Lastavica

Svako drvo svoju priču priča. Neko može čestitati Uskrs.

Raskošne krošnje pozdravljaju proleće u Heidelbergu

Zavijene šljive kod crkve Lazarice pričaju zanimljivu legendu

Pogled kroz čemprese i borove otkriva lučicu u Milni

Meni su posebno dragi stari borovi na plaži u Makarskoj, tamo gde se 
najviše volim kupati.

...i oni koji prate moje staze...

A volim i stare makarske palme...

Volim pogled ka nebu kroz prelamanje sunca u lišću

Da li se drveće pita je li lepo dok se ogleda u vodi Lonjskog polja?

Ili dok su mu vode raja na Zemlji, izvora Crnog Drima, 
najlepše ogledalo?

Najdraže je ipak drveće oko mesta gde sam se rodila...

Početak je već uobičajen

Mnogo lepote se vidi usput...

Neko je poželeo da slikam cveće.

Dobar dan, Džeki!

Vreme je za kafu.

Možemo li izabrati novi put?

Prebacivanje vode u rezervno jezero...

Nagrada na kraju šetnje: mala marina na Savi

Tu je i restoran "Kraljičin vagon", smešten u vagonu kraljice Marije.

Nudi lep ambijent

Toplo je, lepše je sesti napolju, uz dobru riblju čorbu.

Kakav zanimljiv jelovnik!

Ovde treba opet doći, na smuđa...

A i vama ostavljam moje pecivo u obliku srca :)

Otvoren je novi restoran u Ustaničkoj ulici, na Dušanovcu 
i dama je poželela da tamo proslavimo njen rođendan.
Restoran ima jednostavno i logično ime "Ustanička".

Rižoto sa dimljenim lososom bio je odličan

Samltimboka perfektna
(šnicle od laks karea sa pršutom, u sosu od belog vina)

Pileći file u sosu sa pečenim krompirom nije zaostajao

Nazdravimo!

Kao što već rekoh, rodna kuća Živojina Mišića u Struganiku 
zaslužuje posebnu priču

Kroz procvalu staru jabuku vidimo rodnu kuću legendarnog vojvode.
Iz prve je polovine 19. veka i spomenik je kulture od izuzetnog 
značaja. 

Dvorište je autentično, kuća, vajat za mladi bračni par. 

Živojin Mišić je rođen 29.7.1855, kao 13. dete u kući Mišića. 
Drugari su ga zvali Žuća, a majka Anđelija zvala ga je Bubica. 

U vojnoj školi imao je 43 predmeta, 43. je bio tancovanje, odlično je plesao.
Na balu u Aranđelovcu u Starom zdanju spazio je Nemicu Lujzu, upisao se
u njenu lepezu za sve plesove i oženio je. Imali su sedmero dece. 

Posle velike pobede- Kolubarske bitke dobija čin vojvode. Tri puta je 
penzionisan pa aktiviran kad je trebao otadžbini. Bio je načelnik 
pobedonosne solunske ofanzive.

Slava ti i hvala, vojvodo Živojine Mišiću!

Iz dvorišta se vidi Maljen. Blizu je kanjon reke Ribnice gde je bila 
Živojinova škola.

Imanje je ograđeno vešto urađenom drvenom ogradom od pletera
koja se zove i proštac. Prvo se pobija kolje, pa ga potom prućem 
uteže, da čvrsto stoji godinama. Takve se sve ređe viđaju.
Kao što su sve ređi ljudi kao što je bio Živojin Mišić. 

Iz Novog Sada otišli smo tamo gde Dunav ljubi nebo.

Naravno, u Sremske Karlovce

Vino i med kod Živanovića

Ručak na vrlo atraktivnom mestu, u hotelu "Dunav", na samoj
obali moćne reke

Alaska čorba je odlična

Da li je bolji smuđ?

Ili kečiga?

I opet polja uljane repice...

Završetak dana biće Fashion Park Outlet Inđija, mesto gde
možete naći sve što vam treba od garderobe.

Nabavka se proslavlja u "Giardino", uz odlične palačinke
i još bolje vino.

Po kom Vasi je ova stara građanska torta dobila ime, niko ne zna.

Po jednoj verziji, ova ukusna torta je nastala još davne 1908. godine, kada je tašta tortu posvetila svom zetu, Vasi Čokrljanu iz Paraćina, i napravila poslasticu koja je postala omiljena mnogim domaćicama. Vasa je svoju trudnu suprugu odveo u Beč na lečenje jer je porođaj mogao da ugrozi njen i život bebe. U znak zahvalnosti za taj čin, tašta je osmislila tortu i nazvala je po brižnom zetu.
Pravila se i pravi za svečane zgode. Pa, da počnemo.
Kora: 
Umutite 5 žumanaca sa 5 kašika šećera, dodajte 1 kašiku brašna,
6 kašika mlevenih oraha (oko 90 g) i sneg od 6 belanaca. 
U namazanom i pobrašnjenom okruglom kalupu peći na 220 
stepeni 15 minuta. Ohlađenu koru natopiti sokom jedne pomorandže.
Fil:
1. U 130 ml vrelog mleka usuti 200 g mlevenih oraha i dobro umutiti.
Ohladiti.
2. Na pari skuvati umućena 4 žumanca sa 4 kašike šećera i 100 g 
čokolade za kuvanje. Dodati koru jedne pomoranže ili bar vanilin 
šećer s pomorandžom. Ohladiti.
Sjediniti fil 1 i 2. Premazati koru.

