Lastavica

Ko je za smeh?

Humor — Autor lastavica @ 06:49



Sedeo sam u čekaonici kod zubara. Tako sam primetio diplomu 
zubara i video poznato ime i prezime. Ona je išla u moje odeljenje 
i bio sam ludo zaljubljen u nju. Kada sam je, međutim, video to 
nije bila ona već neka proseda gospođa, izboranog lica, sa debelim
naočarima. Ipak, čim sam seo u stolicu, nisam mogao da izdržim
i pitao sam je:
- Da li ste Vi išli u Gimnaziju?
- Da, maturirala sam 1994 godine, otkud znate?
- Pa bili ste u mom odeljenju, odgovorio sam ushićeno.
I onda me je ta odvratna, seda, ćorava, izborana babetina pitala:
- A šta ste predavali?





Muškarac ima u kupatilu 6 stvari:
četkicu za zube, pastu za zube, kremu za brijanje, brijač, 
sapun i peškir.
U tipično ženskoj kupaonici u prosjeku je 337 predmeta. 
Muškarci od tih 337 ne bi bili sposobni identifikovati više od 20.









Ruža i knjiga za Osmi mart

Vesti — Autor lastavica @ 09:10



Osmi mart se može slaviti na mnogo načina, a jedan od njih je
u prijatnom i veselom društvu uz dobre zalogaje i muziku.
Mesto: "Udruženje Kragujevčana i prijatelja Kragujevca".



Koordinator M Sinđelić je imao zadatak da svim damama uruči po ružu
i moju knjigu. Posle sam pisala posvete darovanima.





Predsednik Udruženja Zoran Matović mi je uručio ružu, 
pa pozdravio društvo.



Svega je tu bilo kako valja. Pa i plesa...

Kazimir i Karolina

Pozorišta — Autor lastavica @ 05:53





"Kazimir i Karolina" Eden fon Horvat (Ödön von Horváth)
"Ovaj pučki komad odigrava se na minhenskom tradicionalnom 
sajmu „Oktoberfestu“, u delu za zabavu, početkom 30-ih godina 
XX veka."


"Ova predstava nije tek dočarala godine rađanja fašizma u 
Nemačkoj, nego je opipljivo pokazala iz kog i kakvog duha on 
neminovno nastaje, bilo gde na kugli zemaljskoj. Jasno nam je 
dato da vidimo da profit i tu igra glavnu rolu, ali mu je nužna 
situacija ogromne nezaposlenosti. Brojni ljudi koji ne mogu da 
opstanu ugrađuju svoje individualnosti u jedinstveno telo naroda: 
kad već ne mogu da profitiraju kao pojedinci, profitiraće skupno
kao bezlična masa. Masa je osnovni profiter u fašizmu. To mu
je bit koja ima moć da prazni naiskap svaku ličnost koja mu se 
prepusti. Izvrsnost ove predstave u tome je da nema ničeg 
ilustrativnog, već se u njoj oseća teško prisustvo onoga što još 
nije očigledno, a svakog časa može to postati


Predstava je crnohumorna i teška, govori o događajima uoči
rasplamsavanja fašizma bez uvijanja i kao rezultat dobijemo
knedlu u stomaku. Pitamo se može li se sve to ponoviti... 
Bojim se, može...


 

 


Veselo za Osmi mart

Putopisi — Autor lastavica @ 19:55



Osmomartovsku veselicu – tradicionalno druženje povodom 8. marta
Izletnik je upriličio u restoranu „Kristal“ u Pećincima





Svega je tu bilo, i dobrog ića i pića...




Uz odlične tamburaše, muzički sastav „Akord"...


...veselja kako dolikuje


Igre svih vrsta...






Upamtićemo ove momke koji znaju da naprave dobru atmosferu.
Potražićemo ih za naše naredno slavlje.



Dani vina i hrane

Putopisi — Autor lastavica @ 06:27



U opštini Irig u mestu Rivica prisustvovali smo manifestaciji „Dani vina i hrane“
za koju organizatori kažu da je prilika da se uz čašu vina i parče „leba i masti“ 
vrati davno izgubljeno dostojanstvo proizvođača sa sela i potrošača iz grada.



