Lastavica

Virtuala versus reala

Humor — Autor lastavica @ 06:48

 
 


Žena sa detetom ulazi u ordinaciju i sa vrata pita lekara:
- Šta da radim doktore, dete mi ima zatvor?
- Kada ga stavite na nošu, pokažite mu fotografiju Vuka Draškovica.
Sutradan dolazi ista žena i uplašeno kaže:
- Doktore, dete mi sada ima proliv!
- Jeste li mu pokazali Vukovu sliku?
- Paaa, nisam baš imala Vukovu, pa sam mu pokazala Vučićevu sliku.
A lekar se uhvati za glavu i kaže:
- Pobogu gospođo, dali ste mu dozu za odrasle!



Nekad smo imali događanje naroda.
Danas imamo zamajavanje naroda...


Jedan zaljubljeni par dolazi kod psihijatra. 
“Gospodine doktore, možete li nas posmatrati dok vodimo ljubav?” 
Psihijatar je iznenađen, ali ipak pristaje na zahtev pacijenata.
Nakon što je par završio “seksanje”, psihijatar ih ohrabruje rečima:
”Pa, seks vam je super!" i naplati 80 evra. 
Na insistiranje pacijenata, isti akteri dolaze kod pomenutog psihijatra
dva puta nedeljno, vode ljubav i napuste njegovu ordinaciju. 
Posle izvesnog vremena, psihijatar ih konačno upita:”Oprostite, 
ali šta vi zapravo pokušavate rešiti u pogledu vašeg seksa?”
“Ništa,” odgovori muškarac. “Ona je udata, pa ne možemo kod nje. 
Ja sam takođe u braku, pa ne možemo ni kod mene u mom stanu. 
U hotelu “Holidej in” soba košta 200 evra, a u Hiltonu 360 evra.
U vašoj ordinaciji imamo:
1.- dobar alibi;
2.- cena je 80 evra i
3.- zdravstveno osiguranje nam vraća 67,5 evra.


Imamo najviši privredni rast u Evropi.
I to sve zahvaljujući inventivnosti i mašti našeg premijera.



Kloniraćemo vođu.
Malo je jedan vuk na ovolike ovce





Sladoled za tračare (oba pola)

Hrabrome nudim rezervisan krevet na ortopediji!


Šaljiva subota

Humor — Autor lastavica @ 14:52



- Neki dan predložim ženi da se igramo doktora. Po faci nije bila 
baš oduševljena.
- I kako je bilo?
- Prvo sam pred vratima čekao dva sata... pa, kad sam
ušao, zakazala me za šest meseci.
- I?
- Ništa, otišao sam privatno i platio.






Zašto samo 10% ljudi ide u raj?
- Kad bi ih išlo više, to bi bio pakao!


Direktor i sekretarica škole otišli su zajedno na službeni 
ručak, na kojem je bilo glavno jelo specijalitet od puževa.
Drugi dan sekretarica objašnjava blagajnici:
- Naš direktor zaista ništa ne zna. Ma znaš li ti da je on
jeo puževe zajedno s kućicama?
Za to vreme direktor škole objašnjava kućnom majstoru:
- Naša sekretarica je strašno napaljena. Celo vreme ručka 
me je gledala u oči, udarala me nogom pod stolom i šaptala:
"Izvadi ga! Izvadi ga!"



Ako niste zadovoljni sobom...
Idite u predsoblje.




Zašto je Hitler umro?
Stigao mu je račun za gas.


Momak pita devojku u koju je nesrećno zaljubljen duže vreme:
-Reci mi iskreno, kakve su moje šanse kod tebe?
-Pa, eto, drugi si po redu.
-A ko je prvi?
-Bilo ko.


Ples i uvek ples

Ples — Autor lastavica @ 13:41

Od 15. godine, ples mi je jedna od najvećih radosti. Provela sam pet 
srećnih godina u renomiranoj plesnoj školi "Natalija i Ivica". Onda su 
se neke osnovne postavke promenile, uništen je pozitivni duh grupe
i napustila sam školu. Ono izvan škole nije mi bilo dovoljno.
I evo nas opet na okupu, stari plesni drugari i nova lica, svi u jednom
zajedničkom cilju, da se uz našeg Baneta, vrsnog trenera koji zna 
preneti savršeni ritam i korake, ali pre svega radost plesa, uz mnogo 
smeha opustimo i zaboravimo na sve probleme dok plešemo.
Ples je savršena antistres preventiva i najbolja fizikalna terapija.




