Lastavica

Punih 13 godina održava se turistička kulinarska manifestacija 
"Hvarski Dani u Šaranu" u zemunskom restoranu "Šaran". 

Sa Hvara dođe ekipa restorana "Kod Kapetana" sa svojim 
najboljim kuvarom.

Sa Hvara stigne i sve što je potrebno za ovu manifestaciju: 
sveža riba, morski plodovi, salate, školjke, rakovi, masline i začini.

Lako predjelo je pašteta od ribe

A sad da izaberemo glavno jelo

Da li je bolji kotlet grdobe na žaru sa prelivom od suvog paradajza
ili file brancina na način kapetana (sa kozicama) ili filet mola u pršutu
filovan kozicama? Sva tri jela servirana zajedno.

Trilema se rješava polako i temeljito.

A za zasladiti, odakle da počnemo?

Ipak pijane smokve u prošeku i čokoladi

i rožada.

Pa doviđenja, do narednih Hvarskih dana i narednog praznika najbolje
kuhinje!

Danas biram misli drugih ljudi, one koje su me dotakle.

Fizički odraz u ogledalu nije toliko bitan. Važno je živjeti tako 
da se uvijek možemo pogledati u ogledalo. 
(M.K.) 

Ako ti je neko potreban, nikada nemoj vjerovati da ga nema. 
Bit će uvijek tu kada ga pozoveš... 
(M.K) 

Nikada nemoj da unaprijed mnogo očekuješ. Ako onda 
kojim slučajem dobiješ više, radost će biti mnogo veća. 
I dobro je kada se na vrijeme razočaraš. 
Tragično je kada se to prekasno desi
(M.K) 

Kada se nit prekine, uvijek se može ponovo svezati i biti 
ponovo jaka. Treba samo da znaš da čvor uvijek ostaje.
(M.K) 

Nije važno da li žena razume muškarca ako razume sebe. 
Tada će razumeti i njega a samim tim i on nju 
(A.L.)

Bolje je pokušati voleti i ne uspeti nego ne voleti uopšte. 
(A.S:)

Najstariji skadarlijski restoran "Dva bela goluba" smešten je u predvorju
boemske Skadarlije i predstavlja idealan spoj tradicije i kvaliteta. Prijatan 
ambijent i bogata ponuda, obojena zvucima starogradske muzike privlači 
godinama dosta gostiju, pa se i izletnici dve godine ovde okupljaju zimi, 
kad manje putuju.

Na meniju je svakodnevno prisutan asortiman jela domaće 
i internacionalne kuhinje.

Dva Bela Goluba (DBG) je arhitektonski uredio Uglješa Bogunović, krasili 
gosti kao što su poznate ličnosti iz sveta estrade, glume, politike kao i neki 
poznati državnici a najviše putnici namernici koji su se osećali kao kod svoje 
kuće. Slike na zidovima koje je naslikao Momo Kapor, pisac i živopisac, 
predstavljaju današnji prepoznatljiv znak ovog renomiranog restorana.

Restitucijom je restoran vraćen vlasnicima, koji će mu, na 
našu žalost, promeniti izgled i namenu. Tako je poslednje 
okupljanje pod krilima dva bela goluba prošlo veselo, ali 
i s malo sete.

Studentski trg je najstariji gradski trg u Beogradu i zauzima prostor između 
ulice Vase Čarapića i Uzun-Mirkove. U okviru Studentskog trga se nalazi 
i Univerzitetski park. Prepoznatljivost trgu daje Kapetan-Mišino zdanje, 
koje je bilo i ostalo simbol ovog trga. Taj objekat danas koristi Rektorat 
Univerziteta u Beogradu.

Spomenik Josifu Pančiću je ovde podignut 1897.

Spomenik Dositeju Obradoviću je prenet 1930. 

Spomenik Jovanu Cvijiću otkriven je 1953. godine

Odavde se lakom šetnjom stiže u Skadarliju, 
carstvo hedonizma i dobre muzike.

Naravno, nezamislivo je bez muzike na uvo.

Smejao se rođendanima, naročito radosti koju sam ulagala u svaki svoj rođendan.