Manifestacioni turizam se ovde praktikuje još od vremena Marije Terezije.


Ima i nagrada...


Čega tu sve nema... slatko, slano...





Nije lako probati od svega. Ponešto valja poneti kući :)






U ovaj deo nas je sam nos doveo :) Gogoo će ga preskočiti.




Kući se vraćamo sa adekvatnim suvenirima :)


Od Rume do Pećinaca

Putopisi — Autor lastavica @ 06:38



Vreme nam nije baš naklonjeno, putevi su pod ledom, hladno je.




Stižemo u Rumu, srce Srema, lep i uređen grad, koji pripada 
„vinskom Sremu“ (južno je „svinjski Srem“). 



Ruma se prvi put pominje 1547.godine. Marija Terezija je 1747. 
dodelila povelju Rumi i proglasila je gradom i trgovištem. Otada se 
održavao vašar 4x godišnje, a sada svakog 3. dana u mesecu 
tokom cele godine na Vašarištu na izlazu iz Rume.
Poseta  pravoslavnoj crkvi Silaska Sv. Duha na apostole iz 1840. 
čiji su ktitori bile porodice Grka i Cincara. Obimnu obnovu hrama 
poslednji put je izvršio poznati arhitekta sa kraja 19. i početka 20. 
veka Herman Bole davne 1903. do 1905. godine, kada je u hramu 
postavljen vredan spomenik kulture – ikonostas koji je svojom 
rukom oslikao Uroš Predić. Crkva se sada restaurira.



Odmrzavanje u prijatnom ambijentu kafea "Bonavia"





Putujemo putem Ruma-Irig koji je nekad bio granica austrougarske 
monarhije i turske imperije. Tu je podignut spomenik kugi „Kipovi“ nakon
zaustavljanja epidemije kuge 1797..
Obeležje se sastoji iz dva dela, manjeg i većeg, koji su postavljeni 
na stranama puta. Veći deo je bogato dekorisan, na vrhu je postavljeno
Raspeće, a ispod njega figure za koje se smatra da predstavljaju 
Svetog Roka i Sebastijana, koji se u rimokatoličkoj crkvi poštuju 
kao zaštitnici zdravlja.“



Rivica: Prisustvovali smo manifestaciji „Dani vina i hrane“. Manifestacioni
turizam se u ovim krajevima praktikuje još od vremena Marije Terezije.
O tome malo detaljnije sutra...


Saborovanje

Vesti — Autor lastavica @ 05:56



Svake zime Izletnik održi godišnje Saborovanje.





Tada se okupi ko može da stigne, sumiraju se rezultati iz protekle 
sezone i usvoji program za sledeću.




Prijavila se nova domaći(ca)n slave.


Nakon službenog dela, sledi zabavni program, u kojem
su nas oduševili mali umetnici.





A sve je začinio iskusan glumački bard Milan Mihailović Caci.


Na koktelu se podele utisci, pa se druženje nastavi na prvom izletu.
Svi nestrpljivo čekaju novi godišnji program. Sledi pažljivo
proučavanje i rezervacija željenih destinacija.



Humor za nedelju

Humor — Autor lastavica @ 07:26










 

 


Humor za nedelju

Humor — Autor lastavica @ 07:26










 

 


Kavalaric

Književnost — Autor lastavica @ 14:47



Verovatno ste čuli za ovu knjigu od Boruta. Znala sam dok ju je 
Marino Srzić pisao, čitala sam je u rukopisu i jako se radovala
njenoj objavi. Nažalost, nisam bila u prilici da dođem na promociju
u Makarskoj, iako me je Marino pozvao na vreme. Bilo je prepuno, 
čula sam, i u Makarskoj i u Splitu.



Marino je kao pravi prijatelj našao načina da knjiga stigne do mene
i poslao je po svom drugu. Danas mi je stigla u ruke.
Ne možete zamisliti koliko sam joj se obradovala.
.


