Lastavica

Ljubav 

Došunja se
tiho
neprimetno.
Pokuca na rame,
dodirne kosu,
provuče se kroz misli.

I odjednom
sve izgleda lepo,
bajkovito.

Kao da smo
ružičaste naočari
stavili.

(iz moje knjige „Rumba“ 2011.)

Ruski dom u Beogradu ima lepu galeriju, gde se često
održavaju veće izložbe. 

Silazimo u galeriju.

Izložbu naive otvara kustos Galerije naivne umetnosti u Kovačici

Predstavljeni su slikari iz Kovačice
Pavel Hajko i Pavel Cicka

Pavel Hajko se razmahao na levoj strani galerije, bogatim
koloritom gde redovno dominira veseli petao.

Pavel Cicka donosi scene iz života seljaka, bliži maniru 
Martina Jonaša.

Odsustvo perspektive i malo dečje naivnosti obično odlikuje 
naivno slikarstvo

"Značajna uloga u afirmaciji likovnog života vojvođanskih Slovaka
pripada upravo predstavnicima Kovačičke škole naivnih slikara: 
Martinu Jonašu, Zuzani Halupovoj, Janu Knjazovicu, Martinu Paluški, 
Janu Sokolu i Janu Venjarskom."

Na izlazu možemo se poslužiti palačinkama.

... i poneti u sebi jedan poseban svet boja i životne radosti.

Zimi izletnici manje putuju, pa se nalaze na nedeljnom ručku 
i dobroj muzici sa plesom u nekom lepom restoranu. Ovog puta
je to bio "Marinero" na Zemunskom keju.

Širok je Dunav ovde.

Skupilo se veselo društvo

Jasno, ništa bez žive muzike.

Na jelovniku nema čega nema

...i dobro vino je tu, muskat otonel "Aćanski"

...jer ono sve što znaš o meni...

Zaigrajmo!

Samo za najveselije društvo u ćošku...

Noć pada, vreme je za polazak.

Šta lepa Biljana šapnuće Đuri Jakšiću na uvo na svoj rođendan,
na dan njenog rođenja, na dan Sv.Trifuna?

To su saznali svi koji su došli na književno veče Biljane Đoković 
u Kući Đure Jakšića u Skadarliji. 

Čuli smo vanvremenske stihove iz njenih knjiga "Trideset dana 
punog meseca" i "Odlazak pesme" o kojima su u superlativu
govorili Miljurko Vukadinović, Miodrag Ignjatović i Milan Mladenović.

Veče su ukrasili "Slobodni strugari", suptilnim izvođenjem svojih
i prvim izvođenjem jedne Biljanine pesme.

Svi prisutni poneli su osećaj da su prisustvovali proslavi poezije,
a ne samo Biljaninog rođendana ni Dana vina i ljubavi.

Zalazak

Na tvojoj slici
još stoji osmeh.
Topi ga sunce
i šalje meni.
Uzimam deo
i dajem srce.
Srce za treptaj
i poziv sneni.

Ničega dovoljno,
osim tog neba.
Purpura sramnog
sred hladne vode.
Svega je malo,
osim tišine.
Samo je previše
moje slobode.

Strune

Ne pitaj me
zašto te volim.

Zatitrao si strune nežne
duboko zaboravljene
u mračnom kutku praznog srca.

Samo je tuga
vladala tamo
do zore osmeha tvog.

Dal’ volim tebe
il boje kojima vešto slikaš
na platnu mojih dana?

Iako vam dan počne ovako, belo i hladno

Može se nastaviti lepše

Ovo je moja lozinka. Koja je vaša?

Pogled je urbani, iz centra grada.

A u dobrom društvu je sve slatko! I danas i svakog drugog, 
običnijeg dana!

Nešto smo pogubile naše svetiljke, pa smo rešile da odemo 
u C&A na Novom Beogradu na razgledanje, tek da promenimo 
misli. Prijateljica je vozila i ni iz petog pokušaja nije našla parking.
To je znak. Idemo na drugu stranu.
Stižemo u Zemun. Parkiramo se ispred njene bolnice iz koje je 
pre četiri meseca otišla u penziju. Sad ćemo negde ručati pa u 
zemunski C&A. U prvoj ulici posle bolnice primećujem tablu 
restorana u kojem nikad nisam bila."Sač." Kažem, ulazimo!

Ambijent je domaćinski i prijatan. Usluga nanametljiva 
i topla. Hrana savršena, dimljena butkica ispod sača. 
Cene pristojne.

Sad ćemo do kola poneti upakovanu večeru za mog sina 
(porcije su prevelike!) pa ćemo u C&A. Ali, telefonski
poziv menja plan.
"Zar ste mislile proći bez navraćanja na kafu?"
Viđene smo s prozora bolnice i dežurni kolega kuva
kafu. Koleginice pričaju novosti uz kafu. Prija nam.

I na kraju, jesmo li stigle u C&A? Naravno, nismo.
Ispalo je savršeno popodne koje treba sačuvati i ne
kvariti. Pronašle smo naše svetiljke...

Muzej Kuća kralja Petra I i Društvo književnika Beograda organizovali 
su 9.2.2018. književno veče Vere Pavlović "Per aspera ad astra."

Ambijent je prelep

Okupili su se i prijatelji pisci da podrže koleginicu.

"Vera Pavlović, rođena 1951. godine u Beogradu, po profesiji je 
advokat (Član advokatske “dinastije” Pavlović u trećem kolenu, 
prva žena advokat u porodici, sada u penziji.
Vera Pavlović je svoje radove počela da objavljuje još u detinjstvu 
i nastavila je do dana današnjeg.
Član je “Scene Crnjanski” 35 godina, takođe je član Upravnog 
odbora društva književnika Beograda. Dobitnica je tri nagrade 
“Scene Crnjanski” za kratku priču i to 2003., 2007., i 2009. godine. 
Dobitnica nagrade Zlatni stih za pesmu “Vetrovi samoće” 2016. godine.
Živi i stvara u Beogradu."

U programu učestvuju autorka Vera Pavlović, glumica Jovana 
i kolega pesnik Srećko Aleksić. 

Gost pesnik je Miloš Nastić. Poruka večeri: "Na mladima svet ostaje"