Rekao bi: “Smešno je što se ljudi raduju rođendanu, kad su godinu dana stariji! “
Govorila sam mu da se svakom danu treba radovati kao da je poslednji, i

svakom rođendanu izistinski, jer je jedini naš  LIČNI datum. Ali on je imao

strah od starosti, od nesposobnosti, gubitka lepote... Nije voleo poklone,

nije im se radovao, jer mu je prva asocijacija bila da treba da ih vrati, a nije

voleo da razmišlja šta bi ta osoba volela da dobije... Nije razumeo 
radost s kojom biram poklon nekoj osobi baš za nju, smišljajući čime bih

je mogla obradovati. Nije umeo da se raduje tako običnim svakodnevnim

stvarima. Umeo je da uživa u pesmi, plesu, o, da, u druženjima gde je

bio kralj... ali, eto, plašio se rođendana.
No život je najbolji režiser, i sve nam pojasni kad dođe vreme i stavi

kockice na svoje mesto. Razboleo se, medicina mu je dala nekoliko

godina više, i za to vreme VEOMA se radovao svakom rođendanu

i poklonima, osećajući se živim i ne znajući da li će dočekati sledeći.
Sada više se slavi rođendane i ne boji ih se. U nekom svetu samo

za plesače verovatno pleše najlepši valcer...
Vreme tamo nema nikakvu vrednost...

Od 15. godine, ples mi je jedna od najvećih radosti. Provela sam pet 
srećnih godina u renomiranoj plesnoj školi "Natalija i Ivica". Onda su 
se neke osnovne postavke promenile, uništen je pozitivni duh grupe
i napustila sam školu. Ono izvan škole nije mi bilo dovoljno.
I evo nas opet na okupu, stari plesni drugari i nova lica, svi u jednom
zajedničkom cilju, da se uz našeg Baneta, vrsnog trenera koji zna 
preneti savršeni ritam i korake, ali pre svega radost plesa, uz mnogo 
smeha opustimo i zaboravimo na sve probleme dok plešemo.
Ples je savršena antistres preventiva i najbolja fizikalna terapija.

Brak se raspao na samom početku, dvogodišnja devojčica je ostala s njom, 
tata se izgubio u vidu lastinog repa. Morala je raditi, pa je dete bilo više kod
bake i deke nego kod nje. Nije se nameravala ponovo udavati, razočarenja
joj je bilo dosta, ali se iznenada pojavio On, gospodin najvišeg ranga, koji 
se brzo zagledao u nju i osvojio je izuzetnom inteligencijom i manirima. 
Nakon nekog vremena vrlo originalno ju je zaprosio, pitajući je koje prezime
da joj napiše pri prijavi rada za neki kongres... Rekla je, dodaće svom 
prezimenu njegovo.
I dok su se liftom peli u njihov novi dom, devojčica, On i Ona, diskretno 
mu je dala do znanja da bi mogao reći kako da ga dete zove. A on se 
okrenuo petogodišnjoj devojčici i s puno poštovanja je zapitao:
„Mila, kako bi ti htela da me zoveš?
„Tata!“ odgovorila je malena, nasmešivši se. 
I bio je njen najbolji i jedini tata kojeg je poznavala.

Meni najdraži dvor u Beogradu je Konak kneginje Ljubice. Zbog 
svog istorijskog i arhiktektonskog značaja konak ima status spomenika 
kulture od izuzetnog značaja. 

Konak je jedan od najreprezentativnijih sačuvanih primera građanske
arhitekture prve polovine 19. veka u Beogradu. Građen je u periodu 
od 1829-1830. godine. Prema zamisli kneza Miloša, trebalo je da ima 
dvojaku namenu, da bude stan njegove porodice, kneginje Ljubice
i sinova Milana i Mihaila, kasnijih srpskih knezova, a u isto vreme i dvor 
za rezidenciju. Izgrađen je po idejama i pod nadzorom Hadži-Nikole 
Živkovića, pionira srpskog neimarstva.

