Lastavica

Dunavska veselica

Fotografija — Autor lastavica @ 06:01

Kad nam se neko mesto dopadne, ponavljamo. Brod "Marinero"
postaje mesto dunavske veselice.




Deo grupe se vozio Dunavom i Savom, a deo je direktno 
došao na ručak.


Kakav ručak? Ovakav!





A stiže nam i muzika? Kakva? Ovakva! Trio "Marinero"




I šta bismo drugo nego pevali i plesali?






I Žika Šarenica nam se pridružio i snimao. 
Biće nas na TV.


Raspoloženje sjajno. Samo jedan zaključak: moramo ponoviti.


Smešni utorak

Humor — Autor lastavica @ 06:10











Grupa udatih žena je bila na seminaru sa temom Koliko ima ljubavi u vašem braku?
Pitali su ih:
– Koliko vas voli svoje muževe?
Sve su podigle ruke.
– Kada ste posljednji put rekli mužu da ga volite?
Neke su odgovorile danas, neke pre par dana, a neke su rekle da se ne sećaju.
Onda su im rekli da svojim muževima pošalju sledeći SMS:
“Volim te dušo”. I da sačekaju odgovore…
A evo nekih odgovora muževa:
1. K’o je to?
2. Ooo, majko moje dece, da li si bolesna?
3. I ja tebe. (bio je samo jedan)
4. Šta je sad? Opet si slupala auto?
5. Ne razumem? Šta to znači?
6. Šta si sad uradila!? Ovog puta ti ne opraštam!
7. !!!???
8. Ne glumi ludilo, samo mi reci koliko ti treba para?
9. Da li sanjam?
10. Ako mi ne kažeš za koga je ova poruka, neko će biti mrtav!?
11. Lepo sam te zamolio da više ne piješ. Ako nastaviš, definitivno te ostavljam…






Kad se stapaju dve reke

Putopisi — Autor lastavica @ 05:42



Uz „Marinero“ na Zemunskom keju privezan je katamaran Jovana 
Đorđevića. Između dve kiše provozaćemo se rekama.




Pontonski most za Lido je uklonjen i sada plovimo novim
putem. Prolazimo pored Velikog ratnog ostrva



Desno ostaje hotel "Jugoslavija"



Nema više pontona pa se vozimo rukavcem Dunava, jak vetar, 
prolazimo pored nekadašnjeg komandnog broda „Kozara“. 


Malo ratno ostrvo, lete labudovi, kolonija pataka živi u harmoniji sa 
138 vrsta ptica u ovom ptičjem raju. 


Vidi se Veliko ratno ostrvo i Kalemegdan.



Ulazimo u savski amfiteatar, u Savu, vetar je slabiji, voda zelena, 
na 1171 km od Crnog mora.



Savsko pristanište i Saborna crkva građena 1837.


Prolazimo ispod Brankovog mosta, vidimo Beograd na vodi. 
Ne bi se reklo da napreduje.



Dubina Save 15 m. Temperatura vode i spoljna su iste, 21 stepen.
Kad se brod okrene, vidimo Sabornu crkvu.


Ispod Kalemegdana nanizani su kruzeri.


Jedan brod ima zlatno srce :)


Sve to gleda Pobednik


Pecaroši love u mutnom...


Kula Nebojša i obrisi kalemegdanske tvrđave


Desno od Kule Nebojše crkva Ružica sa zelenim krovom, 
u kojoj se čuva čestica moštiju svete Petke


Crvena bova označava mesto gde Dunav u smeđem odelu
ljubi Savu u zelenoj haljini. 



Neverovatno je jasna granica dve reke


U daljini se vide Gardoš i crkva na groblju.


Iskrcavamo se na "Marinero"




Bogat ručak uz dobru uslugu i muziku. 




Na sigurnom smo za vreme oluje, vraćamo se između dve kiše.


Nedeljaaaaaaa

Humor — Autor lastavica @ 05:40

<

















Prva lekarka u Srbiji

Vesti — Autor lastavica @ 06:14



"U petak 29. septembra 2017. godine u 12 časova u okviru Srpskog 
lekarskog društva u Beogradu otkrivena je bista prvoj lekarki u Srbiji 
dr Draginji Dragi Ljočić. 



