Lastavica

Mnogo godina čekali smo da Narodni muzej ponovo otvori
svoja vrata i prikaže blaga koja čuva. Nije idealno, ali je znatno
bolje nego ranije. Dočekuje nas Ivan Meštrović.

U prizemlju je predstavljena arheologija. Kolekcije su prebogate,
pokušaću izabrati samo najzanimljivije.

Srednjepaleolitska nalazišta u Srbiji, Homo heidelbergensis iz
Male Balanice

Sledi Vinčanska kultura koja je iz mezolita i neolita

Artefakti od kamena i kosti- Lepenski vir

Bojim se da još premalo znamo o kulturi Lepenskog vira.

Crvenokosa boginja (plodnosti?), Odžaci

Ova bi se neolitska grnčarija i danas mogla koristiti

Zlatni nakit iz Velike Vrbice (šta bi mu i danas
falilo?)

Kličevački idol

I ovaj nakit iz nešto kasnijeg perioda i danas bi bio aktuelan

(nastaviće se)

Svi koji prate moj blog, znaju šta je to "Adligat", pa neću sada
posebno objašnjavati.

"Godišnja Skupština Adligata predstavlja najznačajnije okupljanje
osnivača, brojnih donatora i prijatelja Udruženja i pravi je prikaz
intelektualaca i književnika koji čine jedan od najvažnijih segmenata
srpske kulturne scene." Imala sam čast i zadovoljstvo da budem
pozvana i prisutna.

"Pre 3 dana je u Srpskoj akademiji nauke i umetnosti (SANU) održana
godišnja Skupština Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu
saradnju "Adligat".

Predsednik "Adligata" Viktor Lazić rekao je za Tanjug da je posebno
važno što je udruženje aktivno na međunarodnom planu, pa su
zahvaljujući tome samo ove godine stigle donacije iz 20 država.
Kako ističe, "Adligat" je bogat artefaktima koji su od izuzetne važnosti
za celokupnu kulturnu sferu, a jedni od najznačajnijih su pisma Nikole
Tesle, koja su otkupljena za muzeje ovog Udruženja."
"Adligat je u toku ove godine, između ostalog, nabavio ili dobio za
svoje fondove 20 pisama Save Šumanovića, pismo-naredbu Hajduk
Veljka Petrovića, prvi poznati rukopis Kneza Mihala Obrenovića na
prvoj srpskoj knjizi o policiji, logorsku prepisku Košanina..."

"Lazić je naglasio da je Udruženje Adligat jedna velika
porodica okružena istinskim zaljubljenicima u knjige i
kulturu, koja duboko veruje da ima šta da ponudi društvu."

"Herbert Štarmuler, novinar i predstavnik austrijske nevladine organizačije
Udruženje za energiju "Autarki" koji je za poslednje dve godine donirao
Adligatu 50.000 knjiga i napisao čitav niz tekstova za austrijske medije,
rekao je za Tanjug da je ovo Udruženje od posebnog značaja zbog ere
digitalizacije u kojoj se nalazimo."

"Adligat udruženje je u 2019. godini poklonilo 40.000 publikacija drugim
organizacijama, a najveće donacije otišle su u brojne škole, seoske,
zatvorske i bolničke biblioteke." Adigat je praktično podržao akciju
Srpskog lekarskog društva za osnivanje bolničkih biblioteka namenjenih
pacijentima, poklanjanjem velikog broja knjiga. Akciju je podržalo i
Društvo književnika Beograda doniranjem knjiga. Koordiniram ove dve
poslednje akcije.

Od svog osnivanja 2018. godine, jedinstveni Kragujevački
akademski orkestar akordeonista veoma uspešno promoviše muziku za harmoniku koja je u Kragujevcu iznedrila jednu od najprestižnijih škola za harmoniku u svetu.

Koncert Kragujevačkoj akademskog orkestra akordeonista
i Vlatka Stefanovskog pod dirigentskom palicom Predraga
Kostovića održan je u akustičnoj sali Kolarčeve zadužbine.

Osnovna karakteristika ovog koncerta je spoj akademskog i
tradicionalnog dok svaki ton ovog, na prvi pogled, neobičnog spoja
zadržava autentičnost u homogenoj cjelini kompozicija Glinke,
Manuela De Falle, Bellmana, Piazzolle i tradicionalnih makedonskih
kompozicija, kao i numera Enia Moricconea.

Veoma atraktivni "Dupli koncert za gitaru i bandoneon"
novina je koju domaća publika nije imala prilike da čuje, a koja je
u pripremi dirigenta Predraga Kostovića, premijerno izvedena na
koncertima u Kragujevcu i Beogradu. Oduševio nas je Petar
Mirkov sa bandeonom, rame uz rame sa Vlatkom Stefanovskim.

