Lastavica

Danas AnaM slavi rođendan. Pored adekvatnog buketa i pića,
ovog puta pripremila sam joj i dovoljno humora. Neka bude veselo!
Srećan ti rođendan, naša draga AnaM!

Muškarci se dele na neodgovarajuće, zauzete
i nedostižne.

Zašto su muškarci kao mikrotalasna peć?
Zagreju se za 15 sekundi.

Zašto muškarac ne može biti i lep i inteligentan
u isto vreme?
Bio bi žensko.

Muškarac je kao videorekorder: napred, nazad, napred, 
nazad......eject!

Zasto su muškarci uvek zabrinuti 
za veličinu svog penisa?
Zato što bi trebalo da budu.

Kad muškarac ćuti on je mislilac, 
a kad žena ćuti - onda je mislilac nadrljao!

Nijedan muškarac nije verovao u leteće tanjire dok se nije oženio!

Pre nego što pojedem pečeno pile za večeru, obavezno ga stavim 
na pod i preskočim. Kažu ako želite smršati, da treba obavezno 
preskočiti večeru!

Zbog štrajka meteorologa, sutra neće biti vremena!

To se zove ulov!

Čeka nas „Gradski muzej Novog Sada“ na Petrovaradinu,
sa veoma bogatom postavkom.

Bidermajer stil

Alt dojč stil

Sobni WC i lavabo za voz

Satovi sa opozitima (mala i velika kazaljka obrnute)

Bela soba Teodore Dunđerski 

Portret devojke (M.Hirš)

Venecijansko ogledalo (filigranski rad)

Zeleni lavor za pranje kose

Silazimo u dvorištu na izložbu bitke kod Petrovaradina 5.8.1716.
kada je Eugen Savojski pobedio jaču tursku vojsku.

Razgledamo monoksil, iz 6-8 veka, čamac od jednog komada slavonskog 
hrasta, dug 13,5 m, nađen u mulju Dunava.

Silazimo do bunara, koji je dubok 60 m i uvek ima bar 15 m vode. 
Snabdevao je tvrđavu, a postoji i sistem malih bunara koji su skupljali kišnicu. 

Mislim da su najoriginalniji eksponati sobni toalet i čamac od jednog 
komada drveta. A sada, vreme je za povratak kućama.

Nastavljamo put prema Petrovaradinu. 

Prolazimo pored poznatih podruma u Crvenki.

Snega i nema mnogo, ali je hladno i zaleđene su sve reke i 
Kanal Dunav -Tisa- Dunav.

Prilazimo Petrovaradinu i smrzavaju nas slike zaleđenog Dunava. Probijen
je srednji tok, velikom brzinom valja sante, a sa obe strane izlomljene
sante liče na krajolik s neke druge planete. Jedini ledolomac u našoj 
zemlji je „Greben“, koga je kupio EPS radi održavanja normalnog 
stanja kod HE „Đerdap“. Ova apokalipsa jasno daje do znanja da treba
još najmanje jedan.

Petrovaradin se ponosno uzdiže s druge strane zaleđenog Dunava, 
iznad santi koje izgledaju kao da ne pripadaju ovom svetu...

S Petrovaradina plaši pogled na ledom okovani Dunav. Srednji tok je probio 
ledolomac i velikom brzinom valja sante, a sa strane one izlomljene miruju.

Kud pogled seže, mnogo debelog leda na moćnoj reci.

Nakon izlaska iz katakombi Petrovaradina, sunce je granulo i obasjalo čuveni sat 

Još kad tu sretnemo starog prijatelja, umetnika i rečnog vuka, doživljaj je kompletan.

Osunčane sante malo lepše izgledaju...

Pre nekoliko dana osvrnula sam se izveštajima s terena na zaleđenu Makarsku.
A sada su Sućurani objavili fotke iz snežnog Sućurja na Hvaru, mesta mog 
detinjstva. To čudo ne pamte.

Zima je zaista poludela.

Čitav naš život su samo fragmenti sećanja, 
povezani neuhvatljivom paučinom vremena.

Šta mi je led hteo reći kad je pisao na mom prozoru?

Ništa nisam razumela.

Nečitak ledopis 

Bolje razumem sunce iznad leda

Pahulje su mi ispričale da je stigla prava zima.

...i baš bi mi sada prijala Kalifornija...

