Lastavica

Izađimo iz muzeja "25.maj", proleće nas prati ka Kući cveća.

Usamljeni Tito i grupna fotka sa Titom.

Ulazimo u Kuću cveća. 
Mnogi se sećaju,Titovoj sahrani je prisustvovalo 211 delegacija iz 128
zemalja sveta. Nijednog državnika nikad nije ispratilo toliko kolega.

Prva dama Jugoslavije Jovanka Broz spava večni san pored Tita.

Od osnivanja Memorijalnog centra, 1982. godine kada su zvanično počele
da se beleže posete Kući cveća pa do 2012. godine, to mesto je, prema 
evidenciji koju vode nadležni u Muzeju istorije Jugoslavije posetilo 
više od 17 miliona ljudi. 
U izložbenoj postavci su nameštaj i lične Titove stvari.

Stalna postavka u Kući cveća danas se sastoji od - spomen-sobe u kojoj 
se posetioci mogu upisati u knjigu žalosti i izložbenog dela u kome se 
nalaze lokalne, republičke i savezne štafetne palice koje je omladina 
Jugoslavija nosila povodom Titovog rođendana 25. maja, koji je slavljen 
kao Dan mladosti. U postavci se nalaze pisane poruke koje je Tito primio
sa štafetama, fotografije nosilaca štafeta kao i svečanosti povodom 
Dana mladosti, maršalske uniforme i dr.

Na kraju vodim vas još u Stari muzej, sa Titovim darovima.

Neka davna vremena...

Sećate se Marijana Beneša?

Muzej istorije Jugoslavije osnovan je 1996. godine spajanjem Memorijalnog 
centra "Josip Broz Tito" i Muzeja Revolucije. U sastavu muzeja danas se
nalaze objekti: Kuća cveća, Stari muzej i Muzej "25. maj." Obilaze se s 
jednom ulaznicom. Uđimo u Muzej "25. maj."

Na ulazu nas dočekuje grandiozno Meštrovićevo
delo, Udovica.

Ko još pamti pionirsku zakletvu?

Trenutno je u toku tematska izložba "Jugo moja Jugo", gastarbajterska 
priča o jugoslovenskim radnicima na privremenom radu u inostranstvu.

Nastavićemo sutra šetnju ovim kompleksom...

"Izletnik" otkriva mesta za koje većina ne zna. Tako je bio među prvim
organizovanim grupama koje su posetile Javni akvarijum i tropikarijum 
Beograd. Ako krenete iz centra grada trolejbusom br 41 dve stanice 
od Muzeja 25 maj

...pa se prošetate Užičkom ulicom, u kojoj nema slikanja (ambasade!), stići
ćete u Ulicu Milenka Vesnića 3, na Dedinju. 

Tu se od 2016. nalazi Javni akvarijum i tropikarijum Beograd 
-Udruženje Aquarialife. 

Nema dovoljno prostora za bogatstvo vodenog i tropskog
sveta koje možemo videti.

Ovo je vrlo pozitivno mesto, koje će vam se dopasti.

Evo pirane

A njena prva srodnica je plava pirana, bolje naravi, biljojed.

Bradata agama iz australijske pustinje (Pogona viticeps) šeta
se po ramenu jednog izletnika.

Axcolotl, meksički daždevnjak (Ambystoma mexicanum) liči na
čovečju ribicu. 

Zlatne ribice, Japanke, uznemirile su se čim smo 
počeli da im šapućemo želje.

U Javnom akvarijumu i tropikarijumu Beograd mogu da se vide ribice, 
vodene i suvozemne biljke i sitne životinje sa raznih strana sveta.
Uživaćemo u društvu korala, tubularnih crva i ribica južnih mora.

Morske sase i morske zvezde šepure se po akvarijumu.

Ove ribice su male, ali znaju biti agresivne.

Kornjače su miroljubivije

A ovo je kineska mekooklopna kornjača.

Palo je i prijateljstvo s jednom južnom lepoticom

Sumnjam da ćete ovog pitona uzeti za kućnog ljubimca.

Dobro se u zelenilu sakrio zeleni balisk.

Gekon, pit bul među gušterima, tako mi nevino pozira.

Murina ima baš lepu boju.

