Lastavica

Pijani

Pozorišta — Autor lastavica @ 06:39



Atelje 212 ove sezone ima na repertoaru mnogo dobrih predstava.




"Najnovija drama jednog od trenutno najizvođenijih ruskih i evropskih 
savremenih dramskih pisaca Ivana Viripaeva, PIJANI, smeštena je 
negde na Zapadu, u nekom od današnjih velegrada, gde je 14 likova 
(bankari, menadžeri, dobrostojeći sloj savremenih tehnokrata i 
intelektualaca, plus jedna prostitutka), zbog različitih razloga i povoda, 
pijano. Međutim, to pijanstvo je samo maska, preko koje oni mogu da 
se osmele i kažu istine koje čak ni sami sebi ne smeju trezni da priznaju,
istine koje otkrivaju koliko besmisleno, ništavno i podlo žive. U tom 
„kolektivnom monologu“ neki od njih ipak dolaze do saznanja, da na 
svetu postoji i nešto drugo, nešto zbog čega vredi živeti, a to su 
ljubav i nada.

(slika s neta)

PIJANI sadrže u sebi opomenu i poziv svima nama da se više ne 
bojimo i da se konačno prepustimo životu – da prestanemo da se 
plašimo da volimo, da opraštamo, da menjamo sebe i svet oko sebe. 
PIJANI su filozofska komedija o otkrivanju i samospoznaji. Nije onda
slučajno što je moto ove drame pesma Omara Hajama „Rubaije“:
(sa sajta Ateljea 212")

(slika s neta)

Predstava je i fizički vrlo zahtevna za glumce, tokom dva sata
zavidela sam im na kondiciji. Zato su aplauz na kraju zaista 
zaslužili.

Božićna...

Fotografija — Autor lastavica @ 06:23



Srećan Božić! 



Neka svi vaši putevi vode u lepotu i zdravlje!


Imajte uvek dobre razloge za slavlje!




Živeli!


Pomorandžina kora

Pozorišta — Autor lastavica @ 07:46




A ja sam konačno opet našla vremena za pozorište.


Neobična scenografija omogućila je i pozorišni selfie. 
Nagrada nalazaču :)



"Od premijere 30. aprila 2006. godine, POMORANDŽINA KORA 
Maje Pelević u režiji Gorana Markovića osvojila je publiku i postala
jedna od najomiljenijih predstava Ateljea 212. 


"Ova saga o preispitivanju ženskog identiteta u društvu koje na razne
načine, najviše kroz medije, pokušava da formira ponašanje i izgled 
današnje žene, sa jedne strane, prati priču o medijskom pritisku, a sa
druge – intimnu ispovest žene koja nastoji da se uklopi u ulogu koja se
od nje očekuje i u čemu ne uspeva. Preispitivanje i kreiranje novih 
identiteta i sve jači uticaj agresivnih reklama na svakodnevni život,
teme su ove predstave u kojoj možete da prepoznate mnoge poznate
ličnosti sa plitkom pameću i dubokim džepom…"



(nepotpisane slike: s neta)
A ja bih dodala: pomorandžina kora je ovde sinonim za 
prirodno, bez plastične hirurgije kojom mnogi menjaju i telo
i psihu. Može li prirodno? Može, ali u polusvetu poznatih, 
teško.


Ogledalo istine

Književnost — Autor lastavica @ 18:13




U Udruženju književnika Srbije održana je promocija knjige pesama 
akademika med. Vladimira Jokanovića pod naslovom „Ogledalo istine” 
22. decembra 2017. godine u 12 časova.


Za promotivnim stolom sede autor prof.dr Vladimir Jokanović,
recenzent Radomir Andrić, glumica Jelena Jovanović Žigon.,
prof. dr Jovan Striković i voditelj Miljurko Vukadinović. 
Pred njima su biste Isidore Sekulić i Vladete Jerotića, koje
je izvajao Vladimir Jokanović.


Jelena Jovanović Žigon nadahnuto čita pesme koje lako 
nalaze put do srca.


Miljurko Vukadinović najavljuje recenzenta.


Radomir Andrić nam kazuje kako je shvatio pesme Vladimira 
Jokanovića


Prof. dr Jovan Striković, neuropsihijatar i pesnik


Konačno nam se obraća autor, prof. dr Vladimir Jokanović 


Ostaje da knjigu ponesemo kući i da na miru uživamo u 
svetu poezije Vladimira Jokanovića, hirurga, pesnika i vajara.


Samo bez mene

Trgujte sa životom kako vam je po želji
Menjajte ga za slavu i večnost
Samo bez mene

Sakrivajte grehe u nevidljivost
Sramotu zavijte u celofan
Bednima prodajte nade
Samo bez mene

Grabite sve što vam ne treba
Jurite za onim što stići nećete
Samo bez mene

Pobedama zovite vaše neuspehe
Plemenitošću krstite vaše zloćine
Uđite u istoriju, kupite večnost
Samo bez mene

Odletite u vasionu, osvojite kosmos,
Stanujte na zvezdama, Legendama ukrasite život
Samo bez mene

Srećan Božić i Nova godina!

