Lastavica

Čeka nas Atelje 212 sa novom premijerom stare predstave.
Prisutan je društveni krem Beograda.

Rediteljka : Alisa Stojanović
Igraju :
MARK – TIHOMIR STANIĆ
SERŽ – SVETOZAR CVETKOVIĆ
IVAN – BRANISLAV ZEREMSKI

"U Parizu, na sceni Komedi Teatra Šanzelize, 1994. godine
dogodila se premijera komada ART francuske autorke Jasmine
Reze. Odmah posle francuske premijere, ART je, u prevodu
Kristofera Hemptona, premijerno izveden 1996. godine na
londonskom Vest Endu, gde je, sa neverovatnim uspehom,
igran osam godina. Usledila je i jednako uspešna njujorška
premijera i 600 irganja predstave ART. Negde između londonske
i njujorške, 4. oktobra 1997. godine, izvedena je i naša
premijera ART – a u Ateljeu 212, u režiji Alise Stojanović."

"U Parizu, ART dobija tri Molijerove nagrade – za najbolji
komad, predstavu i Jasmina Reza za najboljeg autora. U
Londonu, nagrada “ Lorens Olivije “ za najbolju komediju
pripala je ART – u, kao i nagrada „Evening Standard
Theatre Award „, najstarija pozorišna nagrada u Velikoj
Britaniji koja se dodeljuje za izuzetno pozorišno dostignuće."

"Glumci Ateljea 212 za uloge u predstavi ART naizmenično su
nagrađivani na pozorišnim festivalima, na nekim i sva trojica.
Branislav Zeremski je za ulogu Ivana dobio nagradu “ Miloš Žutić“
za najbolje glumačko ostvarenje u 1998. godini. Scenograf
predstave Darko Nedeljković je zajedno sa svojim timom
nagrađen na II Bijenalu scenskog dizajna, a predstava je
proglašena najboljom predstavom u sezoni 1997/98. Izvedena
je preko 180 puta, igrana na mnogim pozorišnim festivalima i
gostovala u Beču, Sarajevu, Mostaru, Banjaluci, Ženevi,
Torontu, Skoplju i mnogim drugim gradovima."
(Izvor: atelje212.rs)

A moji utisci? U prepunoj sali "Atelje 212", u kojoj sam sedela
pored Anice Dobre (u prirodi je i lepša i mlađa nego na sceni)
aplauzi se nisu štedeli. Ne zna se koji je od tri glumca bio bolji,
jednostavno su se nadigravali do perfekcije. Često sam u
pozorištu, ali predstava ovog kvaliteta ne viđa se često. Sve
pohvale svima koji su je postavili za nas!

Nedelja je i vreme za Lastosmeh.

Smej se i ljudi će se smejati sa tobom.
Hrči i spavaćeš sam!

Subota je i vreme za Lastosmeh

Srele se dve prijateljice.
-Šta je, mila? Deluješ mi nekako snuždeno.
-Strašno! Muž mi je preksinoć izašao da kupi cigarete
i još se nije vratio!
- Šta je tu tako strašno? Evo ti cigareta, zapali!

Mnogi ljudi i danas kada pišu brojku 7 stavljaju crticu u
donji deo broja. Ta crtica u teoriji ne postoji, ne može se naći
ni na tastaruri ni na kalkulatoru...
No znate li odakle dolazi ta navika? Ona, je naime nastala
još davno u doba kada se Mojsije popeo na planinu da bi
zapisao 10 zapovijedi...
I kad je došao do sedme zapovijedi reče mu Bog:
"Ne poželi ženu bližnjega svoga"
Nakon mukle tišine narod poviče: "Precrtaj 7 !"

Idu dve plavuše ulicom i nađu malo ogledalo.
Uzme ga prva, pogleda i kaže:-Jao, gle, moja slika!
Druga uzme ogledalo iz njenih ruku i kaže:
-Jao što si ružna!"

Nedelja je, vreme za Lastosmeh

Dosta je bilo ozbiljnosti. Subota je, vreme za Lastosmeh

Sa žabama se nikad ne zna...

Društvo književnika Beograda pustilo je da prođu svi praznici pa
je onda napravilo redovan tematski sastanak, ovog put sa
adekvatnom temom za vreme, "Zimske čarolije". Veče su vodili
predsednik DKB Zoran Iilić i sekretar Anka Stanojčić

Tema se pokazala vrlo inspirativnom. Prvi je nastupio gost
Teodor Lorenčić.

