Lastavica

Mnogi je pogrešno zovu Neobojšina kula. Ali to je kula koja
se ne boji. Dominantni je objekat u Donjem gradu Beogradske
tvrđave. "jedini znameniti Nebojša upravo je toranj koji već
vekovima dostojanstveno prkosi vremenu. Ponosno se izdiže
pokraj priobalja Donjeg grada, čuvajući pozamašno parče
burne istorije ovih prostora."
"Kada bi kojim slučajem progovorio, štošta bismo od njega čuli.
Od herojskih borbi za vreme turske okupacije, preko sudbina
revolucionara i zatočenika koji su tu dočekali poslednje dane,
pa sve do mističnih nagađanja sa primesama fantazije i mita
– sve to staje u četvorospratnu osmougaonu konstrukciju
visoku 22 metra."

Procenite debljinu zidova kule

Uđimo u hol

Nastavimo na donji i gornje nivoe

Kula je najverovatnije sagrađena 1456. godine, nakon neuspele
opsade Beograda od strane Turaka. "Uvidevši da im najljući protivnik
ovoga puta nije od krvi i mesa, već od kamena i betona, Turci 1521.
godine odlučuju da zapale Kulu – i tek tada uspevaju da prodru
u grad i uzmu ga pod svoje. Nedugo potom, kula je obnovljena
odlukom sultana Sulejmana Veličanstvenog, a njena nova uloga
bila je da osujeti prodor ugarskih brodova ka Beogradu."

Od 18. veka pa do danas, pomen Kule Nebojše budi
nepogrešivu asocijaciju na zatočeništvo i smrt.

Istorija beleži da je 1798. godine na ovom mestu stradao
Riga od Fere, čuveni grčki revolucionar i borac za
oslobođenje od Turaka. Nekoliko godina kasnije tu je
pogubljen i beogradski mitropolit Metodije."

Vidimo likove svih zatočenika kule Nebojše.

Prikazan je i Prvi srpski ustanak

S obzirom na aktuelnu epidemiološku situaciju, skupovi se
preferiraju na otvorenom prostoru. Zato smo izabrali klub Polet.

Posle višemesečne pauze u radu uzrokovane pandemijom
Covida 19, održali smo naš prvi skup. Sastanak su vodili
predsednik Društva književnika Beograda Zoran Škiljević
i sekretar Anka Stanojčić

Bilo je to predstavljanje 10 i 11 broja našeg časopisa "Beogradski
krug kredom". U ova dva broja zastupljeno je dvadesetak autora
Uvodnu reč dao je urednik časopisa Zoran Ilić

Redom su se predstavili Sladjana Belko

Ivan Despotović

Dušan D Živančević

Anka Stanojčić

Zoran Škiljević

Mirko Škiljević

Sandra Nogić

Zoran Ilić

Miloš Nastić

Broj 11 nosila je Vera Pavlović

Njeni gost bili su Olivera Šestakov i Marko Matić

te Srećko Aleksić

Pored autora zastupljenih u časopisima, reč su dobili
i ostali prisutni članovi Društva.

Nebojša Stojoski

Gordana Rusinkov Marković

Darinka Marković

Nadica Ilić

Cvijeta Jurišević

Slavka Stanikić

i Svetlana Joksimović

Vraćamo se kroz Kragujevac, koji je bio prestonica Srbije,
a ime je dobio po vrsti sokola kraguj.

Stižemo u ženski manastir Grnčarica, zadužbinu kralja Milutina
iz 13.veka. Bio je izgrađen na drugom mestu pa premešten da
izbegne turska razaranja.

Ikonostas je od orahovog drveta

A freske su veoma lepe.

Dirnuo nas je doček i izložba Branka Radunkovića pod motom „Volja čini čuda“. Praviti makete samo ustima i nogama, više je nego čudo.

Vraćamo se kući, zadovoljni izletom.

U toplim letnjim danima kad su moguća kulturna dešavanja
samo na otvorenom, ima li boljeg mesta za koncert od-
Botaničke bašte? Odmah pored staklene bašte.

Kamerni orkestar Muzikon održao je koncert "Nature makes
sense" u Botaničkoj bašti, pred velikim brojem slušalaca

Prvi koncert sezone „Nature Makes Sense“ je oda prirodi. U žiži
gradske vreve nalazi se oaza zelenila gde smo čuli dela
Čajkovskog, Debisija, Ravela i Dvoržaka.

Program:
P.I. Tchaikovsky – Adagio za harfu i gudače
C. Debussy – Danse sacre et dance profane za harfu i gudački orkestar
M. Ravel – Introduction and Allegro za harfu, flautu, klarinet i gudače
A. Dvorak – Serenada za gudače
Harfa: Mina Marinković
Koncertmajstor: Aleksandra Milanović
Flauta: Anja Malkov
Klarinet: Dušan Mamula

Akustika se pokazala odličnom, a publika oduševljenom.
Nedostaje nam muzika uživo u ovim glupim korona mesecima

Nastavljamo za selo Guberevac pored Gružanskog jezera,
odakle Kragujevac dobija pitku vodu.

