Lastavica

Grad Korčula sada ima 16000 stanovnika. Jakica nas vodi kroz stari 
srednjevekovni grad Korčula na poluostrvu, sa sedam gradskih kula. 

Prolazimo prvu gradsku kulu iz 15.veka u gotsko venecijanskom stilu. 

Celi grad je građen kao veliki erkondišn, sa ulicama prema maestralu 
ravnim (kako bi maestral prodirao bolje) i zakrivljenim ulicama prema 
buri, kako bi se smanjila jačina bure. Kale su uske i visoke, tamne i u 
njima je hladnjikavo. 

Svuda postoje kameni zubi na koje se u letnjim sparinama provuku 
štapovi sa mokrim čaršavima, koji omogućuju privatnost u uskim kalama
i rashlađuju dok se suše - primitivni klima uređaji. Na donje zube stavljali 
su saksije sa cvećem.

Unutar starih zidina u 15.veku je živelo 2000-2500 ljudi, a danas živi 
samo 200 ljudi. Korčulani su bili poznati po kamenoklesarstvu i 
brodogradnji. I danas pišu poeziju u kamenu. Uverite se!

Idemo oko starog grada. 

Crkva svih svetih iz 1436 godine sa kasetiranim stropom nazvana je 
zbog toga korčulanska Sikstinska kapela. Lepa rozeta i zvonik.

Starinski toalet sa prozorčićem, između 
dva bloka kuća sa kanalizacijskim sistemom
koji je koristio slobodni pad u more.

Šetamo duž gradskih zidina, sve su ulice popločane kamenom. Idemo 
jedinom ulicom bez stepenica do glavnih gradskih vrata od kojih je desno
najstarija kula iz 14. veka, Revelin. 

Od glavnih gradskih vrata idemo glavnom uličicom koja seče grad 
napola. Dimenzije starog grada su samo 300x170 m.

Stub iz 15. veka

Gradski muzej-u palati porodice Gabrielis, iz 16.veka. Šetnjom kroz
izložbene prostore ovog muzeja, jedinstvenog na bližem području, 
oživljavamo kulturnu i privrednu prošlost Korčule od predistorije 
do naših dana. U IV. veku p.n.e grčki kolonizatori nazvali su Korčulu
Korkyra Melaina, zbog guste borove šume, a Rimljani je nazivahu 
Corcyra Nigra.

Gledamo stare amfore i sidra iz 1.stoljeća, kamenicu za 
ulje, krilatog lava, starinski sudoper

Najvredniji je kameni natpis, lumbardska psefizma, starogrčki 
istorijski dokument epigrafskog karaktera iz 3. veka. Sadrži 
odluku kojom se regulišu imovinski odnosi grčkih naseljenika 
na Korčuli.

Od početka 15. do sredine 16. veka domaći majstori sagradili su 
katedralu sv. Marka. na najistaknutijem mjstu u gradu, na vrhu 
poluostrva. Godine 1557. orgulje orguljara Colombija postavljene su 
u korčulansku katedralu, a oslikao ih je Tintorettov učenik. Sami slavni 
Jacopo Tintoretto oslikao je oltarnu palu u korčulanskoj katedrali sv. Marka,
a prikazuje Sv. Marka sa sv. Bartolomejom (Bartulom) i sv. Jeronimom 
(Jerolimom), korčulanskim zaštitnicima. 

U katedrali je u toku generalna proba za barokni festival. 

Popločan trg. Desno je kula, navodno rodna kuća Marka Pola, koji je
navodno rođen na Korčuli 1254 godine, a umro u Veneciji. Smatra se
da je ipak samo ovde bio zatočen nakon pomorske bitke. 

Vreo je dan, sunce blješti na kamenu, a čim se uđe u kale, 
mračno je i hladno. 

Brod dolazi po nas, brzo ukrcavanje.

Kapetan pozdravlja mesta pored kojih prolazimo. Pleše se na brodu, a ljudi nam mašu i plešu.

Konačno, evo moje Makarske.

Bio je ovo divan izlet! A nikad ranije nisam bila na Korčuli.
Moja prijateljica još manje, nije bila ni u Dalmaciji :)

"Makarski Jadran" kreće na novu atraktivnu plovidbu. 

Vele proverava je li sve u redu.

Ljiljana se pripremila za novu avanturu. Opet imamo sjajna
mesta, hvala Spomenki.

Vreme je idealno. Ispraća nas raskošna makarska luka.

Maše nam Sveti Petar sa poluostrva Sv. Petar

U Tučepima ukrcavamo ostale putnike. Iza nas ostaju lepa
mesta Makarske rivijere, Igrane, Živogošće...

Na gornjoj palubi je živo, idemo da posetimo kapetana.