Nastavila je Anka Stanojčić s pričom "Jelka".

Jelka

Nije nikad imao novogodišnju jelku. Niti osećaj porodice da je
za nju kiti. Jelka je uvek simbol porodične topline, mnogo više
nego same Nove godine. A ko nema toplo ognjište, nema ni
jelku. Kad je ona došla, prvo je pitala: “A gde je jelka?” Nije
baš ni razumeo pitanje. Kakva jelka? Pobrinula se brzo da
razume. Cap carap, jelka kupljena, ukrasi doneseni, preovlađuju
crveni, zelena lepotica postavljena, na vrhu zvezda. Prelepa,
nameštena tako da se odmah vidi kad se uđe u stan. Radovao
joj se kao malo dete, nije je ni posle sklonio, stajala je mesecima
i razgaljivala svaki pogled. Onda je ona rešila da je spremi, da
ne skuplja prašinu. Kompletnu s ukrasima.
Nova godina se bliži. Kad krene da se priprema, setiće se jelke.
Naći će je spremljenu i izneti. Ali nje više neće biti pored njega.
Nikad više. Dok on bude sedeo pored jelke, ona će kititi drugu,
daleko odatle, drugom čoveku na radost.

Pa Predrag Dugalić

Nada Kostić

Nadica Ilić

Miša Lazar

Veliki pesnik Dragan Kolundžija

Olivera Šestakov

Zoran Škiljević

Sladjana Belko

Milivoje Jozić je ustvrdio:"Kakvi smo, ni zima nas neće!"

Vladimir Aracki

Nevenka Bošnjak-Čolić

Marija Stojiljković

Srećko Aleksić

I u drugom krugu još malo šlaga na torti...

Vidimo se u februaru, na promociji knjige Olivere Šestakov.

Naša AnaM voli medvediće

Ona voli lepe cipelice. Hm, ova?

Ili ova?

Ona voli zeleno

Ona voli ljubičaste lale

Ona je sama živa vatra

Logično je zato da voli vatromete

Ona voli serenade

Ona ne voli ako joj zaboravimo rođendan.
Evo, setila sam se. AnaM, srećan ti rođendan!
Skuvala sam ti ručak, da ne kuvaš danas:

Živela!

Neka ti se ispune sve male želje, uz jednu veliku: zdravlje!

Jutro je osvanulo maglovito kao i prethodni dan.

Zima, brrrr

Da prvo doručkujemo kalorični vojvođanski doručak?

Fijakerima do Ergele Kelebija, ko hoće?

A ko neće?

Ulazimo u Ergelu Kelebija, na nekoliko stotina metara od
graničnog prelaza Srbija-Mađarska..

Obilazimo Ergelu

A priču dobijamo u ekskluzivnom restoranu sa stolom u obliku
potkovice, odakle gledamo najlepše lipicanere.

Razgledamo muzej kočija pa se grejemo uz čaj.

Sledi obilazak Subotice, koliko zima dozvoljava.

A onda opet zagrevanje na Majkinom salašu, uz čorbu i divnu pitu.

I kroz maglu kući... Do sledećeg putovanja!

U Biblioteci grada Kragujevca održana je jedinstvena promocija knjige
"Dodir neba" paralelno sa izložbom slika pod istim nazivom, "Dodir neba",
slikara i pisca Stanka Janjuševića, 11.januara 2019.

 

Stanko Janjušević, slikar jedinstvenog stila, prikazao je svoj bogati opus slika.

Predstavio je brojnoj publici svoju zbirku priča "Dodir neba",
koja je bila kandidat za nagradu grada Beograda. Korice
i sve ilustracije u knjizi delo su Stanka Janjuševića.

O knjizi je govorio recenzent, prof. dr Miodrag D. Ignjatović

Brojna publika imala je priliku da prisustvuje jedinstvenom
kulturnom događaju

 

Nedelja je i vreme za Lastosmeh.

Odlučio Mujo da položi vozački, pa upiše autoškolu i na jednom času vožnje stane na benzinskoj pumpi. Dođe do njega prodavač da mu natoči gorivo i kaže mu kroz otvoren prozor:- Jarane, moraš ugasit' motor!
Mujo se nasmeja:- Jarane, ugašen je, to se instruktor trese!

