Lastavica

Malo smeha danas kod Lastavice, može?

Nalazimo se s Ivanom koji nas vodi u Dioklecijanovu palatu.
Dioklecijan je dao da se ova velika palata sazida kako bi u njoj
proveo poslednje godine života posle abdikacije 1. maja 305. godine.

Na samom ulazu suvenira koliko vam srce želi.

A šta bi žena gledala nego nakit?

Izlazimo na Peristil, katedralni trg. Turistička sezona
u Splitu traje 365 dana u godini.

Može li bez legionara? Ne može.

Ulazimo u Vestibul. Izvana četvrtastog, iznutra kružnog tlocrta, Vestibul, to staro
carsko predvorje i danas deluje monumentalno.“

Slušamo klapu u Vestibulu. Pravo mesto za to!

Obilazimo Jupiterov hram, građen od 295. do 305. god, kao deo
palate cara Dioklecijana. Verovatno je bio posvećen vrhovnom
rimskom božanstvu i Dioklecijanovom božanskom ocu Jupiteru.

Svod je još uvek fascinantan.

Tokom kasne antike i srednjeg veka hram je pretvoren u
krstionicu posvećenu sv. Jovanu Krstitelju, a kripta je posvećena
svetom Tomi.

(nastaviće se)

Zašto kiša počinje kako pomislim da odem u Split? Isto se desilo
kad smo prošlog puta htele do Splita. Ovog puta smo imale
sjajne domaćine i prevoz, pa je izlet ipak bio moguć.

Počnimo od makete grada, radi orijentacije.

U splitskoj luci uvek je živo. Šetamo između pljuskova.

Je li ovaj jedrenjak stigao s Kariba?

Moru je teško koliko ima brodova...

Ovo je poznati deo Splita, Prokurative.

Idemo sve do kuće na kamenu s kaparom u delu Matejuška.

Zar nije kapar božanstven? Obožavam ga.

Pijemo kafu u kafeu „Adriana“, pa ćemo nastaviti šetnju
Splitom

(nastaviće se)

U okviru vodenog izleta, obišli smo Baćinska jezera, vodopade
Kravica, Modro i Crveno jezero. Neki delovi izleta ne traže celu
priču, ali ih vredi pomenuti. Prolazimo Ploče...

Autoputem je brže i lakše

U BIH, u etno selu Herceg ima šta da se vidi.

Hoćemo li tamo ili vamo?

Malo smo hranili ribice...

Na odlasku nas je pozdravila lastavica

Pred Ljubuškim je restoran „Most“ na reci Trebižat, oaza
sjajne kuhinje i dobre usluge.

Sama reka je zanimljiva.

A ni ono na stolu nije loše... sve smo "uništili".

Na kraju izleta stižemo u Veliko brdo. Preterano je izgrađeno i spojilo
se s Makarskom. Tu postoji restoran „Panorama“, ali nećemo ući nego
s vidikovca pogledati Makarsku.

(nastaviće se)

Opet granični prelaz i vraćamo se u Hrvatsku. Imotski je blizu,
kroz taj grad sam uvek samo prolazila, ali se nikad nisam zadržala.
Neću ni sada u samom gradu, nego na jezerima posebne lepote
i neobičnosti.

Modro jezero vezuje se uz Hasanaginicu.

„Posljednjih godina turistički radnici Imotskoga uporno prezentiraju
'Hasanaginicu' kao priču koja se dogodila u njihovom mjestu.
Jedan od pokretača gradnje spomenika baladi Mijo Milas potvrđuje
da je Hasan-aga stvarni lik, musliman ranjen u borbi s kršćanima,
sredinom 17. stoljeća. A nesretna Hasanaginica je Fatima Arapović,
rođena Pintorović. Umrla je od boli i nepravde, a pokopana je na
južnim obroncima Modrog jezera, kako govori i narodna predaja.
'Hasanaginicu' su prevodili Goethe, Scott, Puškin. Ona je dio
svjetskog kulturnog naslijeđa, a na 15 jezika svijeta sad će se čuvati
i u kamenim stihovima. Svako mjesto ima svoje povjesničare koji su
našli da je Hasanaginica baš iz toga kraja. Jedino je sigurno da
pjesma govori o Imotskom, koji se triput spominje u pjesmi.”

