Bilo bi dobro da struka odlučuje o svim merama koje se preduzimaju
u vezi pandemije korone, COVID-19. Dosad je stekla već poprilično
saznanja, na težak način, u 201 zemlji sveta, preko pola miliona
obolelih i nažalost preko 26000 umrlih. Ne pita se dovoljno, rekla bih,
u većem broju zemalja. Ili se pita uzan krug onih koji ne poseduju
najveće znanje.
A znanje se menja iz dana u dan, i zabrinjava podatak da postoje
zdrave kliconoše koje će zaraziti mnoge, a sami o tome neće imati
pojma. Možda će oboleti nakon 14-21 dan, a možda ni onda neće.
Samo će raznositi drugima. Društvene mreže preplavljene su svim
mogućim „čudotvornim lekovima“ od kojih mi se već diže kosa na glavi.
Kad su tako dobri, zašto nije ceo svet zdrav? A on je ujedinjen kao
nikad u istoj muci. Čini mi se prilično dokazanim da vredi nošenje
valjane maske da ne prenesemo drugima, manje da sami ne dobijemo.
Više vredi pranje svega što se prošeta po gradu, a što ne može da
se pere, treba okačiti na sunce. Sunce je oduvek bilo jedan od
najboljih dezinficijenasa. Sve kvake, sva mesta kojima se otvara
zadržavaju virus dovoljno dugo, pa njihovo dodirivanje zahteva
pranje ruku i dezinfekciju tih mesta. Izolacija? Oni koji će lako dobiti,
a teško ozdraviti sada se moraju izolovati, iako nam to svima teško
pada. Tu nije važna samo dobna granica, važnija su oboljenja koja
osoba nosi, svi defekti imuniteta.
Iako sam lekar, ne znam dovoljno o ovoj pandemiji. Struka će tek
kasnije skupljati iskustva i napisati radove iz kojih ćemo se učiti za
neki drugi put. Sad se učimo u hodu. Znaju više oni koji su u prvoj liniji,
koji su lečili obolele i njih bi trebalo slušati. Manje panike, a više
discipline, kao u Nemačkoj. Svoju okolinu nažalost ne mogu navesti
kao primer najboljeg ponašanja.