Preko torte premazati 3 šlaga. 

Ohladiti dobro i seći šnite.

Zavirivanjem u frižider ustanovljavamo da prebrzo nestaje...

Hoćemo li u Novi Sad? Hoćemo.

Do Novog Sada žute se polja uljane repice

Ulazimo u grad

Evo železničke stanice 

Razgledajmo Novi Sad

U centru smo

<

Ima zanimljivih fasada

Mahnimo Petrovaradinu

Divim se raskošnom starom stablu koprivića

Ima i slatkih stvari na štandu...

...pa sam dobila licidarsko srce za uspomenu

A evo nas i pred Srpskim narodnim pozorištem

I sada napuštamo Novi Sad...

Imamo još neke lepe ideje...

U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu obeležavamo 145 godina
od osnivanja Srpskog lekarskog društva i 70 godina od osnivanja Društva
lekara Vojvodine. Zato je SLD organizovalo Akademiju kao svečani čin.

U foajeu pozorišta su izloženi radovi lekara umetnika: slike, skulpture, 
fotografije...

Vrhunski pulmolog dr Mirjana Grubor Urošević pored svoje slike

Izložba se nastavlja programom u sali pozorišta. Prihod od ulaznica
kupljenih na biletarnici SNP po ceni od 200 dinara biće uplaćen Domu 
u Veterniku za decu sa posebnim potrebama.

Program vodi prof.dr Vladimir Jokanović,
čovek neverovatne energije

U programu učestvuju lekari, stomatolozi i medicinski tehničari.
Hor " Musica sanat"

Nastup folklorne grupe Veternik, štićenika Doma za decu
sa specijalnim potrebama Veternik“ (za koji se i uplaćuje 
prihod od ulaznica)

Vokalna grupa „Romantika“ (peva a capella)

Lekari pesnici recituju svoje stihove. I ja dobijam
svoje vreme u programu :)

Tamburaški orkestar RT Vojvodine

Zabavni orkestar Društva lekara Vojvodine „Adrenalin“

Tamburaški orkestar Društva lekara Vojvodine, star 25 godina 

Jedan broj nas lekara umetnika, članova Sekcije za umetnost, kulturu i humanost 
SLD poslao je materijal za knjigu Vladimir Jokanović: „Lekari u umetnosti, 
kulturi i humanosti Srbije, početkom XXI veka” -pa je i ona promovisana. 
U knjizi su i moje pesme i priča. 

Ima dana kad smo ponosni na ono što radimo, pored redovne profesije :)

Koštunići su šumadijsko selo na obroncima Suvobora. Postoje dve priče
kako je selo dobilo ime i niko ne zna da kaže koja je prava, valjda zato
što jedna govori o prirodi, druga o ljudima. 

Obilazimo crkvu Sv. Petke. 

Za Uskrs, carske dveri oltara su otvorene. To je prilika da 
zavirimo u oltar.

Posećujemo spomen dom Živojinu Mišiću u izgradnji.

„Grab” fabrika zdrave hrane Koštunići (džemovi, sokovi, rakija). 

Koštunići na južnoj padini planine Suvobor danas odolevaju vremenu 
i na pravi način predstavljaju seoski turizam Srbije. Da bi ceo prostor, 
a sa njim i selo, ostali nezagađeni, pobrinuli su se i priroda i ljudi. 
Priroda bogatstvom - potocima, proplancima i pašnjacima, a čovek 
čuvajući zatečeno i stvaranjem novih sadržaja u očuvanom okruženju.

Vreme je, naravno, za ručak.

Nažalost, moramo se vratiti... sporo, zbog gužvi na Ibarskoj magistrali.

Tradicionalno drugi dan Uskrsa izletnici proslave na nekoj lepoj destinaciji
u Srbiji. Vodi Keti, vozi Vlada, poneli smo dobro raspoloženje.

Mnogo ćemo još čuti priča, ali ne iz Nepričave, kroz koju prolazimo

Zapadna Srbija, Šumadija, ulazimo u područje Mionice. 

Posećujemo lepu crkvu u Mionici

Odajemo poštu legendarnom vojvodi Živojinu Mišiću kod njegovog spomenika

Rodna kuća Živojina Mišića u Struganiku zaslužuje posebnu priču,
pa će je i dobiti.

Na pitomini napasaju se ovce.

Po ljubičastim padinama Suvobora stižemo do Ravne gore.

Putujemo predelima fascinantne lepote

...sve do Koštunića...
A oni će dobiti svoju priču.