Lastavica

Sve što može biti žuto, u Vranju je žuto. To je vranjanska boja.

Saborna crkva Svete Trojice u Vranju je glavni i najveći pravoslavni
hram u Vranju i središnja crkva Vranjske eparhije Srpske pravoslavne
crkve. 

Slikarski deo posla na ikonostasu Crkvena opština je poverila Dimitru 
Krsteviču - Diču, zografu, tada najpoznatijem i najdarovitijem ikonopiscu 
u vardarskoj Makedoniji. U periodu od 1844. godine do 1866. on je 
naslikao veći broj ikonostasnih celina i pojedinačnih ikona.

Idemo pešice u kultnu Baba Zlatinu ulicu, popločanu kaldrmom. 
Prvo posećujemo rodnu kuću Justina Popovića (prepodobni Justin 
Ćelijski i Vranjski), veoma obrazovanog svetitelja, koji je doktorirao
na Oksfordu i napisao tomove knjiga.

Narodni muzej je nekad bio Pašin konak, selamluk (zgrada napred, 
muški deo) i haremluk (zgrada iza nje, ženski deo).

U prizemlju vranjska gradska nošnja, pa posuđe, pa seoska nošnja. 
Na spratu su gradske sobe, poslednja je devojačka.

Nastavimo šetnju Vranjem...

Na obodu novog centra Skoplja nalazi se „Stara gradska kuća",
lep ambijent i još bolja usluga.

Ko želi da proba makedonske specijalitete, treba navratiti.

Predjelo se sastoji od tipičnih starinskih specijaliteta

A roštilj ide kao glavno, uz „vegetarijanu"

I da „pokvari", kadaif sa sladoledom

Bez dobre bele tamjanike ugođaj ne bi bio potpun.
Živeli!

I konačno, ulazimo u kontroverzni projekat „Skopje 2014“, urbani genocid 
grada“, neadektvanu predimenzioniranu arhitekturu u centru, u Jevrejskoj 
mahali. Uslovi su nemogući, danas su izmerena 43 stepena! 

Spomenici su preveliki, fontane velelepne. Ne nedostaje ni Trijumfalna kapija.

Ulazimo u Narodni muzej, koji više nije to, nego Muzej na makedonskata 
borba na državnost i samostojnost. Velikim platnima i voštanim figurama 
prikazana je tema oslobađanja Makedonije gledana kako se danas prikazuje. 

Dolazimo do Vardara sa tri galije- restorana, sa monumentalnim mostovima.

Vide se Arheološki muzej, filharmonija, makedonska opera i balet, 
tužilaštvo i most umetnika.

Prošetajmo!

Ima ovde prijatnih mesta za kaficu.

Pređimo još most umetnika!

Lakunoć, Skoplje!

Nastavljamo u Kumanovo- 130000 stanovnika, zvanično 4 jezika: 
makedonski, srpski, albanski, romski.

Zatim ćemo proći obodom Skoplja do kanjona Matke.
Skoplje ima u svojoj blizini dva veštačka jezera, Matku i Tresku, 
u koje se uliva istoimena reka i nalaze se na samo nekoliko kilometara
od centra grada. Na 42 stepena, svako ko može, beži na reke.

Matka je uzani kanjon donjeg toka reke Treske, smešten 15 km 
severozapadno od Skopja, koji obuhvata oko 5000 hektara 
prekrasnog jezera Matka... 

...strme litice planina visoke 1000 metara i uzbudljive pećine...

Ručak nas čeka u etno selu Timčevski, kod Kumanova

Pretoplo je, 42 stepena. Vrelo je i na terasi.

Predjelo: slana palačinka i šopska salata

Glavno: selsko meso

Živeli!

Nastavljamo put po severnoj Makedoniji. Stižemo u Staro Nagoričane, 
13 km istočno od Kumanova, na padinama Kozjaka, gde je prvo 
živeo Sv. Prohor Pčinjski. Tu je njegova isposnica. Prepodne je, 
trenutno je 38 stepeni!

Prvobitnu crkvu, koja potiče iz 1071. godine je izgradio vizantijski car 
Roman IV Diogen. Kao jednu od svojih mnogobrojnih zadužbina, Kralj 
Milutin je crkvu u potpunosti obnovio 1313. godine, u slavu svoje velike 
pobede nad Turcima. 

Prema nekim istraživačima, crkvu Svetog 
Đorđa u Starom Nagoričanu su radili isti 
majstori koji su za kralja Milutina na staroj
osnovi podigli novu crkvu Bogorodice 
Ljeviške u Prizrenu.

Sama crkva je pokrivena kamenim pločama i danas je dobro očuvana

... a njen originalni živopis spada među najbolje rađene u tzv. vardarskom
stilu. Freske su izveli dvorski majstori Mihajlo i Evtihije.

Pa evo nas opet na putu, po najvrelijim danima, kada se živa u
termometru penje na 43 stepena. Vodi lepa Keti, vozi lepi Vlada, 
a ni ekipa izletnika nije za podcenjivanje :) Pravac: Makedonija!

Cilj puta je severna Makedonija, prvo Pelince. 

Memorijalni centar ASNOM je kulturno-istorijski i rekreacioni kompleks
pored reke Pčinje kod sela Pelince (Opština Staro Nagoričano) na dva
kilometra udaljenosti od istorijskog mesta u kojem je bilo održano 
Prvo zasedanje ASNOM-a, 2. avgusta 1944. godine u manastiru Sv. 
Prohor Pčinjski. 

Projektant Memorijalnog centra je arhitekta Georgi Konstantinovski. 
Na fasadi muzeja nalazi se monumentalni mozaik veličine 140 m2, 
pod nazivom „Makedonija“, delo makedonskog slikara Rubensa Korubina.

Unutar muzeja se nalazi kopija sobe iz manastira Prohor Pčinjski, 
u kojoj je bilo održano zasedanje, a do nje je spomen-soba u kojoj su
izloženi dokumenti o državotvornosti Republike Makedonije.

Rođendan je i vreme da se proba novi restoran. Kažu da je bašta
u „Franš"-u u ove letnje dane vrlo prijatna. Proverimo!

Iako je restoran smešten iznad autoputa, ovde je lepo
i nije bučno.

Ima ovde zanimljivih zabeležaka!

Da vidimo šta nudi jelovnik!

Rižoto sa tri vrste gljiva

Piletina u slaninici

Osvežavajuća salata.

Živeli!