Lastavica

Kod nas je 11 godina. Koliko je bila 
kod nekog pre nas, ne znamo.

Pre 11 godina snajka je naišla na krvavu teško ranjenu mačku
pored puta. Mislila je da je uginula, ali je tada maca počela da prede!
Odvezla ju je veterinaru, koji se čudio što se neko toliko brine o 
divljakuši. Dao je sve što treba maci smrskanog lica. Nakon mesec
dana srasle su rane, maca je ostala slepa na povređeno oko i skoro
sasvim na drugo, kojim razaznaje pokret i svetlo. I sa tako lošim
vidom prilagođavala se novom prostoru veoma lako, pa smo je 
naizmenično čuvale snajka i ja, zavisno o tome koja je kada putovala. Kasnije je godine živela kod snajke.

Moji unuci su rasli uz macu. Naučili da dele s njom igre i iskazuju
emocije. Uloga životinje u kući je baš ta, da deca nauče izražavati
emocije.

Sad su moji u drugoj zemlji, gde maca ne može s njima. Vratila
se meni i brzo prilagodila, kao da nikad nije bila negde drugo.

Dolaze mi gosti s raznih strana i prvo macu u krilo. Čistu
i maznu, svi je vole. Makana 11 godina živi svoj drugi život.

Izašao je četvrti broj broj časopisa za angažovanu književnost,
„Balkanske vertikale”.

Časopis izdaje Društvo književnika Beograda.

Urednik za poeziju Ivan Despotović čita časopis

Reč glavnog i odgovornog urednika časopisa:

„Balkanske vertikale” su časopis za angažovanu književnost, glasilo Društva Književnika Beograda, koje okuplja oko sto članova. 
Objavljen je četvrti broj i ono što je za pohvalu, još uvek ne kasnimo sa izdanjima, a znamo da velika većina književnih i naučnih časopisa kasni zbog pomanjkanja finansijskih sredstava. 
Prvi broj Balkanskih vertikala je objavljen početkom 2016. godine i izlazi na svaka četiri meseca. Ovaj časopis se bavi pre svega totalnom književnošću, znači književnošću koja barata egzistencijalnim životnim pitanjima, prikazujući stvarnost brutalno iskreno, bez straha i kompromisa. Bavi se položajem književnika u Srbiji, odnosom društva prema njima, književnom i kulturnom birokratijom, društvom u celini. 
Glasilo je podeljeno po rubrikama, a na naslovnoj strani najčešće je neki angažovani crtež, slika, karikatura, koja simbolički prikazuje naš položaj u vremenu i prostoru. Ima svoj uvodnik, najčešće neki angažovani tekst o našoj stvarnosti, tu su i zapisi sa interneta, angažovani prozni tekstovi, kratke priče, u svakom broju prikazujemo naše nagrađene članove, dajemo prikaze izdanja Društva književnika Beograda, poeziju naših članova, tu je i tema broja, kao i rubrika „Satira ili stvarnost”. 
Koristi se i ćirilićno i latinično pismo, u zavisnosti od želje autora teksta, a objavljujemo autore sa balkanskih prostora i to najviše u satiričarskom delu časopisa, gde su zastupljeni naši najpoznatiji aforističari. Tu su i satirične pesme, priče, koje upozoravaju i ohrabruju, daju nadu u istinu i otkrivaju ono što drugi ne smeju. 
To je i najveći kvalitet ovog časopisa. Sve ono o čemu se govori a ne sme biti napisano u drugim književnim časopisima, ovde se nalazi, i naši čitaoci jedva čekaju da vide novi broj. Naše glasilo je imalo promocije na značajnim mestima: u Banskom dvoru u Banja Luci, u Udruženju književnika Srbije, bibliotekama Beograda i šire, u Crnoj Gori i drugim susednim državama. 
Balkanske Vertikale su Beograd, Banja Luka, Bijeljina, Berane, Bitola, Beč. Balkanske vertikale su čovek u pravom smislu te reči. 

Urednik časopisa „Balkanske vertikale”
Srđan Simeunović Sendan

U ovom broju jedan od Vertikalinih laureata sam i ja :)

Krećemo za Akmačiće na Sjeničko (Uvačko) jezero na 985 m visine. 
To je ogromna akumulacija vode za piće. 
Čekaju nas dva spojena katamarana i kapetan Salih. Zbog niskog 
vodostaja kraj stepeništa je vrlo klizava kosina.

Uvac je izvajao srpski Kolorado. Jezero Uvac bogato je ribom. 
Vazduh je čist, nema zagađivača. 

Servirano je sjeničko predjelo. Ekipa je sastavljena od povratnika,
zaljubljenika u Uvac, koji ovaj izlet ni za šta ne bi propustili.

Posle ide odlična teletina ispod sača, mekana,
zubi ne trebaju...