Mapa muškog mozga

60 godina mature, on je udovac, ona udovica.
Znaju se od školskih dana. Redovno prisustvuju godišnjicama. Ovu 60. godišnjicu svog odeljenja obeležavaju u prisustvu dvoje školskih vršnjaka koji su takođe ostali bez bračnih partnera. Veče je bilo izuzetno, njihovo raspoloženje izvanredno. Udovac joj je često upućivao poglede divljenja, ona bi mu, smešeći se, uzvraćala. Konačno je prikupio hrabrost i upitao je:
- Hoćeš li da se udaš za mene?
Posle nekoliko sekundi pažljivog razmišljanja, odgovorila je:
- Da, da, hoću!
Veče se za udovca završilo izuzetno lepo. Međutim, sledećeg jutra
bio je u nevolji. Da li je rekla "Da" ili "Ne"? Nije bio u stanju da se seti. Pokušavao je, ali bez uspeha. Prisećao se kompletnog razgovora prethodne večeri, ali njegovo sećanje je bilo izbrisano. Setio se pitanja koje je postavio, ali nije uspeo da se jeti njenog odgovora. Sa zebnjom i nemirom je pozvao telefonom. Objasnio joj je da ga memorija ne služi više kao pre. Potom je prepričao
prethodno veče. Pošto se malo ohrabrio upitao je:
- Kada sam te pitao da li bi se udala za mene, da li si rekla "Da" ili "Ne"?
- Oh, ne budi luckast, rekla sam 'Da, naravno da hoću.' I mislila sam to
sasvim iskreno.
Udovac je bio presrećan. Osetio je da mu se puls ubrzava.
Potom je dodala: - Tako sam srećna što si zvao jer nisam mogla da
se setim ko me je to pitao!

Kad je žena prezaposlena...

Kućna pomoćnica zatraži povišicu.
Gazdarica se jako razljuti i upita: "Pa dobro, Marija, reci razlog zašto
misliš da si zasluzila povišicu?"***
Marija odgovori: "Nije jedan, nego su tri razloga".
Gazdarica: "Dobro, pa reci mi prvi."
*Marija: "Prvi razlog što tražim povišicu je jer ja bolje peglam nego Vi."
Gazdarica: "Ko to kaže?"
Marija: "To kaže Vaš muž."***
Gazdarica: "A koji je drugi razlog?"
Marija: "Zato što bolje kuvam nego Vi."
Gazdarica: "Nemoj mi reći ponovno da to kaže moj muž?"
Marija: "Upravo tako, to kaže Vaš muž."
Gazdarica: "A koji ti je treći razlog?"
*Marija: "Treći razlog je što sam bolja ljubavnica nego Vi."
Gazdarica (sada sva crvena u licu): "Nemoj mi reći da to opet kaže moj muž?"
Marija: "Ne, gospođo, to kaže Vaš vrtlar."
Gazdarica: "Koliku želiš povišicu?"***

 

Umre carinik i dođe kod Svetog Petra.
Dok je Sveti Petar razmišljao gde da ga odvede, u raj ili u pakao, carinik mu stidljivo reče:-Šefe, ja bih negde na granicu, ako može.

Savršena sekretarica

Subota je i vreme za Lastosmeh. Počnimo s lepim željama!

Časna sestra i fratar prelaze Saharu na kamili. Trećeg dana, bez ikakvog upozorenja, kamila se sruši mrtva.
Nakon što su otresli prašinu sa sebe, časna i fratar počnu sagledavati situaciju oko sebe, i poslije dužeg perioda tišine, fratar progovori:
"Pa, sestro, situacija izgleda poprilično strašno."
"Znam, Oče. Mislim da nećemo preživeti više od dan-dva."
"Slažem se - odgovori fratar."Sestro, kako je očito da se nećemo izvući živi odavde, bi li učinila nešto za mene?"
"Bilo šta, Oče."
"Nikada nisam video ženske grudi i pitam se bih li mogao videti tvoje?"
"Pa, pod ovakvim okolnostima, ne vidim kako bi nam to moglo štetiti."
Časna sestra otvori svoju odoru i fratar je uživao u pogledu na njene grudi,
komentarišući njihovu lepotu.
"Sestro, smem li ih dodirnuti?"
Ona pristane i on ih je nekoliko minuta milovao.
"Oče, mogu li vas nešto zamoliti?"
"Naravno, sestro."
"Nikad nisam videla muškarčev, hmm...oono dole... Mogu li videti vaš?"
"Mislim da sa tim neće biti problema", odgovori fratar, zadižući svoju odoru.
"Oh, Oče, smem li ga dodirnuti?"
Fratar pristane i nakon nekoliko minuta milovanja on dođe do pune erekcije.
"Sestro, znaš li da ako stavim svog, ne više malog, na pravo mesto,
on može podariti život?"
"Da li je to istina, Oče?"
"Naravno da je, sestro."
"Oh, Oče pa to je divno - gurnite ga brzo u kamilu i gubimo se odavde!"