Slavlja — Autor lastavica @ 04:54



Uvek očekujemo da u staroj godini ostavimo sve brige i 
probleme, da njeno sunce mirno zađe...



Da joj kažemo do (ne)viđenja...


Jesmo li spremi za ulazak nove godine? Neka uđe!


Novu godinu počnimo s puno nada i još više ostvarenja. 
Sanjajmo drage destinacije...


Želimo da se odvežu ukotvljene barke...


Da brodovi rašire jedra


Da vidimo lepote koje nismo još videli...


Da se vratimo mestima koje volimo, koja nas čekaju...


Da se opijemo ljubavlju ako još nismo 


ili utopimo tugu ako smo se pogrešno zaljubili...


Neka nam svaka kafica prija, mmmmm


A još bolje, pijmo je u pravom društvu!


Neka nam 2018. bude dragocena kao ova arhivska vina 
velike vrednosti!




Nazdravimo!


Srećna nam svima Nova 2018! 
Srećan Božić, bez obzira koji slavite!



Samo vas gledam... jeste li dobri i veseli! :)

Šampi(nj)o(n)ka

Gastronomija — Autor lastavica @ 18:51



Ova se pita jako brzo pojede, kad je iznesete na sto.
A nije teška za pravljenje.



Uzmete pakovanje tankih kora za pitu, 500 g šampinjona, 
tri struka praziluka (ili crnog luka, ko ne voli praziluk).
Isprižite seckan crni luk ili seckan praziluk.
Dodate očišćene, oprane i seckane šampinjone
Prodinstate, dodate so, biber, origano.


Na kore stavite sloj fila na kraj i sredinu, pa urolate.


Pečete na 200 stepeni 25 minuta. Poprskate vodom 
posle pečenja. 


Jedete u slast.

Predlog za ručak

Gastronomija — Autor lastavica @ 04:25



Ako vam ponestane ideja za ručak u posnim danima, evo oslića u sosu. 



Na maslinovom ulju propržite 3 seckana crna luka
i 5 češnjeva belog luka. 


Dodajte zatim šaku svežeg seckanog peršuna, biber, 
so (ja stavljam solni cvijet), čašu kuvanog paradajza,
čašu dobrog belog vina. 


Sipajte smesu u vatrostalnu posudu.


Pomešajte prezlu i so (solni cvijet). Filete oslića (1 kg)
uvaljajte u prezlu i stavljajte u sos. 


Poklopite vatrostalnim poklopcem i pecite u rerni 
na 220 stepeni 60 minuta.



Pogledi sa svih strana

Fotografija — Autor lastavica @ 06:56



Pogledajmo odozgo
(meandri Uvca)



(spiralne stepenice Vatikanskih muzeja )


(Pogled sa Donauturm na Beč)


Odozdo

( stepenice pored Vittoriana, Rim)


(u Sant Angelo, Rim )


(Katedrala Santa Maria Maior de Lisboa ili Sé de Lisboa )


Iz blizine

(gladijatorska kafa u Rimu)


(Velja grnčar pravi posudu za vodu )


Iz daljine
(Pogled na Beč iz Pratera )


(Pogled na Gloriette iz dvorca Schönbrunn u Beču)


Kroz
( most na Tibru)


( zidine dvorca Sant' Angelo)



Sa strane


( Tišina, snimam!)

Stakleno?

 

 


Slava

Slavlja — Autor lastavica @ 03:49



Slava je narodno-crkveni običaj i nakon Božića, najvažniji porodični praznik, uvek povezan sa danom određenog hrišćanskog svetitelja. 
Glavna obeležja slave su slavski kolač, žito i sveća.



Ako pada u vreme posta, slava je posna, takođe i ako pada u sredu ili petak. Sv. Nikola je uvek posna slava jer pada u vreme božićnog posta.


Zamislite da ste gosti na slavi. Neki nikad
nisu bili, zar ne? Uzmite prvo kašičicu žita.


Što biste od širokog dijapazona domaćih
i probranih pića?


Posnu slavu je teže pripremiti. Kao predjelo 
mogu ići: prebranac


pita sa šampinjonima


salata s ribom i prazilukom


pita s prazilukom


Sledi riblja supa

Za glavno jelo pripremam lignje


neku morsku ribu u sosu


lososa 


Slede domaći kolači iz moje radionice 


Nazdravimo u slavu Sv. Nikole! 


Zanimljiva arhitektura

Fotografija — Autor lastavica @ 06:14



U jednoj velikoj foto grupi zadatak je bio: arhitektura.
Meni najlepša: Torre de Belem u Lisabonu.