Zamisao lekara Sekcije za umetnost, kulturu i humanost SLD realizovana 
je uz podršku lekarki Srbije. Bista dr Ljočić rad je i poklon akademika medicine
Vladimira Jokanovića koji je do sada izvajao preko stotinu bisti znamenitih 
lekara i drugih ličnosti sa naših prostora. Lekari umetnici predvođeni autorom 
ove biste godinama u okviru Srpskog lekarskog društva ispisuju istoriju 
medicine umetničkim delima. 



Dr Draga Ljočić (1855–1926 ), rođena Šapčanka, lekarka koja je završila
studije medicine kao druga žena u Cirihu (Švajcarska) u drugoj polovini 
19. veka, borila se i izborila u Srbiji za njihovo učešće u lekarskoj profesiji.
Najpre je polagala ispit pred komisijom da bi se kolege uverile da im je 
po znanju ravna, da bi to višestruko potvrdila u srpskom vojnom sanitetu 
u svim oslobodilačkim ratovima svoga vremena.


Dr Draga Ljočić je prva žena koja je učestvovala u uređivanju našeg 
najstarijeg medicinskog časopisa „Srpskog arhiva za celokupno lekarstvo”,
organa Srpskog lekarskog društva, koje je po vremenu osnivanja– pre 
145 godina (1872) treće u Evropi!


Pozivu Sekcije da se izlije bista dr Drage Ljočić, filantropu i zaštitniku dece, 
u kratkom roku odazvalo se preko 500 priložnika među kojima su njeni 
članovi, lekari više podružnica, drugih sekcija Društva, udruženja lekara 
van Društva kao i članovi lekarskih porodica. 


Na zdušnoj podršci najtoplije svima zahvaljujemo a medije pozivamo 
da zabeleže ovaj za našu sredinu važan događaj „ispisivanja u bronzi”
lika prve lekarke u Srbiji koja je snagom, hrabrošću i mudrošću uvela 
kod nas žene u lekarsku profesiju.
Sekcija za umetnost, kulturu i humanost SLD 
dr sci. med. Slavica Žižić Borjanović, sekretar"


Tekst je napisala dr sci. med. Slavica Žižić Borjanović


fotografije snimila:
prim.dr Anka Stanojčić

Volite li konje?

Fotografija — Autor lastavica @ 07:05


Uvek je zanimljivo videti divlje konje na Kupresu. Srela sam ih
i na putu u Makarsku.




Ovaj lepotan pripada ergeli Fantast


Ovi rade za policiju


Konjički klub "Urban cowboy", Grocka




Ovaj konjić treba nove cipele


U ergeli Kelebija sanjari ovaj lepotan


U Trešnjevcu konji su vukli prikolice u kojima su izletnici
sedeli na balama sena





Ergela Zobnatica sa tradicijom odgoja rasnih konja dugom
preko dve stotine godina. 


Ni u Vatikanu se ne može bez konja :)

Volite li konje?

Arivederci, Makarska!

Putopisi — Autor lastavica @ 05:30



Nažalost, vreme našeg odmora je završeno. Trebamo se
podraviti s Makarskom za ovo leto. Taman i leto završava...




Jutro započinje odrazom u neobičnom ogledalu...



Nastavlja se šetnjom pored hotela "Dalmacija" 
pored čijeg ferala me svojevremeno suprug zaprosio...


Nastavlja se plažom, jednom od najlepših za koje znam


Mnogi odavde započinju posetu Makarskoj. 
Autobuska stanica.


Moje rodno mesto, 100 m od mora. Ovo je bio 
franjevački samostan, pa godinama bolnica, 
pa sada ponovo franjevački samostan.


Nezaboravni Dr Martin Petković je odredio moj 
životni put lekara. Ovde je stanovao...


Nosim svoju novu knjigu u makarsku Gradsku knjižnicu. Tu se 
mogu naći i prethodne tri.




Posećujem svoje drage koji večno sanjaju


Još jedna šetnja Kalalargom...