Konak kneginje Ljubice smešten je u slobodni prostor, u centar velike 
bašte, prvobitno ograđen visokim zidom, kao i ostale građevine ovog tipa 
i okružen zelenilom. Imao je spoljašnje dvorište u koje se ulazilo kroz 
kolsku kapiju, kao i prostranu unutrašnju baštu prema Kosančićevom vencu. 
Glavnom fasadom, kojom dominira erker divanhane, Konak je okrenut 
prema reci Savi.

Konak kneza Miloša u Topčideru je konak koji je za Miloša Obrenovića
podignut 1831. godine do 1834. godine, kao centralna građevina 
reprezentativnog dvorskog kompleksa u Topčideru. Gradili su ga poznati 
neimari Janja Mihailović i Nikola Đorđević pod nadzorom glavnog 
kneževog neimara, Hadži-Nikole Živkovića. Njegova gradnja predstavljala je 
jedan od neophodnih vidova ispoljavanja upravo stečene autonomije 
u obavljanju i odvijanju društvenog života i javnih funkcija Srbije, u
odnosu na prethodnu Otomansku vladavinu. U njemu je svoje 
poslednje dane života proveo knez Miloš Obrenović za vreme svoje
druge vladavine 1859-1860. godine.

Ispred ovog zdanja je jedan od najstarijih i najlepših platana u Evropi, 
zaštićen kao prirodna retkost (ima više od 160 godina).

Kraljevski dvor na Dedinju izgrađen je u periodu 1924-1929. godine
ličnim sredstvima i po nalogu Nj.V. Kralja Aleksandra I. Kraljevski Dvor
je bio dom Kralja Aleksandra I i Kralja Petra II. Danas je to dom 
Prestolonaslednika Aleksandra II i njegove porodice.
Projektanti su bili arh. Živojin Nikolić i akademik Nikolaj Krasnov sa 
Kraljevske akademije. To je velika i reprezentativna vila od belog
kamena u srpsko-vizantijskom stilu. U njenom sastavu je i Dvorska 
kapela posvećena Sv. Apostolu Andreju Prvozvanom, koji je zaštitnik 
i Krsna Slava Kraljevskog Doma, i koja je sagrađena po uzoru na 
crkvu manastira Sv. Andreja na Tresci, zadužbinu Kralja Vukašina. 
Oko Dvora su podignute pergole, parkovske terase, bazeni, paviljon 
i koncertna terasa. Iz Dvora koji je na grebenu brda, pruža se 
veličanstven pogled na Dedinje, Košutnjačku šumu, Topčider i Avalu.

Beli dvor je poznatiji, no manje reprezentativan od Kraljevskog dvora.

Serija priča o dvorcima je završena! Živeli!

Ada Ciganlija je izduženo rečno ostrvo nastalo na četvrtom kilometru Save od 
Ušća u Dunav. Naziv Ciganlija bi mogao predstavljati toponim keltskih reči 
„singa" i „lia", koje znače ostrvo i podvodno zemljište. Naziv je dočaravao 
promenljivost vodostaja Save. Pri niskom to je bila Singa, pri visokom Lia. 
„Singalija" se vremenom pretvorilo u Ciganlija. Knez Miloš Obrenović je 1821. 
godine, ostrvo proglasio za državno i narodno dobro, a tako je i ostalo.

Potreba da se na Adi Ciganliji uredi najveća velegradska plaža, učinila je 
da Savsko jezero postane višenamensko. Koristi se za sport i rekreaciju. 
Na njemu se mnogo puta okupilo više od 300.000 kupača, a održano je 
na stotine državnih i međunarodnih takmičenja u sportovima na vodi. 
Zato je sinonim za Adu - Beogradsko more. 

Kupalište je jedno od najvećih i najbezbednijih u Evropi, po zvaničnim 
statistikama. Neočekivano lep dan izmamio je šetače na Adu. 

Izmedju jezera i 7,5 kilometara duge, osvetljene šetačke staze, kojom je 
okruženo, prostire se šljunkovita plaža. Ovaj ceo krug smo obišli sa 
pogledom na zaleđeno jezero. Vrlo prijatna i korisna šetnja.

Šlag na tortu priredila nam je duga kod centralnog vodoskoka.