Kragujevački akademski orkestar akordeonista izveo je kompozicije
pisane za solo orkestar, dok im se čuveni Vlatko Stefanovski
pridružio u izvođenju tradicionalnih makedonskih pesama
"Makedonsko devojče" i "Jovano, Jovanke", te numerama
Enia Moricconea iz filma “Cinema Paradiso”. Katja Pupovac
se na fruli pridružila Vlatku u filigranskom izvođenju.

Dlanovi su se usijali od aplauza. Za bis, poklonili su nam
"Gipsy song" i sve nas digli na noge! Eh, da je ovakvih
praznika muzike- više!

 

Gavella ponovo gostuje u Ateljeu 212.
U pitanju je predstava neobičnog naziva "Stela, poplava"
od Dina Pešuta, premijerno izvedena u Zagrebu marta 2019.

Igraju:
Stela: Jelena Miholjević
Hana: Tena Nemet Brankov
Mak: Filip Križan
Drago: Darko Stazić
Ivana: Ksenija Pajić
Martin: Sven Šestak
Jakov: Marko Petrić
Senad: Igor Kovač

Slike su iz prvog i trećeg dela predstave, delova koji govore
o patološkoj porodici s nenormalnim odnosom majke glumice prema
sinu i zapostavljanju ćerke. Uz to se daje i još jedna patološka
porodica, novinarke koja intervjuiše glumicu koja dolazi
u Sarajevo da primi nagradu.

Prvi i treći deo predstave su sasvim jasni, ali srednji, sa
poplavom, padanjem bogova, poplavljenim anđelima, meni
se ne uklapa u priču i nema smisla. Volela bih da mi neko
ko je gledao predstavu, objasni svoje viđenje te poplave.

Aplauz publike u prepunoj sali rekao je da su glumci
uspeli u svom teškom zadatku. Pitam se samo da li su
se i oni pitali šta je scenarista hteo da kaže scenom poplave.

Nedelja je i vreme za smeh kod Lastavice

Vreme je za smeh kod Lastavice, ovog puta na temu zavisnosti
od fejsbuka.

Ako niste gledali ovaj film, a imate razloga da bilo šta
prepoznate, pripremite se dobro.

Šta kaže rediteljka i autorka filma Dana Budisavljević?
"Dnevnik Diane Budisavljević", film utemeljen na istinitoj priči o
Austrijanki koja je iz ustaških logora u vreme Drugog svetskog rata
spasila više od deset hiljada srpske dece, priča je koja nas na
neki način, ne mogu reći može pomiriti, ali nas sve može
približiti, rekla je Dana Budisavljević, rediteljka i autorka filma.
To je priča drugačija od onoga čemu smo inače izloženi i što smo
učili, velika snaga filma je njena istinitost", rekla je autorka."

"O istoriji se često laže... Ova priča je pre svega humana i govori
o strašnom periodu NDH i rasnim zakonima i posledicama zakona
da se legalno možete rešavati velikog dela svog stanovništva, Srba,
Jevreja, Roma, stavljati ih u logore, razdvajati majke od dece…
Da bi se ispričala priča koju sadrži priča Diane Budisavljević, ona s
jedne strane jasno dokazuje prirodu režima NDH, ali ona i organizuje
veliku građansku akciju i mnoge porodice udomljuju spasenu decu
iz logora Gradiška, a s krajem rata, kad se misli da će biti bolje,
komunističke vlasti dve nedelje kasnije oduzimaju njenu kartoteku
i mnoga deca gube identitet", navodi ona."

Reći ću vam samo da sam film preplakala. Mog dedu Nikolu,
kinoperatera u Pakracu, su 1941. odveli u Jasenovac, pa u
Norvešku, da gradi Krvavi put i smrzne se tamo 3.1.1943.
Mog tatu i strica su odveli na prinudni rad u Austriju, 100 km
odvojene jednog od drugog. Oni su se bar vratili.
Baku Maru (unuku rođene sestre Petra Preradovića) odveli
su 1942. u logor Gradiška sa četvero dece: Nevenka (16
godina, na koju veoma ličim), Predrag (12 godina), Savo
(8 godina) i Gordana (5 godina). Tamo su ubijeni.

U filmu su date originalne scene koje je ekipa Diane Budisavljević
snimila tokom pregleda dece pre spasavanja iz logora. Desetine
dece neće preživeti, leže živi kosturi koji još samo dišu. Jedna od
devojčica koje su umirale pred Dijanom, mogla je biti Gordana.
Među dečacima koji su izdisali, mogao je biti Savo. Nikad to neću
saznati. Ali će me te slike progoniti trajno... Možda je i bolje što
ne znam jesu li završili tako ili od malja...

A veliko hvala Diani Budisavljević za hiljade spašene dece

i Dani Budisavljević koja je hrabro ispričala istorijsku istinu i podigla zasluženi spomenik Diani Budisavljević..

Posle pola sata vožnje kroz prelepu Šumadiju stižemo do etno
sela Babina reka u Trbušnici, koje vodi Slaviša Živković

Putem su posejane table s mudrim mislima

Na ulazu piše: "Ko prođe, da se zaljubi".
Izgleda, nisam dobro čitala...

Čekaju nas tamburaši

Igra je obavezna

Ručak je obilan, dobra čorba,

ćufte sa kajmakom i pečenica (kuvar je na mom parčetu
napisao moje inicijale, hvala mu),

pa princes krofna.

Još malo igre, pa treba poći... Tamburaši nas ispraćaju.

Penjemo se do Narodnog muzeja

Tu nam priča kustos, učenica legendarnog arheologa
Dragoslava Srejovića.

Ovo je kostur mladunčeta pećinskog medveda iz
ledenog doba. Ne bih ga rado srela uživo...

Kosti pećinskog medveda

Kosti vuka

Mnogi su ovde ostavili tragove...

Prelazimo na sećanja na staru čaršiju Aranđelovac

Na stare zanate

Na stari način života...

...i poneka sećanja...

Zovem vas u nastavak šetnje

(nastaviće se)

Silazimo do parka Bukovička banja gde nas vodi Divna kroz
raskoš jesenjih boja.

Jesen se razigrala, takmiči se sama sa sobom.

Pogled na hotel "Izvor"

Vodič nam pokazuje specijalnu bolnicu za odrasli i dečji dijabetes.

Jula se ovde održava manifestacija Mermer i zvuci. Urađene
skulpture od venčačkog mermera ostaju u parku.

Prolazimo pored moje omiljene skulpture „Pogled kroz svet“
koji je uradio David Marshall iz Kanade.

Veliki divan platan koji je zasadio knez Mihailo Obenović.

Idemo do izvora Pobeda.

Tu me napao strašan lav!

Nekad prelep hotel Staro zdanje je ruiniran, planira se rekonstrukcija.

Retko gde je jesen tako lepa kao u parku Bukovičke banje

(nastaviće se)

Vreme je za smeh kod Lastavice.

-Šta bi ti uradio kad bi se našao u pustinji, a napadne te lav?
-Uzeo bih pušku i pucao u njega.
-A ako puška zataji?
-Onda bih se branio nožem.
-A ako se nož slomi?
-Onda bih se popeo na najbliže drvo.
-Ali u pustinji nema drveća!
-Pa za koga ti navijaš, za mene ili za lava?

Osmehnite se subotom kod Lastavice!

Dobar pasulj daleko se čuje!

Zašto tašte ne idu u Raj?
Jer veštice ne lete iznad 300 m!

PRODAJEM KUĆU NA KLIZIŠTU!
ZA MESEC DANA ĆE BITI U UŽEM CENTRU GRADA!

Nastavljamo u Aranđelovac, pravo u hotel "Izvor" A kategorije.

Sladimo se odličnom tortom Izvor i kafom, pa obilazimo hotel
sa brojnim kopijama portreta i slika.

Kopija portreta supruge Paje Jovanovića

Milan i Mihailo Obrenović

Knjaz Miloš Obrenović

Zanimljivo stepenište s Belim anđelom

Park oko hotela je lep, s fontanama.

(nastaviće se)

Jesenji prijem novih članova u Društvo književnika Beograda
bio je pravi praznik lepe reči.

Prijem su vodili predsednik Društva Zoran Ilić i sekretar Društva
Anka Stanojčić

Iskusna blogerka Jasminka Bašić je pre ukoričavanja svojih
priča i pesama u  knjige, učestvovala u brojnim
blogerskim projektima.