„Crveno jezero je krška jama ispunjena vodom u blizini Imotskog.
Hrvatski speleološki savez je 1998. organizirao međunarodnu
speleoronilačku ekspediciju, prilikom koje je precizno izmjerena
visinska razlika od 528 metara, a dubina jezera od čak 287 metara
te bi to bilo najdublje jezero u Europi. Jezero je nastalo urušavanjem
svoda iznad jame. Postoji legenda o Gavanovim dvorima prema
kojoj su u davnoj prošlosti iznad jezera postojali dvori koji su propali
u zemlju te je na tom mjestu nastalo jezero."

"Ime mu dolazi od crvenih stijena na rubu jezera.“

Po pričama, ne možete baciti kamen i da ga vidite i čujete da bućne
u jezero. Zato i nema kamenja naokolo, za ovaj eksperiment
trebate doneti kamen. Pokušala sam s manjima, nije uspelo.

Tražim najbolji ugao snimanja, ne bih li jezero što bolje videla.

(nastaviće se)

Nastavljam priče s puta.
Idemo da vidimo vodopade Kravica, koje pravi reka Trebižat.

Iz daljine, lepota se tek sluti

Siđimo, put je mestimično strm, ali dobar. Može se
sići i vozićem.

Prelepa je reka Trebižat

Evo nas na prvom vidikovcu.

Ova oaza u kamenu neopisive je lepote. Može se glatko
porediti sa Plitvicama.

Vrućina je, 35 stepeni. Silazimo nizbrdo do vodopada i jezera
sjajnog za kupanje. Vidimo i vodenu zmiju.

Čamcem se može preko jezera do bolje plaže na drugoj strani,
ali neki radije prelaze tu distancu kroz vodu, držeći stvari iznad
glave.

Kupalište je idealno

A' ljudi, je dobro!

Još jedan pogled, pa nam valja poći.

Vraćamo se vozićem do parkinga.

(nastaviće se)

Zašto Živkin kolač od rogača? Pa jednostavno, Živka ga je
napravila, ja probala, oduševila se i ona mi dala recept.
Sad ga pravim za vas. Mera je šolja od bele kafe.

Izrendajte 4 jabuke i prodinstajte ih na malo ulja.
Dodajte cimet.

Umutite mikserom 4 žumanca sa trećinom šolje šećera, dodajte
1 šolju mleka, pola šolje ulja, šolju brašna, 2 vanilin šećera,
2 praška za pecivo i šolju mlevenog rogača (200 g).

Ručno domešajte dinstane jabuke i dodajte 100-200 g suvog
grožđa. Umutite 4 belanca i dodajte masi.

Masu uspite u pleh 25x35 cm obložen papirom za pečenje i pecite na
200 stepeni 45 minuta.

Glazura: otopite na pari 150 g čokolade, 50 g maslaca, kašiku
mleka ili vode i malo ulja.

Kolač prelijte glazurom, ohladite i secite kocke. Jedite u slast!

"Noževi u kokoškama" je nova predstava na repertoaru
"Atelje 212". Režirala je Katarina Žutić, a sjajnu glumačku
postavu čine Jelena Petrović, Nikola Šurbanović i Marko Grabež.
Autor je David Harrower DEJVID HAROVER: Knives in Hens.

Posle predstave se dugo ostaje zamišljen da li se mogla
drugačije ispričati priča, izuzetno zahtevna za glumce.
Muž daje grubost, prostakluk, nepoštovanje, prevaru, a ženu
posmatra kao svoje vlasništvo i objekat bez imena.
Treba li se onda začuditi kad nju prvo iznenadi, a onda
osvoji ponašanje drugog? Poštovanje njene ličnosti, pameti,
snage, pa zatim nežnost? Kome će se žena okrenuti?
Onom koji je poštuje, jasno.

Samo mala pauza, pa nastavljamo priče s puta.

Lepo je slaviti rođendane. A kad dve dame slave, a ja sam
im jedini gost, imam samo dva zadatka: da smislim dva
poklona i da dvostruko uživam.

Svakog puta moje prijateljice nađu neko novo mesto.
Ovog puta je to bilo "Dvorište".

One su već tu, dok sam se ja probila kroz štrajk taksista
koji su blokirali centar grada.

Malo predjelo, za jedan zub, dok stigne glavno

Losos u sosu od pomorandže...predobar!

Krempita je posebna i svaki je zalogaj slastan.

Pa, srećan im rođendan! Da slave još dugo i da im ja
budem gost :)

U pravcu Dubrovnika levo su Baćinska jezera pored kojih
obično samo prođem.