Kako ga zvati?

Priče — Autor lastavica @ 06:22

Brak se raspao na samom početku, dvogodišnja devojčica je ostala s njom, 
tata se izgubio u vidu lastinog repa. Morala je raditi, pa je dete bilo više kod
bake i deke nego kod nje. Nije se nameravala ponovo udavati, razočarenja
joj je bilo dosta, ali se iznenada pojavio On, gospodin najvišeg ranga, koji 
se brzo zagledao u nju i osvojio je izuzetnom inteligencijom i manirima. 
Nakon nekog vremena vrlo originalno ju je zaprosio, pitajući je koje prezime
da joj napiše pri prijavi rada za neki kongres... Rekla je, dodaće svom 
prezimenu njegovo.
I dok su se liftom peli u njihov novi dom, devojčica, On i Ona, diskretno 
mu je dala do znanja da bi mogao reći kako da ga dete zove. A on se 
okrenuo petogodišnjoj devojčici i s puno poštovanja je zapitao:
„Mila, kako bi ti htela da me zoveš?
„Tata!“ odgovorila je malena, nasmešivši se. 
I bio je njen najbolji i jedini tata kojeg je poznavala.


(fotografija s neta)

Dvorovi u Beogradu

Putopisi — Autor lastavica @ 04:50

Meni najdraži dvor u Beogradu je Konak kneginje Ljubice. Zbog 
svog istorijskog i arhiktektonskog značaja konak ima status spomenika 
kulture od izuzetnog značaja. 


Konak je jedan od najreprezentativnijih sačuvanih primera građanske
arhitekture prve polovine 19. veka u Beogradu. Građen je u periodu 
od 1829-1830. godine. Prema zamisli kneza Miloša, trebalo je da ima 
dvojaku namenu, da bude stan njegove porodice, kneginje Ljubice
i sinova Milana i Mihaila, kasnijih srpskih knezova, a u isto vreme i dvor 
za rezidenciju. Izgrađen je po idejama i pod nadzorom Hadži-Nikole 
Živkovića, pionira srpskog neimarstva.

Konak kneginje Ljubice smešten je u slobodni prostor, u centar velike 
bašte, prvobitno ograđen visokim zidom, kao i ostale građevine ovog tipa 
i okružen zelenilom. Imao je spoljašnje dvorište u koje se ulazilo kroz 
kolsku kapiju, kao i prostranu unutrašnju baštu prema Kosančićevom vencu. 
Glavnom fasadom, kojom dominira erker divanhane, Konak je okrenut 
prema reci Savi.




Konak kneza Miloša u Topčideru je konak koji je za Miloša Obrenovića
podignut 1831. godine do 1834. godine, kao centralna građevina 
reprezentativnog dvorskog kompleksa u Topčideru. Gradili su ga poznati 
neimari Janja Mihailović i Nikola Đorđević pod nadzorom glavnog 
kneževog neimara, Hadži-Nikole Živkovića. Njegova gradnja predstavljala je 
jedan od neophodnih vidova ispoljavanja upravo stečene autonomije 
u obavljanju i odvijanju društvenog života i javnih funkcija Srbije, u
odnosu na prethodnu Otomansku vladavinu. U njemu je svoje 
poslednje dane života proveo knez Miloš Obrenović za vreme svoje
druge vladavine 1859-1860. godine.

Ispred ovog zdanja je jedan od najstarijih i najlepših platana u Evropi, 
zaštićen kao prirodna retkost (ima više od 160 godina).




