Lastavica

Bilo je drugačije vreme nego sada, ali su emocije iste. Mnogi su se iz 
Dalmacije odselili u Australiju i Novi Zeland da pobegnu od siromaštva
i pronađu novi život. Kad bi momci stasavali za ženidbu, tražili bi preko 
posrednika devojku u starom kraju, pa se malo dopisivali, i onda bi devojke
kretale na dug put brodom sa devojačkom spremom. Posle, šta im Bog da, 
nekom sreću, nekom ne. Drugi su dolazili po devojku u stari kraj.
I dođe vreme lepom Andriji da se ženi. Nisu više tako dugačka putovanja, 
leti se avionom, ne plovi se mesecima kao nekad... Doputuje on iz Australije 
s majkom u rodni kraj. Majka mu brzo pronađe u selu devojku koja je bila 
voljna da se otisne na put u Australiju da bi bila njegova životna partnerka. 
Bez ljubavi, eto, samo da se uda za lepog, imućnog i vrednog Andriju. 
I reče majka momku da mu je žena obezbeđena, a ako on nađe po srcu
drugu, neka nju povede. Igranke su tada bile glavno mesto upoznavanja 
mladih, ne diskoteke, ne žurke u kojima ne znaš ni s kim igraš. Krene 
Andrija na igranke i na prvoj me pozove da odigramo valcer. Kakav je bečki
valcer on plesao! Pamet da ti stane, vrteli smo se salom kao da letimo. 
I nastavismo da plešemo. Posle plesa otprati me na mesto i ništa do 
sledećeg plesa. U jednom od valcera ispriča mi svoju priču i zaprosi me, 
plešući. Da li je iko prošen plešući valcer? Neverovatan osećaj. Bio mi je 
drag Andrija, sjajan plesač, ali daleko je to od ljubavi, daleko od razloga 
da se udam...i odbijem ga. 
Dan dva pre nego sam znala da se Andrija vraća u Australiju, sretnem ga
s devojkom pod ruku. Onom s kojom ga je majka sastavila. On mi uputi 
najtužniji pogled, srce da pocepa. Iz njenog pogleda se videlo da zna za 
mene (ko li joj reče?), pogled pun pitanja šta to ja imam, a ona ne... nikad
neću zaboraviti taj susret. I često se pitam da li su kasnije našli sreću, 
da li je ona naučila da pleše valcer, da li... i šta bi bilo da sam rekla da, 
umesto nje...

Nada je stigla na Kubu u hotel Playa Pesquero i nastavlja
svoju priču:
"U ovo doba godine na Kubi ima dosta Kanađana, Britanaca i Rusa. 
Tako dok sam pozirala jedan Englez je dotrčao da se slika sa mnom.

Hotel ima puno različitih restorana i barova, pozorište, a i sladoled
je tu. 

Evo mene iz mlađih dana."

Ima puno različitih aktivnosti

Tuševi

Zastava u baru

A sad dosta fotografisanja. Pozdrav
Nada"

Kad Ljera završi putovanje, moja Nada iz 
Kanade krene na Kubu. Pa kaže:

"Prvo smo otkrili Ameriku pa se uputili na Kubu u grad Holgin hotel Playa 
Pesquero (novembar 2017).

Namučili smo se sa prevozom. Od Toronta do Amerike vozom, pa 
preko okeana gondolom i onda taksijem do hotela.

Mogli smo i autom umesto konjske zaprege ali je nekako bilo brže 
sa konjima."

Na ulazu u hotel dočekuje nas Kubanac sa svirkom a muž ga 
prati pesmom (Saša, ne čujem te!).

Odlazimo na piće. Od vagona su napravili bar, pored mene kubanski 
džentlmen plaća mi piće.

Playa Pesquero je najveći hotel na Kubi sa najvećim bazenom (Tako 
kažu Kubanci). Polako pada mrak."

<

Imate li utisak da je Nadi baš loše na Kubi?

Lastavica vikendom sa Anetom ponekad pravi zabavne priloge.

Jeste li se nekad zaljubili na prvi ples? Niste? Ne znate šta ste propustili.
Da li se neko zaljubio u vas na prvi ples? Nije? Da vam ispričam priču? 

