Lastavica

„Baš na ovom divnom mestu gde ugledah njene oči..."
zapeva Zvonko Bogdan 2014. i dobi ružu...
Malo mu je zadrhtao glas...



Posle je RTS prikazivao mnogo puta ceo snimak i uvek
bi mi ljudi rekli za tu scenu, ali ja je nijednom nisam
videla dok ne nađoh ceo snimak, a AnaM mi pomogla
da odvojimo samo tu scenu. Hvala joj.

Već ste navikli da jesen Ljera provodi kod svog sina na Floridi
i da po povratku priča ekskluzivne Ljerine priče. Videćemo
fotografije sa mesta gde će malo ko od nas otići.

"Dragi moji na sve strane,
Konačno imam nešto lepo i atraktivno za videti i slikati. Mesto koje 
smo posetili u nedelju je Cauley Square u okolini Majamija."

"Trebalo nam je sat vremena vožnje, ali nismo zažalili. Slučajno sam 
naletela na video u kome se pominje i odmah krenula u potragu za
više informacija. I tako smo našli lokaciju, pa uputstvo kako da dođemo, 
a onda otkrili šta je to sve posebno na mestu posvećenom nastanku 
železnice Južne Floride početkom XX veka "

"Svaki detalj je retro, počev od figura koje dočaravaju pretke, a 
napravljene su od žičane konstrukcije i obložene mahovinom. Sve 
liči na vreme pređašnje, pa je tu i jedan ondašnji putnički vagon." 

"Dopao nam se retro stil koji prati sve na ovom, po prostranstvu, 
nevelikom mestu. Slike su najbolje ilustracije, pa niz započinjem
fotografijom mape lokacije, a zatim slede lepe staze, kućice, retro
restorani i jedan pijano, unutrašnja dekoracija, oborena stabla kao 
posledica nedavnog uragana, a valjda sam i ja na nekoj od slika." 

"U restoranu koji smo izabrali, jer ih ima više, jelovnik sadrži samo 
nekoliko jela koja nisu česta u drugim restoranima. I u jelovnik su 
uneli nešto starinsko."

Zaslužni fotograf je moj sin, kao i uvek. Nadam se da će 
vam se dopasti i da ćete uživati kao što smo i nas dvoje.
Topli pozdrav jednog sunčanog i prohladnog jutra,
Ljera&Sin"

Nakon priče o Felix Romuliani zaslađene londonerima, nekoliko
blogera je tražilo recept. Ostalo mi je samo da ih opet umesim
i slikam.

Penasto umutiti 250 g maslaca sa 125 g šećera, dodati 6 žumanaca, 
pa koru 1 limuna (ili Kotanyl koricu) i 300 g brašna. Sipati u pleh sa
papirom za pečenje 30×40 cm

Testo tanko premazati sa 2 kašike džema od kajsija.
Peći na 170 stepeni 15 minuta. 

Izvaditi testo i premazati šamom, posuti seckanim orasima

i dopeći na 150 stepeni 30 minuta, od polovine prekriveno folijom

Šam: Umutiti 6 belanaca sa sokom pola limuna i 150 g šećera,
pa dodati 150 g mlevenih oraha. Može se dodati vanilin šećer
s limunom.

Prošetali smo Valjevom, malo se i smrzli, vreme je
za zagrevanje.

Konačno ulazimo u restoran “Jefimija” usred Tešnjara.

Tu ćemo uz dobar zalogaj i živu muziku proslaviti našu tradicionalnu
veselicu.

Pa, mala pauza do sledećeg putovanja!

Narodni muzej Valjevo je jedan od najboljih muzeja u Srbiji.
U devet sala je opisana istorija Valjeva.

Praistorija je ostala mutna, ne čudim se :) Idemo pravo na
rimsko doba.

Nađeni su zanimljivi artefakti

Prelazimo u doba Nemanjića

Uvek mi je zanimljiv monoksil, čamac iz jednog komada drveta.

Svratimo u tipičnu varošku kuću 17-18.veka

Zakoračimo u 19.vek

Zavirimo u kovačku radionicu

Pa u staru apoteku, u kojoj su se lekovi baš pravili.

Voskar je bio i onda potreban, i sada.

„Istorija Valjeva zauzima posebno mesto u istoriji srpskog naroda.
Valjevo i Valjevci su često imali istaknutu, a neretko i vodeću ulogu
u pokretima za nacionalno oslobođenje. Međutim, pored vojskovođa
i narodnih vođa, valjevski kraj je iznedrio i ne mali broj značajnih
književnika, umetnika i naučnika. Istovremeno, ovaj grad se svrstava
i među najstarije gradska naselja Srbije.“ (Wikipedia)

Selimo se u građanske kuće s početka 20.veka

Muzej čuva sećanja na prošla vremena...

(nastaviće se...)

Valjevo je lep i uređen grad u kojem ima šta da se vidi.

U zgradi suda i okolnim kućama bila je čuvena valjevska bolnica,
najveća ratna bolnica u I svetskom ratu, u toku epidemije pegavog
tifusa, sa samo 22 lekara. Ona je simbol stradanja i požrtvovanja.

Spomenik proti Matiji Nenadoviću

Valjevska gimnazija sa poprsjima Vuka, Dositeja Obradovića i
Ljube Nenadovića.

Mesto seče knezova pored Kolubare, sa spomenikom. Ilija Birčanin
i Aleksa Nenadović su prvi knezovi zatočeni u Muselimovom konaku
pa pogubljeni na obali Kolubare 4.2.1804, što je bio povod dizanja
I srpskog ustanka protiv Turaka.

Posećujemo Muselimov konak (Muselim je titula, ne ime), izgrađenu u
18. veku, najstariju zgradu u Valjevu, lepu zgradu u kojoj je na prizemlju
postavka iz I i II srpskog ustanka, a u podrumu potresna sećanja
na zatočeništvo kneževa Ilije Birčanina i Alekse Nenadovića do
pogubljenja. Zgrada je jedini materijalni ostatak povezan sa sečom
knezova, koja je bila povod za srpsku revoluciju.

Moderna galerija Ljube Popovića.

Narodni muzej Valjevo, jedan od najboljih muzeja u Srbiji, dobiće
posebnu priču.
(nastaviće se...)

Svaku putnu sezonu "Izletnik" završi veselicom. Obilazi se ponešto,
a onda se pleše, pleše, dok vas noge ne zabole. I peva, dok ne
promuknete :)

Stižemo u Valjevo, okruženo planinama, a kroz njega protiču reke 
Kolubara i Gradac. „Nalazi se u Zapadnoj Srbiji, u Kolubarskom 
okrugu, na nepunih 100 kilometara južno od Beograda. Gradsko
jezgro smešteno je u kotlini kroz koju protiče reka Kolubara. 
Valjevo spada među veća i razvijenija naselja u Srbiji.”(Wikipedia)

Čeka nas vodič u valjevskoj Skadarliji, Tešnjaru.Tešnjar 
je stara orijentalna čaršija sa dućanima i radionicama.

Natpis na restoranu:„Večnost pripada trenucima“.

Prelazimo beli mermerni most preko Kolubare u novu čaršiju, koja 
je uređena prema urbanističkom planu s ulicama pod 90 stepeni.

Izlazimo na Trg Živojina Mišića sa spomenikom Mišiću i hotelom 
„Grand“, gde svraćamo na frape od malina i kuvanu rakiju.

Susret s legendarnom pesnikinjom, Desankom Maksimović.

Nastavićemo šetnju Valjevom, ima još dosta da se vidi.

Svaku putnu sezonu "Izletnik" završi veselicom. Obilazi se ponešto,
a onda se pleše, pleše, dok vas noge ne zabole. I peva, dok ne
promuknete :)

Prva stanica nam je Kumova vodenica kod Valjeva. Ne znamo po
kom se kumu zove:)

Valja nam preći mostić

Pa prošetati do vodenice

Evo je, u punom sjaju

Kako radi? Pogledajmo

Ako ne upadnem u rečicu, poneću kući
sveže mleveno brašno.

(nastaviće se...)

Svi mi gledamo svet našim očima i našim čulima ga osećamo. 
Slika koju ima svako od nas potpuno je jedinstvena i neponovljiva, 
dve osobe ne mogu videti isto. Uvek će se slika razlikovati bar u 
nekim detaljima. A šta osećamo kad nešto gledamo, tek je posebna 
priča. Nikad isto. Dakle, koliko god ima ljudi na ovoj planeti, toliko 
ima pogleda na svet. Kao u Rašomonu gde su četiri osobe gledale
istu scenu i zaista videle drugačije, na planeti 7 500 000 000 ljudi 
gleda sve što gleda - unikatno, drugačije od svih oko njih. Tako 
bismo mogli reći da se svet sastoji od 7,5 milijardi jedinstvenih i 
neponovljivih pogleda. I kad neko napusti ovaj svet, s njim se u 
večnu kuću sahranjuju i njegove unikatne naočari kojima je 
posmatrao sve oko sebe. 
A mene zanima samo jedno. Kuda odlazi to jedinstveno viđenje 
sveta? Nikad pre i nikad posle isto...