Kraljevski dvor na Dedinju izgrađen je u periodu 1924-1929. godine
ličnim sredstvima i po nalogu Nj.V. Kralja Aleksandra I. Kraljevski Dvor
je bio dom Kralja Aleksandra I i Kralja Petra II. Danas je to dom 
Prestolonaslednika Aleksandra II i njegove porodice.
Projektanti su bili arh. Živojin Nikolić i akademik Nikolaj Krasnov sa 
Kraljevske akademije. To je velika i reprezentativna vila od belog
kamena u srpsko-vizantijskom stilu. U njenom sastavu je i Dvorska 
kapela posvećena Sv. Apostolu Andreju Prvozvanom, koji je zaštitnik 
i Krsna Slava Kraljevskog Doma, i koja je sagrađena po uzoru na 
crkvu manastira Sv. Andreja na Tresci, zadužbinu Kralja Vukašina. 
Oko Dvora su podignute pergole, parkovske terase, bazeni, paviljon 
i koncertna terasa. Iz Dvora koji je na grebenu brda, pruža se 
veličanstven pogled na Dedinje, Košutnjačku šumu, Topčider i Avalu.




Beli dvor je poznatiji, no manje reprezentativan od Kraljevskog dvora.


Serija priča o dvorcima je završena! Živeli!


Duga na Adi Ciganliji

Fotografija — Autor lastavica @ 04:44

Ada Ciganlija je izduženo rečno ostrvo nastalo na četvrtom kilometru Save od 
Ušća u Dunav. Naziv Ciganlija bi mogao predstavljati toponim keltskih reči 
„singa" i „lia", koje znače ostrvo i podvodno zemljište. Naziv je dočaravao 
promenljivost vodostaja Save. Pri niskom to je bila Singa, pri visokom Lia. 
„Singalija" se vremenom pretvorilo u Ciganlija. Knez Miloš Obrenović je 1821. 
godine, ostrvo proglasio za državno i narodno dobro, a tako je i ostalo.


Potreba da se na Adi Ciganliji uredi najveća velegradska plaža, učinila je 
da Savsko jezero postane višenamensko. Koristi se za sport i rekreaciju. 
Na njemu se mnogo puta okupilo više od 300.000 kupača, a održano je 
na stotine državnih i međunarodnih takmičenja u sportovima na vodi. 
Zato je sinonim za Adu - Beogradsko more. 



Kupalište je jedno od najvećih i najbezbednijih u Evropi, po zvaničnim 
statistikama. Neočekivano lep dan izmamio je šetače na Adu. 


Izmedju jezera i 7,5 kilometara duge, osvetljene šetačke staze, kojom je 
okruženo, prostire se šljunkovita plaža. Ovaj ceo krug smo obišli sa 
pogledom na zaleđeno jezero. Vrlo prijatna i korisna šetnja.



Šlag na tortu priredila nam je duga kod centralnog vodoskoka.



Realno vickasto

Humor — Autor lastavica @ 07:02


Srela se dva prijatelja i jedan pita ovog drugog:
-Šta ima kod tebe u firmi?
-Ma, tražimo novog blagajnika.
-Pa zar niste pre mjesec dana primili novog blagajnika?
-Jesmo, upravo njega i tražimo!


Pita Mujo Hasu:
-Zašto bolan sjediš na prozoru dok tvoja žena pjeva?
-Da ne pomisle ljudi da je tučem!


Učiteljica pita malog Pericu:
-Perice, šta daje ovca?
-Vunu.
-Šta daje kokoška?
-Jaja.
-A šta daje krava?
-Domaći zadatak.


Na adresu jedne javne kuće došla je opomena iz Elektrodistribucije zbog
više neplaćenih računa:
"Molimo Vas da u najkraćem roku izmirite Vaša dugovanja prema nama. 
U obzir dolazi i kompenzacija!"


Srela se dva Ciganina na vašaru u Šapcu, pa će jedan:
- Brate, tuga, kakav lopovluk vlada ovde, pa to nije normalno!
Čitav dnevni pazar mi ukrali, mater im ciganjsku!
- Joj brate, kol'ko su ti ukrali?
- Četrnes novčanika, brate!


-Dragi, čini mi se, da se karburator napunio vodom.
- Jel ti znaš uopšte gde se nalazi karburator?
- Pa znam, u autu!
- A gde je auto?
- U Jezeru!



Telefon zvoni kasno u noć. Muž će ženi:
-Ako je za mene, kaži da nisam kući.
Žena odgovara na poziv: -On je kod kuće.
Muž: -Ma šta ti je?!
Žena: -Za mene je!









