Lastavica

Maslačci posvuda

Početak rute se zna

Klupe za odmor ili sastanke...

Pa riblja čorba

odličan smuđ

i dva fina vina

Trening ili hedonizam? Oboje.

Još jedan prođe dan...

Prvo treba napraviti muzički instrument 

Na ovom lepotanu je svirao Johann Strauss mlađi, otac
bečkih valcera.

Nekad su muzičari lepši i od muzike koju sviraju

Za ovim klavirom je svirala Lenka Dunđerska kad se Laza 
Kostić zaljubio u nju

Mokranjac je na baš ovom klaviru skladao najlepše kompozicije

Ponekad violina samo spava u muzeju

Treba čuti orgulje u Kovačici

ali i državni orkestar u Hradčanima, u Pragu.

Nema raspoloženja bez muzike u Skladarliji

Priložite koji novčić sviraču u Rimu...

Tradicionalna muzika istočne Srbije

Svira i moja stara muzička kutija

...dok vergl svira u Varaždinu...

Zemunski kej je uvek prijatan za šetnju

Prija kafica kod "Marinero"

i pogled na brodiće koji prolaze

Prolazimo pored niza splavova

Vladar ukusa, hmm...

Proleće nas pozdravlja

Na Ušću se vidi Kalemegan i puni mesec koji je prerano vidljiv
nasuprot suncu

Fazan se nazire među maslačcima

Nije bilo lako naći ni deteline sa 4 lista, ali evo ih!
Hoće li doneti sreću? Ako se mi potrudimo, hoće.
Tuga dolazi sama, a za sreću se uvek treba potruditi.

Nekoliko blogera je zatražilo malo više slika iz Valjeva. Ovaj lepi grad zaista zaslužuje pažnju. Zavirimo u arhivu.

Pogledajmo ga s vidikovca

Reka Kolubara ume ponekad da podivlja. Ovde je mirna.

Pored reke je omiljeno izletište Valjevaca

U gradu pored hotela "Grand" Kolubara teče smireno

Nažalost, u velikoj poplavi je divljala i 2015. su se još 
videli tragovi njene bujičnosti.

Tuda sam volela šetati...

U društvu sam sa Desankom Maksimović

Nedaleko je i Filip Filipović.

...pre šetnje valjevskim ulicama, kroz stari Tešnjar.

Podrazumeva se hedonistički dodatak. 
Sme li bez toga?

 Pa onda možemo do lepih manastira: Lelić 

...i Ćelije.

U planu je detaljnija šetnja gradom, pa ću vam tada preneti novije utiske.
Možda i opet navratiti na najbolji frape od malina, u hotel "Grand".

Putovali smo za Valjevo. Lazareva subota, velika slava.

Prošli smo kroz Lajkovac

Nakon dva sata vožnje, evo i lepog Valjeva.

Vredi ga posetiti.

Na slavi je sve po protokolu. Posna je, ribe u izobilju.

Kafica za doviđenja.

A sada, povratak.

Da li se crkvica naherila zbog dobrog vina?

Doviđenja, Valjevo!

Prošetajmo Knez Mihajlovom ulicom

Lale su prekrasne

Sa Kosančićevog venca bacimo pogled na luku

Pa malo bliže

Pristanište

Ovuda prolazi dunavska biciklistička ruta

Idemo preko mostića

Dunav i nebo se takmiče u nijansama sive boje.

Vreme nije naklonjeno šetnji, nismo planirali pljusak.
I šta sad ide? Kafa i kolač, naravno.
Dok se kiša ne umori.

Ako stavimo ružičaste naočari i gledamo pink, 
sve veselije izgleda. I ovaj vagonet u Lisabonu

...i omiljeni restoran u Cascaisu, na atlantskoj obali Portugala,
posvećen pesnicima.

...i moja balerina koja pleše na pink miljeu

... niko joj nije ubrao pink ružu...

...i odlična kafa sa sladoledom u Sintri.

...Zato nazdravimo, u ovoj čaši ima pink, zar ne?

Ma, to je samo proleće. Most se šepuri u daljini, brodići se odmaraju.

Kameni oblici i voda...

Bolje se meditira na visini?

Neobične su šare oblaka.

Avioni lete. Čije snove nose?

Kafa s pogledom na jezero...

Pomazite omiljenog psića...

Maslačci su prekrili tlo.

Iza ograde sunčaju se naturisti. Neka im to zadovoljstvo...
Nikad nisam volela egzibicionizam.

Više volim videti ove cvetne aranžmane

...i povratak mostu...

...malu procvalu voćku...

...i zasad prazne tribine na jezeru. 

Nema stop! Samo napred!

Ma, to je samo proleće.

Ponovo promiču malinjaci...

Nastavljamo u etno selo Mačkov kamen i penjemo
se na vidikovac Perunika gde cveta kukurek. 

Na tužnom tlu cveta jagorčevina

Kako se odnosimo prema našoj istoriji?
Mačkov kamen je vrh na planini Jagodnja u severozapadnoj Srbiji, gde su 
vođene teške borbe između 1. srpske i 6. austrougarske armije od 19. 
do 22. septembra 1914.,u toku Prvog svetskog rata. U toku dana smenjivalo 
se sunce, magla, kiša; smenjivali su se oficiri- ujutru je boj započinjao oficir
a završavao je redov; od magle se nisu prepoznavali protivnici, vrh je više
puta bio osvajan i gubljen! U kripti crkve - spomen kosturnice u Krupnju i u 
kapeli spomen kosturnice na Mačkovom kamenu (delo arhitekte Momira 
Korunovića) nalaze se ostaci 2000 junaka: 1200 Austrougara I 800 Srba: 
razlikovali su ih po načinu umiranja: Austrougari su bili sa ranama od 
kundaka, zuba, a Srbi od metaka! Takav moral do tada nije bio viđen! 

S pijetetom obilazimo spomen kosturnicu.

Stižemo u Stolice kod Krupnja. U tom selu je 26-27. septembra 1941. 
održano jugoslovensko savetovanje rukovodilaca narodnooslobodilačkih 
snaga, na kome je rešeno pitanje vojne strukture i organizacije. Formirani 
su glavni štabovi u svim pokrajinama, a Glavni štab je preimenovan u 
Vrhovni štab. Takođe na savetovanju je usvojen i jedinstven naziv za borca
– partizan i njegova spoljna oznaka – crvena zvezda petokraka.

Na ovom izletu smo videli kako se čuva sećanje na starije
i novije istorijske događaje. Nedovoljno. Ali nas misao 
Vojislava Ilića mlađeg podseća: