Lastavica

Čim grane sunce, izmile i ljudi i automobili.

Baš ste mogli da me povezete...

Hoćemo li po stepenicama?

Ili ćemo se diviti maštovitim fasadama?

Odmoriti se na klupi u parku? Da!

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

Drage devojke, ako momak pauzira kompjutersku igricu
da bi odgovorio na vaš SMS, udajte se za njega!

Žena ulazi u centar za socijalni rad, a prati je ravno petnaestoro dece.
- Au, jekne socijalna radnica. Nisu valjda svi vaši?!
- Ma, jesu - odgovori mama tonom koji je odavao kako je već bezbroj
puta odgovarala na to pitanje.
- Dobro onda. Moram i vas i njih upisati u knjigu. Recite mi njihova imena.
- Ovo je moj najstariji sin; zove se Saša - krene žena nabrajati. A
ovo je najstarija ćerka, Saša. Sledeća se ćerka zove Saša, a onda se
rodio sin, Saša.
- Zar se i svi ostali zovu Saša? - upita, sve ne verujući, socijalna radnica.
- Pa, da; zapravo je to vrlo praktično. Na primer, kad ih zovem na
ručak, samo viknem Saša i svi dotrče. Kad želim zaustaviti nekog ko
izleće na ulicu, viknem Saša i ko god da je, odmah stane. To mi je
valjda bila najpametnija odluka - sve ih isto nazvati.
Socijalna radnica malo razmisli o tim argumentima, a onda oprezno upita:
- To razumem, ali šta ako hoćete da dođe samo jedno, određeno, dete a
ne cela gomila njih?
- A, onda ih zovem... po prezimenu !

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

Išla sam da kupim nešto za smirenje.
- Šta si uzela ?
- Čizme.

Ovakvu tortu niko ne voli

Pametni ljudi se žene rano,dok su još glupi!

Pre mnogo, mnogo godina, dok je Beograd bio daleko manji,
moj svekar je po doseljenju s Banije odlučio da sagradi kuću
u poljima Konjarnika. Taj kraj je nosio takvo neobično ime jer su
u njemu prethodno živeli Mongoli, vrsni konjjanici.
"Prvi beogradski budisti bili su
Kalmici. Bežeći iz Rusije nakon Oktobarske revolucije, pripadnici
ovog zapadnomongolskog naroda koji se dičio direktnim
poreklom od Džingis Kana, stizali su u Srbiju od 1920. do 1923.
godine. Većina od oko 500 Kalmika koji su došli u Srbiju
naseljavala se po tadašnjoj krajnjoj periferiji grada, od Karaburme
do današnjeg Konjarnika. Jedna kalmička kolonija postojala je i
u ataru Malog Mokrog Luga, gde će 1929. godine biti izgrađen i
budistički hram, prvi u Srbiji, a drugi u Evropi."

Njegova kuća se nalazila na ovom mestu. Oduzeta mu je
kad se počelo graditi naselje Konjarnik.

Brzo se vozi Ustaničkom ulicom, u pravcu hotela "Srbija"
i dalje.

Odavde je sve na dometu prevoza, naprimer Narodna
biblioteka

Pored nje je monumentalni Hram Sv. Save

Prekoputa je Infektivna klinika, gde sam nekad učila, sada zbog
korone i previše tražena (neka, hvala, sad radije gledam iz daljine)

Da li je moj svekar imao predstavu na kakvom mestu
podiže kuću?

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

Pitao muž kolege s posla kako da provjeri voli li ga žena.
- Kad dođeš kući pravi se mrtav, pa ćeš videti kako ona reaguje.
I tako dođe muž kući, otvara vrata i skljoka se na pod! Videla
to žena pa ga preskoči potrčavši prema komšiji vičući:
- Heeej macane, evo ga rikn`o ovaj moj!
Dođe komšija pa gleda, a žena ga pita:
- U čemu da ga pokopam?
Kaže ovaj:- Pa u onom odelu što ste ga kupili u Italiji.
- Ma to ćeš ti obući, njega ćemo obući u onu staru Nike
trenerku. A što da mu obujemo?
- One talijanske kožne cipele.
- Ma te cipele obuj ti, njemu ćemo na noge one stare Adidaske.
I tako eto sprovoda, pa žena onako reda radi počne naricati:
- Eeeee, dragi moj… Kamooo mi te noseee?!
Diže se muž iz sanduka pa kaže:- Na Olimpijadu,u p.m!