U makovoj čauri

Gledam kako kroz spuštenu zavesu procvetava jutro,
kap po kap...
Dok u stisnutim laticama senki prethodnog,
tajnovito krije čauru dana
priljubljenu uz prašnjavo okno.
U nozdrvama golica lipa i trag joj prosipa sunčev zrak.
Kad se poslednje zrno svetla
otkotrlja niz vlažan dlan,
otvoriće se latice,
jedna po jedna...
I tamo negde na izbrazdanom nebu upiće ih,
kao kapi kiše,
žedna zermlja,
sve nade i slutnje.
Otkapaće isto tako,
jedna po jedna...
taman toliko da se nebo zatamni
i po njemu raspukne zrelost sakupljena u čauri
što je stasavala od jutra.
Tek s prvim zvezdama pojaviće se tajnoviti bog.
U tišini raskriliće i razmotati svitke
na širokom nebeskom stolu,
svih onih strogo čuvanih tajni
čije su kopije skrivene u kartografiji kodova naših vena.
Žedne oči istine
prekriće oblak,
na izgriženim usnama zasjaće
niska od sitnih kapi krvi,
i dok mesec nadnese svetiljku svog plavog srca,
za stolom neće biti onih igrača
što umeju čitati damare
i vrhovima prstiju otkrivati
nove nebeske svodove,
pod slojevima
zatrpanim prašinom
nedavno pomrlih zvezda...

Nebojša Stojoski, blažen među damama, dobio je
jake aplauze za svoje zanimljive pesme.

Mi

Mi se nikad nismo voleli ustvari.
Bili smo samo robovi požude.
Mladost, hirovi i godine lude.

Nikada nismo bili kao iz filma.
Ostadoše zgarišta naših duša-
bez vatre i dima. Hladne jeseni
beogradske i ona sibirska zima.

Mi nikada nismo bili par
koji liči na zaljubljene parove druge.
Završena je ljubavna drama-
priča iz razgolićenog grada.
Tamo gde muk i očaj vlada.

Slavica Milosavljević nam je objasnila i
pravila dečje logike:

Logičan zaključak

Volim da čitam. Otkako znam za sebe jutro počinjem šoljicom kafe i
knjigom u ruci. Ali otkako je moj dvogodišnji sin progovorio, redosled
prioriteta se izmenio. “Mama zašto čitaš knjige?” bilo je jedno od
njegovih pitanja. “Zato što u njima piše sve što ne znam – iz knjiga
mnogo toga možeš da naučiš” odgovorih.
Svaki roditelj je ponosan kada njegovo dete nauči da govori. Ali tada
započinju prave roditeljske muke – jer ne samo da ima logičnih pitanja
na koje nema logičnih odgovora, nego ima i takvih bezazlenih
pitanja koja mogu da vas dovedu u veoma bezizlazne situacije.
Primer: sedite u omiljenom kafiću. Te godine su veoma moderne
farmerke pocepane na kolenima. Vaš junior brljajući po sladoledu
umesto da ga jede postavlja pitanje: „Mama, a zašto onaj čika ima
pocepane pantalone? Jel nema para da kupi nove?“
Ili sledeća situacija – izveli ste juniora u šetnju, držite ga za ručicu dok
on radoznalo gleda oko sebe. „Mama a zašto onaj čika nosi minđušu
u uhu kad nije devojčica?“ Čika od svojih tridesetak godina i sto
tridesetak kila, u kožnoj jakni i lancem oko vrata vas strogo pogleda
- a onda spusti najnežniji osmeh na vašeg malog radoznalka i pomazi
ga po kosisci. Čik ako smete da odgovorite!
Ili - vozimo se gradskim prevozom junior i ja. Čovek koji je sedeo ispred
nas popio je pivo iz konzerve, zgužvao je jednim stiskom šake i bacio
kroz prozor autobusa. „Mama zar ovaj čika ne zna da je nevaspitano
bacati đubre kroz prozor?“ I dok se čika pivopija okreće vi se u sebi
kajete što ste tako malo dete ekološki osveštali.
„U pravu si dečko! Evo obećavam da neću nikada više!“ kaže čika.
Sve u svemu vi ste zahvalni genetici što vam je podarila tako slatkog
sina. Jer činjenica je da mi ljudi volimo decu – i sva su im pitanja oproštena.
Jer deca su iskrena, zar ne?
Ipak najstrašnija situacija desila se prilikom naše posete dečjem pozorištu.
„Mama kako se vodi ljubav?“ pitao me je tada trogodišnji sin. Celo gledalište
se utišalo – svi su napeto iščekivali odgovor – a on je kao što znate zvučao:
„Objasniće ti mama kad se vratimo kući.“
„A zašto ne možeš da mi objasniš sada mama? Je li ne znaš pa moraš u
knjizi da pročitaš?“
Salom se prolomio gromoglasan smeh.

Zorica -Zoja Mladenović ima tri objavljene knjige, a svoj prijem je
začinila i scenskim nastupom

Svetlana Joksimović već duže vreme učestvuje u radu našeg
Društva, pa je bilo vreme da i zvanično postane član.

Nove snage, dobrodošli u naše redove!