Lastavica

Nastavljamo naše istraživanje sa "Izletnik"-om.
U selu Sirogojno 26 km od turističkog centra Zlatibor, nalazi se
muzej na otvorenom "Staro selo".

Na lokaciju od pet hektara, pored crkve Svetog Petra i Pavla,
prevučene su iz svih delova Zlatibora stare brvnare, kako bi se
ovde prezentovale i čuvale.

Muzej čine dve celine. Prva je skup kuća koje su sačuvale svoj
prvobitni izgled i namenu, i one sačinjavaju stalnu muzejsku
postavku formiranu u dve zlatiborske okućnice.

Drugu grupu čine kuće koje su sačuvale svoj prvobitni izgled,
ali im je namena promenjena, adaptirane su i prilagođene
turističkim potrebama. To su dvorana, prodavnica suvenira,
krčma, apartmanske zgrade...

Muzejska postavka zlatiborskih brvnara predstavlja svedočanstvo
kulture stanovanja u zlatiborskom kraju u 19. i početkom 20. veka.
U to vreme živelo se u zadrugama koje su brojale i do 50 članova,
a zlatiborsku okućnicu sačinjavao je veliki broj manjih objekata
raspoređenih oko "glavne kuće".

Na krovu raste čuvarkuća...

Zbog blata ih ne obilazimo sve. Ali ne smeta nam da se
divimo ogradama od pletera.

Skupljamo se u Krčmi muzeja na otvorenom,
na toplim slanim zalogajima i kafi.

A na kraju se divimo rukotvorinama vrednih sirogojnskih
pletilja, koje su ovo selo proslavile u svetu.

(nastaviće se)

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

"Vaše dete je kod nas."
"Koji su vaši zahtevi?"
"Je l' ste Vi normalni? Dnevni boravak se uskoro zatvara, dođite i
uzmite ga odmah!"

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

Haso naslikao prvu sliku i odneo da je proda u galeriju.
Vlasnik galerije gleda sliku, pa ga pita:
- Odlično izgleda za prvu sliku. Kaži mi samo kako se slika zove?
- Mujo u Tuzli.
- Ko je ova gola žena na slici ?
- Fata.
- Ko je onaj goli muškarac preko nje ?
- Suljo.
- Ne kontam, a gde je Mujo ?
- Pa u Tuzli

Izletnik nastavlja svoje istraživanje po jesenjem Zlatiboru.

Stopića pećina nalazi se na severoistočnoj strani planine
Zlatibor, između sela Rožanstvo i Trnava, na par stotina
metara udaljenosti od puta Zlatibor-Sirogojno, što je čini
jednom od najpristupačnijih speleoloških objekata Srbije.

Silazimo do Stopića pećine strmim stepenicama pod
kišobranima, po klizavom mokrom tlu.

Ulaz u Stopića pećinu je jedan od najvećih pećinskih otvora
u Srbiji, impozantnih dimenzija. Visok je 18, a širok između
30 i 40 metara.

Stopića pećina je rečna pećina i kroz nju protiče Trnavski potok.

Ceo pećinski sistem dug je 1.691 metar.

Amblem pećine su bigarske (bigrene) kade, koje razlikuju
ovu pećinu od svih drugih.

Prva je svetla dvorana sa nakupinom sipara.

Slede bigarske kade, nažalost bez prelivanja, jer su se
samo gornje napunile vodom.

U trećoj dvorani je vodopad Izvor života

Od živog sveta u pećini su nastanjeni slepi miševi, paukovi i rečni
rakovi koji su zbog nedostatka prirodnog svetla vremenom izgubili
pigment pa su specifični po svojoj beloj boji.

(nastaviće se)

Prvog dana obilazimo oko jezera na Zlatiboru.

Mala šetnja do „Konobe Akustik“ blizu jezera, lepog ambijenta
i usluge.

Ručkamo slane palačinke (po pola porcije svaka).

Zasladićemo se u poslastičarnici "Feniks" kupom Zlatibor
sa četiri vrste šumskog voća.

Smešteni smo u Konačištu "Sunce", udobom malom hotelu
skrivenom u borovoj šumi, van buke i gužve.

Podno grejanje odlično funkcioniše pa je prijatno toplo
i u maglovitom jutru

Jutarnja kafica prija u adekvatnom ambijentu

Bogat je doručak, naprimer lepinja s pretopom

 

Odlična je ručkovečera

Lako je razumeti zašto se vraćamo ovde...
(nastaviće se)

Društvo književnika Beograda povremeno se osveži
prijemom novih članova, koji obogate književni repertoar
Društva.