I jedan pametni pacov izazvao je pažnju posetilaca.

U svetu Save i Dunava sve su se ribe dobro sakrivale. 
Ovde samo nazirem tolstolobika.

Bolje je bila raspoložena tačkasta američka štuka.

Riba ćuran je otrovna, pritom otrov koristi
za napad, a ne za odbranu.

Još su nam ribice južnih mora mahnule perajama, da se 
vratimo ovamo!

Plesna škola radi redovno i lepo. Oni koji nikad nisu plesali, polako uče
plesne korake i nešto još važnije, radost plesa.

Meni sve to znači neprocenjivo mnogo. Ples je najbolji antistres program,
sport bez povreda i najbolja fizikalna terapija. Pa, nastaviće se :)

Pitao si, šta slavimo. Današnji dan. Nije li to dovoljno?
Bliskost koja je prestala da bude daljina. 

Nisu li ulice toplije s rukom pod ruku? Nije li kiša prijatnija?

Šta je još potrebno za sreću? 
Šta još trebamo znati jedno o drugome? 
Šta mislimo, kako osećamo? 
Zar to ples već nije rekao?

U Kući Đure Jakšića u Skadarliji često se dešava nešto zanimljivo.
Prisustvovala sam „Kragujevačkoj etno večeri“.

Na njoj su se svojim rukotvorinama predstavile: 
Suzana Gorjanac, ručno tkanim šalovima i ogrtačima i
Ljiljana Marić, ručno slikanim ešarpama 

Saša Jakovljević je vodio program

Veče je otvorila Gorica Popović, glumica i kreatorka rukotvorina,
podpredsednica Skupštine Udruženja Kragujevčana.

Zagrejao nas je nadahnutim pojanjem Ljuba Manasijević, 
pojac, kompozitor i tekstopisac

Zadivio nas je Milinko Crni Ivanović, solista na fruli

Pa su nastupili obojica zajedno

Vesna Dušković, muzejski savetnik, Etnografski muzej
Beograd, govorila je o značaju nematerijalnog nasleđa

Priču je ispričala Gorica Popović, na svoj originalan način.

Posebno osveženje bila je Katarina Bogdanović, mlada 
interpretatorka etno pesama. 

Još jedno lepo veče...

U medicini nema pauze ako mislite biti u toku. Jučerašnje znanje
već je zastarelo. Kragujevac obično najbolje obeleži Svetski dan 
bubrega, uvek nekim kvalitetno urađenim inovacijama znanja.

Ovog puta je u hotelu "Kragujevac" održan Svetski dan bubrega 
sa nacionalnim simpozijumom "Ultrazvuk u kliničkoj nefrologiji."

Plaćanje kotizacije... nije ni mala.

Sa posebnim zadovoljstvom i danas učim. 
Imala sam šta čuti.

Među odličnim predavačima, najbolji, prof. Mileta Poskurica, 
pobrao je dugačak aplauz.

A posebno cenim što sam videla drage kolege iz drugih 
gradova i nefroloških centara. 

Na kraju, jedan pogled na Kragujevac

i još samo dobra kafica 

...pa se vraćamo. Do sledećeg učenja!

Ako krenemo ulicom Sime Markovića u Beogradu...

...videćemo jednu od najlepših zgrada, Konak kneginje Ljubice.
Građen je u periodu od 1829-1831 godine pod rukovođenjem 
Hadži Nikole Živkovića koji je bio zvanični graditelj Knjaza Miloša 
Obrenovića. Zamišljen je da bude reprezentativan dvor srpske 
vladajuće dinastije Obrenović. Međutim, zbog blizine Turaka
knez Miloš je malo boravio u njemu. 

Svoju primarnu namenu Konak je ostvario tokom prve 
vladavine kneza Mihaila (1839-1842) kada je služio 
kao njegova rezidencija. 

U konaku su izloženi nameštaj i predmeti iz vremena Knjaza Miloša 
i Knjeginje Ljubice. 

Portreti Miloša Obenovića, kneginje sa sinom Milanom i drugog sina
Mihaila Obrenovića.

Portreti Milana i Natalije Obrenović, naljepšeg vladarskog para 
Evrope u njihovo vreme. Ima dokaza da je nestašni Milan bio otac
Vinstona Čerčila.