Pozdrav s Tinom


Kafa zna se, kod "Kostele" ili u "Biokovo"




Susret sa starom školskom drugaricom


I uz kafu knjiga "More mora" sa posebnom posvetom


Pa makarska luka, naravno




Nema veze ako odjednom pljusne kiša


Tu je onda "Čoveče , ne ljuti se"


Za pozdravni ručak, ušate.



...i oproštajni kolač od sira u "Fantazija"


ili sladoled u "Romana"... može oboje


Noć se spušta, valja partit...



Laku noć, Makarska... i doviđenja!


Meseče srebrni...


 

 


Stazama Svetog Petra

Putopisi — Autor lastavica @ 06:58



Vratimo se u Makarsku i prošetajmo poluostrvom Sveti Petar,
između dve kiše.



Tu su moje omiljene staze. Da vidimo hoće li se i vama
svideti.


Katanci su zarđali, a ljubavi koje su u njima 
zaključane, postoje li još?


Sveti Petar budno čuva svoje poluostrvo

Poluostrvo Osejava ostaje iza nas, a pučina je omeđena Hvarom


More, nebo i borovi ovde igraju neku svoju tajnu igru


Začarali su i Ljiljanu


Koje priče pamte ovi borovi i kamen suri?


Na vrhu brežuljka je, naravno, crkvica Sv. Petra.


A kroz Vrata ljubavi prošla je ovog puta Ljiljana. Možda
joj donese sreću u ljubavi...


Odatle se silazi prastarim kamenim skalinama


...do večne igre mora i kamena... 



...do sika (stena) koje pamte mnoge ljubavi...


Veseli brod "Makarski Jadran" vraća se sa jednog od 
svojih letnjih putovanja. Celi brod pleše uz "Despacito"


Prija li meditacija uz more?


Naturista je samo skliznuo u more.


Stari svetionik Sveti Petar


Netko je davno ovu stenu zvao "tron". Odavde je voleo
pratiti moje tragove


Sunce se premišlja



Ipak je nestvarno obasjalo plažu


Namenjeno je deci, a dece nema...


Dok su ove fine torte namenjene nama 
i biće nam večera.


Makarska rivijera

Putopisi — Autor lastavica @ 06:30



Sa severozapada se na Makarsku rivijeru stiže iz pravca Omiša kod prevoja
Dubci, gde preko Prisika (305 m) dolazi i cesta iz unutrašnjosti od Šestanovca.




Dolazak preko Biokova od Vrgorca posebno je dojmljiv i neponovljiv prizor
kada se posle razigranog krševitog Biokova otvori  veličanstven 
pogled na Rivijeru u svoj njenoj lepoti, od Drašnica, preko Podgore, 
Tučepa, Makarske, Brela sve do Splita, na ostrva Brač, Hvar, Korčulu i 
poluostrvo Pelješac. 



Pogled na Makarsku. Vide se poluostrva koja uokviruju 
makarsku luku, Osejava levo i Sveti Petar desno.
U daljini se vidi Hvar, pa Pelješac i Korčula.


Odakle god prišli Makarskom primorju pred nama je veličanstveni dar
prirode - monumentalna planina Biokovo u  svojoj impresivnoj 
veličini i lepoti, što se izdiže iznad Makarske rivijere kao nepremostiv 
zaštitnik svih turističkih mesta uz obalu koja su poput blistave, 
biserne ogrlice u njegovu podnožju.



Moj dom u Makarskoj, apartmani Tamburović


Mnogi vole prošetati do plaže Nugal, nadomak Tučepa


Uvek vidimo stara naselja pod liticama i obroncima Biokova, još 
sačuvanu seosku arhitekturu, stare kuće i konobe, a uz obalu 
turistička mesta s novim hotelima, kućama, vilama, skladno 
uklopljenim u stara ribarska i težačka naselja u kojima
pulsira novi savremeni život u skladu s nasleđem predaka.



Prošetajmo još malo po Makarskoj rivijeri, pre nego dođe 
vreme za povratak. Najbliže mesto u pravcu Dubrovnika
su Tučepi. 