Veče vode predsednik DKB Zoran Škiljević
i sekretar i moderator KKB Anka Stanojčić.
Zoran Škiljević otvara veče

Anka Stanojčić prestavlja Danijelu Milosavljević

Zoran Škiljević joj uručuje člansku knjižicu

Danijela Milosavljević izlaže 10 minuta svog najboljeg
izbora, uz oduševljeni aplauz prisutnih.

Predsednica komisije za prijem Olivera Šestakov
predstavlja Aleksandru Ljubisavljević

Zatim joj uručuje člansku knjižicu

Aleksandra Ljubisavljević izlaže 10 minuta svog
najboljeg izbora, uz oduševljeni aplauz prisutnih

Olivera Šestakov predstavlja Gordanu Đojić Avramović

Anka Stanojčić uručuje člansku knjižicu Gordani
Đojić Avramović

Gordana Đojić Avramović se predstavlja skromno,
izlažući svoje književne stavove.

Olivera Šestakov čita odabrane pesme Gordane Đojić
Avramović

Iz zdravstvenih razloga Rade Kokić nije mogao da
prisustvuje svečanom prijemu, pa je Anka Stanojčić
prestavila njegovo stvaralaštvo.

Saša Miljković je na vreme krenuo na put iz Lebana,
ali nije uspeo da stigne, pa je Zoran Škiljević predstavio
njegovo stvaralaštvo.

Novi članovi će se odmah uključiti u rad Društva književnika
Beograda i za početak poslati svoje poetske i prozne radove u novi
broj časopisa "Beogradski krug kredom."

Na jednom od vrhova Mokre gore podignut je Mećavnik

Oživljavanjem starih kuća, prenetih iz okolnih mesta,
arhitekta i tvorac ideje o savršenom životu van svakodnevnice,
Emir Kusturica je napravio grad Mećavnik – Drvengrad

Mećavnik je prostor za koga se na prvi pogled pomisli da je
ušuškan po terenu stotinama godina i da je svaka kuća čvrstom
rukom starih neimara godinama birala svoju idealnu poziciju.

Ulicama Mećavnika je uzbudljivo šetati u bilo koje doba godine,
jer svako pruža drugačije zadovoljstvo i različit pogled na prethodno
sećanje. Ulice nose imena velikih umetnika, sportista i svih onih
koji su svojom idejom ostavili ili ostavljaju trag u istoriji čovečanstva.
Kiša umanjuje čar šetnje.

Grad je platio cenu korone. "Ćorkan“ i „Lotika“ imaju dvomesečni
odmor.

Jedva nalazimo restoran za piće, sportski centar

pa zatim u prijatni ambijent restorana „Viskonti“

Vraćamo se s Mokre gore na Zlatibor

(nastaviće se)

"Izletnik" nastavlja za Kremnu. Spomen-dom proroka
Tarabića se nalazi u Kremnima, naseljenom mestu
na teritoriji grada Užica, udaljen tri kilometra
od centra naselja, na putu prema planini Tari.

Čekamo da Dragan Pjević otvori spomen dom Tarabića.
Drvena skulptura prikazuje Mitra Tarabića koji kazuje svoja
viđenja proti Zahariju.

Spomen dom je podignut u spomen prorocima iz porodice
Tarabić, čije su vizije zabeležene u poznatom Kremanskom
proročanstvu. Proroci su bili Mitar Tarabić i njegov stric Miloš,
u 19.veku. Proročanstva nepismenih Tarabića je zabeležio
prota Zaharije Zaharić

Prenosio ih je dr Radovanu Kazimiroviću, a on ih je
objavio u knjizi „Tajanstvene pojave u srpskom narodu i
Kremansko proročanstvo“. To je prva objava i smatra
se originalnom. Kasnijih izmenjenih verzija ima mnogo.

U drvenoj brvnari izloženi su brojni suveniri i fotografije vezane
za Kremna i kremansko proročanstvo, a turisti mogu da čuju
zanimljivu priču o prorocima i samom selu koje je u prošlosti bilo
važno turističko središte ovog dela Srbije.

U svetskim razmerama rejting proročanstva je visok,
Nostradamus je prvi, a Tarabići treći. Tarabići su predvideli
mnoge ratove, političke promene, zatim da će Drina poteći
uzvodno, da će Šaraganska pruga biti zaboravljena pa obnovljena
u turističke svrhe, da će se ljudi služiti "sokoćalom" da
razgovaraju na daljinu i još mnogo toga. Predviđanja su
bila precizna i često sadržavala datume i vreme događaja.