„Baćinska jezera su skup jezera u mestu Baćina uz grad Ploče na desnoj
(severozapadnoj) strani ušća reke Neretve u Dubrovačko-neretvanskoj
županiji. Jezera su relativno mala (1,38 km/2), ali spadaju u red najzanimljivijih
pojava u hidrografiji krša."

"Nepravilnog su oblika. Sastoje se od šest spojenih i jednog odvojenog jezera:
Oćuša, Crniševo, Podgora, Sladinac, Vrbnik, Šipak i Plitko jezero. Površinom
najveće jezero je Oćuša. Najdublje jezero je Crniševo s dubinom od 34 metra.
Vrbnik je najmanje od jezera i jedino nije povezano s ostalim jezerima“

Šetamo uz jezero u pratnji lepog žutobelog mačka.

Sladuni su skoro za jelo.

Plava barka se odmara...

Lokvanji su znak da je voda čista 

(nastaviće se)

Društvo književnika Beograda je u utorak 8.10.2019. održalo
u Biblioteci "Đorđe Jovanović"promociju književne trilogije Nade
Kostić: "Grofica Hodi", "Grofica život piše" i "Grofica uvek svoja".

Promociju je otvorio predsednik Društva književnika Beograda
Zoran Ilić

Vođenje je preuzela sekretar i voditelj društva Anka
Stanojčić, koja je pročitala biografiju Nade Kostić.

Nada Kostić je govorila o sebi i kazivala svoje pesme uz muzičku
pratnju Srđana Simeunovića Sendana.

Anka Stanojčić je pročitala predgovor jedne od knjiga.

Nada Kostić je nastavila kazivanje svojih pesama uz
muzičku pratnju Srđana Simeunovića Sendana.

Potpredsednik Društva književnika Beograda Srđan
Simeunović Sendan otpevao je dve svoje pesme.

Nada Kostić je nastavila sa kazivanjem
svojih pesama.

Pesnik Slobodan Đurović se pohvalno
osvrnuo na književni opus Nade Kostić.

Vidimo se na sledećoj, tematskoj večeri!

Nastavljamo prema vrhu Sv. Jure.

Vrtače su dobro obrađene.

Planina je nepristupačna, divlja i divna

Vrh se vidi, i konopci koji u snežnim danima označavaju
kraj uskog puta.

Nastavljamo serpentinama na vrh Sv. Jure. Naš vozač vozi vešto
i manevriše da bi se mimoišao na putu koji je samo za jedna kola,
a koji je vojska probila 1964.godine.

Nije za one koji pate od vrtoglavice.

Daleko su more, Brač, Hvar...

pa samo Brač...

Serpentine i Hvar...

Na vrhu Sv. Jure su TV toranj i crkvica Sv. Jure. Dozvoljeno
je samo kratko zadržavanje.

Impozantna visina od 1762 m je za poštovanje.

Uspomena s TV tornjem...

(nastaviće se)

Kolima stižemo do parkinga odakle ćemo pešice kroz kamenjar do
vidikovca Štrbina 1338 m (ispod vrha od 1421 m).
Možemo na sam vrh ili na vidikovac. Radije ćemo do vidikovca.

Ovde ima poskoka, ali srećom ih nismo srele.

Svuda oko nas surova lepota.

Nudi nam spuštanje do sela Makar i Kotišina. Ne, nećemo.

Stigle smo na vidikovac Štrbina, 1338 m.

Odavde puca prekrasan pogled na Makarsku, Brač, Hvar, Korčulu, u
daljini Vis.

Uh, kakve biokovske vrleti!

Vraćamo se, pa ćemo nastaviti put do vrha Sv.Jure.

(nastaviće se)

Biokovo natkriljuje Makarsku kao sura ptica. Najviši vrh koji se vidi sa
nivoa mora je Vošac, 1421 m, a ne vidi se najviši vrh Sv. Jure 1762 m.

Ulaz u park prirode Biokovo.

Krenuli smo u osvajanje Biokova autom i manje nogama.
Po vrelom danu ova je kombinacija primerena našim
godinama. Imamo najboljeg vodiča.

Put je vrtoglav i divan je pogled na Brač.

Kako je dugačak Hvar! I Korčula iza njega.

Kafu pijemo u restoranu na putu za Biokovo.

Domaćih proizvoda ima podosta.

Uz kafu sledi i kviz o poznavanju bilja. 

Idemo dalje. Samo je kamen oko nas... staze ne baš
lake za šetnju.

Kamena čarolija u punoj lepoti...

Vošac ili Sv.Jure? Prvo ćemo do Vošca.

(nastaviće se)