Lastavica

Plesna škola radi redovno i lepo. Oni koji nikad nisu plesali, polako uče
plesne korake i nešto još važnije, radost plesa.

Meni sve to znači neprocenjivo mnogo. Ples je najbolji antistres program,
sport bez povreda i najbolja fizikalna terapija. Pa, nastaviće se :)

Pitao si, šta slavimo. Današnji dan. Nije li to dovoljno?
Bliskost koja je prestala da bude daljina. 

Nisu li ulice toplije s rukom pod ruku? Nije li kiša prijatnija?

Šta je još potrebno za sreću? 
Šta još trebamo znati jedno o drugome? 
Šta mislimo, kako osećamo? 
Zar to ples već nije rekao?

U Kući Đure Jakšića u Skadarliji često se dešava nešto zanimljivo.
Prisustvovala sam „Kragujevačkoj etno večeri“.

Na njoj su se svojim rukotvorinama predstavile: 
Suzana Gorjanac, ručno tkanim šalovima i ogrtačima i
Ljiljana Marić, ručno slikanim ešarpama 

Saša Jakovljević je vodio program

Veče je otvorila Gorica Popović, glumica i kreatorka rukotvorina,
podpredsednica Skupštine Udruženja Kragujevčana.

Zagrejao nas je nadahnutim pojanjem Ljuba Manasijević, 
pojac, kompozitor i tekstopisac

Zadivio nas je Milinko Crni Ivanović, solista na fruli

Pa su nastupili obojica zajedno

Vesna Dušković, muzejski savetnik, Etnografski muzej
Beograd, govorila je o značaju nematerijalnog nasleđa

Priču je ispričala Gorica Popović, na svoj originalan način.

Posebno osveženje bila je Katarina Bogdanović, mlada 
interpretatorka etno pesama. 

Još jedno lepo veče...

U medicini nema pauze ako mislite biti u toku. Jučerašnje znanje
već je zastarelo. Kragujevac obično najbolje obeleži Svetski dan 
bubrega, uvek nekim kvalitetno urađenim inovacijama znanja.

Ovog puta je u hotelu "Kragujevac" održan Svetski dan bubrega 
sa nacionalnim simpozijumom "Ultrazvuk u kliničkoj nefrologiji."

Plaćanje kotizacije... nije ni mala.

Sa posebnim zadovoljstvom i danas učim. 
Imala sam šta čuti.

Među odličnim predavačima, najbolji, prof. Mileta Poskurica, 
pobrao je dugačak aplauz.

A posebno cenim što sam videla drage kolege iz drugih 
gradova i nefroloških centara. 

Na kraju, jedan pogled na Kragujevac

i još samo dobra kafica 

...pa se vraćamo. Do sledećeg učenja!

Ako krenemo ulicom Sime Markovića u Beogradu...

...videćemo jednu od najlepših zgrada, Konak kneginje Ljubice.
Građen je u periodu od 1829-1831 godine pod rukovođenjem 
Hadži Nikole Živkovića koji je bio zvanični graditelj Knjaza Miloša 
Obrenovića. Zamišljen je da bude reprezentativan dvor srpske 
vladajuće dinastije Obrenović. Međutim, zbog blizine Turaka
knez Miloš je malo boravio u njemu. 

Svoju primarnu namenu Konak je ostvario tokom prve 
vladavine kneza Mihaila (1839-1842) kada je služio 
kao njegova rezidencija. 

U konaku su izloženi nameštaj i predmeti iz vremena Knjaza Miloša 
i Knjeginje Ljubice. 

Portreti Miloša Obenovića, kneginje sa sinom Milanom i drugog sina
Mihaila Obrenovića.

Portreti Milana i Natalije Obrenović, naljepšeg vladarskog para 
Evrope u njihovo vreme. Ima dokaza da je nestašni Milan bio otac
Vinstona Čerčila.

A na spratu su postavke građanskih salona iz malo kasnijeg vremena.

Kustos muzeja Nataša Popovska svoje znanje o kneginji Ljubici,
tragičnoj heroini, pretočila je u monodramu "Na kafi kod kneginje
Ljubice". Gosti polako piju kafu iz fildžana s ratlukom i kockicom
šećera i slušaju priču kneginje.

Ako krenemo ulicom Sime Markovića u Beogradu...

...videćemo jednu od najlepših zgrada, Konak kneginje Ljubice.
Građen je u periodu od 1829-1831 godine pod rukovođenjem 
Hadži Nikole Živkovića koji je bio zvanični graditelj Knjaza Miloša 
Obrenovića. Zamišljen je da bude reprezentativan dvor srpske 
vladajuće dinastije Obrenović. Međutim, zbog blizine Turaka
knez Miloš je malo boravio u njemu. 

Svoju primarnu namenu Konak je ostvario tokom prve 
vladavine kneza Mihaila (1839-1842) kada je služio 
kao njegova rezidencija. 

U konaku su izloženi nameštaj i predmeti iz vremena Knjaza Miloša 
i Knjeginje Ljubice. 

Portreti Miloša Obenovića, kneginje sa sinom Milanom i drugog sina
Mihaila Obrenovića.

Portreti Milana i Natalije Obrenović, naljepšeg vladarskog para 
Evrope u njihovo vreme. Ima dokaza da je nestašni Milan bio otac
Vinstona Čerčila.

A na spratu su postavke građanskih salona iz malo kasnijeg vremena.

Kustos muzeja Nataša Popovska svoje znanje o kneginji Ljubici,
tragičnoj heroini, pretočila je u monodramu "Na kafi kod kneginje
Ljubice". Gosti polako piju kafu iz fildžana s ratlukom i kockicom
šećera i slušaju priču kneginje.

Kako osmisliti savršeni Osmi mart? I nije tako teško. SMS i mejlovi 
stižu od ranog jutra, sa željama lepšim od lepše.
Stižu ruže, jedna lepša od druge, od najdražih.

Zdravica ide uz dobar ručak, zar ne?

Red je to i zasladiti, da sve bude slatko i lepo.

Konac delo krasi. Muzičko poetsko veče "Par stihova za nas"
na sceni pozorišta "Madlenianum."

Najlepši glumac i pevač osmislio je veče uz podršku talentovanih
prijatelja: Mirjana Stojanović, sopran, Biljana Peković, alt, 
pijanista Aleksandar Miletić, gitara: Nikola Sarić i Branko Stiković, 
bubnjevi: Marko Kalabić. Predivne pesme pretaču se u još lepše 
stihove, iskazane dušom kako samo Bosiljčić ume. 

 

Zatvori prozor

Iznad Slavije skrenimo u stari deo grada, u Birčaninovu ulicu

U broju Birčaninova 21 nalazi se kuća porodice Veljković.

Kuća je podignuta 1883 godine u stilu akademizma 19.veka.

Pogledajmo kuću iz dvorišta

Dvorišni ulaz za kočije

Dvorišna zgrada, takođe stambena, sagrađena je između 1878. i 
1883 godine.

U okviru restitucije deo po deo se vraća vlasnicima i oni obnavljaju 
šta stignu. Pošto je kuća pod zaštitom države, ne smeju raditi spoljne
promene. Jedna je od malog broja onih koje su pre II svetskog rata bile 
poznate kako po značajnim i uglednim vlasnicima, tako i po arhitekturi 
i enterijeru, bogatoj porodičnoj zbirci slika i skulptura, privatnoj 
biblioteci, kolekciji oružja i upotrebnih predmeta. 

U zelenom salonu levo je portret Katarine Veljković, a desno Stojana 
Veljkovića, značajnih ljudi svog vremena.

Gospođa Katarina Veljković priča nam o istorijatu svoje porodice.

Prelep portret Kleopatre Karađorđević

U svojoj kolekciji ima i neprocenjivo vredan Sretenjski ustav 
iz 1835. u čijem pisanju je učestvovao i član njene porodice.
Za ono vreme mbio je previše napredan, pa su velike sile
dozvolile da bude na snazi samo 55 dana.

Nastavljamo u etno selo Babina reka, u selu Trbušnica između 
Lazarevca (12 km) i Aranđelovca (20 km) koje je osmislio pesnik
Slaviša Živković. Punom parom radi od 2010. Po etno selu
razmešteni su panoi sa lepim pesmama Slaviše i njegove ćerke.

Uživamo u lepom spoju etno elemenata, gastronomije i poezije.

Mesto za poljubac, a dragi nije tu...

Kako se piše pesma? I tako lako
i tako teško...

Uđimo u restoran, prijatno uređen prostor za kulinarstvo i igru

Jelovnik: pastirska čorba (sa šampinjonima)

Glavno jelo: karabatak na žaru, rebarca ispod sača,
pire, salata. 

Kolač: pita s jabukama

Zna se, uz dobar bend ide dobro raspoloženje. 
Dobro smo započeli sezonu putovanja!

Nažalost, propisni bečki valceri nisu slikani, jer kad fotograf
pleše, niko se ne seti da slika :( Ostaje vam da ih zamislite.

Spremite se, polazimo!

Ada promiče pored nas

Vranić nije daleko. Tu ćemo obići zanimljiv kompleks: crkvu Sv. Ilije

riznicu

Tu su i porodična stabla dinastija 
Obrenović i Karađorđević

Obilazimo i crkvu brvnaru iz 19. veka sa etno selom.

U Lazarevcu obilazimo spomen konturnicu u hramu svetog Dimitrija

Nastavljamo put dalje... čeka nas veselje.

Muzičku kutiju već dugo imam. U vreme kad su one bile retke, neko ko me je

voleo, potrudio se da mi je nabavi i pokloni. Urađena od tamnocrvenog 

lakovanog drveta, sa motivima iz Japana, bila je kod mene uvek na vidnom mestu.

Kad se otvori, baletski par igra na melodiju "Fascination".
U pretincima kutije čuva se nakit i pohranjuju najdraže uspomene.
Dugo već nema onog ko mi je s toliko ljubavi poklonio muzičku 
kutiju, a ona još uvek svira. Moji unuci uživaju kad im je otvorim
i par zapleše. Takvu stvar retko gde još mogu videti...