Stižemo u destileriju Aleksić, gde je takođe sniman deo
serije „Moj rođak sa sela“ i gde se prave vrhunske rakije
od nekoliko autohtonih sorti šljiva.

Bogat je podrum gde odležava šljivov destilat.

U lepoj sali ručak nam donosi Vladanka Aleksić, koja je za
gružansku kuhinju dobila više kulinarskih nagrada.

Ide slasna pita od seljačkih kora pečenih na plotni,

pa odlična juneća čorba,

zatim odlično svinjsko pečenje sa salatom

i pita od višanja.

Sve je to smešteno u lepom domaćinskom ambijentu

(nastavit će se)

Vikendom očekujete humor kod Lastavice.

Bio bih i ja zgodan,
al* mi je lakše napraviti sendvič nego trbušnjak!

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

Stižemo u grad Borač, koji je postojao još u u srednjem veku.

Vidi se Borački krš, tektonskog porekla, stene koje kao da
su s druge planete.

Uzbrdo idemo do groblja sa starim spomenicima

i crkve iz 14.veka, posvećene Sv. Arhangelu Gavrilu.

Freske su iz 15.veka, ikonostas iz 18.veka.

Prolazimo opet pored Gružanskog jezera

(nastaviće se)

Nastavljamo kroz Šumadiju, srce Srbije, reljef je blago
zatalasan.

Prolazimo kroz Kragujevac

Stižemo u Borač, u Vranića kuću, etno kompleks gde je
sniman deo popularne serije „Moj rođak sa sela“.

Dobijamo kafu i rakiju

Obilazimo etno Vranića kuću

Uživamo u lepom pogledu na Gružansko jezero

(nastavit će se)

Izlet u nepoznato vozi Proka, vodi Keti. Pozdravljamo Avalu,
pa autoputem prema Nišu pa skrećemo za Kragujevac.

Kafu pijemo u restoranu "Jezero"

Stižemo u Čumić gde je 1792. sagrađena kuća proti Stevanu
Popoviću da bi opismenjavao decu. Od tada do danas škola je
više puta menjala ime i lokaciju.

Domaćin Stevo nam priča o istorijatu protine kuće

Pokazuje nam autentičnu premeštenu protinu kuću (i u njoj
voštanu tablicu s guščijim perima!),

ambar i kačaru

mlekaru,

prve košnice,

vajat

ambijentalne učionice.

Bilo je lepote u starinama, zar ne?

(nastaviće se)

Skrivanje

U mome srcu
duboko
još dublje
sakrih tebe.

Niko te tamo
nikada
osim mene
naći neće.

Ni ti
kad bi svratio
ne bi sebe
tamo osetio.

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

Ona traži princa na belom konju, a on princezu na zrnu graška.
Gde ste videli da konj jede grašak?

Prošetaćemo ponovo Botaničkom baštom, da vidimo
šta smo propustile prošlog puta. Usput, ovaj mural.

Pogled na staklenik, u koji danas nećemo ulaziti

Žuti divlji kesten

Dugovečni ginko

Pančićeva omorika, srebrna i obična varijanta

Sunčanje između dva varijeteta Pančićeve
omorike

Bambus najavljuje japanski vrt

Baš je lep paviljon u japanskom vrtu

Voda kamen i bilje, to je sve.

A u bašti restorana "Dvorište" (zar opet? Da!)

lignje punjene kuskusom, rolnice sa gamborima i
kroketi od tikvica

Na Kalemegdanu prvo možete igrati šah.

Niste raspoloženi? Onda pogledajmo mostove na Savi

S druge strane su splavovi na Savi i Novi Beograd

Dobar je i pogled na restauriranog Pobednika

Pregledajmo izložbu na otvorenom (ne treba maska!)

Vreme je za sladoled s pogledom na Novi Beograd

Odlično ide kafa i šveps

Nastavljamo dalje, tu smo Pobednik i ja

Prijatno je u debelom hladu platana

Kako platan ima finu teksturu!

Prilazimo Sahat kuli

Logičan kraj šetnje: u restoranu "Mali Kalemegdan"

Da vidimo šta ćemo!

Samo lagana spiza:
-pohovane paprike s vurdom
-pohovani kačkavalj
-grčka salata

Hoćemo li prošetati Kalemegdanom?
Krećemo sa Studentskog trga, od prelepog Kapetan Mišinog
zdanja.

Pa kroz Vukovu ulicu

Pa kroz Knez Mihailovu ulicu do glavnog ulaza u kompleks
Beogradske tvrđave

Okrenućemo jedan krug vozićem

Spomenik zahvalnosti Francuskoj

Kod Sahat kule je košarkaško igralište

Prođimo kroz kapiju

Pa pored postavke Vojnog muzeja na otvorenom

Šta je sve videla stara tvrđava?

Stefan Dečanski je danas usamljen

Tamo je Ušće...

Ušće, Veliko ratno ostrvo, Novi Beograd i Zemun iza njega

Pogled na obnovljenog Meštrovićevog Pobednika

Prelepa zgrada Zavoda za zaštitu spomenika kulture

I tenis se igra na Kalemegdanu

Lepa je ova tvrđava

Još pogled na Savu i nastavljamo pešice. Nikad nam
nije dosta Kalemegdana.