A na spratu su postavke građanskih salona iz malo kasnijeg vremena.

Kustos muzeja Nataša Popovska svoje znanje o kneginji Ljubici,
tragičnoj heroini, pretočila je u monodramu "Na kafi kod kneginje
Ljubice". Gosti polako piju kafu iz fildžana s ratlukom i kockicom
šećera i slušaju priču kneginje.

Ako krenemo ulicom Sime Markovića u Beogradu...

...videćemo jednu od najlepših zgrada, Konak kneginje Ljubice.
Građen je u periodu od 1829-1831 godine pod rukovođenjem 
Hadži Nikole Živkovića koji je bio zvanični graditelj Knjaza Miloša 
Obrenovića. Zamišljen je da bude reprezentativan dvor srpske 
vladajuće dinastije Obrenović. Međutim, zbog blizine Turaka
knez Miloš je malo boravio u njemu. 

Svoju primarnu namenu Konak je ostvario tokom prve 
vladavine kneza Mihaila (1839-1842) kada je služio 
kao njegova rezidencija. 

U konaku su izloženi nameštaj i predmeti iz vremena Knjaza Miloša 
i Knjeginje Ljubice. 

Portreti Miloša Obenovića, kneginje sa sinom Milanom i drugog sina
Mihaila Obrenovića.

Portreti Milana i Natalije Obrenović, naljepšeg vladarskog para 
Evrope u njihovo vreme. Ima dokaza da je nestašni Milan bio otac
Vinstona Čerčila.

A na spratu su postavke građanskih salona iz malo kasnijeg vremena.

Kustos muzeja Nataša Popovska svoje znanje o kneginji Ljubici,
tragičnoj heroini, pretočila je u monodramu "Na kafi kod kneginje
Ljubice". Gosti polako piju kafu iz fildžana s ratlukom i kockicom
šećera i slušaju priču kneginje.

Kako osmisliti savršeni Osmi mart? I nije tako teško. SMS i mejlovi 
stižu od ranog jutra, sa željama lepšim od lepše.
Stižu ruže, jedna lepša od druge, od najdražih.

Zdravica ide uz dobar ručak, zar ne?

Red je to i zasladiti, da sve bude slatko i lepo.

Konac delo krasi. Muzičko poetsko veče "Par stihova za nas"
na sceni pozorišta "Madlenianum."

Najlepši glumac i pevač osmislio je veče uz podršku talentovanih
prijatelja: Mirjana Stojanović, sopran, Biljana Peković, alt, 
pijanista Aleksandar Miletić, gitara: Nikola Sarić i Branko Stiković, 
bubnjevi: Marko Kalabić. Predivne pesme pretaču se u još lepše 
stihove, iskazane dušom kako samo Bosiljčić ume. 

 

Zatvori prozor

Iznad Slavije skrenimo u stari deo grada, u Birčaninovu ulicu

U broju Birčaninova 21 nalazi se kuća porodice Veljković.

Kuća je podignuta 1883 godine u stilu akademizma 19.veka.

Pogledajmo kuću iz dvorišta

Dvorišni ulaz za kočije

Dvorišna zgrada, takođe stambena, sagrađena je između 1878. i 
1883 godine.

U okviru restitucije deo po deo se vraća vlasnicima i oni obnavljaju 
šta stignu. Pošto je kuća pod zaštitom države, ne smeju raditi spoljne
promene. Jedna je od malog broja onih koje su pre II svetskog rata bile 
poznate kako po značajnim i uglednim vlasnicima, tako i po arhitekturi 
i enterijeru, bogatoj porodičnoj zbirci slika i skulptura, privatnoj 
biblioteci, kolekciji oružja i upotrebnih predmeta. 

U zelenom salonu levo je portret Katarine Veljković, a desno Stojana 
Veljkovića, značajnih ljudi svog vremena.

Gospođa Katarina Veljković priča nam o istorijatu svoje porodice.

Prelep portret Kleopatre Karađorđević

U svojoj kolekciji ima i neprocenjivo vredan Sretenjski ustav 
iz 1835. u čijem pisanju je učestvovao i član njene porodice.
Za ono vreme mbio je previše napredan, pa su velike sile
dozvolile da bude na snazi samo 55 dana.