Lastavica

Prvi redovni sastanak Društva književnika Beograda (DKB)
u novoj godini posvećen je ljubavi. Ima li bolje teme? Veče 
otvara predsednik društva, a dalje vodim ja, kao sekretar 
društva i voditelj. 

Počela sam je svojom pesmom:

Volim da volim

Ma ko ti kaže
da tebe volim?
To ti ni ja sama
nikad nisam rekla.

Kroz tebe ja volim
ljubav lepu, čistu,
u tebi ja volim
samo da volim.

I kad odeš dalje,
kad odem i ja,
ljubav će samo
promeniti mesto

I kad neke druge 
ja zavolim oči
to je samo ljubav
u novom odelu.

Bogatstvo DKB je u različitosti, mnogo odličnih pisaca različitih 
stilova. Vredelo ih je čuti. Zoran Ilić:

Ljubomir Vujović, laureat mnogih pesničkih 
takmičenja:

Gordana Marković

Jedna od glavnih impresija večeri bio je mladi Miloš Nastić sa
svojom pesmom "Ljubav u jednom smeru"

prosuo bih hiljade reči cveća
pa i cvetne to su samo reči
skinuo najsjajniju zvezdu
i najsjajnija to je samo zvezda
poklonio najlepšu pticu
i najlepša to je samo ptica
al' ne možeš je naterati da te voli

kleknuo bih... molio kukao drhtavom
rukom njen skut... dopustila bi ti to
onako iz milosti...
al' ne možeš je naterati da te voli

prošetaće sa tobom
popiti kafu čitaćeš joj Prevera možda
onu čuvenu „obletao je oko nje“ da ona
ti pristaje... ti si obletač van
domašaja srca ljubavnik uspomene
al' ne možeš je naterati da te voli

ubićeš cvet svež još živ uroniti u njenu
kosu nasmejaće se mirisaće ga reći hvala
al' ne možeš je naterati da te voli

plakaćeš noćima kako su to teške noći
istinite pune njenih slika ljubav tada teče
tada je najviše voliš... voliš je teško a voleo bi
da prestaneš da je voliš...voleo bi

želiš da se naljutiš... kažeš bludnice
huljo surova dušo pa opet plačeš pa voliš
pa se sećaš kako ste se upoznali sećaš se
poljubaca... mirisa usana i voliš i voliš u
sećanju voliš ludo voliš pametno voliš
sa boli voliš bez boli voliš beznadežno
al' ne možeš je naterati da te voli

u jednom trenutku ustaješ... pišeš joj pesmu
u četiri ujutro drugu pesmu petu desetu
voliš te pesme sve pesme njoj su predivne
čitaš ih voliš je voliš je kroz pesme
voliš je kroz snove svi snovi sa njom su
predivni najlepši snovi najlepše pesme
reći ćeš u njima „ljubavi moja volim te“
al' ne možeš je naterati da te voli


Vera Pavlović

Miša Lazar

Mirjana Novokmet

Srđan Simeunović Sendan, prethodni predsednik DKB
i glavni urednik časopisa "Balkanske vertikale"

Zlatibor Radovanović

Gost večeri Slađana Belko pročitala je pesmu crnogorskog
pesnika Borisa Jovanovića Kastela kao njegov pozdrav.

Prođe dobar deo januara bez pozorišta. Da nadoknadimo!
Idemo u "Atelje 212" na predstavu za koju je teško dobiti karte.
Sala je uvek puna.

DUŠAN KOVAČEVIĆ: URNEBESNA TRAGEDIJA

"Dušan Kovačević jeste primer dramskog pisca koji je prepoznat 
i otkriven upravo u Ateljeu 212, a čiji je komediografski opus
izuzetno bogat."

„Pozorišni komad se dešava u našoj, vrlo prepoznatljivoj, ali naopačke 
izvrnutoj stvarnosti u kojoj poigravanje komičnim paradoksima između
privida i stvarnosti zaista prelazi u urnebesno. Otac,odnosno deda, 
narodni heroj onog rata, ipak problematične prošlosti, posle godina 
provedenih u ludnici dolazi pravo sa sopstvene svadbe i novom 
mladom, takođe pacijentkinjom ustanove za mentalno obolele, u 
posetu svojim naslednicima. Kum novopečenim mladencima je upravo
i njihov doktor koji pokazuje više razumevanja za nenormalne nego za ove 
normalne. Naslednici, iako zvanično bez dijagnoze, već su, pritisnuti 
problemima i svojim nerešenim porodičnim odnosima, istrošenih 
živaca i prilično napeti, nespremni za susret sa bolesnicima."

"Odjednom, ova naizgled uobičajena porodična priča otvara 
pitanja porekla, generacijskog nasleđa, krivice i identiteta."

"Ovo je komad u kome niko nikog ne razume, pa ni sebe samog, 
u kome se ne zna ko je luđi, ovi dijagnostifikovano ludi i kao takvi 
hospitalizovani, ili ovi slobodni; komad koji se bavi i nama i 
stvarnošću u kojoj se ne zna gde počinju zidovi ustanove za 
mentalno obolele i da li su ludi unutra ili, zapravo, napolju. Ceo 
taj urnebesni haos gledamo očima dečaka Nevena koji pokušava
da odgovori na pitanje: „Ko sam ja?“"

Muškarac kojem bi pozavideo svaki današnji 
muškarac zvao se Bogdan Dunđerski 
(1861-1943).

Ovaj bečejski veleposednik bio je izdanak velike i bogate 
porodice Dunđerski

Vikipedija kaže: "Bogdan Dunđerski je rođen u drugom braku
svog oca Aleksandra (Šandora) i Elze. Posle završena četiri 
razreda srednje škole, završio je Poljoprivrednu školu u Beču.
Stekao je solidno obrazovanje i naučio nemački jezik, što je 
uz porodični trgovački gen bilo dovoljno da udvostruči nasleđeno 
imanje. Imao je velike posede u Srbobranu i Starom Bečeju. 
Jedan od retkih Dunđerskih koji nikada nije želeo da se bavi 
trgovinom i industrijom, već je u potpunosti bio posvećen 
svojim posedima."

Bogdan Dunđerski, legenda Bečeja, nije se nikad ženio. Ali je 
bio baš marljiv. Živeo u svojoj varoškoj kući s Maricom. 
Ona je održavala njegovo domaćinstvo i bila noćna ljubav.

Svakog dana odlazio je u svoj dvorac Fantast koji je održavala
Mara. Priča se da je nju najviše voleo, ali da nikad nije
prenoćio u dvorcu. Svake se večeri vraćao u Bečej, Marici.

Za inostranstvo je imao Mariju u Budimpešti.
Da li o tome pričaju sove utine, koje zimuju baš 
na brezi iza Bogdanove varoške kuće u Bečeju?

Kad smo sastavili kockice ove neobične priče, svi su muškarci
u grupi uzdisali. Bogdan je ostvario san svakog muškarca.
Bocnula sam jednog od njih:
„Da imaš tri žene, moraš imati mnogo para i biti mnogo muško!”
„Lako je biti muško kad nemaš finansijskih problema!”
Pa, da li je „samo" u tome stvar? Šta vi mislite?

Da zasladimo boravak u Bečeju, idemo u Spomen kuću 
Tan (Than). 

Mor Tan je bio priznati slikar koji je ostavio značajna dela 
sa religioznim i revolucionarnim temema. 

Karolj Tan je bio izuzetan naučnik u oblasti hemije, čiji uticaj 
je bitan za razvoj nauke. 

„Likovna galerija Spomen kuće „Than“ ujedinjuje različite aspekte 
umetnosti, kulture i nauke.“ Na zidovima su reprodukcije Morovih 
slika. 

U Spomen kući "Than" nalazi se 28 naučno-interaktivnih eksponata. 
Ovi eksponati atraktivno i na zabavan način promovišu razne 
fizičke pojave i zakonitosti prirode. 

Njutnova kolevka

Neki eksponati su lakše, a neki teže rešivi.

Izletnici probaju fakirski krevet, gde odjednom izlazi 2800 eksera. 
Ko kaže da izletnici nisu hrabri?

Na doručak nam dolazi vodič Milijana u građanskoj nošnji iz 
vremena Dunđerskih, u kojoj glumi u Maru u dvorcu Fantast.

U Izletniku se neguju lepi maniri!

Zatim nas Milijana vodi u šetnju kroz Bečej.

Bečej je romantični gradić panonskog tipa na desnoj obali 
reke Tise, na najvećoj krivini koju Tisa pravi u Srbiji. 
Prvi put se pominje kao tvrđava Bečej 1091. godine. 
Na današnjoj lokaciji njegova izgradnja je počela 1701.godine.

Prvo obilazimo lepo renovirani Trg oslobođenja na kojem je
levo gradska kuća, zadužbina baronice Eufemije Jović 
(izgrađena 1928).

U rimokatoličkoj crkvi s jednim tornjem (izgrađenoj 1830) oltarnu sliku "Uspenje Bogorodičino" naslikao je Tan Mor.

Crkva Sv. Georgija izgrađena je 1858. godine u stilu kasnog 
klasicizma. Tri crkvena tornja su podignuta u baroknom stilu i 
simbolizuju Sveto trojstvo. Barokni ikonostas sa 63 prelepe
ikone je u periodu od 7 godina oslikao akademski slikar Uroš 
Predić. Svoj autoportret je dao u liku cara Uroša. Vitraže je 
radila radionica iz Sombora i donacije su raznih porodica.

S druge strane trga je varoška kuća Bogdana Dunđerskog. 

Bečej leži na termomineralnim vodama. Izlazimo na trg, gde je 
„Žuti bunar", arterski bunar sa „žutom vodom“, sumporovitom, 
koju Bečejci vole i rado piju. 

Malo je hladnjikavo :(

A čemu sve to?

Stižemo u Novo Miloševo, koje je nastalo od sela Beodre i Karlova 
(Dragutinovo). Današnje ime je dobilo posle II sv. rata 1947. po 
Milošu Popovu, borcu i organizatoru ustanka u ovom kraju. 
Jermenski trgovac Bogdan Karačonji je na licitaciji u Beču 1781. 
godine od austrougarske vlade kupio Beodre i Topolu, gde su 
sagrađeni dvorac, crkva, žitni magacin kao i kotarka koja je 
naduža u Vojvodini.

Obilazimo bogati muzej Zavičajni muzej Kotarka.

Preovlađuje etnografska zbirka predmeta iz Novog Miloševa
i okoline.

„Svi predmeti u zbirci su poklonjeni i mnogi meštani i danas donose
predmete. Postala je gotovo uobičajena praksa da se nakon 
spremanja tavana, ostava, podruma sav višak sačuvanih stvari, 
a koje se više ne upotreblXavaju, ponudi Zavičajnom muzeju, bez 
naknade. Pored meštana i davno odseljeni stanovnici Novog 
Miloševa donose predmete koji su vezani za selo i zavičaj.“

Dragan Rauški nam pokazuje bogatu postavku u žitnom magacinu.

Penjemo se na sprat

Marija Terezija i ja...

Ko li je bila ova lepotica?

Volela bih da je ovo moj salončić

Dvorac Karačonji sagrađen 1857, sa 365 prozora, je u lošem 
stanju, nebezbedan za obilazak, pa ćemo samo baciti pogled 
na njega. Tu se nekad raskošno živelo, car Franc Jozef ga je 
dvaput posetio.

Tradicionalno "Izletnik" dočekuje pravoslavnu novu godinu, pa nas i 
ovog puta vodi Keti, a  vozi Vlada. Vozimo se Zrenjaninskim putem 
kroz Vojvodinu.

Nastavljamo preko Tise u Bečej, u Bačkoj. 

Smeštamo se u hotel „Imperial lux“ u Bečeju. 

Koliko je tu zlatnih ribica! Hoće li nam ispuniti želje?

Uz tamburaše i bogatu trpezu veselo dočekujemo pravoslavnu 
novu godinu.

U ponoć nam sleduje šampanjac i torta dva para koji slave po 51 
godinu braka! Zajedno, 102 godine!

Lepo je dvaput dočekivati novu godinu, 
u veselju i plesu!

Davno mi je Marina u zeleni spomenar napisala:
"Moji brodovi sjećanja će te, kad zaželiš, odvesti u mladost."

Sigurno nije bila svesna da će te uspomene jednog dana
biti neprocenjivo vredne.

S nekima se i danas često viđam

Danas nema nekih koji su se upisali na ove strane.

Bilo je tu mudrih poruka

...i pravih ljubavnih izjava.

Danas postoje samo memorije mobilnih telefona i kompjutera.
Nema više spomenara... Sećaš se, Dunja?

U jednoj velikoj foto grupi zadatak je bio:
-fotografije sa najviše oblih linija

Počnimo sa lukom u Felix Romuliana kod Zaječara

Nastavimo sa Praterom u Beču

Lisabon ih ima napretek. Manastir Jeronimo, kloster

i još ohoho lisabonskih...

Prekrasne oble linije u Rimu, most i dvorac anđela 

Nezaboravan pogled s bazilike Sv. Petra

Pogledajmo kroz lepe oble linije na Kalemegdanu

...ili kroz Tibarske...

...a može i u Sintri...

Oblina je bilo i na Braču

Najnovije su oble linije fontane na Slaviji u Beogradu

Najvrednije su ove: mozaik star preko 1700 godina, 
Felix Romuliana kod Zaječara

I sve to od srca (meandar srca, Uvac)

Zaobljene linije u Zagorju

Tople ruske vunene čarape, briga za moja stopala
u hladnim danima...

Najukusnije oble linije: teletina ispod sača

Valja i zasladiti: Vasina torta

...a zasigurno ćete sve videti zaobljeno posle ovoga...

U jednoj velikoj foto grupi zadatak je bio: -fotografije sa 
dijagonalama. Prva je, naravno, makarska dijagonala

...pa dijagonala rođenja (na slici je mesto gde sam rođena)

...i biokovske...

Lisabonske dijagonale bez ptica

i ukrašene pticama

Bračka diagonala, Zlatni rat

Zagrebačka dijagonala

Prekrasna dijagonala Cascais, 40 km od Lisabona

Nije za baciti ni bečka...

Fruškogorska...

Novosadska

Šlag na torti je Felix Romuliana kod Zaječara

...i dijagonalno uživanje...