Lastavica

Srećan Božić! 

Neka svi vaši putevi vode u lepotu i zdravlje!

Imajte uvek dobre razloge za slavlje!

Živeli!

Uvek očekujemo da u staroj godini ostavimo sve brige i 
probleme, da njeno sunce mirno zađe...

Da joj kažemo do (ne)viđenja...

Jesmo li spremi za ulazak nove godine? Neka uđe!

Novu godinu počnimo s puno nada i još više ostvarenja. 
Sanjajmo drage destinacije...

Želimo da se odvežu ukotvljene barke...

Da brodovi rašire jedra

Da vidimo lepote koje nismo još videli...

Da se vratimo mestima koje volimo, koja nas čekaju...

Da se opijemo ljubavlju ako još nismo 

ili utopimo tugu ako smo se pogrešno zaljubili...

Neka nam svaka kafica prija, mmmmm

A još bolje, pijmo je u pravom društvu!

Neka nam 2018. bude dragocena kao ova arhivska vina 
velike vrednosti!

Nazdravimo!

Srećna nam svima Nova 2018! 
Srećan Božić, bez obzira koji slavite!

Samo vas gledam... jeste li dobri i veseli! :)

Ova se pita jako brzo pojede, kad je iznesete na sto.
A nije teška za pravljenje.

Uzmete pakovanje tankih kora za pitu, 500 g šampinjona, 
tri struka praziluka (ili crnog luka, ko ne voli praziluk).
Isprižite seckan crni luk ili seckan praziluk.
Dodate očišćene, oprane i seckane šampinjone
Prodinstate, dodate so, biber, origano.

Na kore stavite sloj fila na kraj i sredinu, pa urolate.

Pečete na 200 stepeni 25 minuta. Poprskate vodom 
posle pečenja. 

Jedete u slast.

Ako vam ponestane ideja za ručak u posnim danima, evo oslića u sosu. 

Na maslinovom ulju propržite 3 seckana crna luka
i 5 češnjeva belog luka. 

Dodajte zatim šaku svežeg seckanog peršuna, biber, 
so (ja stavljam solni cvijet), čašu kuvanog paradajza,
čašu dobrog belog vina. 

Sipajte smesu u vatrostalnu posudu.

Pomešajte prezlu i so (solni cvijet). Filete oslića (1 kg)
uvaljajte u prezlu i stavljajte u sos. 

Poklopite vatrostalnim poklopcem i pecite u rerni 
na 220 stepeni 60 minuta.

Pogledajmo odozgo
(meandri Uvca)

(spiralne stepenice Vatikanskih muzeja )

(Pogled sa Donauturm na Beč)

Odozdo

( stepenice pored Vittoriana, Rim)

(u Sant Angelo, Rim )

(Katedrala Santa Maria Maior de Lisboa ili Sé de Lisboa )

Iz blizine

(gladijatorska kafa u Rimu)

(Velja grnčar pravi posudu za vodu )

Iz daljine
(Pogled na Beč iz Pratera )

(Pogled na Gloriette iz dvorca Schönbrunn u Beču)

Kroz
( most na Tibru)

( zidine dvorca Sant' Angelo)

Sa strane

( Tišina, snimam!)

Stakleno?

Slava je narodno-crkveni običaj i nakon Božića, najvažniji porodični praznik, uvek povezan sa danom određenog hrišćanskog svetitelja. 
Glavna obeležja slave su slavski kolač, žito i sveća.

Ako pada u vreme posta, slava je posna, takođe i ako pada u sredu ili petak. Sv. Nikola je uvek posna slava jer pada u vreme božićnog posta.

Zamislite da ste gosti na slavi. Neki nikad
nisu bili, zar ne? Uzmite prvo kašičicu žita.

Što biste od širokog dijapazona domaćih
i probranih pića?

Posnu slavu je teže pripremiti. Kao predjelo 
mogu ići: prebranac

pita sa šampinjonima

salata s ribom i prazilukom

pita s prazilukom

Sledi riblja supa

Za glavno jelo pripremam lignje

neku morsku ribu u sosu

lososa 

Slede domaći kolači iz moje radionice 

Nazdravimo u slavu Sv. Nikole! 

U jednoj velikoj foto grupi zadatak je bio: arhitektura.
Meni najlepša: Torre de Belem u Lisabonu.

Manastir Jeronimo u Lisabonu, spolja i iznutra

Fascinantan pogled s vrha bazilike Sv. Petra u Vatikanu
(jako težak uspon!)

Koloseum, a arhitektura koja i danas ostavlja bez daha.

Fascinira Castel Sant' Angelo u Rimu, zajedno s Mostom anđela

Vittoriano u Rimu neki vole, neki ne, ali mu lepotu niko
ne može poreći.

Arhitekti Pena palate u Sintri ne može se poreći originalnost.
Pod zaštitom je UNESCO-a. Palata, ne arhitekta :)

Bečka arhitektura je raskošna 

Prekrasna zgrada HNK u Zagrebu

Meni najdraža zgrada u Beogradu je konak kneginje Ljubice,
primer prelepe arhitekture

O cveću bi se moglo mnogo pričati, ali ga je lepše samo gledati i mirisati.
Predivno je u slobodnoj prirodi.