Kapetan je dobio pomoćnicu :)

Oko punte Hvara obilazimo, kapetan pozdravlja Sućuraj, moji 
mašu na terasi kuće.

Daleko je moje selo malo, daleko je kraj plavog mora...

Kapetan pušta na razglas pesmu za nas dve, 
„Plovi, plovi, plovi mala barka, a u barci ćiribilibela Anka“. 


Plovimo između Hvara i Pelješca. Obilazimo rt Pelješca (feral). 

Serviraju ručak, odličnu skušu s gradela uz salatu i špagete. 

Galebovi nas prate, namirisali su ručak.

Levo ostaje Orebić na Pelješcu, mesto kapetana i pomoraca. 

Bližimo se Korčuli

Iskrcavamo se na Zapadnoj rivi kod prekrasne skalinade. 
U luci nas čeka šest vodiča na raznim jezicima, idemo uz hrvatskog
vodiča Jakicu, koja nas sat i po veoma zanimljivo vodi i priča, 
a grupa zainteresovano zapitkuje. Ostajemo u Korčuli samo tri sata. 

Grad Korčula sagrađen je na poluotočiću 
isturenom u Pelješki kanal. Srednjovekovni 
raster grada Korčule u obliku je riblje kosti

Bacamo pogled na Pelješac. Vidi se stari samostan ispod Sv. Ilije. 
Kad vrh Sv. Ilija ima kapu (oblake), biće kiše. 
Između Orebića i Korčule vidi se otočje, Korčulanski arhipelag, 
gde se kopa bijeli korčulanski kamen.

Čeka nas divna Korčula, suncem okupana

(nastaviće se)

Nastavljamo putovanje brodom "Makarski Jadran" .

Plovidba od Jelse do Bola. Valovi pričaju onome tko ih
zna čuti...

Evo nas u Bolu na Braču

Opet nailazimo na tovara

Šetamo do Zlatnog rata, najlepše plaže u Hrvatskoj i jedne
od najlepših u svetu.

Kakva tirkizna pučina!

Ako s jedne strane šume duva, s druge je mirno, pa se
uvijek može birati mesto za kupanje.

Kava u kafiću na plaži za koju me vežu neke lepe
uspomene.

Povratak vozićem, 20 kn. 

Još malo šetnje Bolom

Pučki tribun i ja. 

Ukrcavamo se, pa veseli brod vozi duž obale i pozdravlja. Svuda
ljudi veselo otpozdravljaju, mašući šugamanima i lancunima! 

Na izlazu u Makarskoj odmah kupujemo karte za sutra za Korčulu.
Dobitnu ekipu ne treba menjati!

A torta makarana bit će večera! Izvrsna, tek da napomenem.

Danas ćemo imati divno vreme i još lepši izlet.

Ukrcavanje u brod „Makarski Jadran“ za Hvar i Brač po 
pozivu kapetana, koji je moj školski drug. 

Dobijamo odlična mesta na brodu, zahvaljujući kapetanovoj 
supruzi

Svraćamo u Tučepe po deo putnika.

Služi se prvo kava, pa lozovača, sok, pa vino. 

Plovimo kanalom između Hvara i Brača

Rani ručak, sjajna skuša na gradelama sa salatom i manistrom, 
uz dobro vino. 

Mito pušta muziku posebno za grupe gostiju, za Čehe, Nemce,
Mađare, Poljake, i za sve iz balkanskog regiona. I ja sam dobila
moju pesmu.


Ulazimo u luku Vrboska, prate nas jata galebova. 

Uplovljavamo u luku Jelse. 

Šetamo kalama. 

Kakvi divni prozori na zgradi opštine!

Slikanje s kapetanom

Obavezan sladoled

i suveniri od lavande

Tovar u luci

Ovo je prvi deo izleta, sad nastavljamo na drugi deo, do Bola na Braču.

(nastaviće se...)

Nesputani deo detinjstva provela sam u Sućurju na punti Hvara.
Rado mu se vraćam, posetim moje drage i svoja posebna mesta.

Za Sućuraj vozi trajekt iz Drvenika, više puta dnevno

Promiču morske slike dok se ne pojavi Lanterna, stari svetionik
iz 1889.

I evo nas u ljupkom mestašcu, nalik na sva primorska mesta

U šetnji susrećem starog poznanika, Nikšu Vujnovića, poznatog
arheologa i hroničara Sućurja. Od njega dobijam njegov "Kratki 
vodič kroz povijest općine Sućuraj".

U vodiču čitam: "Općina Sućuraj smještena je na istočnom dijelu otoka
Hvara, na prostoru s povijesnim nazivom Plame. Čine je naselja Sućuraj, 
Selca i Bogomolje. Prema popisu stanovništva iz 2001. godine općina 
Sućuraj je imala 492 stanovnika.

Danas se žitelji općine bave poljoprivredom, ribarstvom, 
a ponajviše ugostiteljsko- turističkom djelatnošću. 

Sućuraj se prvi put spominje 1331.godine u Hvarskom statutu
kao naziv crkve Svetog Jurja po kojem je naselje dobilo ime.
Padom Makarskog primorja (Krajina) pod tursku vlast, sve veći 
broj stanovnika s kopna prelazi na otok, na područje općine 
Sućuraj u više navrata tijekom 16.st.

Da bi ojačala obranu 1613. godine Venecija na ulazu u luku Sućuraj 
gradi tvđavu zvana Fortica, s kulom i perimetralnim zidom s 
puškarnicama." Provela sam detinjstvo igrajući se u Fortici i oko nje,
ne znajući njenu istoriju. Hvala Nikši!

Obilazim staru kuću gde sam davno leta provodila. Kuća 
nije obnavljana, vrt je zapušten, ali su smokve još slatke 
kako ih pamtim.

Pa malo po okolini. Svako drvo i svaki suhozid
(gomila) su mesta sjećanja. Stari badem još daje plod

Škola, opština, crkva... sve što treba malom mestu.

Ovde sanjaju moji dragi...

Svetionik, Lanterna, mesto je gdje sam imala privilegiju igre u celom
zdanju sve do ferala. Svetioničar je bio moj barba. Sada je to kuća za 
odmor, iako je spomenik kulture.

Ujna lepo kuva... da se okrepimo, pa se vraćamo.

Uvek mi je žao kad odlazim, ostavljam svoje detinjstvo i
svoje drage... Trajekt stiže...

Doviđenja, dragi Sućurju!

Volim školjke i često sam pokazivala deci, pa unucima 

kako se more čuje u njima i kako nam školjka priča.

Malakološki muzej u Makarskoj je muzej školjaka - ljuštura 
morskih mekušaca. Svojevremeno je bio drugi po bogatstvu
eksponata u Evropi. Nisam uspela naći na kom je
mestu rangliste danas. 

Muzej je otvoren za javnost 30. travnja 1963. godine u starom 
delu Franjevačkog samostana koji je zaštićeni spomenik kulture.

Malakološki muzej franjevačkog samostana utemeljio je 1963. 
fra Jure Radić. Atraktivnom postavom morskih puževa i školjkaša 
Jadrana i celoga svijeta danas je to turistički najpoznatija 
malakološka kolekcija u Hrvatskoj.

Tridacna, školjka ljudožderka. Ako je neko ugazi u plićaku,
školjka se zatvori i kad naiđe plima, nesrećnik se udavi.
Srećnija njena strana je pravljenje velikih belih bisera.

U samom muzeju zabranjeno je slikanje, pa ću dodati neku
od slika s neta.

Ispraća nas divan rascvetali kapar.

Staru Makarsku predstavlja Kalalarga. Nisam Marino Srzić koji piše
izuzetno dobre hronike Kalalarge (očekujemo knjigu), pa ću je 
prikazati samo slikama.

Ulazimo u svet Kalalarge od splitske strane.

Svako naše malo misto... liči jedno na drugo.

Mnoge su uspomene vezane za ove kale.

Portun u kojem je živeo moj ujak

Volim stare stube sa cvećem...

Za pohvalu je što ovde ima i Ulica darovatelja krvi

Tu smo imali prve igranke...

Izlazimo na Kačićev trg

Nezaobilazna je Mletačka česma, uz koju su slikane sve generacije
školaraca u Makarskoj, pa i ja :).

Na trgu je apoteka sa šarmom starih vremena

Zavirimo u Lištun

Lepa zgrada opštine i Trg Hrpina

Na Trgu Tina Ujevića uspomena s velikim pesnikom

Prođimo pored poznatog restorana "Riva"

Popijmo kavu kod "Kostele", to je kultno mesto.

U Kalalargi je restoran Gastro Diva, za toplu preporuku

Ambijent je uređen u etno stilu, a kuhinja...za prste polizati.

Pašticada 

Hobotnica s bobom i krompirom 

...uz odličnu malvaziju...

Godine i čaše vina nikada se ne bi trebale brojati...hm...

Ako stanujete na Zelenki u Makarskoj, kako ćete do plaže?

U rano jutro krenite samo nizbrdo, vođeni
mirisom mora

Stižete do hotela "Dalmacija", prvog objekta u Makarskoj koji
je visinom iskočio iz stepenaste vizure grada pod Biokovom.

Šta se sve može iz mora izvaditi...

Hotel ima simpatičnu plažu

Ali ja radije idem do žute kuće. Tamo je moje mesto.

Putem ću se podsetiti prvog poljupca pod 
ovim borom... neke tamo davne godine...