Preporuka za smeštaj, hotel "Laurentum", laureat
nekoliko takmičenja malih hotela


Pogled s mora na Tučepe


Bliže


Još bliže, mesto mojih specijalnih uspomena, hotel "Jadran",
sada potpuno obnovljen.

Plaža u Tučepima vrlo je popularna, zbog hladovine pod borovima, otvorenosti i oblog šljunka.


Pokazala sam prijateljici jedan deo Makarske rivijere. Ona
nije jako velika, ali se ima šta obići. Ovo je pogled na Podgoru.







Podgora s mora




Veliko brdo, mirno i skriveno



...i očuvani stari suhozid...


Ovde su najlepši zalasci sunca...


Tamo - vamo

Putopisi — Autor lastavica @ 06:00





Čula moja bratanica za Izletnikove izlete u nepoznato, pa je odlučila 
da nam priredi jedan takav. Rekla je samo, obujte patike, pa idemo. 
Biće tamo-vamo.


Prolazimo kroz park prirode Biokovo, vidikovac Podgora



Mreška se morska pučina pod nama 


More smo ostavili iza nas, putujemo krševitom Zagorom.
Čini mi se da je jesen uranila.



Pa kroz Vrgorac i granični prelaz Crveni grm u Hercegovinu.
Nije bilo vremena za javljanje dragim ljudima u tom kraju,
osim ako nisu hteli nagle goste i to četvoro odjednom!


Iznenadila nas je oaza u kamenu, veoma lepi vodopadi Kravice.



Stižemo u Međugorje gde se ukazala Gospa 24.6.1981 i pasivni kraj je 
živnuo, razvio se je grad. Baš je blagdan Male gospe i stotine 
vernika su na misi na otvorenom. 



Prošetali smo lepo uređen Križni put.



Zatim u etno selo Herceg, bajku u kamenu










Stvarno, kuda da krenemo?


Bagin most, reka Trebižat, motel „Most“


I odlična večera u lepom ambijentu.


Preko granice ponovo pa na spavanjac.


Još malo smeha

Humor — Autor lastavica @ 17:56





Lutaju Marko i Žarko pustinjom, gladni i žedni. Odjednom ugledaše
usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
-Idemo tražit vode i nešto za jelo, umrećemo ovde!
Žarko:-Može, ali predstavičemo se kao muslimani.
Marko:-Ja neču, pa makar umro!
Žarko:-Kako hočeš, al' mene zovi Muhamed!
Ulaze oni u džamiju, tamo sjedi jedan čovjek. Oni mu se predstave:
-Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Da li možemo
dobiti hranu i piće? Umorni smo, gladni i žedni..
Ovaj ih pogleda i viknu jednom drugom, što je sedeo na drugom
kraju džamije:
-Donesi Marku da jede i pije šta želi..- a ti Muhamede, brate, 
znaš da je Ramazan..




Neverovatno ali istinito – ovako je Ciceron opisao stanje u tadašnjem 
društvu. Sami procenite da li se nešto promenilo.

1. SIROMAH RADI, RADI
2. BOGATAŠ ISKORIŠTAVA PRVOG
3. VOJNIK BRANI OBOJICU
4. POREZNIK PLAĆA ZA SVU TROJICU
5. LUTALICA SE ODMARA ZA PRETHODNU ČETVORICU
6. PIJANAC PIJE ZA SVU PETORICU
7. BANKAR POTKRADA SVU ŠESTORICU
8. ADVOKAT SVAĐA PRETHODNU SEDMORICU
9. LEKAR UBIJA SVU OSMORICU
10. GROBAR POKOPAVA SVU DEVETORICU
11. POLITIČAR ŽIVI NA RAČUN OVE DESETORICE

Ako se  neko, po statusu ili profesiji možda i prepoznao, 
to nema nikakve veze.









Baš je vrućina!