Neozbiljno

Humor — Autor lastavica @ 14:41


Jedan advokat ulazi u avion i smeštaju ga na sedište pored Muje.
Odmjerava on Muju, misli sebi, gle, priprosta seljačina, hajde da 
se malo zabavim i ubijem vreme. Pita on Muju:
– Hajde da malo ubijemo vrijeme, pa da igramo neku igru?
Mujo:– Ma, umoran sam…
Advokat ga nagovara:– Ajde ovako: Ja tebe pitam nešto, ako ne znaš,
ti platiš meni 5 evra, a ako ja ne znam,ja platim tebi 500 evra!
Mujo ga zbunjeno pogleda i ispali kao iz topa:– Ajde!
Pita advokat:– Kolika je udaljenost od Zemlje do Meseca?
Mujo odmah izvadi 5 eura:– Ne znam.
Advokat se nasmeje:– Hajde sad pitaj ti mene!
Mujo se malo zamisli:– Šta ide uzbrdo s tri noge, a nizbrdo sa četiri?
Advokat misli… Otvara laptop, pa po Googlu, pa nazove par frendova…
Niko ne zna.Prošlo sat vremena, ništa nije našao pa izvadi novčanicu 
od 500 evra i daje Muji. Mujo uzme pare i nastavi spavati.
Advokatu đavo ne da mira, razmišlja i dalje.
Napokon ne može više izdržati pa probudi Muju:
– Pa dobro, šta to ide uzbrdo s tri noge, a nizbrdo sa četiri?
Mujo mu da 5 evra i kaže:– Ne znam!


Pita muž ženu:- Draga, jesam li ti ja prvi sa kojim si spavala?
A ona će njemu:- Da, dragi prvi si. Sa drugima sam bila budna 
celu noć.


Ide Mujo Mostarom i vidi Tarzana kako se sprema da skoči sa mosta u Neretvu.
- Nemoj skakat' majke ti, ima kod nas dolje puno školjki!
-Ja sam Tarzan, kralj svih životinja i ne bojim se ni lavova, ni tigrova,
ni krokodila, pa ni tih vaših školjki!
Reče to Tarzan, skoči, napravi dvostruki salto i ne izranja 5 minuta.
Izlazi sav krvav i pita Muju:- Je li, kakve su vam to školjke tamo dole?
- Pa, imaš dvije od Fiće, jednu od Lade...


Kako se u Crnoj Gori kaže čobanin?
Direktor stada.


Crnogorac prošao kroz crveno svetlo i zaustavlja ga policajac:
- Zar nisi video da je crveno?.
-Ama vidio sam ga, no nisam tebe vidio!


Perica piše pismeni iz matematike i učiteljica mu govori:
-Nadam se da te ovog puta neću uhvatiti u prepisivanju.
-I ja se nadam, učiteljice.


Pitali Cigu kako živi, a on će:
-Pa brate, nema struje, nema vode... nema šta nemam!


Vraćao se Perica kasno kući. Usput kupi u pekari burek. 
Ide on tako ulicom kad se odjednom začuje nešto iz žbunja:
-Daj to 'vamo!
-Šta? Burek?
-Ma ne, ne, papir!






Vojvođanski dvorci

Putopisi — Autor lastavica @ 16:20

Danas obilazimo dvorce Vojvodine, one koje sam imala 
zadovoljstvo da vidim.

Dvorac Damaskin u Hajdučici je zajedno sa parkom stavljen pod zaštitu 
državekao spomenik kulture. Sagradio ga je Lazar Dunđerski 1911.i poklonio 
ga u miraz svojoj ćerki Olgi.


Dvorac Bisingen je sagradio 1859. godine grof Đerđ Močonji na svom 
imanju u Vlajkovcu. Udajom, 1888. godine, grofica Georgina Močonji 
imanje i dvorac donosi u miraz poznatoj austrougarskoj plemićkoj 
porodici Bisingen-Nipenburg. Porodica je imanje zadržala u svom posedu 
do kraja Drugog svetskog rata, kada im je zakonom o nacionalizaciji 
oduzet. Stari sjaj se samo nazire, dvorac plače za rekonstrukcijom.