Raspisan u Sarajevu natječaj za TV spikera...
Javi se jedan momak, ružan, ružan ko lopov...
Javio se drugi, muca...
Javio se treći, neki Hercegovac, pjeva kad govori, naglasak
nikakav. Javio se četvrti: lafčina, govori odlično, izgleda
odlično, oblači se odlično, strane jezike zna odlično, ali
na svaku drugu riječ namiguje na jedno oko.
Kažu njemu članovi komisije za izbor:
"Pa znate ovo je konkurs za TV spikera, da je za radio bilo
bi sve ok, ali bi na TV bilo vrlo nezgodno ako biste se vi
pojavili u TV dnevniku i rekli tako namigujući na primjer
slijedeće rečenice: "kuna postaje konvertibilna", "radnicima
i penzionerima se povećavaju primanja". Znate svi bi mislili
da se vi sprdate sa tako ozbiljnim temama."
"A nije to ništa strašno, to meni odmah prestane čim jedan
plivadon popijem!"
"Imate li vi kod sebe plivadon, možete li nam to odmah pokazati?"
"Imam, kako da nemam".
Zavuče momak ruku u jedan džep izvadi prezervativ, u drugi
džep izvadi prezervativ, u treći džep isto, u četvrti isto, u peti,
šesti, sedmi, osmi, deveti, deseti, u jedanaestom džepu nađe
plivadon, popi ga i odmah prestane namigivat.
Komisija mu odmah priopći: "Na osnovu svega mi zaključujemo
da ste vi najbolji kandidat i mi ćemo vas primiti na to radno
mjesto ali molimo vas da nam kažete što će vam toliki prezervativi?"
"Ma to mi uvijek daju u apoteci kad dođem, tražim plivadon
i namignem!"

Bojim se da je ovo poslednja ovakva šetnja za neko vreme,
jer kreću ledeni dani, a korona se rasplamsava.
Nakon ručka, nastavljamo šetnju po Adi. Na sve strane tepih
od lišće platana i hrasta

Nađe se i poneka breza

Drveće se bori za titulu mis

Kako vam se dopada ovaj cvetni vrabac?

Šetamo pored Savskog jezera

Leti carstvo ljudi, sada pripada labudovima

Nema junaka koji bi sedeli napolju

U restoranu "Druga kuća" imi malo ljudi, taman za propisanu
distancu

Luda pita "Druga kuća" servira se s mnogo lešnika i sladoledom.
Nema dileme, SA sladoledom, ne bez.

Dobra kafa ide uz to sjajno.

Biva hladnije, vraćamo se

Ovaj hrast je suncu oteo boje

Mi smo ručale, pa mogu i labudovi :)

Čim su sunce i blaga košava pobedili maglu, izletele
smo na Adu.

Mraz se poigrao sa preostalim zelenilom

Tu je uvek lepo, u svako godišnje doba, ali jesen je posebno raskošna

Šetamo pored rukavca Save i marine

Prišle smo pilonu mosta na Adi što bliže.

Vrlo blizu je "Nautičar" koji ima prijatan ambijent bez gužve

i najbolju riblju čorbu u gradu

sa najboljim smuđem u gradu

uz obavezni francuski chardonnay

Da li je maska propisna?

Ovo se zove čist hedonizam. Do kafe, treba prošetati marinom
gde kajaci spavaju

...po mekanom tepihu od opalog lišća

Živim u jednom od najlepših naselja Beograda. Saobraćajno
je odlično povezan, a zgrade su smeštene u parku s drvećem
višim od šestospratnica!

Ovde je proleće mirisno,

leto raskošno zeleno

Jeseni ćemo posvetiti dužnu pažnju, sa svežim fotkama.

A zimi kao da smo na nekoj planini.

Zato ovolike godine ne menjam mesto stanovanja...

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

-Oče, jel mogu da se ispovedim?
-Što, zar nemaš tviter?

Izmišljena nova torta po imenu Ministar.
Ista je kao Napoleon torta, samo je bez jaja.

Sa časa književnosti:
Za one koji još ne znaju, Dostojevski F.M. nije radio stanica.

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

Nova dijeta: Šargarepa, cvekla i krompir.
-Da se kuva ili prži?
-Jok! Da se kopa!

Drema Lala u dvorištu. Putem prolazi Beograđanin u mercedesu
i slučajno pregazi kokošku. Bude mu neprijatno, pa izađe iz kola,
uzme kokošku i pravo pred Lalu:
-Izvinite, da li je ovo vaša kokoška?
A Lala ga pogleda sanjivo: -Ne, naše nisu tako pljosnate.

Stoji Lala na autobuskoj stanici i ljubi svaki autobus koji se
zaustavi. Pita ga jedan: -Lalo, ti si baš otkačio, zašto ljubiš
autobuse?
-Jedan mi je zakačio taštu, ne znam koji, pa ih sve volem!

Žali se Lala prijateljima kako uopšte nije srećan, a Sosa
uvek jeste: -Pred Novu godinu ti moja Sosa nađe zlatan
prsten na putu, a odmah posle toga i lančić. Na Novu
godinu ti moja Sosa nađe i bundu od krzna, zamislite
koliko je ona srećna. A ja odmah posle Nove godine
i nađem jedne muške gaće u svom krevetu i one su mi
velike!