Lastavica

Kapela Svete Petke u istočnom podgrađu, udaljena nekoliko
koraka od Ružice, zamišljena je kao deo istog sakralnog prostora
već u vreme prve gradnje crkve. Smatra se da je prvobitna kapela
Svete Petke podignuta u beogradskom donjem gradu početkom
15. veka, kada su kneginja Milica i despot Stefan mošti Prepodobne
Paraskeve, u narodu znane kao Petkovica, Petka ili Petkana, doneli
u Beograd. Na Beogradskoj tvrđavi, u Kapeli Svete Petke čuva se
čestica Petkinih moštiju u znak sećanja na vreme u kome je sveta
zaštitnica boravila među Srbima.

Nova kapela Svete Petke na Beogradskoj tvrđavi sagrađena je u
periodu 1935-1937. godine prema projektu arhitekte Momira
Korunovića, na svojevrsnom izvoru isceljujuće vode. Uđimo.

Zidovi su ukrašeni mozaicima.

Kapela Svete Petke jedno je od najomiljenijih stecišta ljudi svih vera,
jer se svetiteljki pripisuju razna čudesna javljanja i isceljenja.
Ona je najveća pomoćnica ženama i deci, ali i svetac za koga se
vezuje čitav niz paganskih običaja, pa i praznoverica. a često je u
naivnoj narodnoj mašti izjednačena kao posrednik u molitvi sa
Bogorodicom.

Njen dan je petak i to su oni časi kada se prostor oko Ružice i
kapele Svete Petke ispune brojnim vernicima koji dođu da se
napiju vode sa čudesnog izvora na Beogradskoj tvrđavi
(ova fotka nije moja)

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

Idemo kalemegdanskim putem kojim ređe kročimo, prema
kuli Jakšića

I prvo vidimo Crkvu Ružicu

Romantična legenda pripoveda da je znameniti megdandžija
Bogdan Jakšić, sin vojvode Jakše, imao tri sestre – Ružicu, Maricu
i Cvetu. Ove pobožne plemkinje su navodno na Beogradskoj tvrđavi,
početkom 15. veka, podigle tri crkve, nadomak neosvojive
Jakšića kule, koja je i danas jedna od najzanimljivijih, rekonstruisanih
srednjovekovnih građevina na Kalemegdanu. Crkve su ponele imena
sestara, ali je među njima pretrajala samo ona ispod Zindan kapije,
nadomak Dizdareve kule – Ružica. Iako istorijski dokumenti ne
čuvaju sećanje na Jakšićeve kćeri, niti se iz njih može saznati da li
je na Beogradskoj tvrđavi pre 19. veka postojala crkva Ružica,
sasvim je sigurno da je ova romantična, u bršljan obrasla bogomolja,
bez preterivanja jedinstvena među crkvenim građevinama širom sveta.

Na Savskoj padini u istočnom podgrađu Beogradske tvrđave
Crkva Ružica dominira svojim položajem, koji je uslovljen
delimičnim odstupanjem od uobičajene pozicije pravoslavnih
hramova i ukazuje na mogućnost njene prenamene iz
postojećeg vojnog magacina za municiju u sakralni objekat.

Projektant obimne rekonstrukcije bio je ruski arhitekta Nikolaj
Krasnov u saradnji sa inženjerom H. Vinogradovim. Tom prilikom
je crkva oblikovana u istoricističkom maniru i uklopljena u
ambijent tvrđave. Fasada je pokrivena rustičnim kamenom,
a zvonik i apsida su dobili novi izgled.

Dve skulpture, izvedene takođe prema projektu Nikolaja Krasnova,
postavljene kao simboli srednjovekovnog vojnika i ratnika iz
balkanskih ratova, flankiraju glavni portal crkve, nad kojim je
bronzana predstava patronske ikone Rođenja Bogorodice.

U prizemlju zvonika je ulaz u crkvu, nad kojim je bronzana ikona
Svetog Georgija. Izliveni su od zaostalog ratnog materijala,
kao i dva velika polijeleja unutar crkve, sačinjena od municije
i različitog oružja.

Sledeći put obići ćemo unutrašnjost ove crkve.
Ovo je zvonik Crkve i levo od njega kula Nebojša

Šetnju smo započele na Studentskom trgu, pogledom u
Studentski park

Jesen se ušunjala na Kalemegdan

Prošle smo pored umetničkog paviljona Cvijeta Zuzorić.
Danas obilazimo mesta koja retko posećujemo na
Kalemegdanu.