Dvorac Danijel u Konaku izgradio je grof Danijel Ladislav 1884. godine. 
Dvorac okružuje lep park sa retkim stablima raznih egzotičnih vrsta, koji 
se prostire na nekoliko hektara. Nalazi se u blizini reke Brzave na izlazu 
iz mesta Konak prema Vršcu. Danas je u njemu škola.



Dvorac Karačonji je u klasicističkom stilu izgradio Lajoš Karačonji 
između 1842. i 1846. godine na svom imanju u Beodri (danas Novo 
Miloševo). Bio bi prekrasan, kad bi ga obnovili!


Dvorac Dunđerskih u Kulpinu sagrađen je za plemićku porodicu 
Stratimirović. Jedno vreme imanje je od Stratimirovića otkupio 
Matej Semzo od Kamjonike, ali ga je 1889. godine prodao Lazaru 
Dunđerskom. 


Bezeredi, dvorac porodice Dunđerski u Čelarevu čini nekoliko 
objekata smeštenih u prostranom parku po principu engleskih vrtova.


Na 60 kilometara severno od Beograda i svega 7 km od Zrenjanina, 
u selu Ečka, nalazi se dvorac Kaštel Ečka, građen u engleskom stilu, 
od 1816. do 1820. godine. Dvorac je podigla porodica Lazar, a na
svečanom otvaranju 29. 8. 1820. svirao je čuveni Franc List. Danas je 
ovo staro zdanje potpuno renovirano i pretvoreno u objekat koji će 
svojim gostima pružiti nezaboravan odmor u autentičnom ambijentu
inspirisanom aristokratskom prošlošću.


Dvorac Kaštel je izgrađen 1846. godine za plemićku porodicu Falcione. 
Izgradnju dvorca je sproveo grof Arpad Falcione, a park oko zgrade je 
završen tek 1870. godine kada je imanjem upravljao Arpad II Falcione. 
Nalazi se na poljoprivrednom dobru "Panonija", u blizini mesta Bajša. 


Malo je ljudi koji maštu mogu da pretvore u stvarnost. Jedan od tih 
retkih bio je Bogdan Dunđerski, pripadnik najbogatije porodice u 
Vojvodini s kraja XIX veka i početka XX veka. Na svom imanju, 
koje se prostiralo na preko 2600 jutara zemlje, sagradio je, usred 
ravnice, dvorac iz mašte, Fantast.



Dvorac Kapetanovo smešten je u Vojvodini, blizu mesta Stari Lec. 
Za njegovo postojanje zaslužan je nekadašnji župan Botka Bela 
koji ga je sagradio početkom XX veka, davne 1904. godine. Bio je
u vlasništvu nekoliko uglednih ljudi, a jedan od njih, po kome 
je i dobio ime, bio je Milan Kapetanov. Naime, Kapetanov ga je 
dobio kao miraz pri ženidbi sa ćerkom Franca Maja, jednog od 
najbogatijih ljudi toga vremena. Uz dvorac je vezana zanimljiva
legenda o lepoj Emi i pramenovima plave kose u žitu...



Neobični dvorci

Putopisi — Autor lastavica @ 04:46

Pena dvorac (Castelo da Pena) ili Pena palata (Palácio da Pena) 
je jedno od sedam čuda Portugala. To je najstarija palata evropskog 
romantizma. Nalazi se na UNESCO listi svetske kulturne baštine. 
Portugalci je smatraju nacionalnom palatom. Ovaj krajnje neobičan 
dvorac izranja iz zelene guste šume, podno plavog neba i belih oblaka, 
obojen u žutu, ljubičastu i crvenu boju, ukrašen raznim skulpturama, 
azulejos pločicama i ukrasima iz epoha manuelizma, gotike, baroka
i romantizma.


Dvorac Pena je izgrađen na litici, na vrhu brda iznad grada Sintra. 

U daljini se vide Kaškaiš i Atlantik.