Profesor za kraj ostavlja glavolomku


Smešna subota

Humor — Autor lastavica @ 06:25




O BRAČNIM DUZNOSTIMA...
Ne pitajte gdje sam čula priču, ali je istinita! Razgovaraju tri djeda 
za kavanskim stolom o nekom svom jaranu, koji je u 80-oj oženio
neku mlađu trebu, njoj je 70. I jedan od njih, vidno zabrinut, ali i 
čaršijski radoznalo pita, pa hoće li on moći ispunjavati bračne dužnosti? 
Kaže djed do njega:-"Znaš li ti koje su njegove bračne dužnosti? 
Da je pokrije dekom kad legne da gleda TV, da joj obuje priglavke, 
donese naočale za daleko, provjeri jel' popila lijekove na vrijeme,
jel' stavila protezu u čašu da se ne udavi?! Pa, se pitam ja, hoće
li on jadan, stići sve te bračne dužnosti obaviti, da ne zaboravi!





Sve u svoje vreme...










Korčula, poezija u kamenu

Putopisi — Autor lastavica @ 06:07



Grad Korčula sada ima 16000 stanovnika. Jakica nas vodi kroz stari 
srednjevekovni grad Korčula na poluostrvu, sa sedam gradskih kula. 



Prolazimo prvu gradsku kulu iz 15.veka u gotsko venecijanskom stilu. 



Celi grad je građen kao veliki erkondišn, sa ulicama prema maestralu 
ravnim (kako bi maestral prodirao bolje) i zakrivljenim ulicama prema 
buri, kako bi se smanjila jačina bure. Kale su uske i visoke, tamne i u 
njima je hladnjikavo. 





Svuda postoje kameni zubi na koje se u letnjim sparinama provuku 
štapovi sa mokrim čaršavima, koji omogućuju privatnost u uskim kalama
i rashlađuju dok se suše - primitivni klima uređaji. Na donje zube stavljali 
su saksije sa cvećem.


Unutar starih zidina u 15.veku je živelo 2000-2500 ljudi, a danas živi 
samo 200 ljudi. Korčulani su bili poznati po kamenoklesarstvu i 
brodogradnji. I danas pišu poeziju u kamenu. Uverite se!








Idemo oko starog grada. 




Crkva svih svetih iz 1436 godine sa kasetiranim stropom nazvana je 
zbog toga korčulanska Sikstinska kapela. Lepa rozeta i zvonik.


Starinski toalet sa prozorčićem, između 
dva bloka kuća sa kanalizacijskim sistemom
koji je koristio slobodni pad u more.


Šetamo duž gradskih zidina, sve su ulice popločane kamenom. Idemo 
jedinom ulicom bez stepenica do glavnih gradskih vrata od kojih je desno
najstarija kula iz 14. veka, Revelin. 



Od glavnih gradskih vrata idemo glavnom uličicom koja seče grad 
napola. Dimenzije starog grada su samo 300x170 m.



Stub iz 15. veka


Gradski muzej-u palati porodice Gabrielis, iz 16.veka. Šetnjom kroz
izložbene prostore ovog muzeja, jedinstvenog na bližem području, 
oživljavamo kulturnu i privrednu prošlost Korčule od predistorije 
do naših dana. U IV. veku p.n.e grčki kolonizatori nazvali su Korčulu
Korkyra Melaina, zbog guste borove šume, a Rimljani je nazivahu 
Corcyra Nigra.

Gledamo stare amfore i sidra iz 1.stoljeća, kamenicu za 
ulje, krilatog lava, starinski sudoper



Najvredniji je kameni natpis, lumbardska psefizma, starogrčki 
istorijski dokument epigrafskog karaktera iz 3. veka. Sadrži 
odluku kojom se regulišu imovinski odnosi grčkih naseljenika 
na Korčuli.


Od početka 15. do sredine 16. veka domaći majstori sagradili su 
katedralu sv. Marka. na najistaknutijem mjstu u gradu, na vrhu 
poluostrva. Godine 1557. orgulje orguljara Colombija postavljene su 
u korčulansku katedralu, a oslikao ih je Tintorettov učenik. Sami slavni 
Jacopo Tintoretto oslikao je oltarnu palu u korčulanskoj katedrali sv. Marka,
a prikazuje Sv. Marka sa sv. Bartolomejom (Bartulom) i sv. Jeronimom 
(Jerolimom), korčulanskim zaštitnicima. 





U katedrali je u toku generalna proba za barokni festival. 