Proći ćemo kroz Leopoldovu kapiju. Sadašnja monumentalna
barokna fasada zapravo je mlađa od same kapije, napravljena
je u vreme velikih austrijskih radova na obnovi tvrđave, u 18. veku.
Inicijali koji su uklesani nad lukom kapije L. P. – Leopoldus
Primus – pripadaju caru Leopoldu I (1640–1705), za vreme čije
vladavine je Beograd prvi put došao u posed Austrije.

Kroz nju dolazimo do najlepše i najslikanije kapije
Kalemegdana, Zindan kapije.

Retko je bez gužve i sa plavim nebom kao okvirom,
pa smo to iskoristile i za uslikavanje.

Skoro je neverovatno da na mostu nema nikoga

Kad je zaobiđemo, vidimo zvonik crkve Ružice

Obići ćemo je, što će biti tema naredne priče. Na kraju
ćemo ostaviti iza sebe most kod opservatorije
i uputiti se prema Malom Kalemegdanu

A u "Malom Kalemegdanu" zna se: Teletina u ćupu sa
krompirom i kajmakom, za dve osobe i belo- vino kuće. Ukus i miris Kalemegdana.

Na Kalemegdanu se održava izložba na otvorenom
"Stene, skrivene boje i oblici"

Geolog Darko Timotić isekao je kamenje dijamantskim nožem
i slikao preseke.

Koliko lepote se krije u stenama! Ovo je jaspis

Fosilizovano drvo

Ametist

Ahat se pojavljuje u najviše različitih formi

Ovaj ahat je prelep

Karneol-ahat

Laguna ahat

Septentinit je baš zanimljiv

Karbonati s Fruške gore

Fosilni puževi. Šta sve kriju ove stene :)!

U lepom danu krećemo od Parlamenta

Nastavljamo do Crkve Sv.Marka

Arhitektonski je raskošna

Prošetajmo Tašmajdanom

Lep dan smo provele na Tašmajdanu koji nam uvek ponudi
nešto što nismo ranije primetile. Spomenik deci stradaloj
u NATO agresiji 1999.

Ne piše ni ime vajara ni naziv dela. Mogao bi biti bik
koji dubi na glavi?

Skulptura naziva „Zlatna šuma“, autora Jurišić Mire, bronza,
sa stihovima pesnika Blaža Šćepanovića:
...Jedna se ptica u svojoj pesmi skamenila,
a vode se dozivaju same…”

Misli li na ove vode?

Zatim ćemo popiti kafu
s pogledom kod "Šanse".

Baloni, dečja radost

Baloni jure malog biciklistu

Kod Desanke nema pogađanja, i malo dete bi je
prepoznalo

A i Milorada Pavića je lako prepoznati

Pozdravljamo Hejdar Alijeva

Na kraju, obavezna je "Madera".
Jagnjeća pljeskavica

jagnjeća kapama

Reklo bi se da nam vidljivo prija!

Živeli! Vino: bela tamjanika.

Na Tašmajdanu se može uživati u pogledima kroz
mlazove vode iz fontane. U pozadini je crkva
Sv. Marka.

Smiruje igra vode

I drugi je vole...

Prija večna igra vode...

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

On: Jel si slobodna veceras?
Ona: Jesam 
On: Super, taman da se odmoriš...

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

Godine 1787. u selu Tršić rodio se Vuk Karadžić, veliki
reformator srpskog jezika i jedan od prvih, pravih kulturnih
diplomata svoga vremena. Biografija ovog samoukog učitelja
jedna je od najimpresivnijih i najinteresantnijih u srpskoj istoriji,
a njegov rad toliko značajan da nikakve promene koje su
naredna dva veka donele, smene političkih sistema i kulturnih
modela nisu poljuljale njegov autoritet.

Predivan ambijent čuva Memorijalni muzej i rodnu kuću Vuka
Stefanovića Karadžića koja je ujedno kulturna, etnološka i
memorijalna postavka.

Mladi kustos čeka nas na pragu Vukove kuće

Soba u kojoj se rodio, radio i živeo, u kojoj je stvarao i slušao tadicionalne guslare; vajat i kačara i koš za kukuruz, skromne
dimenzije i bazična jednostavnost predmeta ovde podsetiće
vas da materijalna bogatstva nisu osnova velikog duha, slobode,
niti postignuća.

Ognjište

Ako niste renovirali kuhinju, pogledajte ovu

A trpezarija?