Glavni razlog što najveći broj turista posećuje gradić Figueras u
kopnenom delu Španije u provinciji Đirona u Kataloniji je slavni 
dvorac, ustvari muzej-teatar Salvadora Dalija. Nakon što je 
postigao svetski uspeh i obogatio se, Dali je kupio stari teatar 
koji je decenijama propadao i pretvorio ga u muzej koji je glavna
turistička atrakcija Figuerasa. Posle muzeja Prado u Madridu, 
ovo je najposećeniji muzej u Španiji.



Evropski dvorci, drugi deo

Putopisi — Autor lastavica @ 06:49

Nastavljamo šetnju evropskim dvorcima, onima koje sam imala 
zadovoljstvo da vidim. Za jedan ste manje čuli, za drugi više.


Zasladimo s dvorcem Korvin u oblasti Hacega u Rumuniji. 
Očuvan je kao da je sada izgrađen, a gradnja je započeta 1409 godine, 
sa karakterističnim odbrambenim kulama, gotskim tornjevima, pokretnim 
mostovima i izreckanim zidinama. Bio je vlasništvo oca Sibinjanin Janka 
(Janoš Hunjadi), nacionalnog heroja u borbama protiv Turaka u 
Mađarskoj, u Rumuniji i u Srbiji. 



Prošetajmo kroz dvorac Korvin.


Ima mnogo lepih detalja

Odigrati bluz u dvorcu Korvin, uz zvuke srednjovekovnog 
instrumenta, među oklopima u vitrinama dvorca, bio je 
poseban osećaj. Izletnici su ovekovečili taj ples :)


Moj mezimac je Castel Sant'Angelo u Rimu, koji je ustvari mauzolej cara 
Hadrijana. Prilazimo mu preko mosta anđela, iznad reke Tibar.

Cilindrična građevina na kvadratnoj osnovi građena je od 135. do 139. 
godine i nekoć je spolja bila obložena mermernim pločama.Tokom 10. 
veka pretvoren je u tvrđavu, a u srednjem veku je pregrađivan i s 
Vatikanom spojen dugim podzemnim hodnikom. U njemu je bio zatočen 
Giordano Bruno. 


S njegovih terasa pruža se divan pogled na Rim i dobija se sjajna 
orijentacija o svemu što u Rimu treba videti. Zato obilazak Rima
treba započeti baš sa Castel Sant'Angelo.


Evropski dvorci-1

Putopisi — Autor lastavica @ 06:20

Ako uopšte postoji neko ko to ne zna, Šenbrun se nalazi u Beču. 
Za razgledanje Šenbruna vam zaista treba jedan ceo dan. Od 18. 
veka pa sve do 1918. godine dvorac je bio rezidencija habzburških
careva, a uređen je u predivnom stilu dekorativnog baroka, za šta 
su zaslužni arhitekte Johan Bernard Fišer fon Erlah (Johann
Bernhard Fischer von Erlach) i Nikolaus Pakasi (Nikolaus Pacassi). 
Palata Šenbrun uvrštena je u popis mesta svetske baštine 1996. godine.
U neposrednoj blizini dvorca nalazi se i Bečki zoološki vrt, najstariji 
zoološki vrt na svetu, osnovan 1752. godine.



Hofburg je kompleks carskih rezidencija u centru Beča. Ustvari je
to pravi carski grad, sa brojnim palatama, trgovima i parkovima za 
smeštaj i rad carskog dvora i njegovih službenika. Jedan deo Hofburga, 
Neue Burg, služi kao rezidencija predsednika Republike Austrije, a 
veći deo je pretvoren u muzeje i prostore javne namene (kongresi, 
ceremonije, priredbe).



Kilometar iznad Karlovog mosta, po levoj strani reke Vltave, na 
brežuljku uzdiže se predeo Hradčany i na njima češki kraljevski dvorac 
Praški grad. Hradčany su deo Praga na kojem se nalazi Praški grad. 
Česi dvorac zovu Pražský Hrad. Počeci dvorca datiraju od 880 godine. 
Od samog početka je sedište kraljevskog roda dinastije Přemysl. Dvorac 
je pretrpeo velike štete u vreme husitske bune. U drugoj polovini 18 veka
bio je ponovo preuređen za vladavine Marije Terezije. Početkom 20. veka 
dvorac je ponovo preuredio veliki arhitekta Josip Plečnik.
Praški dvorac je jedan od najpoznatijih dvoraca Evrope i prema 
Ginisovoj (Guinness) knjizi rekorda, najveći je dvorac na svetu.