Manastir Jeronimo u Lisabonu, spolja i iznutra



Fascinantan pogled s vrha bazilike Sv. Petra u Vatikanu
(jako težak uspon!)


Koloseum, a arhitektura koja i danas ostavlja bez daha.


Fascinira Castel Sant' Angelo u Rimu, zajedno s Mostom anđela


Vittoriano u Rimu neki vole, neki ne, ali mu lepotu niko
ne može poreći.


Arhitekti Pena palate u Sintri ne može se poreći originalnost.
Pod zaštitom je UNESCO-a. Palata, ne arhitekta :)



Bečka arhitektura je raskošna 



Prekrasna zgrada HNK u Zagrebu


Meni najdraža zgrada u Beogradu je konak kneginje Ljubice,
primer prelepe arhitekture

 

 


Cveće

Fotografija — Autor lastavica @ 13:31



O cveću bi se moglo mnogo pričati, ali ga je lepše samo gledati i mirisati.
Predivno je u slobodnoj prirodi.






Obožavam lokvanje





Najviše volim makove, cvet šipka, cvet kapara





Jako volim raskošni cvet kestena


Volim cveće u saksijama




Najdraži mi je poklon i ukras doma



Koje cveće vi volite?

Nemogući dani

Vesti — Autor lastavica @ 05:58



Ima nemogućih dana kad treba postići sve. Dobro bi došlo da dan
traje 48 sati, a da spavamo jednako.



Prvo podmirujem molera. Radi se već deset dana. Biće lepo, 
ali to je veliki posao koji zahteva mnogo pomoći sa strane, makar 
da se "samo" odnosi na hranjenje molera.


Ja nastavljam da mesim kolače i nadgledam molera.
Ovo je slatki eksperiment, svi ostali kolači su već 
spakovani.


Čeka me Udruženje književnika Beograda, u kojem vodim
veče prijema novih članova, o čemu ste juče čitali.
Glumim da sam sveža i odmorna.


Malo osveženje usput, u "Kafe knjižari "Zmaj"




Ples se ne propušta, ma kako umorna bila. On me (obično)
regeneriše. Osim kad zataji ljudski faktor. Onda se razbolim...


Društvo živih pesnika

Književnost — Autor lastavica @ 13:58



Društvo književnika Beograda (DKB), čiji sam sekretar, odlučilo je
da u svoje redove primi dva pesnika i jednog proznog pisca.
Predstavljanje je zakazano u biblioteci "Đorđe Jovanović".



Pisci su spremni


Predsednik DKB Zoran Ilić otvara sastanak.


Reč daje moderatoru, tj meni.


Prvi na redu je Ivan Despotović, pesnik, 
prozni pisac, esejista, već ovenčan 
nagradama, urednik za poeziju u DKB 
časopisu "Balkanske vertikale"..


Predstavlja nam se prozni pisac Zoran Škiljević, sa već 
četiri knjige.



Šlag na tortu je netipični mladi pesnik Miloš Nastić, 
čije su pesme prisutni tražili na bis.



Tako različiti, tako originalni i svoji, ova tri pisca lepih imena i već 
impozantnog stvaralašta obogaćuju DKB i srpsku književnost.



Pogled s visine

Fotografija — Autor lastavica @ 06:41



Tornjevi i kule s visine gledaju sve. Pokušajmo i mi.

Volim tornjeve Lisabona




Jedna od najpoznatijih je sat kula u Pragu


Čuvena je kula Nehaj u Senju
(nagrada za onog tko ugleda toalet!)


Prekrasan je zvonik u mestu Ložišća na Braču


Saborna crkva u Beogradu, jedan od simbola grada


Treća po veličini crkva u Srbiji, Hram Vaznesenja Gospodnjeg 
u Čurugu, ima tri impozantna tornja.


Duga se ovila oko minareta džamije sultan Valide u Sjenici


U Rumuniji sam videla divne drvene tornjeve:
-u manastiru Barsana



-u selu Plopis



-u selu Surdesti


Sat - kula dvorca Pena u Sintri


Kule dvorca Sao Jorge u Lisabonu


I najlepši od lepih, Torre de Belem u Lisabonu. Tamo mi je
srce ostalo, iza čipkastih kamenih prozora.

 

 


Volim da volim

Fotografija — Autor lastavica @ 05:43

 
 Volim da volim


Ma ko ti kaže
da tebe volim?
To ti ni ja sama
nikad nisam rekla.

Kroz tebe ja volim
ljubav lepu, čistu,
u tebi ja volim
samo da volim.

I kad odeš dalje,
kad odem i ja,
ljubav će samo
promeniti mesto

I kad neke druge 
ja zavolim oči
to je samo ljubav
u novom odelu.


(iz moje knjige "Tango")

«Prethodni   1 2 3 ... 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 ... 81 82 83  Sledeći»

Powered by blog.rs