Sjeničko jezero zove se i Uvačko. Prvo je od sistema jezera
koja su napravljena pregrađivanjem Uvca sa dve brane. Sledeća 
su: Zlatarsko i Radoinjsko jezero. Vožnja po jezeru koje možete
piti traje 3,5 sata.

Kapetan Salih priča nam o jezeru i beloglavom supu 
(kojem sam posvetila posebnu priču). Novinarka snima.

Deo grupe posetiće Ledenu pećinu, kojoj se može prići 
samo s jezera. Kroz nju vode rendžeri.

Muškarci su lenčuge, pa Zorica i ja 
plešemo dvaput. 

Vreme se kvari, hladno i kiša.

Vraćamo se preko Zlatibora, uz neizostavni kup sa četiri 
vrste šumskog voća

Kad sam prvi put trebala stići do Molitve, pitala sam šta je
to i zašto se tako zove. Shvatićeš, rekli su. 
Shvatila sam odmah i zaljubila se na prvi pogled.

Samo pratite znakove do vidikovca...

Tamo se stiže planinarskim putevima ili terenskim vozilima

„Molitva” – gnezdo ljubavi beloglavog supa i vidikovac sa najlepšim 
pogledom na meandre Uvca, na 1247 m. Idealno mesto za boravak 
sa svojim mislima i molitvama u nedirnutoj prirodi.

Neki rizikuju za savršenu fotku... a ko se oklizne na
kliskom kamenju, do jezera će leteti 300 m.
Ne baš u komadu...

Pogled sa samog vidikovca

Vidikovac Molitva nalazi se na imanju porodice Muhović. Oni žive
od stočarstva i godinama od ove surove prirode otimaju sve što se
oteti može. Život u zabiti, oštre, duge i ledene zime darovale su 
ovim gorštacima posebnu mudrost koja se stiče u osami, u odricanju
i radu, a Bajru i njegovoj supruzi Nafiji i druženje sa prvim 
komšijama beloglavim supovima.

Viđenje sa Bajrom i Nafijom je srdačan i topli susret starih prijatelja.

A sobom obavezno ponesemo vrhunski sir i med.

Adnan nam pokazuje kako mravlja kiselina pomaže 
onima koji imaju problema s disanjem

Vratićemo se, da opet udahnemo sreću...

Od registrovane 104 vrste ptica beloglavi sup (Gips fulvus) je 
najznačajnija vrsta ptica u Rezervatu "Uvac". Beloglavi sup je
retka vrsta orla lešinara, impozantne veličine, raspona krila do
tri metra. Prosečna težina ptice iznosi između osam i devet 
kilograma, a pojedini primerci mogu dostići težinu i do 11 kilograma.

Ovde živi velika kolonija beloglavog supa, tu na pećinama 
su njihova gnezda. 

Beloglavi sup, velika atrakcija Uvca, često se vidi kako krstari 
nebom u okolini Uvačkog jezera i meandara. Za ovo nije potrebna
nikakva posebna sreća niti traganje - ukoliko provedete nekoliko 
sati u kanjonu Uvca, gotovo je neizbežno da vidite beloglavog supa. 

Beloglavi sup je izuzetno teritorijalna ptica, svoje stanište napušta 
samo onda kada ne može da nađe ženku. Interesantno je da kada 
mužjak nađe svoju životnu saputnicu, ostaje sa njom sve do svoje 
smrti. Životni vek mu je oko 25 godina.

Ženka polaže jedno jaje zimi, krajem januara ili početkom 
februara i na njemu leže oba roditelja osam meseci naizmenično
dok se ne izleže mladunče. Gneždenje se obavlja na krečnjačkim 
stenama. Gneždenje je grupno i obrazuju se kolonije, retko izolovani 
parovi. Izlegli mladunac ostaje na gnezdu, pre prvog leta, oko četiri 
meseca. Supovi polno sazrevaju sa oko pet godina.

Uloga beloglavog supa u lancu ishrane u ekosistemu je jedinstvena i 
nezamenljiva – isključiva hrana su mu uginule životinje, čime sprečava 
širenje zaraza i na taj način obezbeđuje "prirodnu reciklažu".

Ova retka vrsta je pre dvadesetak godina bila pred izumiranjem. Godine
1990. na teritoriji uvačkih jezera preživelo je samo sedam parova 
beloglavog supa. 1994. godine osnovan je Fond za zaštitu ptica grabljivica 
"Beloglavi sup" i otvoreno hranilište Manastirina na koje se od tada 
kontinuirano iznose tela uginulih životinja i klanični otpad. Zahvaljujući
redovnoj ishrani brojnost beloglavih supova se povećala na 100 
gnezdećih parova odnosno oko 450-500 jedinki. Tako je kolonija ove
jedinstvene vrste ptice postala najveća na Balkanu i jedna od većih u Evropi.