Lastavica

U Narodnom pozorištu gostovalo je Somborsko pozorište
predstavom "Ibi The Great". Okupila se dobra ekipa, još
dvoje neuslikano.

Kralja Ibija je proslavio Zoran Radmilović i predstava je igrana
mnogo puta uz često prisustvo iste publike zvane "ibijevci".
Jedva su čekali neku novu Zoranovu bravuru. Ovu predstavu
nećemo gledati ponovo, ne zato što glumci nisu dobro obavili
zahtevan zadatak, nego zato što je previše za naš stomak
da gledamo toliko vulgarnosti, brutalnosti i bukvalno sr...
koliko smo vidjeli. Kralj Ibi je ipak, i pored svega što nam se
dešava, preslobodno shvaćen.

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice.

Muškarci bi manje lagali, kada bi žene manje
zapitkivale. Prosto je, zar ne?

Kratka ljubavna priča

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice.

Žene su uvek ljute iz dva razloga.
1. Zato
2. Znaš ti zašto.

Kružni tok u Sremu

 

"Carmina Burana" je krupan zalogaj za sva pozorišta
i koncertne sale. U okviru BELEF, beogradskog letnjeg
festivala, Narodno pozorište u Beogradu se usudilo.

U holu pozorišta direktor Svetislav Goncić dočekivao
je goste.

Samo su sevali blicevi na sve strane

Pozorište je bilo puno

Orkestrom i horovima maestralno je dirigovala Dragana
Radaković

Solisti su bili: Snežana Savičić Sekulić – sopran
Stevan Karanac – tenor i Dragutin Matić – bariton.

Nastupili su uigrano i kao jedan:
Hor i orkestar Narodnog pozorišta u Beogradu, Hor RTS – a
i Hor Dečjeg kulturnog centra Beograd

Veče za pamćenje!

Čekaju nas brod "Lotika" i kapetan Željko.

Spremni za ukrcavanje?

Prvo plovimo do mosta, da ga lepo vidimo s reke

Okrećemo se i plovimo pored Andrićgrada

Pa zatim kroz kanjon zelene Drine. Pogledajte koje se
sve nijanse zelene boje mogu videti. Baš za Lorku!

Ima i lepih plaža

Nestvarne nijanse zelene boje zadivljuju.

Kanjon Drine je impresivan

Kako drveće raste iz kamena?

Na brodu nas ljubazno služi Milan. Predjelo: tri vrste pita,

glavno jelo: jagnjeće pečenje, krompir, salata,
pa na kraju baklava.

Kako je lep ovaj vidikovac!

Zbog niskog vodostaja ne možemo pristati uz spomen
muzej i bolnu postavku u vodi Kamen brod.

Plovimo četiri sata, do ulivanja Žepe u Drinu i natrag
u Andrićgrad.

Autobusom se vraćamo natrag. Pauza je na Zlatiboru,
uz kup sa 4 vrste šumskog voća.

Za Društvo književnika Beograda završava se pola
godine sa izuzetnim aktivnostima. Za kraj sezone,
u vrelom danu predvideli smo prijem novih članova.
Prvo je predsednik Društva Zoran Škiljević otvorio
sastanak i predstavio bogatu biografiju Vladanke
Cvetković, koja iza sebe ima čak 22 knjige vrlo
različitih žanrova.

Vladanka Cvetković je pročitala ponešto iz svog
bogatog repertoara, uz srdačan aplauz.

Sledilo je uručenje članske knjižice.

Goran Matić je pesnik poznat na ovim prostorima.
Predstavila ga je sekretar Društva Anka Stanojčić
i uručila mu člansku knjižicu.

Biografiju je pročitao član Komisije za prijem Srećko
Aleksić, koji je odrecitovao i jednu Goranovu pesmu.

Sladjana Belko je preuzela štafetu u predstavljanju
Goranove bogate pesničke palete.

Goran Matić je i sam pročitao izabrane pesme,
uz gromki aplauz.

U nastavku programa, predstavili su se gosti: Srđan
Leković

Vanja Parača

Anka Stanojčić je pročitala svoju pesmu iz Antologije
lekara Srbije XXI veka.

Sa po jednom pesmom ili odlomkom predstavili
su se: Nebojša Stojoski

Anka Matić

Rade Kokić

Srđan Leković

Milena Lutovac

Srećko Aleksić

Stanko Janjušević

Nevenka Bošnjak Čolić

Simo Vasić

Veče su zasladili novoprimljeni članovi sa po još
jednom pesmom.

Videćemo se u septembru!

Andrićgrad (Kamengrad) je podignut u Višegradu na ušću
reke Rzav u Drinu, gde su nekad bili sportski tereni.

To je kulturni centar i vrsta etno-sela, čiji je idejni tvorac
režiser Emir Kusturica. Za posetioce je otvoren 5. jula 2012.
i Izletnik je bio među prvim gostima. Ispred kapije je
spomenik braći Mehmed paši Sokoloviću i patrijarhu
Pećke patrijaršije Makariju.

Andrićgrad je izgrađen od kamena i u njemu se nalazi
pedesetak objekata. Ovo je hotel "Vizantijski dvor"

Detalj iz glavne ulice

Tu postoji postoji gradsko pozorište,
moderni bioskop, gradska uprava, akademija lepih umetnosti,
zgrada Andrićeve gimnazije, rečna marina i pristanište,
hoteli, trgovi, crkva, stari han, dućani i spomen kuća Ive Andrića.

Lepo je prošetati ovim etno gradom, koji pokazuje
kako su se vekovi izmenjivali na ovim prostorima.