Imala sam 15 godina kad sam se otisnula na svoj prvi ples. Čajanka, 
velika sala, živa muzika, svi uredno posedali za stolovima, piju se sokići.
Tek sam naučila nešto od brata, koji je bio najbolji plesač u gradu. Ali, 
naučeno treba i primeniti. Ko će mene primetiti na čajanci, ko će me
birati za ples? Čekam, nedugo. Prilazi neupadljiv momak i pita za ples. 
Izlazimo na podijum, počinje neki bluz, gledam u noge da ne nagazim
partnera, gleda on u noge. Bože, zar tako loše plešem kad mi stalno 
gleda u noge? Zar se toliko plaši da ću ga izgaziti? Porumenela k’o 
jabuka od stida, što li plešem kad ne umem... Kad li se on stidljivo 
oglasi: „Izvinite, ovo mi je prvi ples... nadam se da Vas ne gazim...“
„O, izvinite, i meni je prvi ples...“
I odigrasmo mi naš plesić, otprati me na mesto, i do sledeće plesne 
ture ništa... A kad se muzika ponovo oglasila, evo njega ponovo po mene.
I tako sledeće tri godine. Na čajankama dođe Stanko po mene, otplešemo,
prozborimo reč dve, otprati me na mesto, i to je to. Sve dok se nije pronela 
vest da idem na studije u Rijeku. Moje poslednje leto pred odlazak. 
Čajanka. I Stanko. Tužan, dolazi po mene. I za vreme plesa mi objasni 
kako se pri onom prvom plesu zaljubio, kako je znao da me mora zaslužiti, 
pa je radio, radio mnogo, dok nije stekao imetak. Sad ima svoj poslić i 
imovine dovoljno da ne moram na studije, da ne moram raditi ništa, 
samo da se udam za njega i uživam... Ponuda me iznenadila, nikad me
nije pozvao na randevu, nismo imali o čemu ni da pričamo, a on me prosi...
Pažljivo odbih. Zamolio me da se dopisujemo. A o čemu? Samo o plesu, 
jedinoj temi tokom tri godine?
Nismo se ni dopisivali. Ponekad bih srela Stanka, tužnog pogleda. 
Ne znam gde je sada i da li je srećan s nekom koju je, nadam se, 
zavoleo posle mene. 

Peca Petrović Marš je jedan od direktnih "krivaca" što sam 
u Beogradu. Svojevremeno je bio DJ u ferijalnom kampu u
Makarskoj i baš on je pustio "Te tri slatke riječi" po želji mog
budućeg supruga, kad mi se udvarao sa stilom, jednog 
davnog leta...

I stigla je pozivnica:
"U sredu 6.decembra t.g. u 19 časova u Kući Đure Jakšića u 
Skadarliji biće održana promocija knjige "P E C I L I N" autora
Petra Petrovića - Čika Pece, velikog prijatelja dece i odraslih, 
pesnika i legendarnog voditelja Studija B, "Peca i deca".
Knjiga Čika Pece, autora leka Pecilin, je književno delo protiv 
lošeg raspoloženja dece, njihovih roditelja i bliže i dalje rodbine.
To je svojevrsna zbirka od 365 pesama za svaki dan 
jednogodišnje poetske terapije."

Dočekuje nas Đura Jakšić u Skadarliji.

Svi smo dobili bedž

"U izvanrednom ritmu PECE I DECE, iako je ova nekada jako 
popularna radio emisija odavno prestala da se emituje, a emitovana
je na Radiju Studio B, sve prisutne je promocija podsetila na to 
bezbrižno vreme." Pesme čita mala voditeljica Sara Markov.

Uz PECU I DECU na promociji su nastupili i Pecini prijatelji,
„drugari u igri“ koz gotovo pet decenija unazad.... Svim svojim 
dugogodišnjim saradnicima dodelio je "Nezaboravak",
umesto plaketu.

Pozdravljaju nas radio legende: Zoran Modli program vod(l)i

Peđolino (a Peca dobija i drugu voditeljicu)

Veljko Pajović, poznati voditelj Studija B, koji sada vodi
svoj internet radio "Jutro na netu" (veljkopajovic.com)

Bane ekser nam peva himnu Beogradskog maratona

Bilo je to lepo veče. Nosimo kući knjigu sa 365 pesama.
A u noći, svetli "Šešir moj" i zimski mirna Skadarlija.

Razglednice pomalo izumiru. Da ih oživimo?

Pozdrav s Avale

Pozdravče s Kalemegdana

Pa po Beogradu...

Pozdrav iz Zemuna

Ko ne voli fontane? Slikamo ih gde god ih vidimo.
Među najpoznatijima je Fontana di Trevi u Rimu. Ko je bio,
ubacio je novčić za želju i povratak...

Rim i Vatikan su baš bogati fontanama

U Barceloni je ova jedna od lepših, mada je najpoznatija
fontana Montjuic ili Magična fontana

Ima ih i Lisabon

Ne oskudeva u njima ni Beč

Grandiozne su u Skoplju

Turnu Severin ih ima nekoliko (Rumunija)

Ima ih i Morohalom, Mađarska

Poznata je plava fontana u Subotici

Na kraju, razigrala se ovih dana fontana na Slaviji u Beogradu

Ljera zaokružuje lepe utiske iz Floride.

"Stigosmo na Ki Vest, proveravali smo da li je sve na svom mestu
i zaključili da ponešto nedostaje. Jedan od najvažnijih markera 
na par koraka od Melori skvera bila je velika, desetak metara
visoka, skulptura para iz 19. veka. Ne znamo šta joj se desilo, 
ali brzo su našli rešenje i postavljena je nova figura. To je isto tako
velika figura para, ali mnogo poznatijeg, nastala u momentu objave
završetka Drugog svetskog rata -čuveni poljubac egzaltiranog 
američkog vojnika sa nepoznatom medicinskom sestrom."

"Ovom fotografijom započinjem niz posvećen zalasku sunca, 
ali slikanog iz broda prilikom kraćeg putovanja u susret zalasku. 