Ovdje sam prodavala sladoled jednog davnog ljeta, 
lomila svoje i neka druga srca...

Žuta kuća nije žuta, ali se tako zove. Iz nje biste bukvalno mogli 
skakati u more.

Jutro je rano i većina kupača nije još stigla.

Kako prija prvo jutarnje plivanje! Tada je more moje...

Pa natrag, starim kamenim stepenicama...

Uz nabavku lavanda suvenira

Put do Makarske trajao je 10 sati, ali u dobrom društvu i sa pouzdanim
prevoznikom nije nas umorio.

Vodila sam prijateljicu koja nikad nije bila u Dalmaciji da upozna što
više može za osam dana.

Iz našeg novog doma krećemo u šetnju do makarske rive

A riva u punom sjaju...

Galeb grli dve... blago njemu!

Tu je i najava putovanja već legendarnog broda „Makarski Jadran"
kojim upravlja kapetan Mito Mravičić.

Kapetan i tri dame, od kojih mu je jedna supruga, druga 
školska drugarica, a treća nova poznanica.

A na brodu je večera i Vele dežura...

Tu je i poznati makarski slikar Eduard Gardun. 
Uspomena s maestrom.

Zalazak sunca u makarskoj luci je nešto posebno!

Sa novog lukobrana lep je pogled na noćnu Makarsku.

Moja prijateljica stalno ponavlja: „Kako je lepo!"
Uz to sladoled za večeru ide baš kako treba!
„Kantun", Osejava.

Inženjer šumarstva Ivan Šimić naš je domaćin u solani Ramova
u Krvavici pored Makarske. Uveo nas je u čarobnu priču o solnom
cvijetu i morskom ulju.

Na sajmu inovacija ARCA 2010. Vetrosolana nagrađena je 
zlatnom plaketom. Vetrosolana je zapravo klasična solana s 
nadogradnjom visećih slojevitih površina - bazena s nagibom 
tri promila iznad matičnih bazena. Za vreme kiše preljevni 
bazen se prazni i ugušćena masa se spušta u matični bazen 
gde je zaštićena od oborina i to je ono osnovno - kaže autor 
projekta dipl. inženjer Ivan Šimić.

Ivanova solana ne ovisi o hirovima vremena kao one ostale
s naše obale, u Stonu, Ninu, na Pagu. On u svakom trenutku 
tokom godine, zahvaljujući posebno smišljenom sustavu slojevite
gradnje, te korišćenju snage vetra koji pospešuje isparavanje, 
može proizvoditi so i ostale morske prerađevine. Čak sam 
može i kontrolisati vrime njihova stvaranja. Ivanu u tome ne 
smeta kiša, a pomaže mu bura.

Cvit soli se stvara leti, kada salamura u bazenima postigne
temperaturu od 60 stepeni. U tim trenucima počinje proces 
kristalizacije visoko cenjenog cveta soli, koji se u grumenima 
kristala počne skupljati po površini. Kristali se počnu stvarati 
oko podne, a Ivan ih skuplja u vreme sutona. 
Na jezgro NaCl kaleme se minerali u plitkom bazenu. Solni cvijet
u svom sastavu ima prirodni kalijum jodid i čak 15 puta više 
minerala nego klasična so. Solni cvijet je najvredniji prikaz 
mora u kristalu soli.

More sa 3,5% slanosti meri se bomeometrom (po Bomeu).
Kad se dođe na 20% slanosti, taloži se gips (kalcijum sulfat) i 
kalcijum karbonat koji se izbace i solni cvijet ih ne sadrži.

Neko bi možda stao na cvijetu soli, no ne i Ivan. On je od mora 
išao do samog kraja. Pa je iz onog ostatka salamure, preostalog
nakon izvlačenja cvijeta soli, izvadio još dva sastojka.
Prvi je dijamantna so koja se stvara pri slanosti 31 do 38 posto.
Nepodobna je za kuvanje, ali zato vrlo iskoristljiva za dermatološke
tretmane. U sebi ova kruta sol nosi podosta minerala, koji su odlični
za razne dermoterapije. 

A nakon toga ostaje još nešto, presoljena salamura s koncentracijom soli
od 38 i više posto, prepuna planktona, nazvana morsko ulje. Izvor je
prirodnog magnezijuma sa odličnom resorpcijom kad se unosi preko kože.

Hrvatska ima izuzetno veliku energiju isparavanja u podvelebitskom
prostoru, kao u pustinji Gobi. Ova tehnologija bi omogućila Hrvatskoj 
da se od uvoznika pretvori u izvoznika s proizvodnjom od preko milion
tona godišnje. Uz to, ovaj sustav bi se mogao instalirati na otocima i 
prikupljati kišnicu.

Lipo moje makarsko more...