Valdštajnska palata u Pragu izgrađena je dvadesetih godina 17. veka 
u stilu ranog baroka. Ima nekoliko prekrasnih sala i poznati Valdštajnski 
vrt. U palati je danas sedište Češkog Senata (Donji dom).


Nazvali su je vila i možemo im verovati, ali meni je ostala u sećanju
kao dvorac. Vila Chopin nalazi se u Karlovim Varima, gde većina
građevina pre liči na dvorce nego na vile.


Castello Sforzesco (Sforzin dvorac) je dvorac u Milanu koji je u 
prošlosti služio kao službena rezidencija milanskih vojvoda,
a danas kao muzej i galerija. Njegova je izgradnja započela još u 
14. veku. Oko godine 1450. ga je počeo dograđivati Francesco 
Sforza, a u radovima je sudelovao i Leonardo da Vinci. Pod 
kasnijom španskom vlašću je dograđen i postao jedna od najvećih 
citadela Evrope. Nakon ujedinjenja Italije u 19. veku je izgubio 
vojnu svrhu, te je rekonstruisan u muzej. 


Palata Dolmabahče (Turski Dolmabahçe Saray) je palata u Istanbulu 
na evropskoj obali Bosfora. Dao je sagraditi sultan Abdulmedžid I 
između 1843. i 1853. a godine 1857. se tamo sultan preselio iz svog
dvora palate Topkapi. Ova palata je bila približavanje turske imperije
Evropi i u mnogome je podsećala na evropske dvorce. Kao uzor su
je služile palate Luvr i Bakingemska palata. U ovom dvoru je 1938. 
umro osnivač moderne turske države Mustafa Kemal Ataturk.


Topkapi Saraj(turski: Topkapi Saray), je palata u Istanbulu (Turska)
koja je skoro 400 godina bila glavna rezidencija osmanskih sultana, 
od 1465.-1856. godine. Danas je muzej koji ima veliku i vrednu 
kolekciju spomenika i umetnina (poput ogrtača i mača proroka 
Muhameda), ali i jedna od glavnih turističkih atrakcija Istanbula.
God. 1985. Topkapi Saraj je upisan na UNESCO-v popis mesta
svetske baštine u Evropi. 



Dvorac Sao Jorge se može videti iz svakog dela Lisabona. Najstariji
delovi datiraju iz 6. veka, iz vremena Rimljana, pa Vizigota i na kraju 
Mavara. Obilazak Lisabona treba odavde započeti, jer se tako dobija 
pravi utisak o veličini i lepoti Lisabona i delte reke Težo.


 



Na slovo D: Dvorci

Putopisi — Autor lastavica @ 06:15



Vreme se za maštanje i sećanje. Krećemo u obilazak dvoraca
u Zagorju i okolini Zagreba. Nisam ih sve videla, ali ni ovo nije 
loše za početak.

Dvorac Bežanec je sagrađen je u 17., a obnovljen u 19. veku u duhu 
klasicizma. Spomenik je prve kategorije. Posed Bežanec je menjao 
vlasnike tokom vremena: od grofova Keglevića do baruna Ottenfelsa, 
sve do Siniše Križanca, koji ga je preuredio u vrhunski restoran i hotel. 


U dvorcu Gjalski rođen je i živeo pisac Ksaver Sandor Gjalski.
pravim imenom Ljubo Babić. Nalazi se u Zabočkim Gredicama 
i danas je restoran i hotel s očuvanim duhom starine.


Ovom sam dvorcu zaboravila ime, tko ga zna?

Lego-dvorac Empirej zagorskoga bivšega građevinskog 
preduzetnika Mije Habulinca. Dvorac je smešten u selu 
Jurjevec u Zagorju. 


Dvorac Velika Horvatska nosi ime po mestu u kojem se nalazi.
O njemu postoji legenda o mladićima koji su obranili mjesto od
turskih osvajanja. Dvorac je generacijama pripadao plemićkoj 
porodici Ratkay, a nakon njih tu su bili različiti vlasnici. Neko 
vreme dvorac je bio samostan. 