Nastavljam fotografijom turista koji na Melori skveru, okupanom
suncem, strpljivo i tradicionalno sa fotoaparatima i kamerama
čekaju čuveni zalazak na najjužnijoj tački kopna Severne Amerike.

Nakon što je sunce potonulo u okean, spustio se mrak.

Pozdrav,
Ljera&Sin"

Ljera dalje kaže:
"Nastavljamo obilazak najstarije kuće u Južnoj Floridi, kuće kapetana
Votlingtona. Kao muzej predstavlja lepu, autentičnu i jedinstvenu 
priliku za putovanje u prošlost, po mogućnosti brodom! "

"Razgledanje kapetanove kuće je lepo putovanje u prošlost! Slike maketa
raznih brodova koje prilazem uz kapetanovu radnu sobu i brodske 
dnevnike, najbolje kazuju gde bi se mogao nalaziti kapetanov duh, 
ali i kakvo bi nam putovanje preporučio. Naravno - brodom!"

Kuću krase i slike brodova na platnu.

"U dvorištu se nalazi kuća za kuvanje. U to vreme kuće za kuvanje 
bile su na posebnom mestu udaljene od kuće za stanovanje zbog
bezbednosti u slučaju požara, ali i zbog toga što su kuvarice i ostalo 
osoblje bili crnci. Statusno nije bilo dopušteno da budu pod istim 
krovom, jedni da kuvaju, a drugi da jedu! Zbog rasne nejednakosti 
zaratili su Sever i Jug, ali nekoliko decenija nakon što je izgrađena
ova kuća za kuvanje. A s obzirom na to da je ova mala kuća 
sačuvana može se zaključiti da je isti princip održavan dugo, dugo..."

Otvoreno ognjište, grube alatke, mali prostor, govore o tome da su 
se kuvarice kuvale kuvajući! Jedina ventilacija je to što su ulazna
i izlazna vrata jedna naspram drugih pa je valjda nekada mogla 
da se napravi promaja. Ali, nema te promaje u vrelim i vlažnim 
mesecima na Floridi...

"Možda je bilo utešno to što je ceo pakleni prostor za kuvanje u
zelenilu vrta i bašte. Velika površina Ki Vesta leži na stenama od 
korala, sa tankim slojem plodnog zemljišta, pa je bilo veoma uputno
iskoristiti svaki pedalj zemlje."

"Pozdrav,
Ljera&Sin"

Ljera još nije završila svoje priče iz Floride...
Obišla je i najstariju kuću u Južnoj Floridi. Mapa Ki Vesta iz 1884. 
sa jasno markiranim mestom kapetanove kuće.

"U prethodnim boravcima u Ki Vestu nismo stigli da posetimo najstariju 
kuću u Južnoj Floridi. Sad smo iskoristili lepu priliku da je pogledamo 
pred povratak kući. Dok pišem o kapetanu Frensisu Votlingtonu i 
njegovoj zeni Emelin i polako slažem fotografije porodice, kuće, 
nameštaja, maketa, mislim na one moje prijatelje koji posebno uživaju
u antikvarnim predmetima." 

"Kuća na danas glavnoj, važnoj i trgovačkoj ulici Duval, nekada je 
bila dom carinskom inspektoru, kapetanu broda i oficiru mornarice 
Konfederacije, kapetanu Frensisu Votlingtonu. Prvobitno je imala 
četiri sobe, sve dok se nije rodilo devet devojčica, kada je kuća 
postala tesna. Proširena je ka dvorištu, ali i na sprat.

Porodica se uselila 1830. a poslednji potomak je živeo do ranih '70. 
Najstarija kuća na Južnoj Floridi imala je retku sreću da je ne uništi 
nijedan uragan niti požar, a nije da ih nije bilo, za tih preko 130 godina! 
(Na fotografiji su sedam preživelih kapetanovih kćeri.

Sledi još jedna porodična slika potomaka. 

"Malom šetnjom po kući dočaraćemo makar malo atmosferu i 
pokazati autentične dugo godina korišćene predmete."

Ove su cipele bile deo venčane garderobe unuke kapetana 
Votlingtona kada se udavala 1880. Minijaturne bele cipelice bile 
su presvučene satenom, što pokazuje prilično visok porodični 
ekonomski status."

Pozdrav,
Ljera&Sin"

Svako ima svoj modus vivendi. 
Evo mog tipičnog.

Kaficu popijem iz šolje Velje Grnčara u mom "Izletnik"-u 
i uplatim sledeće izlete i druženja.

Kesten pire sa sladoledom od lešnika je odlična kombinacija.
"Gelateria", naravno.

Grad je ukrašen za novu godinu, od izloga nadalje...
Valja obaviti sto malih poslova.

Već se spušta noć. U novom hotelu "Mariott" odmah pored
Narodnog pozorišta restoran "Credo" nudi lep ambijent i divan
pogled na Trg republike.

A i posluženje je bilo odlično!

Završićemo sve to redovnim časom plesa. Život može biti 
lep, ako se potrudimo. I ako smo se celog života trudili
da stignemo do faze opuštenog življenja.