Popločan trg. Desno je kula, navodno rodna kuća Marka Pola, koji je
navodno rođen na Korčuli 1254 godine, a umro u Veneciji. Smatra se
da je ipak samo ovde bio zatočen nakon pomorske bitke. 





Vreo je dan, sunce blješti na kamenu, a čim se uđe u kale, 
mračno je i hladno. 







Brod dolazi po nas, brzo ukrcavanje.


Kapetan pozdravlja mesta pored kojih prolazimo. Pleše se na brodu, a ljudi nam mašu i plešu.


Konačno, evo moje Makarske.


Bio je ovo divan izlet! A nikad ranije nisam bila na Korčuli.
Moja prijateljica još manje, nije bila ni u Dalmaciji :)


Kako do Korčule?

Putopisi — Autor lastavica @ 06:13



"Makarski Jadran" kreće na novu atraktivnu plovidbu. 



Vele proverava je li sve u redu.


Ljiljana se pripremila za novu avanturu. Opet imamo sjajna
mesta, hvala Spomenki.



Vreme je idealno. Ispraća nas raskošna makarska luka.


Maše nam Sveti Petar sa poluostrva Sv. Petar


U Tučepima ukrcavamo ostale putnike. Iza nas ostaju lepa
mesta Makarske rivijere, Igrane, Živogošće...



Na gornjoj palubi je živo, idemo da posetimo kapetana.



Kapetan je dobio pomoćnicu :)


Oko punte Hvara obilazimo, kapetan pozdravlja Sućuraj, moji 
mašu na terasi kuće.



Daleko je moje selo malo, daleko je kraj plavog mora...


Kapetan pušta na razglas pesmu za nas dve, 
„Plovi, plovi, plovi mala barka, a u barci ćiribilibela Anka“. 


Plovimo između Hvara i Pelješca. Obilazimo rt Pelješca (feral). 


Serviraju ručak, odličnu skušu s gradela uz salatu i špagete. 



Galebovi nas prate, namirisali su ručak.


Levo ostaje Orebić na Pelješcu, mesto kapetana i pomoraca. 


Bližimo se Korčuli


Iskrcavamo se na Zapadnoj rivi kod prekrasne skalinade. 
U luci nas čeka šest vodiča na raznim jezicima, idemo uz hrvatskog
vodiča Jakicu, koja nas sat i po veoma zanimljivo vodi i priča, 
a grupa zainteresovano zapitkuje. Ostajemo u Korčuli samo tri sata. 



Grad Korčula sagrađen je na poluotočiću 
isturenom u Pelješki kanal. Srednjovekovni 
raster grada Korčule u obliku je riblje kosti


Bacamo pogled na Pelješac. Vidi se stari samostan ispod Sv. Ilije. 
Kad vrh Sv. Ilija ima kapu (oblake), biće kiše. 
Između Orebića i Korčule vidi se otočje, Korčulanski arhipelag, 
gde se kopa bijeli korčulanski kamen.


Čeka nas divna Korčula, suncem okupana


(nastaviće se)

Boli li Bol?

Putopisi — Autor lastavica @ 06:49



Nastavljamo putovanje brodom "Makarski Jadran" .




Plovidba od Jelse do Bola. Valovi pričaju onome tko ih
zna čuti...


Evo nas u Bolu na Braču






Opet nailazimo na tovara


Šetamo do Zlatnog rata, najlepše plaže u Hrvatskoj i jedne
od najlepših u svetu.




Kakva tirkizna pučina!


Ako s jedne strane šume duva, s druge je mirno, pa se
uvijek može birati mesto za kupanje.




Kava u kafiću na plaži za koju me vežu neke lepe
uspomene.



Povratak vozićem, 20 kn. 



Još malo šetnje Bolom




Pučki tribun i ja. 


Ukrcavamo se, pa veseli brod vozi duž obale i pozdravlja. Svuda
ljudi veselo otpozdravljaju, mašući šugamanima i lancunima! 



Na izlazu u Makarskoj odmah kupujemo karte za sutra za Korčulu.
Dobitnu ekipu ne treba menjati!


A torta makarana bit će večera! Izvrsna, tek da napomenem.


Powered by blog.rs