Dvorac Veliki Tabor je jedan od najpoznatijih dvoraca, čija starost nije
utvrđena. Neki misle i da je tu bilo i rimska utvrđenje. Bio je u posedu 
plemićke porodice Ratkay. 
Uz dvorac je vezana legenda o Veroniki Desiničkoj.


Novi dvori (lat.Curia nova) su jedinstveni kulturno-istorijski spomenik,
udaljeni samo 1,5 kilometra od centra Zaprešića (dvadesetak 
kilometara od Zagreba), uz cestu koja vodi prema Hrvatskom zagorju. 
Vlasnici Novih dvora bili su, redom kroz nekoliko vekova, Zrinski, 
Čikulini, Sermagei, Festetići i grofovi Erdödy, od kojih ih je 1851. 
godine kupio hrvatski ban Josip Jelačić. U vlasništvu Jelačića Novi 
su dvori ostali do 1934. godine, kada su ih kćeri Đure Jelačića, 
Vera i Anka, oporukom ostavile hrvatskom narodu.



Dvorac Trakošćan se smestio između Macelja, Ravne gore i Strahinjčice.
Nastao je u 13. veku kao manja utvrda. Svoj konačni izgled dobio je u 19.
veku. Juraj V. Drašković preobrazio ga je u rezidencijalni dvorac s
izuzetnim parkovima pretvorenim u romantični perivoj. Gradnjom brane 
stvoreno je veliko jezero koje i dvorcu daje posebnu draž.
Danas je Trakošćan preuređen u muzej. U brojnim sobama izloženi su 
predmeti iz njegove prošlosti: stari drveni namještaj, velike peći, predmeti 
za svakodnevnu upotrebu, slike nekadašnjih vlasnika i njihovih porodica...


Stari grad Varaždin je tvrđava u Varaždinu, a ja ga više volim smatrati
dvorcem :) Danas je u njoj smešten Gradski muzej Varaždin.
Tvrđava se prvi put spominje u 12. veku. Krajem 14. veka dolazi u 
vlasništvo grofova Celjskih koji je pregrađuju u gotičkom stilu. 
Veliku obnovu tvrđava doživljava u 16. veku, kada je pregrađena 
u savremenu renesansnu fortifikaciju. Za vlasništva Ivana Ungnada, 
oko 1544. započinje gradnja zidina s kružnim kulama, te oko njih 
zemljanih bedema i jarka napunjenog vodom. Time ona postaje 
karakterističan tip utvrde zvan wasserburg. Zatim varaždinska 
tvrđava trajno dolazi u ruke mađarsko-hrvatske obitelji Erdödy, 
koja će na njoj izvesti manje adaptacije u baroknom stilu.



Šaljiva nedelja

Humor — Autor lastavica @ 07:03

Ma ne brini, biće sve u redu!








<





Smehotresno

Humor — Autor lastavica @ 04:30







Đura je pozvao svoju mamu na ručak. Za vreme ručka majci nije promaklo 
da je Đurin cimer Pera jako zgodan i mišićav. Ona je već duže sumnjala 
da su njih dvojica nešto više od cimera, pa je upitala Đuru da li je to istina. 
Đura je uveravao majku da su oni samo cimeri i ništa više od toga. 
Nedelju dana kasnije Pera upita Đuru:
- Da li si video onu lepu kutlaču za supu? Nema je otkad je tvoja mama 
bila ovde na ručku. Nije je valjda ona uzela?
Đura nije u to ni sumnjao, ali je ipak majci poslao mail: 
"Draga mama, ne kažem da si ti "uzela" ili da "nisi uzela" kutlaču, 
ali činjenično stanje je da od kad si bila kod nas - nje nema. 
Pozdrav, Đura. "
Posle par dana Đura dobije majčin odgovor: 
"Dragi Đuro, ja ne kazem da ti "spavaš" ili da "ne spavaš" s Perom, 
ali činjenično stanje je: da on spava u svom krevetu, već bi odavno 
pronašao kutlaču. 
Pozdrav, mama. "











«Prethodni   1 2 3 ... 52 53 54 55 56 57 58 59  Sledeći»

Powered by blog.rs