Sad smo na trgu Nikole Tesle

Neću vam odati šta mi je šapnuo Nikola Tesla

Knjiga koju svaka kuća treba da ima je knjiga
novinarke, inženjera hortikulture Slavice
Stuparušić "Bašta u saksiji".

Promocija prve, a svakako ne poslednje knjige poznate
novinarke "Politike" održana je u prelepom ambijentu
"Urban distillery" na Dorćolu.

Preomociju je vodila novinarka Julijana Simić-Tenšić
uz asistenciju predsednice "Izletnik"-a, Radmile Kataline
Keti.

O knjizi su govorili dr Mirko Škorić i mr Radmila
Pecija-Urošević.

Autorka je insprativno objasnila zašto je napisala
knjigu i uz čiju pomoć. Bio je to veliki zalogaj za prvu
knjigu, ali uspela je da joj ne zastane u grlu.
Urbane bašte bile su aktuelne u vreme sankcija i blokade,
a nakon toga mnogi su ustanovili da im uzgoj biljaka
predstavlja zadovoljstvo. Danas, u vreme moguće
nestašice hrane, korisno je nešto proizvesti svojim
snagama i u svom domu.

Na kraju se otegao red svih koji su hteli da kupe
svoj primerak s posvetom autorke. Mnogi su pomogli
izdavanje knjige kao prenumeranti.

Naravno, kupila sam primerak za svoj dom,
sa posebnom posvetom

Poranili smo da obiđemo učionicu Ive Andrića. Nikola
nam inspirativno priča.

Pristaje nam da budemo đaci.

Pijemo kafu s pogledom na Andrićgrad u obližnjem
kafiću Napoleon.

Doručak u restoranu „Zlatna moruna”

Polazimo u obilazak mosta Mehmed paše Sokolovića,
Na Drini ćuprije.

Most je građen 1571-1577. po nalogu velikog vezira
Mehmed paše Sokolovića, odvedenog iz obližnjeg sela
Sokolovići.

Projektovao ga je dvorski arhitekta kodža Mimar Sinan

Table na sredini mosta su obnovljene, originali su
u Istanbulu, a na njima je upisana zahvalnost Mehmed
paši za gradnju mosta.

Vozimo se vozićem Ćirko uz Marininu priču

Kroz tunel, pa preko brda Bikavac i kroz sam grad do
Andrićgrada. Višegrad se lepo pominje u pesmi "Jutros
rano slušam" Dragiše Nedovića, napisanoj 1936.godine
i posvećenoj devojci Kiki. Kasnije je postala poznata pod
imenom"U lijepom starom gradu Višegradu"

Za rastanak, Ljilja i ja uživamo u urmašicama i kafi u
poslastičarnici „Secesija” na glanvom trgu Andrićgrada

(nastaviće se)

Izletnik nastavlja put. Prolazimo Višegrad, pa pored zelene Drine kroz brojne
tunele prema Goraždu.

Čajniče, gradić na strmim planinskim padinama, čuva
jedinstvenu ikonu.

Uspevamo da u Manastir Uspenja presvete Bogorodice
uđemo pre svadbe

Uspeli smo da vidimo „Čajničku krasnicu”, čudotvornu
ikonu presvete Bogorodice, za koju se veruje da je na
drvetu naslikao apostol Luka. Ljudi se provlače ispod ikone
da im ispuni želju.
Krajem 19. veka zlatar iz Sarajeva Risto Andrić, verujući
da ga je ikona iscelila od teške bolesti, iz zahvalnosti je
izradio zlatno-srebrni okov. Svoju zlatarsku radnju je zatvorio
na tri godine, koliko mu je bilo potrebno da izradi okov za
koji je utrošio više od 17 kilograma zlata i srebra.

Sa druge strane ikone je naslikan
Sv.Jovan.

Posle nas ulaze svadbari.

Nastavljamo put za Goražde.

Goražde, crkva Sv. Georgija, zadužbina Herceg Vučića
Kosača, završena 1446. Nije sačuvan freskopis ni originalni
zidani ikonostas, jer je uništavana više puta.

Levo pored ikonostasa nalazi se mala crkva, koju je
Herceg podigao supruzi, katolkinji, da bi se
oboje molili na istom mestu. Kasnije je otvorena
prema velikoj crkvi.

U 16. veku ovde je radila goraždanska štamparija, druga
na Balkanu.

Ova mi se ikona baš dopala

Nastavljamo u Jaz, restoran s kupalištem na Drini,
gde nam Bucka sprema vruću pitu sa sirom.

Pratimo zelenu Drinu

Konačno stižemo u Višegrad.

Prenoćićemo u hotelu „Vizantijski dvor“.

Večeramo u restoranu „Zlatna moruna”

(nastaviće se)

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice.

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice.

I opet sam na putu, sada sa Izletnikom. Idemo u BIH.

Manastir Dobrun izgrađen je 1343.godine, posvećen
Uspenju presvete Bogorodice. Dugo je bio neosvojiv.
Turci su ga opljačkali tek uz izdaju Jovana Kalauza 1462,
presvučeni u pobijene svatove. Pređimo reku Rzav.

Razgledajmo manastir

Brižljivo je uređen

Uništavan je više puta pa je malo fresaka preostalo

Nastavljamo naš put.
(nastaviće se)

Sekcija za umetnost Srpskog lekarskog društva objavila
je jedinstvenu knjigu "Antologija poezije lekara Srbije u
XXI veku".

U njoj sam i ja zastupljena, posle biografije slede
četiri pesme

Ova je četvrta pesma