 

Sudija pita okrivljenog koga su uhvatili u krađi:
-Jeste li oženjeni?
-Nisam i nikada neću biti!

Sudija će na to:-Ne mogu verovati, tako pametan, a krade!

Ulazi čovjek u prodavnicu u kojoj radi plavuša:
- Imate li toalet papir?
- Imamo beli i ružičasti, koji želite?
- Svejedno, koji mi vi date.
- Ja bih vam preporučila da uzmete ružičasti, manje se prlja

- Zdravo prijatelju! Imaš li jednu cigaretu?
- Ne, odvikao sam se!
- Od pušenja?
- Ne, od davanja!

Pitali nekog Bosanca:
• Čime se bavi vaša žena?
• Ona je muzičarka.
• Divno. Koji instrument svira?
• Ne svira ništa, ba, muze krave.

Život je naš
reka bez povratka.

Počne kao bistri izvor
žubori, grgoće, ćarlija
grana se, utiče, pritiče,
i narasta, buja.

Pa se razlije široko
u predvečerje svoje
i mirno ušću klizi.

U suton se ulije
tiho, neprimetno
u more zalaska.

I ko još u moru sinjem
jednu malu reku
primećuje?

Zaista se ne sećam kako mi je more poteklo venama rođenjem
u Makarskoj na 100 metara od mora. Ali znam da uz more uvek
nađem sebe. U sećanju prvo izleti plavo cveće na padinama
Predolca u Metkoviću i žuta ruža čiji miris još pamtim. To su mirisi
detinjstva. Onda se zabele stene pružene u more Sućurja, na
kojima smo se igrali slobodno, nesputano. Pa zamirišu borovi u
Makarskoj i more se zaplavi u svim mojim pogledima, a Biokovo
se nadvije i zaštiti me krilima sure ptice. Plešemo na terasi nad
morem, zapletenih njegovih prstiju u mojoj kosi. I pod borovima
na velikoj plaži spuste se tople usne u prvi poljubac. Kestenovi
mirišu na ulazu u Medicinski fakultet u Rijeci. Pa neke zelene
oči šeretski ušetaju u moj san i odvedu me daleko, daleko, da sve
ispočetka stvaram, da se borim i izborim za plavu pa za crnu
kosicu. I rastemo zajedno, veliki kao ponos, još veći kao sreća.
Prve reči, pa prvi uspesi u struci i nauci, njihova i moja putovanja
po svetu. Ja sam merila Evropu, oni mere svet, koliki je, kakav je.
Po istoj balskoj dvorani plovimo i oni i ja, deleći nemerljivu radost
plesa.
Posle vrtloga sve se istaloži i nove se nade rode, ponovo srce
zaigra. Puteve merim točkovima i patikama, staze otkrivam i radost
nalazim. Fotografski beležim lepotu s kojom se susrećem. Nasmeju
mi se male smeđe oči, pa zaigraju nestašni plavi pramenovi i
poremete svaki red u danima. I idemo dalje i veselimo se svakom
danu koji dolazi.

Da bismo odgovorili na pitanje gde sunce najlepše zalazi,
valjalo bi proći ceo svet i slikati baš to doba dana..
Ali pokušajmo na osnovu onog komadića koji smo videli.

Da li sunce na Ohridu lepše ide na spavanje?

Možda u Milni tone smirenije u more?

Najčudnije je na Pešteru

Snežno, u Vojvodini

U Zagrebu

Semberiji

Novom Beogradu

Zemunu

Ipak je najlepši makarski... Zar ne?