Sve je skromno i jednostavno

Tu je i Vukov rodoslov

Provirimo napolje

Istini za volju, od originalne Vukove kuće ostalo je samo
ognjište, vatralj i nekoliko predmeta, a sve je ovo rekonstruisano
na osnovu zapisa, da se zna kako je nekad bilo.

Još jedna grupna fotka pa idemo dalje

(nastaviće se)

Verovatno najpoznatije selo u Srbiji, Tršić, nije samo rodno
mesto jedne od najznačajnijih ličnosti srpske istorije Vuk
Stefanović Karadžić, već je i apsolutno najposećenije
ruralno naselje u Srbiji. Ovo maleno selo jedan je od prvih,
pravih srpskih “brendova” kada je reč o turizmu, a nalazi se
7 kilometara od Loznice, na putu prema Valjevu.

Dočekuju nas Vuk i škola

Ovde se održava Vukov sabor neprekinuto od 1933.godine.

Zatekle smo se u vreme održavanja Sabora, evo i programa

Do ovog sela danas vodi asfaltirani put, a čitav kraj zaštićen je
zakonom kao mesto izuzetnog kulturnog, istorijskog i prirodnog
značaja i ima titulu muzeja na otvorenom.

Ukupno 35 razbacanih drvenih kućica koje su povezane malim
stazama koje vrludaju pored bunara, taraba i otvorenih ognjišta,
u autentičnom stanju u kom ga ih sam Vuk Karadžić opisivao u
svojim delima, čine ovo jedinstveno tipično dinarsko srpsko selo
XIX veka, u kojem danas možete prošetati prošlošću.

Idemo do Vukove rodne kuće. Putem čitamo mudrosti.

(nastaviće se)

Posećujemo Muzej manastira Tronoša.

U vreme igumana Stefana Jovanovića Tronoša je bila
duhovni i kulturni centar severozapadne Srbije. U
manastiru je bila škola za opismenjavanje srpske omladine.

Mogu li da prođem kao učiteljica?

Mastionica, divit i trščano pero

Kako vam se dopada radna soba?

Umesto na kompjuteru, pišite perom i mastilom!

Među đacima je bio i dečak Vuk Stefanović Karadžić iz
obližnjeg sela Tršića, koga je Stefan, pored pismenosti,
vezao ljubavlju prema narodnom stvaralaštvu, narodnim
junačkim pesmama, pričama, poslovicama i ostalim umotvorinama.
Zahvaljujući dobrom igumanu Stefanu, Vuk je uspeo da sazna
šta se nalazi u manastirskim knjigama, u koje mu ostali
kaluđeri nisu dozvoljavali da zaviri. Ovo je psaltir sa zapisom
arhimandrita Stefana iz kojeg je mogao da uči Vuk u Tronoši.

Ovo je Vukov rječnik iz 1852.godine

Vukov bukvar

U muzeju je portret kraljice Kataline, koja je završila gradnju
manastira Tronoša.

Doviđenja, manastiru Tronoša!

(nastaviće se)

Zar nije vreme za put? Polazimo sa sjajne lokacije

Društvo je veselo, autobus kvalitetan

Hoćemo li preko Save? Hoćemo.

Prva destinacija nam je manastir Tronoša 17 km od Loznice,
na putu za Krupanj. Po predanju, izgradnja manastira se
vezuje za kralja Dragutina, koji je počeo podizati manastir,
ali ga je smrt pretekla, pa ga je završila njegova žena
Katalina 1317. godine. Tokom Turskog perioda Tronoša je
nekoliko puta paljena, rušena i pljačkana. Ponovo je podignuta
1559. godine.

Uđimo

Današnji živopis manastira Tronoše nastao je 1834. godine,
a radio ga je Mihailo Konstantinović sa ikonopiscem Nikolom
Jankovićem iz Ohrida, i predstavlja njihovo najobimnije i
najznačajnije zajedničko delo.

Carske dveri su unikatne

Uz prestonu ikonu ostavljena je jabuka za preminulog
izletnika Slobodana, kome je posvećen ovaj izlet.

Barokni zvonik je dodat pri obnovi manastira.

Obiđimo manastirski kompleks

Kad vidite uređene vrtove, znate da je ženski manastir

Svuda se oseća rad vrednih i ljubaznih
monahinja

Nedaleko od manstira Tronoše, nalazi se desetocevna betonska
česma sa hladnom izvorskom vodom, koju narodno predanje
pripisuje devetorici braće Jugovića i starom Jug - Bogdanu.

Nastavljamo naš izlet.
(nastaviće se)

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice