oženio!



Pre nego što pojedem pečeno pile za večeru, obavezno ga stavim 
na pod i preskočim. Kažu ako želite smršati, da treba obavezno 
preskočiti večeru!


Zbog štrajka meteorologa, sutra neće biti vremena!


To se zove ulov!


Muzej, dragulj Petrovaradina

Putopisi — Autor lastavica @ 08:01


Čeka nas „Gradski muzej Novog Sada“ na Petrovaradinu,
sa veoma bogatom postavkom.



Bidermajer stil

Alt dojč stil

Sobni WC i lavabo za voz

Satovi sa opozitima (mala i velika kazaljka obrnute)

Bela soba Teodore Dunđerski 

Portret devojke (M.Hirš)

Venecijansko ogledalo (filigranski rad)

Zeleni lavor za pranje kose

Silazimo u dvorištu na izložbu bitke kod Petrovaradina 5.8.1716.
kada je Eugen Savojski pobedio jaču tursku vojsku.


Razgledamo monoksil, iz 6-8 veka, čamac od jednog komada slavonskog 
hrasta, dug 13,5 m, nađen u mulju Dunava.

Silazimo do bunara, koji je dubok 60 m i uvek ima bar 15 m vode. 
Snabdevao je tvrđavu, a postoji i sistem malih bunara koji su skupljali kišnicu. 

Mislim da su najoriginalniji eksponati sobni toalet i čamac od jednog 
komada drveta. A sada, vreme je za povratak kućama.



Petrovaradinska priča

Putopisi — Autor lastavica @ 09:38


Petrovaradinska tvrđava se nalazi u mestu Petrovaradin na obali Dunava 
i obroncima Fruške gore. 1692. godine izaslanik cara Leopolda I 
Habzburškog knez Kroj postavio je kamen temeljac Petrovaradinske tvrđave,
na ruševinama srednjovekovnog utvrđenja na uzvisini 40 metara iznad 
Dunava. Nova tvrđava sastojala se od Gornjeg i Donjeg grada, imala je 
visoke bedeme i bila okružena šančevima s vodom. Iz naselja 
Petrovaradinski Šanac na suprotnoj strani Dunava izrašće vremenom 
Novi Sad. 

Izgradnja tvrđave, po projektu francuskog vojnog arhitekte Sebastijana 
Vobana, trajala je punih 88 godina, sve do 1780. Izgradnju su vodili
austrijski vojni arhitekti. Tvrđava je izgrađena na 112 hektara, na uzvišenju 
koje dominira okolinom. Bila je neosvojiva za ondašnju ratnu tehniku i već 
tada je dobila naziv Gibraltar na Dunavu. 

Nakon Prvog svetskog rata, Petrovaradinska tvrđava ulazi u sastav 
novoformirane države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Kako su, 
razvojom vojne tehnike, tvrđave sagrađene tokom 17. i 18. veka izgubile 
svoj strategijski značaj i namenu, vojni vrh odlučuje da se potpuno ili 
delimično sruše tvrđave u Beogradu, Osijeku, Brodu, Rači, Karlovcu... 
na listu za rušenje bila je i Petrovaradinska tvrđava. Pukovnik Dragoš 
Đelošević, čovek koji je bio zadužen ovaj nezahvalan posao, naredio je 
rušenje ovih tvrđava ali je poštedeo te sudbine Petrovaradinsku tvrđavu.
Govorilo se da ju je poštedeo jer mu je bila "suviše lepa da bi je srušio". 
Kao isključivo vojni objekat, Petrovaradinska tvrđava služila je sve 
do 1948. godine. Pod zaštitu države stavljena je 1951. godine, od 
kada predstavlja kulturni i turistički objekat.

Bus ostavljamo u podnožju i penjemo se pešice, hladno je i pomalo 
klizavo. 

Kroz zidine vidi se zaleđeni Dunav.

Sad nećemo svraćati u elitni restoran "Leopold" s najlepšim 
pogledom na Dunav


Panoramska mapa tvrđave. 

Nakon obilaska muzeja, vodič nas vodi u podzemne vojne galerije. 
Sagrađano je 16 km katakombi Petrovaradina, 16 km tunela do 
četiri nivoa u dubinu od čega obilazimo jedan kilometar, niz i uz 
stepenice i po neravnom podu, slabog osvetljenja, sporo. 

U „Galeriji itd“ ispod sata Aleks Bermet (Nenad Ratković Bemet) 
u vojvođanskoj nošnji održava degustaciju bermeta i vina. 

Ko želi, ruča u odličnom restoranu „Terasa“, 
uzela sam pastu.

Stari prijatelj poklanja mi akvarel za susret i novu godinu. 


«Prethodni   1 2 3 ... 37 38 39 40 41 42 43  Sledeći»

Powered by blog.rs