U „Domu proroka"  legendarnih Tarabića, je bilo sakupljeno
više eksponata u vezi sa Kremnom i Tarabićima. U brvnari, kao
jedan od najzanimljivijih eksponata bila je izložena tzv. "Kosmička
kugla" (glatka kamena lopta prečnika oko jedan metar). Nju je po
priči lokalnih meštana pronašla Vojska 80-tih godina prošlog veka
na dubini od 3,5 metara. Kugla je značajno oštećena u nikada do
kraja razjašnjenom požaru 2007. godine, a sada se mogu videti
njeni ostaci. Ovo je fontana želja od kamena koji je ostao od
kosmičke kugle, mnoge se ostvaruju. Poželeli smo i mi, videćemo
za ostvarenje :)

(nastaviće se)

Šarganska osmica je građena 1921-1925, s visinskom
razlikom 300 m koja je premošćena petljom, osmicom.

Šarganska osmica je najatraktivnija turističko-muzejska
železnica u Evropi i spominje se kao jedinstveno graditeljsko
remek delo u svetu među prugama uskog koloseka.

Povezivala je Beograd sa Sarajevom od 1925. do 1974. godine.
Kao što je predvideo prorok Mitar Tarabić iz sela Kremna, pruga
je izgrađena, a potom zaboravljena.

Ljudi su se ponovo setili pruge i obnovili je, ali ovog puta za
potrebe odmora, rekreacije i uživanja. Naime, deo ove pruge od
Šargana do Mokre Gore je otrgnut od zaborava i sada njime
ponovo odjekuje klaparanje vagona.

Putujući čuvenom rutom u obliku broja osam, putniku je gotovo
nemoguće da odredi kuda je voz već prošao, a kuda tek treba
da prođe. Kompozicija Nostalgija spaja Mokru goru i Šargan
sada u turističke svrhe.

Polazimo sa stanice Jatare, prvi vagon iza lokomotive je naš.

Tokom cele vožnje slušamo priču i između priče-izvornu muziku.

Stanica Mokra gora

Ozbiljna otpravnica vozova nije baš oduševeljena
što radi po kiši

Raskošnu jesen posmatramo kroz kišnu zavesu

Pauza na stanici Šargan Vitasi 11,10-11,2o i tu se voz okreće,
lokomotiva s druge strane pa smo sad poslednji.

Ulazimo u stanicu

Na stajalištu Krst lepo se vidi tunel 300 m niže i pruga.,
vidi se osmica.

Dok su drugi kisnuli, mi smo odigrale valcer u vozu
u pauzi, Šostaković br 2.

Vožnja s pauzama traje 10,30-13h. Na početnoj i završnoj
stranici Jatare vodopad je glavna atrakcija

(nastaviće se, s Izletnikom)

Nastavljamo naše istraživanje sa "Izletnik"-om.
Bele Vode ili izvor Svetog Jovana Krstitelja je naziv za izvor
lekovite vode koji se nalazi na Mokroj Gori.

Lekovite mokrogorske vode spadaju u veoma retke u svetu
visokoalkalne vode, najvećeg alkaliteta u Srbiji. Na osnovu fizičko-
hemijske analize, ustanovljeno je da pripada grupi u svetu veoma
retkih voda, visoko alkalnih voda, sa PH vrednošću od 11,75.

Slučajno je otkriven 1994. godine, posle izlivanja reke Kamešine.

Jesen je raskošna, i pored kiše koja ne
prestaje

Na izvoru se nalazi novoizgrađena Crkva koja je posvećena
Svetom Jovanu Krstitelju, na temeljima nekadašnje crkve koju je
podigao neki Dubrovčanin u znak zahvalnosti.

Pređimo most preko reke Kamešine

Posetimo crkvu Sv.Jovana Krstitelja.
Lep je ikonostas

Carske dveri u duborezu

Prelepo je freskopisana

Šetamo kroz prelepe predele, sa mostićima preko
reke Kamešine

Dosta hodamo do drugog izvora s alkalnom vodom
dobrom za gastro probleme, ali česma nema vode.

(nastaviće se)

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

Devet kilometara najmodernije vazdušne trase zlatiborske
gondole povezuje centar Zlatibora sa ski centrom Tornik,
preko Ribničkog jezera na kojem se nalazi međustanica.

Gondola trenutno ima kapacitet 600 putnika po satu u 54
zasebne kabine sa po 10 mesta. Maksimalan kapacitet gondole
je 90 kabina i 1000 putnika/h.

Vožnja Gondolom pružiće impresivnih 25 minuta sa neverovatnim
pogledom na živopisne pejzaže Zlatibora, kojima ni sivo kišno neba
ne briše lepotu.

Divan je pogled na zlatne livade

i na Ribničko jezero.

Na vrhu ima mraza i snega.

Radoznalci su u gondoli

Vidimo i grupu bajkera u povratku.

(nastaviće se)

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice