Lastavica

Jesen je najbolji kostimograf. U najšarenije haljine oblači prirodu.

U mom omiljenom parku, Kalemegdanu

Kroz Beograd

U Zemunu 

U Novom Beogradu

Na Avali

U Negotinu

U Rimu...

Ima predstava s kojih odem s gorkim ukusom u ustima
i razmišljanjem o potpunom besmislu jednog vremena.
Takva je "Mrešćenje šarana" u pozorištu "Atelje 212."

"Represivni sistem izvlači najgore iz ljudi, kaže Milan Nešković, 
režiser predstave "Mrešćenje šarana" Aleksandra Popovića.
Čuveni Popovićev komad apsurdno, komično i tragično govori 
o Informbirou, represiji, politički turbulentnim vremenima, 
o ljudima u tim istorijskim vetrometinama, ranjivosti, moralnim 
posrnućima."(blic.rs)

(slika s neta)

Nešković: "Popović u ovom komadu vivisekcira šta represija, 
u onom dubljem sloju, radi ljudima. Izvlači najgore iz čoveka. 
Čovek ima u sebi potencijal i za dobro i za loše. Vladari i sistemi
koji puste zver iz čoveka su suštinski zločinci."

(slike s neta)

Felix Romuliana je antička carska palata, na UNESCO- voj listi
od 2007. 

Prvo gledamo projekt Hera, 3D projekciju palate.

Vodi nas arheolog Saša Marjanović, dobar učenik legendarnog Bore Dimitrijevića 

Približava nam svojom pričom antički grad koji je podigao
rimski car Galerije između 293. i 311. g. n.e. Nazvao ga je po svojoj 
majci Romuli. U slobodnom prevodu znači „Pobeda Romulina” 
(nad prolaznošću) ili palata božanske Romule. 

Na svetom brdu Magura, kojem je palata okrenuta, izvršena je apoteoza, 
čin deifikacije, kada Romula postaje diva, a car divus, božanstvo. 

Palata je bila ukrašena zidnim slikama, freskama, i prelepim podnim 
mozaicima. 

U sobi za gozbe autentičan nepokriveni mozaik. 

Ima jedno polje koje se smatra mestom pozitivnog zračenja.
Tu mnogi rado odstoje dvadesetak minuta.

Dimenzije palate su 4,5 hektara unutar utvrđenja, 
a 6,5 hektara sa utvrđenjem.

Posle Galerijeve smrti palata prestaje da bude carska, rušena je i 
obnavljana u više navrata.

Na kraju svakog puta neko služi poljupčiće, prigodnu poslasticu. Ovog puta 
sam za celi bus napravila londonere i poslužila dok smo se bližili Rtnju.

Velja Đorđević, popularnije Velja grnčar, nije se umorio, 
a ni mi, gledajući njegovu veštinu i umetnost.

Druga kugla gline. Idemo!

Liči na prethodno

Ne, ne liči

I evo saksije!

Mnoge vidimo u njegovom vrtu! Neke ćemo mi poneti
za naše bašte i balkone.

"Zaječarski grnčar Velimir Velja Đorđević, vrhunskim umećem stekao 
je status primenjenog umetnika. Pored raznovrsnih grnčarskih proizvoda 
za upotrebu u domaćinstvu, bavi se i umetničkim grnčarstvom od daleke 
1966. godine. Ljudske i životinjske figure, bokali, konjanici, frulaši i dr. 
su njegovi poznatiji eksponati."

''Zaječar je imao sreću da se pre 50 godina u njega doseli grnčar Velja 
Đorđević, najbolji i najpoznatiji predstavnik pirotske škole grnčarstva, 
majstor nad majstorima. On neguje zanat do vrhunca, a prešao je u sferu 
naivne umetnosti,'' smatra dr Dejan Krstić, v.d.direktora Narodnog muzeja 
u Zaječaru. 

Odavde sve počinje: od grnčarskog točka u Veljinoj radionici.

Jedna kugla gline i počinje stvaranje.

Niijednog trena ne možete naslutiti šta će na kraju nastati.

Vaza?

Saksija?

Ćup?

Ne, testija za vodu

Sad je gotova, ide na sušenje, pa oslikavanje i pečenje.

Mogu vam pokazati kako pravi saksiju, ako želite.
Nisam htela da post bude predugačak. Sutra?

Zanatlija? Umetnik? Velja je jedno i drugo.

Nadaleko poznate Rajačke pivnice se nalaze na brdu Rajac, 
oko 50 minuta vožnje od Negotina. Okružene su vinogradima 
u kojima rađa grožđe autohtonih sorti iz koga vešti rajački 
vinogradari prave kvalitetno vino ravno nektaru.

To je skupina kamenih, vinskih podruma gde „živi vino”. 
Da li živi ili tihuje, kako drugi kažu? Tu gde se održava 
vino pod zemljom pod stalnom temperaturom - vlada mir.

Sledi najluđi ručak, sa specijalitetima istočne Srbije u pivnici "Sveti
Trifun": sir, čvarci, šunka, turšija od vrganja. 

pa neverovatno ukusni belmuž

sarmica u vinovom listu

savršeni prebranac

To su sve predjela. Sledi jaretina sa salatom

...i kolači. Sve se zaliva vrhunskom crnom tamjanikom.

Živeli!

Samo četiri km od manastira Bukovo prostire se lepi grad Negotin.

Negotin se nalazi na na tromeđi Srbije, Rumunije i Bugarske. U istoriji 
srpskog naroda poznat je kao junački grad iz Prvog srpskog ustanka kada 
je mesto sa celom nahijom držao pod svojom vlašću Hajduk Veljko Petrović.
Sada gradom vlada jesen.

Tu je i Hajduk Veljko na svom konju Kušlji.

Todorčetov konak – najstarija varoška kuća u Negotinu, poznata i kao 
Konak Kneza Todorčeta. Podignuta je polovinom 19. veka.Od 1997. g. nosi 
naziv legendarnog branioca Negotina Hajduk Veljka.

Rodna kuća našeg kompozitora Stevana Mokranjca ima status spomenika
kulture od velikog značaja. Nastala je sredinom 19. veka, a 1964. g. 
adaptirana za potrebe memorijalnog muzeja.

A kafa je bila odlična i jeftina...

Idemo ponovo na omiljene destinacije. Vodi Keti, vozi Vlada, 
društvo je pozitivno i željno putovanja.

Ljilja služi slane zalogajčiće

Zora rudi nad Gradištem

Put izbija na Dunav 

Dunav je ovde širok kao more

Pogled na stari grad Golubac

Jutarnja izmaglica se diže nad Dunavom

Pauza je u Donjem Milanovcu, gradu ruža.

Manastir Bukovo – predanje govori da je iz 15. veka. Posvećen je 
Sv. Nikolaju Čudotvorcu. Pripada moravskoj školi. 

U manastirskim vinogradima gaji se crna tamjanika. Sledi degustacija
četiri odlična vina, od kojih je na Dekanteru 2017. srebrnu medalju 
osvojilo vino Filigran cabernet sauvignon 2013, manastir Bukovo.

Zatvaraju li vrata, ili otvaraju? Ne dozvoljavaju
pogled u zabranjeno, a otvaraju se pozvanima.

Paviljon „Cvijeta Zuzorić" na Kalemegdanu otvara vrata
za lepe umetničke postavke

Zagrepčani će prepoznati...

Varaždinska katedrala

U dvorcu Hofburg u Beču dočekuje nas silueta 
prelepe carice Sisi

Vrata bečkog univerziteta

Šenbrun

Lepa vrata starih crkava

Stara vrata prastarog manastira Crna reka u steni

Niko ne voli vrata bunkera...

Radije vrata vinarije (Malča)

...ili restorana (Venecija i Talas, Zemun)

A ovo su jako važna vrata

Impozantna vrata vatikanskih muzeja

Vrata Osogovskog manastira u Makedoniji

Kalemegdan će zasladiti

I ovo su vrata...

U jednoj foto grupi je tema nedelje svetlosti Beograda.
Pokloni se i počni!

Svetlosti Konaka Kneginje Ljubice, meni najlepše zgrade u Beogradu

Parlament, meni posebno drag, znamo zašto

Skupština grada, čiji balkon sanjaju svi vrhunski sportisti!
Kad osvoje medalju, tu će otpozdravljati hiljadama oduševljenih
sugrađana.

Balski sjaj

Idemo u večernji provod!

Novogodišnje raspoloženje

Još malo, pa smo kući...

.. a išli smo do Beča...

Ne pali svetlo...u sumrak

U mojoj kući sladoled se odavno smatra lekom. Ako dete posle 
navršene prve godine jede sladoled 365 dana u godini, nema 
problema ni sa krajnicima niti sa stomakom. Grlo se navikava 
na hladno i ne može „nazepsti“, a stomak se oblaže sladoledom 
kao tankim filmom, štiti sluzokožu, vezuje kiselinu i brzo smiruje
bolove u želucu. 

Dolazila su mi deca rado u posetu, jer bi cele godine obavezno 
dobijala sladoled. Ako bi zgranuti roditelji rekli da decu boli grlo, 
pogledala bih i obično rekla: „Da, mama je u pravu, ne ide ovde 
sladoled... obična porcija, mora dupla!“
Moja su deca obožavala da vaspitavaju goste. Pred svima me pitaju:
„Možemo li da uzmemo lek?“
„Možete!“ odobrim bez znakova brige, što goste začudi. Deca odu
do zamrzivača, izvade sladoled, sipaju dve velike porcije i pronesu
pored iznenađenih gostiju, koji ih onda tuže meni: „Oni su uzeli sladoled!“
A na to deca odgovaraju uz smeh: „Pa da, u našoj se kući sladoled 
zove LEK!“
***
Suprug je voleo da zivka telefonom. Jednom me je pozvao dok 
sam bila na dežurstvu: 
„M. boli stomak“ kaže.
„Jesi li mu dao sladoled?“ zapitah.
„Nisam!“
„A zašto?“
„Nisam se setio!“
„Daj mu i zovi me za pola sata.“
Zvao me kasnije. Bol u stomaku je prestao, jer je M. sam uzeo 
sladoled dok je tata zvao i uspešno završio svoje lečenje dok je on 
završio razgovor!