Pogledajte šta su u Makarskoj napravili orkanska bura i velika hladnoća. Hrabri fotografi su zabeležili scene kakve u Makarskoj nikad nisam videla. Da li se ledeni festival iz Harbina u Kini preselio u Makarsku?

Otisci bure u ledu oko gradske plaže. Ovo nije sneg, nije ni led,
ovo je more nošeno burom a usled niske temperature se ledi i
lepi za podlogu.

Ledi se more oko svetionika na Sv. Petru. Nije se zaledila samo duga.

Zaleđen lukobran

Ledi se Osejava

Da nema razloga za slavlje, trebalo bi ih izmisliti. A ako ih već ima, treba ih sve slaviti. Mislim da već svi znaju taj moj moto. Samo retki srećnici mogu slaviti dva Božića, dve nove godine.
To je privilegija. Pa, da vidimo kakvi su običaji oko pravoslavnog Božića. Badnje veče slavi se isključivo u porodičnom okruženju, posno, riba, prebranac, kod mene obavezno lignje.

Na Badnje veče domaćin unosi badnjak u dom.

Pažljivo se bira osoba koja će prva ući u kuću na Božić. To je polažajnik i donosi sreću domu. Bitno je da se radi o čestitoj osobi, dobronamernoj, prijatelju kuće koji porodicu (koju je došao a poseti) voli i želi joj sve najbolje, neko ko donosi sreću za celu narednu godinu. Položajnik simbolizira mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Zato se ta osoba dočekuje sa posebnom radošću, ukazuje joj se naročita čast, a domaćica položajnika daruje prikladnim poklonom. Polažajnik je dugo mogao biti samo muškog pola, ali pošto smo mi primetili da nam dame više sreće donesu, već nekoliko godina pozivamo damu položajnika. Zadatak polažajnika je da razgori vatricu na badnjaku (a da ne zapali kuću!). Varnice simboliziraju želje, koliko varnica, toliko sreće, zdravlja, parica…

Domaćin onda deli česnicu, koju je domaćica rano umesila.
U česnicu je sakrila novčić. Domaćin prvo otkida parče polažajniku,
putniku namerniku, domu, pa poimenice članovima domaćinstva.
Ko dobije novčić, imaće srećnu godinu.

Božićni ručak treba biti bogat i domaćinski, ničeg da ne nedostaje.

A ko nije čuo za jednu od najljubavnijih pesama, predivnu kreaciju 
Laze Kostića, "Santa Maria della Salute"? Pesmu u kojoj je povezao
nemoguću ljubav prema mladoj i bogatoj naslednici Jeleni - Lenki
Dunđerskoj i ljubav prema Bogorodici? Svi ste čuli. Da li su postojali
Romeo i Julija, ne znamo, a Lenka i Laza jesu. Nemoguća, a istinita 
ljubavna priča. Ona 18, on 55 godina (po wikipediji, 21 i 50), potpuno
svestan da mu ne pripada takva mladost i da skoro dvostruko stariji 
pesnik koji je prokartao imovinu (nema ni kuću) ne može biti prilika 
za najbogatiju udavaču u Vojvodini.
A videti originalne lokacije na kojima se odigrava priča i onda film? 
To je poslastica. Videla sam restaurisani dvorac Damaskin u 
Hajdučici, Kaštel Olge Dunđerski, Lenkine sestre, u kojem je sniman
dobar deo filma. Park je izuzetne starosti, ima stabala do 400 godina. 
Neka od njih, kažu, posadili su Laza i Lenka.

U dvorcu Fantast nalazi se originalni klavir Lenke Dunđerski, na 
kojem je ona svirala kad se Laza Kostić u nju zagledao i zaljubio.

U Novom Bečeju u dvorcu Sokolac se nalazi soba Lenke Dunđerski
i njena slika u prirodnoj veličini, rad Uroša Predića. Lazar Dunđerski 
je poručio potret nakon Lenkine prerane smrti, nakon što je Laza 
Kostić otišao s njihovog imanja i oženio se Julijanom Palanački, koju
je baš Lazar otišao isprositi za Lazu da ga smiri... 
Čuvari dvorca kažu da Lenkin duh u beloj haljini tuda šeta...

Manastir Krušedol, u kojem je neko vreme Laza boravio zajedno sa 
prijateljem Simom Matavuljem.

U Somboru Laza sedi na klupi ispred kuće Julke Palanački, koja ga je 
čekala preko 20 godina i dočekala. To je bila njena Pirova pobeda.

Ako imate prilike, pogledajte film.