Prvi talas infekcije SARS-Cov-2
virusom bio je gadan i odneo je dosta života onih koji su bili na
udaru. Onda je snaga virusa slabila, ali je još daleko od
zanemarljive. Pustili su nas iz izolacije, krenuli smo u ograničeni
život, što znači, s maskom i rukavicama u javni prevoz i u sve
zatvorene prostore. Krenula i ja. Sumnjivo mi je jedno okupljanje u
zatvorenom prostoru 22.5. Nakon sedam dana (inkubacija je tu negde)
počinje prvo povišena temperatura, pa se sutradan nastavlja
groznica, slabost i neki čudan nadražajni kašalj. Lekar sam,
propisujem sebi krevet i četvrtog dana Sumamed (azitromicin). Od
petog dana obično kreću komplikacije, a dotle je obično i PCR test
pozitivan, ako se uradi. Groznice se nastavljaju, danju temperatura
do 38,5, noću sigurno i do 40, što je odbrambena reakcija,
organizam kuva virus i sam se leči. Nastavljam samoizolaciju i
samolečenje na osnovu saznanja koja smatram medicinski tačnima.
Osmog dana radim sebi nalaze,
koji pokazuju izraženu upalu plus pozitivna SARS-CoV-2 IgM antitela,
dok su IgG antitela negativna, što dokazuje da je u toku sveža
infekcija kovidom, a nema stare infekcije. Rendgen pluća je čist.
Laboratorija mi iste večeri javlja nalaz antitela i u kovid
ambulanti desetog dana bolesti rade mi fizikalni pregled i PCR test
(Real Time PCR test-SARS-COV-2).
E, tu počinje zavrzlama. Bris
uredno stiže u referentnu laboratoriju, ali ona ne izdaje nalaz
sledećih osam dana! Sprovodim istragu gde je zapelo i nalazim ko je
kriv. Zašto, neću nikad saznati, jer mi to neće priznati. Od
12.dana bolesti sasvim sam dobro i samo čekam nalaz brisa zbog
drugih, ne zbog sebe. Teoretski bris ne bi smeo da bude pozitivan tog
dana kad je uzet. I nije. Negativan je. Priča je završena, na
sopstvenom kućnom lečenju preležala sam ovo čudo, imam imunitet
do ne znam kada, a drugima nisam opasna. I naučila sam ponešto, ko
je znao da sam bolesna, pa brinuo, donosio na vrata ponešto
potrebno, a ko se nije ni setio. Nije svako zlo za zlo… budemo
posle pametniji.
