Lastavica

Sigmaringen je grad u njemačkoj saveznoj pokrajini
Baden-Württemberg.

Nalazi se u dolini Dunava oko 40 km severno od Bodenskog jezera.

Impresivni dvorac Sigmaringen je simbol grada.

Razvio se tokom istorije od srednjovekovnog dvorca
u kraljevsku palatu.

Unuka i ja smo fotoaparatima nastojale da zabeležimo
sve važnije detalje. Priznajem, njene fotografije su kao
moje. Pri prethodnoj poseti poklonila sam joj pravi
"Nikon" i ona ga obilato koristi.

Ulazimo u raskošno predvorje

Penjemo se na sprat

Dvorac Sigmaringen (nemački: Schloss Sigmaringen) poznat i
kao dvorac Hohenzollern, bio je kneževski dvorac i sedište vlade
za kneževe dinastije  Hohenzollern-Sigmaringen.

Dvorac Sigmaringen je porodično imanje švapske grane porodice Hohenzollern, kadetske grane dinastije Hohenzollern, iz koje
potiču nemački carevi i kraljevi Pruske

Suvenir: novčanica sa slikom dvorca

Ovde bi bilo materijala za nekoliko postova, pa je bolje
da iziđemo i vidimo kako izgleda taj dvorac na brdu
iznad Dunava.

U punoj sali Društva književnika Beograda održana je
uspela promocija romana Zorana Ilića "Sve što Neko
(ne) zna"

Veče je otvorila Anka Stanojčić, sekretar i moderator
Društva književnika Beograda, minutom ćutanja zbog
preranog odlaska Vladanke Živanović.

Zatim je otvorila promociju romana koji je žal za
jednom zemljom koje više nema i vremenom koje
se neće vratiti.

Zoran Ilić je pročitao odlomak iz romana

Zoran Škiljević, predsednik Društva književnika
Beograda, analizirao je stvaralaštvo Zorana Ilića
i dao osvrt na ovaj, deveti roman, moderan po strukturi
i stilu pisanja.

Zoran Ilić je pročitao odlomak iz romana

Oliver Janković je dao kritički osvrt na roman

Zoran Ilić je pročitao odlomak iz romana

Sladjana Belko je ispričala svoje impresije o romanu

Zoran Ilić je pročitao odlomak iz romana

Zoran Marčeta je dao završnu ocenu romana.

Zoran Ilić je pročitao odlomak iz romana.

Anka Stanojčić je zatvorila veče pozivom na
potpisivanje knjige koju će pažljivi slušaoci poneti
da steknu svoje impresije o njoj.

Grad Engen se nalazi u nemačkoj saveznoj državi
Baden-Württemberg-u okrugu Konstanz.

Grad se nalazi na nadmorskoj visini od 531 metra. Površina opštine
iznosi 70,5 km˛. U samom gradu je, prema procjeni iz 2010. godine
živelo 10.226 stanovnika. Veličinom odgovara mojoj Makarskoj.

Na brdu se nalazi stari grad, posebnog šarma.

Na vrhu je prelepa crkva.

Od posebno obeleženog mesta na određenim udaljenostima
smešteni su znaci planeta sunčevog sistema. Ovo je vrlo
originalna i edukativna ideja.

Stare zgrade su baš lepe i uskršnje okićene.

Ovakvih originalnih fontana ima u svim okolnim gradovima

Sa visine je lep pogled u dolinu.

Sve je čisto i uređeno.

U lepi se grad doselo moj sin sa porodicom

Nakon duge dve koronske godine, konačno krećem
na put, da vidim moje najmilije, porodicu starijeg sina
u Engenu, u Nemačkoj.

Kovid pasoš je tu, četiri Pfizer vakcine. Traži se i
gleda.

Vežite se, polećemo. Put do Ciriha traje oko 1,45h.

Na aerodromu me čeka sin i konačno možemo u
Engen, grad u koji su se preselili nakon mog
poslednjeg boravka.

Putem smo čas u Švajcarskoj, čas u Nemačkoj. Ako su
prelazi na putu beli, Nemačka je, ako su žuti, Švajcarska
je. Granica nema.

Prelazimo Rajnu

Dopada mi se novi stan u Engenu i okolina, mirno
brdo sa kućama prelepih bašti.

O dočeku unuka i unuke ne moram da pričam.
Uželeli smo se.

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

Ima li neki dobrovoljac, da mi zaliva cveće, kad odem na odmor?!

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice.

U tašni imam futrolu sa mnogo korisnih sitnica često potrebnih
meni i drugima. Zatreba li nekome šećer ili nožić, konac i igla
ili makazice, znaju da će ih naći kod mene. Često mi je u
nabavkama koristila i merna traka.
U nekom povratku s puta ulazim u autobus. Pričljivi kolega koji
voli da pametuje, sedi za volanom i mudruje koja je udaljenost
od njega do volana. Kaže 30 cm, kolege naokolo imaju drugačije
procene. Stajem pored njega, vadim iz tašne mernu traku,
izvučem je, izmerim od njega do volana i kažem: „45 cm!“
Dok se autobus zacenjivao od smeha, trebalo je videti
njegovo zapanjeno lice:„Zašto nosiš metar?“
„Pogodi!“

(Bluz 2017.)

Omiljeni gost Udruženja Kragujevčana, svestrani Nenad
Karamijalković (istoričar, antropolog, istraživač i još mnogo
toga), direktor Zavoda za zaštitu spomenika Kragujevac,
ovog puta nam je govorio o tajni Njegoševog portreta u
Vladičanskom dvoru u Temišvaru.

Taj prelepi portret prikazuje mladog Njegoša u vladičanskoj
odori, sa belom panakamilavkom, što znači da je prikazan
kao patrijarh (moja fotografija iz Temišvara).

Obično se Njegoš prikazuje u crnogorskoj nošnji (desno)

Autor je i dalje nepoznat, a u Temišvar je portret doneo
imućni Ludwig von Bersuder. Zanimljivim putevima
nasleđivanja portret stiže u Vladičanski dvor i temišvarska
mitropolija je odbila da ga se odrekne i posle basnoslovnih
ponuda. Portret otvara pitanja o tadašnjoj samostalnosti
cetinjske mitropolije.

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice.

Pa kad je bilo Valentivnovo, ja imala pametnija posla...