O čemu piše "Kavalaric"? Predgovor počinje rečima:
"Kavalaric Marina Srzića neobična je knjiga, na prvi pogled album 
s originalnim komentarima, intimni dnevnik koji iščitavanjem
postaje slojevita kronika kale kazivana iz perspektive dječje 
svijesti u odrastanju.
Kavalaric u standardnom hrvatskom jeziku znači vrtuljak koji 
se dakako u knjizi može iščitavati na stvarnoj i metaforičkoj razini."





Ko poželi ovu knjigu, može kontaktirati Gradsku knjižnicu u 
Makarskoj, gde Marino radi :)

Od čika Paje

Umetnost — Autor lastavica @ 06:12




U Domu Jevrema Grujića održava se prelepa izložba dela 
velikog slikara Paje Jovanovića pod nazivom "Od čika Paje" 
jer se baš tako potpisovao na nekim delima posvećenim
dragim ljudima.


Slikar koji je potvrdio statistiku da slikari najduže žive (1859-1957.
doživeo je 98 godina) bio je oženjen svojom muzom, Muni. 
Poznato je da je ulepšavao svoje modele, pa i ljubljenu Muni.


"Hermina Jovanović nadimak Muni rođena Dauber je bila model 
Paje Jovanovića, njegova inspiracija, njegova muza. Upoznala 
ga je 1905. u Budimpešti. Udala se za njega 27.marta 1917. u 
Budimpešti. Trudila se da prati svog vremešnog supruga, koji je 
bio u šestoj deceniji života. On je za nju bio Pigmalion, što se 
očitava na njegovim slikama. Uvek besprekorno obučena, u 
haljinama od svile, voala, treperavih odsjaja, često menjajući 
frizure za potrebe umetnika portretiste. Naučila je od svog 
Pigmaliona kako da se obuče, kako da sedne anfas ili u profilu, 
obnaženih leđa i grudi, sa slikarskim rekvizitima na glavi i u 
rukama, a često je pozirala za akt. Imala je idealne proporcije tela,
onakve kakve je Paja usvajao na akademiji. 


Harmonična proporcija tela, lepo lice i zavodljiv pogled nisu promakli 
hedonisti kakav je bio Jovanović. U braku su bili 40 godina."


Poznato je da je bio veliki prijatelj doma Grujića.


U prvom salonu su slike posvećene ženskoj lepoti. Model je
uglavnom ljubljena Muni.




Diana, boginja lova, sa Art Deco detaljima


Parsifal


Lepa Jelena


Parisov sud


Mlada devojka za klavirom


Kraljica Marija Karađorđević


Car Franjo Josif je 18 puta pozirao Paji Jovanoviću,
obožavao je njegove portrete.


Raskošna je bila Pajina paleta





Poznata slika "Kićenje neveste"


U Salonu za čaj su portreti porodice Milojević. S mnogo
uvažavanja Paja je uradio portret slikarke Jelene Milojević.


Izložbu simbolično završava "Cveće", ulje na platnu.
Dok je slikao mlade dame, Paja je uvek na stolu 
imao ovakvu vazu sa crvenim i žutim ružama.


Promocija časopisa Balkanske vertikale

Književne večeri — Autor lastavica @ 06:58



Promocija petog broja književnog časopisa "Balkanske vertikale" koji
objavljuje Društvo književnika Beograda - u Gradskoj biblioteci Đorđe 
Jovanović u Beogradu.




Kako reče urednik časopisa Srđan Simeunović Sendan: "Upravo 
završena promocija Balkanskih Vertikala u Gradskoj biblioteci Đorđe 
Jovanović. Lepa atmosfera i isto takvi komentari. Društvo Književnika
Beograda je udruženje ozbiljnih autora i to je naš najveći kvalitet."


Promociju je otvorio predsednik Društva književnika Beograda
Zoran Ilić, urednik za prozu u časopisu.


Uvodnu reč je dao glavni urednik časopisa, Srđan Simeunović 
Sendan.


Vođenje promocije je preuzela sekretar i voditelj Društva 
književnika Beograda Anka Stanojčić, član redakcije časopisa.