Obožavam lokvanje

Najviše volim makove, cvet šipka, cvet kapara

Jako volim raskošni cvet kestena

Volim cveće u saksijama

Najdraži mi je poklon i ukras doma

Koje cveće vi volite?

Ima nemogućih dana kad treba postići sve. Dobro bi došlo da dan
traje 48 sati, a da spavamo jednako.

Prvo podmirujem molera. Radi se već deset dana. Biće lepo, 
ali to je veliki posao koji zahteva mnogo pomoći sa strane, makar 
da se "samo" odnosi na hranjenje molera.

Ja nastavljam da mesim kolače i nadgledam molera.
Ovo je slatki eksperiment, svi ostali kolači su već 
spakovani.

Čeka me Udruženje književnika Beograda, u kojem vodim
veče prijema novih članova, o čemu ste juče čitali.
Glumim da sam sveža i odmorna.

Malo osveženje usput, u "Kafe knjižari "Zmaj"

Ples se ne propušta, ma kako umorna bila. On me (obično)
regeneriše. Osim kad zataji ljudski faktor. Onda se razbolim...

Društvo književnika Beograda (DKB), čiji sam sekretar, odlučilo je
da u svoje redove primi dva pesnika i jednog proznog pisca.
Predstavljanje je zakazano u biblioteci "Đorđe Jovanović".

Pisci su spremni

Predsednik DKB Zoran Ilić otvara sastanak.

Reč daje moderatoru, tj meni.

Prvi na redu je Ivan Despotović, pesnik, 
prozni pisac, esejista, već ovenčan 
nagradama, urednik za poeziju u DKB 
časopisu "Balkanske vertikale"..

Predstavlja nam se prozni pisac Zoran Škiljević, sa već 
četiri knjige.

Šlag na tortu je netipični mladi pesnik Miloš Nastić, 
čije su pesme prisutni tražili na bis.

Tako različiti, tako originalni i svoji, ova tri pisca lepih imena i već 
impozantnog stvaralašta obogaćuju DKB i srpsku književnost.

Tornjevi i kule s visine gledaju sve. Pokušajmo i mi.

Volim tornjeve Lisabona

Jedna od najpoznatijih je sat kula u Pragu

Čuvena je kula Nehaj u Senju
(nagrada za onog tko ugleda toalet!)

Prekrasan je zvonik u mestu Ložišća na Braču

Saborna crkva u Beogradu, jedan od simbola grada

Treća po veličini crkva u Srbiji, Hram Vaznesenja Gospodnjeg 
u Čurugu, ima tri impozantna tornja.

Duga se ovila oko minareta džamije sultan Valide u Sjenici

U Rumuniji sam videla divne drvene tornjeve:
-u manastiru Barsana

-u selu Plopis

-u selu Surdesti

Sat - kula dvorca Pena u Sintri

Kule dvorca Sao Jorge u Lisabonu

I najlepši od lepih, Torre de Belem u Lisabonu. Tamo mi je
srce ostalo, iza čipkastih kamenih prozora.

Ma ko ti kaže
da tebe volim?
To ti ni ja sama
nikad nisam rekla.

Kroz tebe ja volim
ljubav lepu, čistu,
u tebi ja volim
samo da volim.

I kad odeš dalje,
kad odem i ja,
ljubav će samo
promeniti mesto

I kad neke druge 
ja zavolim oči
to je samo ljubav
u novom odelu.

Vreme je za Atelje 212. Rekli smo, ovo je sezona u kojoj ćemo 
pogledati sve dobre predstave u ovom čuvenom pozorištu. A ima ih zaista mnogo :)

"Avgust u okrugu Osejdž" nas je dobro prodrmao. Šta se dešava
kad se porodica nađe na okupu, kakve će sve mračne tajne isplivati?
Naizgled brižna i složna porodica krije teške priče u kojima se
niko više ne snalazi, pa je raspad neminovan.

"Sigurno jedna od najuzbudljivijih novih američkih drama, u kojoj
se smenjuju žestoki smeh i tuga, “Avgust u okrugu Osejdž” 
savremenog američkog pisca Trejsija Letsa je drama o 
komplikovanim međuljudskim, ljubavnim i porodičnim odnosima 
koja se odvija jednog avgusta u malom okrugu u Americi. Priča 
o mračnoj istoriji jedne porodice, o ženama jake volje koje je
život odvojio, a porodična kriza ponovo vratila u kuću u kojoj 
su odrasle, kod problematične žene koja ih je podigla – donela 
je piscu Trejsi Letsu, pored mnogobrojnih nagrada, i onu 
najprestižniju – Pulicerovu nagradu za 2008. godinu, a kritičari 
ga već porede sa Judžin O’Nilom ili Edvardom Olbijem. Komad 
je premijerno postavljen u Čikagu, 2007. godine, a odmah zatim 
i na Brodveju, gde je imao preko 650 izvođenja do kraja 2009.
godine." (na sajtu Ateljea 212.)

(slike s neta)

Nakon predstave idemo u "Credo" na mus od marakuje i čaj.
Odlično idu zajedno :)