Vukovi i ovce
U ova luda i otuđena vremena sve je manje šanse da
u nekom normalnom kontaktu upoznate normalne ljude.
Mnogo je prijateljstava pa i brakova nastalo preko
blogerskih upoznavanja. Facebook se tu pokazao lošijim,
manje pravih veza znam koje su tako nastale. Više je
promašenih emotivnih investicija, pa i pravih.
Nedavno sam čula da postoji čitav centar smešten u
Nigeriji (zašto baš tamo, ne znam) koji se bavi lovom na
ženske dvonožne ovce širom Evrope, pomoću lažnih
profila. Obično se predstavljaju kao vojne ličnosti, udovci
željni nove ljubavi, i postavljaju originalne fotografije –
ukradene sa pravih vojnih profila. U početku ih nije lako
otkriti jer počinju veštim pričama, koje se često završavaju
time što ošišana ovca pošalje novac zbog nekog
„važnog“ razloga.
Svakog dana dobijem bar jedan vidljivo lažni poziv na
Facebook prijateljstvo, uz nekoliko pravih, uglavnom
od mojih fotografa. Brzo odlučim ko ostaje, ko ne. Šta je
bio krajnji cilj kad mi je prezgodni neurohirurg Isaac
Wilson iz USA ponudio FB prijateljstvo, mogu sad jasnije
pretpostaviti. Kolega, tebe ću lako proveriti, pomislila sam.
Pitam prijateljicu čiji lajk nalazim na jednoj od samo
sedam fotografija na FB profilu, da li se upoznala s njim,
šta zna. Ne seća se ona tog lajka.
Isaac prevodi na hrvatsku varijantu, onda ja prelazim
na engleski, pa komunikacija teče lako, s obe strane.
Zabavlja me čavrljanje od kojeg ne očekujem ništa osim da
malo vežbam engleski i ćaskam s kolegom. Tu i tamo on
pravi jasne greške u engleskom pisanju, recimo da se
radi o žurbi. Javi se ujutro, pravi pauzu radi odlaska na
kliniku, onda se javi u podnevnoj pauzi pa uveče. Jedini je
lekar na UN misiji u vojnoj bolnici u Siriji. Proveravam
preko medicinskih podataka, malo sačekam, dobijem vrlo
korektne i pismene odgovore, vidljivo prepisane odnekud.
Raspituje se o meni, gde živim, kako živim, kakva su moja
iskustva sa strancima. Odmah kažem da imam iskustva
sa lažnim nalozima. Jesu li tražili novac? Jesu. Jesam li
dala novac? Nisam. Kad mu istekne ugovor, uskoro, on bi
u mom gradu kupio kuću i otvorio kliniku. Hm. Živeo, OK,
ali klinika? Očekuje moju podršku. Počinju izjave od kojih
se tope ledenjaci. Sinoć je završna poruka: „I'll pray that
God keep you safe through the night. I'll always dream
about you. Good night as sweet dreams“
Nešto me san nije služio, pa sam pre redovnih jutarnjih
obaveza malo pročešljala internet. Zgodni neurohirurg
postoji, ali se zove Fernando Gomes Pinto i živi u Brazilu.
Često kradu njegove fotke i sve fotke koje postoje na
profilu mog sagovornika, uzete su s njegovog regularnog
FB profila, sad već jasno označene da su ukradene.
Blokiram njegov profil na FB. I posle toga stiže ranojutarnja
poruka za topljenje glečera: „Good morning to my one and
only beautiful wife. I hope you have a great day ahead of
you and make sure to take care of yourself throughout the
day. I love you so much“
Odgovaram brzo:„Good morning, Fernando Gomes Pinto
from Brasil!“
Tišina još odzvanja..