"Od učesnika u ovom broju Balkanskih vertikala bili su prisutni: 
Anka Stanojčić, Zoran Ilić, Vasa Radovanović, Ljubomir Vujović, 
Milivoje Jozić, Miša Lazar, Zoran Škiljević, Dobrivoje Lazarević. 
U ovom broju Balkanskih Vertikala objavljeni su radovi i: Perice 
Jokića, Petra Milatovića, Željka Kanurića, Borislava Gavrića, 
Dušanke Duke Veljković, Milana V. Milutinovića, Tanje Pajić, 
Gordane Ćulibrk, Predraga Vukasovića, Vesne Kerečki, Srbe 
Pavlovića, Miladina Berića, Momčila Koprivice, Miće Lukića, 
Aleksandra Blaževića (po redosledu od prve do poslednje stranice)." 
(SSD)







"Specijalni gosti na promociji časopisa bili su: Predrag Raković - 
predsednik humanitarnog udruženja Novi horizont i Dušan D. 
Živančević, jedan od osnivača Društva Književnika Beograda, 
koji je predstavio svoju novu pesničku knjigu." (SSD)



Predstavio se novi urednik za poeziju, Miloš Nastić.


Počeo je prijem radova za naredni broj časopisa.


Dom Jevrema Grujića

Fotografija — Autor lastavica @ 07:01




Dom Jevrema Grujića je kuća istorije, diplomatije, umetnosti
i avangarde u Svetogorskoj ulici u Beogradu.







Sagrađen je 1896. godine za srpskog državnika i diplomatu 
Jevrema Grujića.


Proglašen je za prvi spomenik kulture u Beogradu 1961. godine,
a za Kulturno dobro od velikog značaja za Republiku Srbiju 
1979. godine. Otvoren je za javnost 16.9.2015. godine.



U njemu se sada održava izložba dela velikog slikara Paje
Jovanovića, koji je bio prijatelj porodice Grujić i uradio je
nekoliko portreta članova ove porodice. Detaljnije o tome sutra.



U Salonu za čaj posetioci mogu popiti čaj i probati izuzetno 
ukusnu čokoladnu tortu kraljice Natalije. Naravno, nismo ni
mi odolele izazovu.




Knjigom u bolnice

Vesti — Autor lastavica @ 07:01



Kad dugo ležite u bolnici, dobro dođe knjiga da odvuče misli. 
Sekcija za umetnost, kulturu i humanost Srpskog lekarskog društva
pokrenula je akciju za doniranje knjiga KNjIGOM U BOLNICE.
Prve poklone u knjigama za decu i onkološke pacijente predale 
su 22.2.2018. sekretaru Sekcije dr Slavici Žižić Borjanović 
koleginice dr Anka Stanojčić i dr Ljiljana Surić Lambić, baš 
pored biste dr Dragi Ljočić (prvoj lekarki u Srbiji) koju je 
obnovila ista sekcija.


Očekujemo da se ova akcija rasplamsa i da bolničke biblioteke
olakšaju hospitalne dane našim pacijentima.


Sveti Georgije ubiva aždahu

Pozorišta — Autor lastavica @ 08:06

Atelje 212: "Sveti Georgije ubiva aždahu", izuzetna predstava u kojoj 
se ne zna ko je ostvario bolju rolu, glavni glumci ili epizodisti. Svi su
dobili podjednaki aplauz. Dug i srčan.




"Kako spojiti intimnu dramu sa dramom jednog naroda? Melodrama
i „drama-reka“, Srbija 1914, od sarajevskog atentata do Cerske bitke.
Istoriju ne odlučuju samo velike bitke, već i unutarnja previranja 
njenih piona? Može li veliki nacionalni podvig biti delo neostvarenih
pojedinaca?"



"Čudna je stvar taj srpski mentalitet. Kada okrene na dobro – rađaju 
se veliki ljudi: naučnici, lekari, pisci, pesnici. A kada okrene na zlo –
proradi nekontrolisana srdžba, iracionalni inat i zli, pakosni, lažljivi
jezici, i sve se stavi u službu zvanu „u korist naše štete”. U osnovi,
o tome i jeste drama „Sveti Georgije ubiva aždahu”.
Dušan Kovačević"

«Prethodni   1 2 3 ... 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 ... 79 80 81  Sledeći»

Powered by blog.rs